14.02.1804 ПОЧЕО ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК

Na današnji dan 1804.godine na skupštini srpskih starešina u Orašcu kod Aranđelovca doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka. Za vođu je izabran Karađorđe Petrović.
Ustanici su već 20. marta bili nadomak Beograda, u gradu je zavladala panika, dahije su organizovale otpor i zatražile pomoć na više strana, naročito iz Bosne i iz Vidina. U aprilu i maju ustaničke čete pod komandom Milenka Stojkovića, Petra Dobrnjca, Đuše Vulićevića i Stojka Krivokuće oslobodile su sva sela između Velike Morave i Timoka i opsele Požarevac. Tada je u Požarevcu bilo oko 1.000 turskih kuća i oko 1.500 dobro naoružanih Turaka. Ali zajedničkim snagama Srbi su uspeli očistiti požarevačku nahiju od Turaka i popaliti sve hanove. U noći 7. marta Srbi su krenuli na Požarevac, gde su veoma brzo opkolili Turke, koji su se kasnije sami predali.
Do sloma ustanka je došlo 1812-1813 godine. Rusi, saveznici ustanika, morali su nazad u Rusiju jer je Napoleon napadao, pa su zbog toga Rusi morali da potpišu Bukureški mir, a po osmoj tački tog mira Srbi bi dobili autonomiju, a Turci bi se vratili u Beograd i opet upravljali Srbijom. Ustanici to nisu prihvatili, jer bi se sve ono za šta su se trudili palo u vodu, i Sinđelićeva žrtva na Čegru, i pobeda na Ivankovcu, Mišaru, Varvarinu, Loznici… Tako da su Turci napali Srbiju sa juga, istoka i zapada. Najžešći otpor je pokazao Mladen Milovanović, koji je bio u sukobu sa Karađorđem oko toga kako bi trebalo organizovati odbranu Srbije, u Zasavici (Podrinju); iako je poginulo mnogo Turaka, otpor je bio slomljen. Do oktobra 1813. Turci ulaze u Beograd, a Karađorđe i još neke vođe ustanka beže u Austriju, a (delimičnu) nezavisnost je Srbija stekla tek u Drugom srpskom ustanku, koji je vodio Miloš Obrenović.

Izvor: Beta

КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА ОРГАНИЗУЈЕ ПРВИ СТАРТУП ВИКЕНД У БЕОГРАДУ - НА ДВОРУ

 Први Стартуп Wеекенд у Србији ће бити организован 22. марта на Краљевском Двору у Београду, у организацији Фондације Престолонаследника Александра за културу и образовање. Стартуп Wеекенд је до сада организован у преко 100 земаља широм света и кроз ове догађаје је прошло преко 50.000 предузетника.

Овај догађај је хакатон који окупља програмере, дизајнере, биз екипу и друге стручњаке који желе да за кратко време, 3 дана односно 54 сата, креирају стартап.

Првог дана догађаја присутни представљају своје идеје једни другима након чега се око најпопуларнијих идеја формирају тимови који се током наредна два дана баве цустомер девелопментом и развојем прототипа свог производа. Најбољим тимовима ће бити подељене и награде које ће им помоћи да наставе рад на свом пројекту.

Учествујући у Стартуп Wеекенд догађајима добијате прилику да стекнете нова знања, проширите мрежу контаката и ментора, а можда и упознате ко-оснивача вашег наредног стартапа.

Трећина стартапа са сваког СW-а функционише и након три месеца од завршетка догађаја, а међу познатим стартапима који су настали на неком од ових догађаја су и Заарлy (15м$ инвестиција) и Фоодспоттинг (продат за 10м$).

Краљевска промоција стартапа

Оно што чини београдски Стартуп Wеекенд свакако чини посебним је чињеница да га организује српска краљевска породица Карађорђевић.

Ово је први корак у склопу стратегије промоције предузетништва у Србији коју предузима Фондација Престолонаследника Александра за културу и образовање.

Поред покровитељства самог догађаја и давања значаја технолошком предузетништву својом иницијативом, организатори ће обезбедити и феноменалну атмосферу уступањем Краљевског Двора на Дедињу за одржавање Стартуп Wеекенда.

