СТЕФАН СИМИЋ : ЈА ВЕРУЈЕМ У БОЉУ БУДУЧЋНОСТ ДЕЦЕ МЛАДИХ И ПОРОДИЦА...

Обраћам се свима који у себи имају веру, љубав и наду у боље сутра...

Бар једном недељно ми се преко интернета јави по један млад момак, или девојка, и убеђују ме како је све пропало, како су људи зли, како је бесмислено борити се и како нас, у сваком случају, очекује катаклизма. Још ми замерају што сам оптимиста, смета им што верујем у људе и што се заносим писањем.

Они не схватају да тиме, у ствари, говоре о себи и о свему ономе за шта су ускраћени. Бесмисленост борбе ми саопштавају тако тријумфално као да су открили нови континент. Не схватају да су они, у ствари, жртве поретка који је убио у њима веру у будућност, веру људе и у било шта што може да их покрене на било какав друштвени ангажман.

> 

Нису они нихилисти, они су се уклопили у нихилистички систем вредности. Нису они мртви, они су пристали на начин живота који их умртвљује и уништава у њима људско! Упутим их на писце које треба да читају, упутим их на психологију, филозофију, неки филм или на било шта што им омогућава искорак из постојеће мочваре и отвара простор да дубље сагледају ствари. Ма какви. Правдају се како они немају времена за то, кажу да ионако све то знају, наводно су читали али су схватили да су све то празне приче и шта ти ја знам.

> 

Не кривим их, само ми их је жао јер нису свесни чега су све ускраћени. Они по једној уској обали мере сва мора света. Они по својој улици мере све булеваре на кугли земаљској. Верују да су своји, да говоре оно што мисле, не слутећи да систем говори из њих и све оно чиме су окружени. Уместо да продубљују себе на 1001 начин, они се ограђују од свега у страху да их нешто не доведе у питање и укаже им на њихово реално стање? Нису свесни шта све пропуштају, чега су све ускраћени, не знају да су фејсбук, видео игрице, стадиони, масовне пијанке само замена за оно истинско. Све време беже од себе, боје се дубљих разговора јер их то обавезује, позива на личну одговорност и буди у њима сумњу.

> 

Нема отварања. Нема лета ка новом. Нема еротског и поетског. Нема потребе за дубљим контактом, радом на себи, промишљањем јер их све то обавезује и отвара могућност да на површину исплива све оно што је годинама у њима потискивано. Сами за себе кажу да су оригинални, док, у ствари, раде оно што сви раде и причају оно што сви причају… Они мисле да су цоол и стално ми говоре како би и мени било најпаметније да искулирам. А не схватају да бити цоол значи затворити се у свом свету и бити хладан према свему. Бити цоол значи бити ограђен од свега онога што провоцира људско у човеку. Бити цоол значи бити саможива свиња која несвесно игра у ритму нехуманог времена, убеђена у своју величину и слободу без елементарног саосећања за друге. Они, наравно, не верују мени али зато верују Карлеуши, Милану Тароту, рекламама, политичарима, свима онима који гледају да их навуку и искористе за своје потребе. Њима смета оно што радим али им зато не сметају дилери дроге, криминалци, масовни идиотизам, забављачи народних маса.

> 

Они се обрачунавају са мном уместо са несрећом у себи. Навикнути на скрипте, на решења А, Б и Ц, на коначне одговоре – уопште не могу да појме било шта друго до чега се долази дубљим промишљањем. У њиховом свету све је задато, као у видео игрици, као на ТВ-у, они мисле да стварају док се, у ствари, само врте у круг. Не схватају да ти добро желе они који ти указују на проблем а не они који те убеђују да си ти, у ствари, срећан и то под условом да купиш ово или урадиш оно… Још ми саветују да се спустим за земљу и будем реалан? Питам се само који су њихови критеријуми реалности? Да паднем у бедак, испијам лекове за смирење, причам оно што сви причају и радим оно што сви раде, да будем безосећајни створ који чува све у себи и крије се од других? Вероватно мисле на такву реалност? На просек, на осредњост, на лажне осмехе? Да причам како је све пропало, лелујам около и исмејавам свачији труд? Или да се борим, постављам дубља питања, дајем одговоре, трагам за људима и дајем допринос општем?

> 

Нисам ја идеалиста, њима смета што нисам изгубио веру у људе, што стварам, што сам отворен и што се борим на свој начин. Треба да носим тај занос или да се утопим у све болеснији свет у коме је све мање места за људско? Али на кога да се угледају? Чији пример да следе? На трећеразредне певаљке и манекенке? Удараче лоптица? Продаваче магле? Где, осим евентуално у школи и породици, могу да се појаве као људи? Можда у кладионицама, играоницама, дискотекама, стадионима?! Како да не. То нису простори где могу да оплемене своја бића, приближе се другим људима као људи, развију људско у себи, то су простори који их прикивају за постојећи свет неправде, неслободе, деструкције, безумља. Тамо несвесно испијају дух времена у разноразним облицима ни не слутећи колико их све то сакати и вуче на стрампутицу. Како човек може да развије хумано у себи ако нема свест о хуманом? Амбијент ствара човека а све је мање таквих амбијената… Уместо да виде инспирацију у ономе што радим, мотивацију, за њих је то претња. Уместо позив на разговор, њима је то позив на обрачун. Уместо пружена рука, стиснута песница. Уместо слободе, њима је то затвор. Уместо да стварају, они забрањују другоме да ствара. Виде све супротно од онога што, у ствари, јесте само зато што их то провоцира, превазилази и обавезује!