У ексклузивној изјави за Стартит, принц престолонаследник Александар Карађорђевић нам је рекао како виде значај технолошког предузетништва за Србију:

Наши људи су већ показали умеће и таленат када је реч о информационим технологијама, као и разумевање чињенице да људи који се тиме баве посматрају свет као тржиште и да уколико желе да постигну резултате морају да размишљају глобално и буду на нивоу светских предузећа како би били успешни.

Професија им диктира темпо развоја и тера их да буду људи од иницијативе и да не чекају да им други нешто омогуће или покажу, већ сами освајају нова знања и могућности. Мислим да технолошко предузетништво у Србији може да донесе не само боље могућности за економски развој, већ и другачији начин размишљања – размишљање ван навикнутих оквира и граница, где је све могуће остварити.

Принц Петар Карађорђевић, члан организационог тима, нам је рекао нешто више о поводима за организацију Стартуп Wеекенда и

Откуд Ваше интересоване за технолошко предузетништво?

Током свог рада као дизајнер имао сам прилике да сарађујем са различитим компанијама и организацијама и временом сам увидео да ми највише одговара рад са људима из малих компанија који су своју фирму покренули од нуле и настављају да напредују.

Такве компаније су захваљујући посвећености, како власника, тако и запослених, увек биле отвореније према новинама и променама. Технолошко предузетништво ме је додатно заинтересовало, јер смо мој отац и ја доста посвећени модерним технологијама.

Мислим да је такав тип предузетништва изузетно узбудљив и да учи предузетнике да антиципирају промене у окружењу више него у било којој другој грани.

Србија се већ показала као доста успешна у информационим технологијама – Мицрософт има свој развојни центар баш овде, Нордеус је овде настао и сада представља глобалног лидера, а појављују се и млади успешни стартапови, као што је на пример Манаге WП, такође број софтверских компанија које послују са иностраним тржиштем је све већи.

Нажалост, већина тих компанија то не ради у своје име (раде аутсорсинг за друге) и то је један од основних разлога зашто желимо да пружимо подршку технолошком предузетништву. Имамо квалитетне људе који имају идеје и успешну реализацију, али им фали подршка да своје идеје сами представе тржишту и повежу се са партнерима који би им омогућили развој пословања.

Из тог разлога желимо да кроз Фондацију мога оца за образовање и културу истакнемо позитивне примере, као и афирмисане моделе стимулације предузетништва младих људи.

Како сте се одлучили на то да организујете Стартуп Wеекенд?

Стартуп Wеекенд је најпризнатији догађај овог типа на свету и до сада је одржаван у преко 100 земаља, а још ни једном није био у Србији.

Такође, Стартуп Wеекенд је прилагођен и за предузетнике који су већ своја предузећа покренули, али и за оне који за сада имају само идеју.

Догађај је конципиран тако да свако може од њега да добије оно што му је потребно – нова знања, повратну информацију о својој идеји од признатих стручњака из различитих области, нову мрежу познанстава, потенцијалне сараднике и партнере.

Посебно ми прија податак да више од трећине идеја које се покрену на Стартап Wеекенд-у успешно функционишу, што је знатно изнад просека успешности стартапова. Од Стартуп Wеекенд-а у Београду очекујем да превазиђе ове проценте и да буде добра одскочна даска за храбре људе који се одлуче на корак да се баве предузетништвом.

Startup Weekend @ Kraljevski Dvor

Ако се размишљате да ли да учествујете у Стартуп Wеекенду, шансе су да ће вам изглед простора помоћи да донесете потврдну одлуку — погледајте амбијент Краљевског Двора.

Пријаве

Сајт догађаја ће бити постављен до краја недеље, карте ће коштати 2000 динара а уколико желите да се пријавите на листу за обавештење о почетку продаје карата можете писати на edufond@dvor.rs  Видимо се на Двору!

Извор: start-it

ВУКАШИН СТОЈКОВ РУБРИКА АКТУЕЛНО
http://belgrade.startupweekend.org/

ДРЖАВНА САХРАНА КРАЉА ПЕТРА II У НЕДЕЉУ 26. МАЈА

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Београд, 7. фебруар 2013. – Његово Краљевско Височанство Пестолонаследник Александар и Краљевска породица обавештавају нашу јавност да ће државна сахрана Његовог Величанства Краља Петра II, Њеног Величанства Краљице Александре и Њеног Величанства Краљице Марије бити обављена у недељу, 26. маја у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у маузолеју Краљевске породице.

Посмртни остаци Њихових Величанства Краљице Александре и Краљице Марије ускоро стижу у Србију, и биће положени у Дворској капели у оквиру Дворског комплекса на Дедињу, где се већ налазе земни остаци Његовог Величанства Краља Петра II.

King Peter II State Funeral Sunday 26 May

Belgrade, 7 February 2013 - His Royal Highness Crown Prince Alexander and the Royal Family are pleased to announce that the State Funeral for His Majesty King Peter II, Her Majesty Queen Alexandra and Her Majesty Queen Maria will take place on Sunday 26 May at St George's Church Oplenac where the Royal Family's Mausoleum is located.

The remains of Their Majesties Queen Alexandra and Queen Maria will be arriving in the near future to Serbia and will be placed in the Royal Chapel of the Royal Palace at Dedinje where His Majesty Kind Peter II is already located.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

МОНАРХИЈА НОВО ТУМАЧЕЊЕ

Прошло је 72 године од када је последњи владајући Карађорђевић напустио земљу. Краљ Петар II је у изгнанство пошао склањајући се од нацистичких хорди, следбеници једне друге тоталитарне идеологије последњег југословенског краља су заувек избацили из његове отаџбине. Чин протеривања краља био је први формални акт којим је уз антифашистичку борбу наметнута и комунистичка револуција. После Петра на ред за порцију револуционарне правде дошли су сви они који се са отимачином, насиљем и политичким авантуризмом нису слагали. У часу када се земни остатци последњег краља враћају у Србију несумњиво ће се покренути питање подршке идеји монархије. Србија ће се одмах поделити на два табора који ће се преко медија жестоко препуцавати. Монархија је у новијој историји често била тема на којој су се испољавала екстремна становишта. Та гледишта битно одступају од концепта савремене монархије и нарочито од онога у шта монархија мора да прерасте како би избегла судбину многих друштвених институција које су захваљујући својој ригидности пале или падају на испиту савременог света.

Монархија и Република

Не желим овде да се бавим питањем шта је теоретски боље од ова два члана дијаде. Не желим јер су обе политичке категорије остале дефинисане у неком давном времену, од тада су изгубиле на свом значају, а савремени мислиоци, теоретичари и социјал-политички делатници нису дали ново мишљење у складу са временом у коме живе. Исто тако не желим дапрепоручујем или прејудицирам да шта је за Србију боље. Желео бих само да скренем пажњу на нека могућа нова гледишта и решења.

Класична република је дефинисана као владавина изабраних институција. Хоризонтална подела власти подразумева некакав облик парламента, некакав облик владе, и најчешће инокосног шефа државе који теоретски легитимитет црпи директно од грађана или посредно од предходно изабраног тела. Ово класично виђење је пракса прегазила много пута од када је кристалисано  у претпрошлом веку.

Нова виђење републике, као и саме државе, више је усмерено на организацију власти, јер се институционална компонента републике подразумевала. Држава/република је сервис грађана, кроз чије се институције врши политичка медијација интереса у политички систем укључених група. Наравно пракса и разне идеологије XX века су оставиле последице на виђење републике. Поједине републике су историјски виђене као лоше,а  република није била гаранција слободе, људских прави, демократије и економског просперитета. Неке државе су напредовале прихватањем републиканског уређења, у сваком случају због недостатак монархије република је постала преовлађујући облик државе (иако постоје државе које су у „сивој зони“ као што је НР Кореја).