> 

Немам ја предрасуде већ имам своје мишљење. Предрасуда је када одбациш нешто у старту а мишљење када се бавиш тиме, превазиђеш га и тежиш новом, дубљем, квалитетнијем. Зашто морам све да прихватим и свему да се клањам? Ко, онда, у ствари, има предрасуде? Да ли онај ко се прилагођава постојећем, скривајући се иза самозване слободе и оригиналности или онај ко тежи новим облицима, отвара просторе и пружа руке свима? Они који по природи ствари треба да имају највише енергије и воље, у цвету младости, постају најмлитавији, без воље, оптимизма, скривени у својим собама иза компјутерских екрана, интернет профила. Они који треба да верују у будућност, убијају сваку наду. Они који треба да се боре за хумано, обрачунавају се са свим оним што их доводи у питање. Они који треба да носе ватру слободе, они гасе сваку могућност промене! Они који треба да лете, секу људима крила и настоје да обезвреде свачији труд! Не схватају да свако од њих то може да развије, и много дубље, и много шире, под условом да се посвети томе и обрачуна са вредностима света који им управо то онемогућују?

>Шта има лепше од стварања? Образовања? Рада на себи, разговора са људима и развоја међуљудских односа? Шта има лепше од борбе за људско, друштвеног ангажмана и настојања да се учини нешто за добробит свих?

> 

Ма какви, проглашаваш унапред катастрофу свега постојећег и тиме се свесно ограђујеш од било какве одговорности. Унапред су ти сви криви за све а ти си, ето, као јединка немоћан и не можеш ништа да урадиш… Човек је јединка ако нема свест о себи као друштвеном бићу, члану заједнице, народа, света. Како су се људи борили против Хитлера и нацизма? Како је било у робовласништву? Средњем веку? Жене које су хтеле да се описмене спаљиване су на ломачи и проглашаване вештицама? Не, за њих је историја почела њиховим рођењем, ништа није било пре њих и ништа неће бити после. По принципу – после мене потоп…

> 

Не обрачунавају се они са мном већ са потиснутом људскошћу у себи која их провоцира и нагони да се покрену и учини нешто за свет у коме живе. Они дубоко у себи знају да није бескорисно оно што радим, него се они осећају бескорисно и зато свим силама покушавају да припишу то и другима… У крајњем, није бесмислено борити се, него је њихов живот бесмислен зато што су искључени из свих оних токова кроз које би могли да се потврде као личности? Није бесмислена борба, бесмислени су њихови животи.

> 

Није бесмислено жртвовање за више циљеве и жеља да нешто промениш, бесмислен је начин живота који воде и који обесмишљава све друго! Уместо да се боре против узрока несреће они их величају. Не треба их осуђивати, треба их схватити, омогућити им да схвате време у коме живимо и тек ће на основу тога моћи истински да изграђују себе! У противном ће се утопити у мочвару која једе све пред собом ни не слутећи да постоје блиставо чисти планински извори и језера…

Стефан Симић у посети Основној Школи у Параћину.

                                                 

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР II И ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА ПОЧАСНИ ГОСТ НА ДОБРОТВОРНОМ ПРИЈЕМУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЛАЈФЛАЈН У ЧИКАГУ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

 Организација Лајфлајн Чикаго и Српски музеј Светог Саве у Чикагу били су домаћини пријема и вечере у част Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра II и Принцезе Катарине, у суботу, 29. јуна, приликом њихове посете САД. У пратњи Њихових Краљевских Височанстава био је њихов унук Мајкл Гарфинкел.   Краљевски пар стигао је у пратњи свог унука Мајкла Гарфинкела у Српски музеј Светог Саве, у авенији Вест Бери у Чикагу, где их је дочекао велики број поштовалаца. Музеј је свечано обележио прву званичну посету Принца и Принцезе, који су отворили Краљевску собу. Међу експонатима збирке налази се и поморска униформа Краља Петра II, коју је великодушно, као позајмицу, даровао његов син. Униформа је изложена поред историјске фотографије Краља који ју је носио.