Монархија је као појам далеко комплекснија и динамичнија, те се мењала кроз време, без обзира што је владар увек био константа. Савремена монархија је углавном уставна, парламентарна, институционална држава чији шеф долази на најчешће церемонијални положај наслеђем, док заједница којм номинално влада баштини дуготрајну државотоворну традицију и посебан облик политичке културе. Средином XX века тада модерна монархија је такође као и република била сервис грађана. Чак су монархије са севера Европе поставиле стандарде сервисирањате социјалног и сваког другог збрињавања грађана. Ипак тај век донео је гашење и пропаст многих владарских кућа које су пропадале било због немоћи да се изборе са изазовима новог доба, било због лошег одговора на друштвену нестабилност, као што је био случај са Краљевином Југославијом.

Ако узмемо у обзир особине тада актуелних република и монархија у западном свету видећемо да је једнина разлика у начину на који шеф државе долази до функције. У републици се бира (било посредно било непосредо) у монархији шеф државе по старом правилу наследства, које свака земља тумачи на свој начин.

Ипак после окончања Хладног рата, и после кризе у коју су запали победници јасно је да ни држава (кровни појама републици и монархији) не може да буде више иста. Животне потребе или јачају државни апарат који постаје све више корисник услуга интересних група а све мање сервисер грађана, или држава губи свој класично устројен суверенитет и улази у неку надржавну формацију која такође постаје партнер интересним групама. У овим околностима, када финансијски или енергетски лоби стоји иза конкретне владе, потпуно је бесмислено ломити језик, тастатуру а и главу око дилеме република или монархија. У најбољем случају питање је са нивоа шефа државе сишло на ниво стила, па може да гласи: „Свиђа ли вам се више да ва ма биометријским личним документима стоји краљевина или република?“

Србија

Зашто онда Србија и даље поставља то питање? Један од одговора је да питање постављају аутори оваквих текстова. Други одговор је да дилема монархија република предстaвља начин да се расчисти са прошлошћу. Трећи одговор је да дневна политика покушава да нађе модалитет за осржавање постојећих структура.

Ако занемарим први одговори и пређемо на други схавтићемо да у његовој суштини лежи неспособност дискутаната на обе стране да се суоче са изазовима дана које живе. Страшно је да су у фокусу српске јавности и политичког делања догађаји који су одавно изгубили на актуелности. Не кажем да се последице социјалистичке револуције и систем који је до ње довео не осећају и даље, само је 20 година прошло од почетка рата који разбио ту социјалистичку земљу, али сва та дешавања мало имају непосредног и стварног утицаја на незапосленост, катастрофални систем здравствене заштите и окамењено образовање. Иако корен проблема незапослености можда лежи у неким прошлим временима, то питање сигурно не би решио краљ, као што не може да га реши ни председник.

Тврдња да је избор монархија или република ствар питања шефа државе је сувише поједностављено. Аргументација типа „председник има велика овлашћења и желим да га бирам“ је ирелевантна у времену када се поставља питање ко мени као гласачу нуди избор. Исто тако аргумент „не желим да неко својим рођењем има више права од мене“ нема смисла пошто свакако има пуно људи који имају или стичу безобразно веће привилегије и повластице које су у рангу ако не и веће са привилегијама које имају краљевске породице.

Трећи одговор је по мени најпроблематичнији. Решавање дневних проблема крупним политичким преокретима, или козметичким захватим никада није донело добра једној заједници. Србија је већ више од 20 година у транзицији. Ако дефинишемо транзицију као прелазак из једног система у други уз корените промене у свери политике, економије, друштава и културе, онда је јасно да Србија лута. У том трапању заједница није способна да реши економске и социјалне проблеме које је прате још много пре него што је транзиција почела. Због нејасних законских одредби, надлежности и функција сврха институција није јасна. Многе сфере живота су измештене из руку институција у руке моћних појединаца. Српска република је у тренутцима када је јак лидер на положају шефа државе република председничког типа. Када је шеф владе моћан, онда је Србија република канцеларског типа. Да потсетим, Уставом прокламована моћ није ни код предеседника ни код премијера. Политичка моћ је у рукама Скупштине. До ових избора грађани су гласали за партије па су оне одређивале посланике, постојале су бланко оставке, а неки делови Србије већ деценију немају свог представника у Скупштини. На власти су лидерске партије, па онда не треба да чуди да је корупција ендемски распрострањена и да се примитивизам највише смрди у сали парламента. Такви услови сигурно не погодују развоју грађанске свести и савести. А сада замислите да на све то Краљ постане шеф државе! Данашњи монархисти се залажу за уставну, парламентарну и сведену монархију. Србија је све то осим што није монархија. У садашњем тренутку монархистичка струја би имала три могућа тока.

Први у коме би краљ био само фигура. Онда би се лидери борили за место премијера, а Шеф државе би морао да арбитрира. Скупштина би још више изгубила на значају јер би лидери/премијер и министри желели да осигурају своје позиције у Влади. То би значило одмах већу страначку контролу посланика који би били присиљавани на верност само да би се нашли на изборној листи, и који би касније од стране партијског вођства били поткупљивани, или уништавани ако лојалност није апсолутна. У очима јавности краљ би био крпена лутка јер би сваки боље позициониран страначки војник имао више моћи од њега.

Ако би монархисти који су транутно ван политике успели да скупе подршку партија, и ако би дошли на власт, краљ би наизглед имао већу моћ. Краљ би био марионета оних који тренутно седе у влади. На тај начин краљева функција би била компромитована у страначкој борби. Ту се исто тако може поставити питање интенција монархиста. Да ли они желе да васпоставе монархију, или би хтели да дођу на власт? Ако погледамо деловање појединих монархиста у овој земљи видећемо да су они прилично конзервативно настројени и да жарко верују у рестаурацију. То би значило да Србија треба да се врати у неки датум у прошлости и ту заувек остане. Јасно је да никада више неће осванути 6. Април 1941. али овог пута без нацистичких авиона. Исто тако монархизам може да буде и облик помодарства и снобизма. Надам се само да у Србији нема оних следбеника монархије који би после победе радо дочекали и неку титулу. Модерна Србија је основана као монархија али без племства, а идеја о некаквој аристократији је умрла 1904. са краљицом Драгом Машин.

Трећа могућност је да краљ преузме постепено све полуге власти у своје руке, што би значило да би краљ имао овлашћења као председник републике у државама које имај чист председнички систем. Али пошто у монархији не постоји могућност да се изборима најодговорнији уклони уколико прави грешке краљ би посато симбол аутократије. Питање наследства би од једном постало питање свих питања, јер се у монархијама моћ репродукује не изборима и бирањем већ рађањем. Ово не значи да би Србија постала монархистичка диктатура, већ да би у демократском систему постало немогуће сменити онога ко у својим рукама држи највећу извршну власт.

Постоји и још један начин увођења демократије а који подразумева да претедент буде у исто време шеф странке који на власт долази путем избора. Овај експеримент није успео у Бугарској и сасвим је сигурно да ће тежња бугарских монархиста остати само неуснули сан.

Краљ као заштитник цивилног друштва

Ако на један тас ставимо жељу да се обнови монархија а на други ставимо питање наследства, питање процедура владавине, питање понашања крунисане главе односно личног дигнитета схватићемо да овај други тас претеже. Због чега онда уопште и постављати питање уставне, парламентарне и сведене монархије у XXI веку? У столећу када Британци свој однос са монархом имају само током свадбених и посмртних церемнохија и уз помоћ жуте штампе. Одговор је врло јасан XXI век одавно је прерастао сваки политички, друштвени и економски одговор који је био актуелан до сада. Да то није тако свет не би био у општој кризи.

Излаз из кризе лежи у храбрим одлукама појединачних друштава, а храбре одлуке могу да доносе само грађани. Храбра одлука је и да представник у парламенту одговара бирачима а да странка буде само посредник у политичком животу а не његов кључни носилац. Храбра одлука је и да се не подиже кредит да би се потрошио на нову играчку већ да се штеди да би се покренуо посао. Храбра одлука је и да се појединац организовано бори за то да му личне слободе не буду ускраћене, да има право на чист ваздух, воду и здраву храну. Такве одлуке доносе грађани а не послушници, потрошачи, припадници, социјални аскети и сви други које своје Ја дефинишу преко неког Ми.

Држава социјалног благостања ће изумрети у овом облику на крају ове светске кризе. Шта ће је наследити велико је питање и грађани треба да се боре против успостављања неких нових тоталитаризама. Ипак неке институције државе социјалног благостања ће опстати али те институције не смеју да буду обесмишљене. Ту пре свега мислим на институције које штите грађанина од политике и сурове економске утакмице. У Србији су то институције заштитника грађана, повереника за информације од јавног значаја, друга независна регулаторна тела, али у ту групу спадају и синдикати групе грађана и невладин сектор. Ова тела су јака онолико колико је јако грађанско тј. цивилно друштво. Путање је данас у Србији колико грађана зна да по Уставу има право за покретање грађанских иницијатива у својим општинама. Људи су спремнији да се жале него да се организују и боре за своја права. То онда користе политичари и помоћу демагогије и популизма обезбеђују себи увек повољне изборне резултате и још повољније постизборне договоре. За то време грађани не знају коме да се обрате у општини када су им ускраћена права, коме да се жале ако их у болници ставе на дугу листу чекања, ако им у школи затраже новац, ако им се предмет у суду вуче двадесет година, ако раде на црно без плате и слбодног дана.

Ово јесу пиутања за државне институције попут судова и тужилаштва  али судови нису ефикасни као што у закону пише, нити су тужилаштва опремљена људима, средствима и могућностима да бране обичног човека. Са друге стране људи у Србији се боје да се удруже деловањем појединих представника невладиних организација цео невладин сектор је демонизован у јавности.

Овде је шанса за нове монархисте. Подршка принцу Александру Карађорђевићу није скоро мерена а последњи податак доступан у штампи казује да је подршка максимално 20 процената. Стратегија за освајање веће подршке мора да буде активнија улога краљевске породице у заштити права обичних грађана. Краљ заправо не би смео да има само репрезентативну улогу и право на добротворне активности у некој новој монархији. Краљ такође не би смео да буде окружен људима који на основу сумњивог легитимитета говоре у његово име. Нова монархија мора да подразумева да је краљ у исто време шеф државе са ограниченим правима; формални комадант оружаних снага у миру и рату те једини могући комадант покрета отпора у случају окупације; и најважније од свега краљ мора бити врховни ауторитет свих независних и регулаторних институција.

Ово би у пракси значило следеће, судови би и даље доносили пресуде у име Закона, али би заштитник грађана своје обавезујуће одлуке према државним институцијама доносио у име Краља. У таквој констелацији монарх би био препознат од стране сваког појединца у Србији и ван ње као заштитник грађана,ово би био наставак и допуна владарске праксе Петара Икарађорђевића.

Државни органи би у том случају бил контролисани и сузбијани у узурпацији својих овлашћења од стране крунисане главе. Наравно, носиоци целог посла би били и даље постојећи изабрани органи, али би се шеф свих тих органа налазио у двору.

Савремена држава све више у себи спаја прерогативе које раније није имала. Традиционална подела власти на законодавну извршну и судску је превазиђена и сада имамо у пракси и четврту грану односно административну или управну власт. У таквој подели место за пету или грађанску власт не постоји. Зато би монарх својом личношћу угледом и традицијом ту најновију грану поставио на врховни пиједестал.

Овакав модел монархије у Србији би подразумевао значајне промене. Прво би избор посланика морао дабуде директан и већински. Друго, овлашћења Владе би морала да буду врло јасно профилисана, да не би били у ситуацији да већ у другој влади имамо кохабитацију премијера и вице премијера. Морало би да дође до функционалне децентрализације, а предуслов за све ово је промена Устава на иницијативу грађана а не иницијативу странака.

Наравно модерна монархија мора да има и нека нова решења везана за наслеђивање круне. Овај процес мора да обезбеди дуготрајну стабилност система и да помогне успоставаљању здраве и демократске политичке културе. Пошто је ово питање од пресудног значаја за заједницу одлука о наследнику мора бити ствар консензуса изабраних представника грађана и старешине краљевске куће. То би у пракси значило да краљ не може да постане неко од наследника ко је својим понашањем није показао достојним да носи круну. Ово би даље значило да би шеф српске државе могла да буде и краљица.

Ђорђе Радивојевић

Преузето са http://www.napredniklub.org

СРЕЋАН РОЂЕНДАН ВАШЕ КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО

Њ.К.В. Принц Наследник Петар

Његово Краљевско Височанство Принц Наследник Петар рођен је у Чикагу, Илиноис, САД, 5. фебруара 1980. године. Он је најстарији син Њ.К.В. Принца Престолонаследника Александра II и Њеног Царског и Краљевског Височанства Принцезе Марије да Глорије од Орлеана и Браганце. Принц Наследник Петар је унук Њ.В. Краља Петра II. Крштени кум му је Њ.К.В. Кнез Александар, син Њ.К.В. Кнеза - Намесника Павла.

Њ.К.В. Принц Наследник Петар живео је у Чикагу до краја 1981. године, а потом се са родитељима преселио у Вирџинију. Године 1983. кренуо је прво у обданиште у Тајсон Корнеру у Вирџинији, а потом у основну школу. Када је напунио осам година, 1988. године постао је ученик једне од најбољих основних школа у Лондону. У јуну 1998. матурирао је на Краљевској Школи у Кантерберију у Енглеској. У пролеће 1999. године Принц Наследник завршио је основе уметности на Камбервел Колеџу Уметности (Лондонски Институт). У мају 2000. године Принц Петар завршио је у Европи, углавном у Барселони и Севиљи (Шпанија) низ курсева из области уметности. Принц Петар провео је школску 1999-2000 годину на Роуд Ајленд Школи за дизајн (RISD), врхунском колеџу на источној обали Сједињених Држава. Он тренутно ради у области графичког дизајна и компјутерске технологије.

Принц Наследник говори енглески, шпански и француски, а усавршава свој српски језик.

HRH Hereditary Prince Peter

Hereditary Prince Peter was born 5 February 1980 in Chicago, Illinois. He is the eldest son of HRH Crown Prince Alexander and HIRH Princess Maria da Gloria of Orleans and Bragança. Prince Peter is the grandson of HM King Peter II and HM Queen Alexandra. His Godfather is HRH Prince Alexander of Yugoslavia, son of HRH Prince Regent Paul of Yugoslavia.

HRH Hereditary Prince Peter lived in Chicago until the end of 1981, when he moved with his parents to Virginia. In 1983, he first attended morning pre-school in Tyson's Corner, Virginia, following this he went to day school. In 1988 at the age of eight, he attended one of London's top preparatory day schools.

In June 1998, he graduated from The King's School Canterbury in England having obtained three "A" level's in Art, Spanish and French, and ten GCSE's (General Certificate of Secondary Education).

In 1999, Prince Peter completed in London an art foundation course at Camberwell College of Arts (London Institute). In May 2000, Prince Peter completed a series of art programmes on the European continent mainly in Barcelona and Seville. Prince Peter spent a year at Rhode Island School of Design (RISD) on the East Coast of the United States. He is currently working in the field of graphic design and computer technology in New York.

Prince Peter speaks English, Spanish and French, and is continuing with his Serbian studies.

Prior to the 5 October 2000 revolution, Prince Peter travelled to Serbia in 1991 and in July 2000. On 17 July 2001 Prince Peter and The Royal Family took up residence in The Royal Palace in Belgrade. He has travelled throughout Europe, the United States, and has visited the Middle East, South East Asia, Central and South America.

ПОРУКА Њ.К.В. ПРИНЦЕЗЕ КАТАРИНЕ ЖЕНАМА СРБИЈЕ ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА БОРБЕ ПРОТИВ РАКА

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Београд, 4. фебруар 2013. – Поводом 4. фебруара, светског Дана борбе против рака, Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина упутила је поруку женама Србије:

„Поштоване жене Србије, данас је 4. фебруар, светски Дан борбе против рака. Ипак, о превенцији рака треба мислити сваког дана у години, а морате помоћи члановима своје породице и пријатељима да раде то исто.

Наше жене улажу херојске напоре бринући се о својим продицама, и радећи за добробит свих. Трудећи се да буду најбоље мајке, супруге и пријатељице, оне често на жалост заборављају да воде рачуна о себи.

Апелујем на све жене Србије да преузму контролу над бригом о сопственом здрављу. Бринући о свом здрављу ви истовремено бринете о својим вољенима, пошто је ваше добро здравље предуслов за здравији жибот и благостање ваших породица. Тако ћемо имати добру основу на којој ћемо градити јаче и здравије друштво. Желела бих да вам скренем пажњу да су лекарски прегледи који обухватају скрининг, превенцију и програме вакцинације од животног значаја и да ће вам помоћи да избегнете и излечите болести које се могу спречити.

Будите уверени у моје истинско дивљење и захвалност на свему оном што радите. Надам се да ћемо заједно радити на подизању свести везано за целокупну превенцију и скрининг рака који је од непроцењиве важности за здравље жене.

Желим Вам све најбоље у будућности”, истакла је Њ.К.В. Принцеза Катарина у својој поруци женама Србије

HRH Crown Princess Katherine’s appeal to the women of Serbia on World Cancer Day

Belgrade, 4 February 2013 – On February 4, World Cancer Day, Her Royal Highness Crown Princess Katherine issued an appeal to the women of Serbia:

“Dear women of Serbia, February 4 is World Cancer Day. This Day is devoted to fighting cancer, but you need to think about cancer prevention every day during the year and help your family and friends to do the same.

Our women are putting a heroic effort for the care of their families, and helping build a better future. By trying to do their best as mothers, wives and friends, our women unfortunately often forget to take care of themselves.

I strongly appeal to all the women of Serbia to assume better control of their health. By taking good care of one’s health, at the same time taking care of your loved ones. Your good health is necessary for a better life and the wellbeing of your families. That should be a solid foundation on which we can build a stronger and healthier society. I would like to draw your attention to the fact that regular medical check-ups, screening, prevention and vaccination programmes, are of the outmost importance, and it will help you avoid and cure diseases that are preventable.

Please stay assured that I sincerely admire your extraordinary work, and that I am truly grateful for everything you have been doing. I hope that we will work all together on raising awareness and promoting prevention and screening of cancer, for the ultimate benefit of our women’s health.

I wish you all the best for the future”, said HRH Crown Princess Katherine in her appeal to the women of Serbia.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

СРБИЈА ХОЋЕ КРАЉА:

У цркви Светог Андреја Првозваног, пред земним остацима краља Петра II, служена је литургија, причест и молебан у његову славу за напредак и спас Срба

У цркви Светог Андреја Првозваног на краљевском Двору, пред земним остацима краља Петра II од Југославије, служена је литургија, причест и молебан у славу краља за напредак и спас Срба, а у организацији удружења “Краљевина Србија“, која је под патронатом Њ. К. В. престолонаследника Александра II.

Капела Светог Андреја била је премала да прими све заинтересоване грађане, који су похрлили на Двор да се поклоне пред земним остацима краља Петра II и да љубљењем крста и стављањем руке на његов ковчег одају, како кажу, свом омиљеном монарху последњу почаст.

Литургију је служило више свештеника и ђакона, а многи заинтересовани људи нису могли да уђу у капелу, па су читаву церемонију испратили испред улаза.

Петар Други Карађорђевић је најстарији син краља ујединитеља Александра I Карађорђевића и принцезе Марије Румунске, а титулу краља добио је устоличењем након убиства његовог оца у Марсеју 1934. године иако је био малолетан. Званично, на власт у тадашњој Краљевини Југославији дошао је након протеста 27. марта 1941. године.

Земни остаци последњег српског краља Петра, после 72 године, враћени су у отаџбину, уз све високе почасти и присуство патријарха Иринеја, премијера Ивице Дачића и саветника председника Србије Оливера Антића.

Посмртни остаци краља Петра Другог Карађорђевића од Југославије пренесени су на Двор у Београду, где ће бити изложени до средине маја, када се очекује полагање земних остатака у Опленцу!

Удружење “Краљевина Србија” још једном позива све грађане Србије да одвоје мало времена, посете Двор и одају очаст краљу Петру II