Госте су дочекали председница хуманитарне организације Лајфлајн из Чикага, Кети Фанслоу, и управник Музеја др Живојин Павловић. Догађају је присуствовало више званичника, укључујући српског генералног конзула Деска Никитовића, генералног конзула Босне и Херцеговине Брану Пећанца и генералног конзула Грчке Иоану Ефтимијаду. Просторије су биле испуњене члановима управних одбора Музеја, организације Лафлајн Чикаго, Америчке асоцијације лекара, као и другим истакнутим званицама. На другом спрату Музеја налази се изложбени простор. У Краљевској соби изложене су фотографије и предмети повезани са династијом Карађорђевић, Хиландарска соба испуњена је верским експонатима, а у Теслиној соби налази се неколико експоната научне природе. У четвртој соби изложене су меморабилије чувених српских спортиста. Пре вечере, Краљевски пар је стрпљиво позирао фоторепортерима и фотографисао се са гостима. Током вечере, гостима су се кратко обратили председници двеју организација домаћина, који су затим најавили генералног конзула Никитовића. Он је говорио о снази јединства Срба у дијаспори, што је у свом обраћању снажно подржао и Њ.К.В. Престолонаследник Алексдандар II. Њ.К.В. Принцеза Катарина се у свом обраћању прво захвалила супругу зато што јој је омогућио да живи у Србији: „Ја сам почаствована што сам у Србији, са супругом, међу нашим народом. Увек ћу чинити све што је у мојој моћи да свима живот учиним бољим“, додала је она. Њено Краљевско Височанство основала је хуманитарну организацију Лајфлајн 1993. године, у оквиру својих међународних напора да хитно одговори на разарања која су настала у југословенским сукобима. Мисија организације Лајфлајн јесте да помогне свима којима је помоћ потребна, без обзира на верско или етничко порекло. Принцеза је свој говор одржала са достојанством и поштовањем, истакнувши да њена визија од пре 20 година остаје иста и данас:  „Кроз наш хуманитарни рад, сворићемо позитивне промене у животима људи. Бићемо доживотни партнери у промовисању здравља, благостања и стабилности“. Принцеза је затим одала признање за непроцењиву помоћ коју пружа канцеларија Лафлајна у Чикагу, захваливши председници Фанслоу и њеном управном одбору.

„Ви сте остварили огроман утицај. Хвала вам што сте толиком броју људи пружили оно што им је највише потребно – наду.“ Њ.К.В. Престолонаследник Александар II нагласио је у свом обраћању да је пизив да посете Дворски комплекс отворен за све: „Дођите у отаџбину. Дођите да нас посетите. Увек сте добродошли“. Најављено је да ће овог лета два одвојена наступа у Карнеги холу у Њујорку бити организована у корист Лафлајна. Један је наступ прослављене оперске диве Јадранке Јовановић, која је и раније свој таленат стављала на располагање хуманитарној организацији Лафлајн. Други је јулски наступ Момчила Николића, чувеног тамбураша, који је имао наступ и на пријему у Музеју. На крају вечери, гостима је подељен ДВД са снимком државне сахране Њихових Величанстава Краља Петра II, Крајице Александре, Краљице Марије и Њ.К.В. Принца Андреја у Краљевском маузолеју у цркви Св. Ђорђа на Опленцу, 26. маја 2013. године.

Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine guests of honour at Lifeline Chicago event

Lifeline Humanitarian Organization  and Serbian American Museum St. Sava joined together in hosting a reception and dinner honouring Their Royal Highnesses Crown Prince Aleksandar and Crown Princess Katherine of Serbia on Saturday, June 29, during their recent American visit. Their Royal Highnesses were accompanied by their grandson Micheal Garfinkel. The Royal Couple arrived accompanied by their grandson Micheal Garfinkel at the Serbian American Museum St. Sava, 448 West Barry Avenue in Chicago, to an eagerly awaiting capacity crowd. The celebration marked the first official visit by the Prince and Princess to open the Royal Room at the Museum. Among the artifacts in the collection is the naval uniform of King Peter II, generously donated on loan by his son. It stands on display next to an historic picture of the King in the identical uniform. Guests were welcomed by the President of Lifeline Humanitarian Organization’s Chicago Office, Kathy Fanslow, and by Museum President Dr. Zivojin Pavlovic.

Several dignitaries were on hand for the evening including Serbian Consul General Desko Nikitovic, the Consul General of Bosnia and Herzegovina Brane B. Pecanac, and the Consul General of Greece Ioanna Efthymiadou. The room was filled with Board Members of the Museum, the Lifeline Chicago Office, and the Lifeline American Medical Association, as well as several distinguished invited guests.

The second floor of the Museum is the exhibit area. The Royal Room includes pictures and items relating to the Karageorgevitch Dynasty, the Hilandar Room is filled with religious displays, and the Tesla Room has several exhibits of a scientific nature. The fourth room displays memorabilia of famous Serbian athletes of international renown. Before the dinner, the Royal Couple patiently posed for pictures with each of the guests taken by volunteer photographer Dorothy Paunovich. Her husband Mike Paunovich recorded the evening’s festivities on video. Brief remarks were given at dinner by the presidents of the two host organizations who then introduced Consul General Nikitovic. He spoke of the strength in unity of all Diaspora Serbs, comments that were echoed strongly by HRH Prince Aleksandar in his remarks. His Highness then asked Princess Katherine, Patron of Lifeline Humanitarian Organization,  to address the guests. Her Royal Highness began by saying how she is grateful to her husband every day for giving her the opportunity to be in Serbia. “I am so honoured to be there in Serbia, with my husband, with our people. I will always do everything possible to make life better for everyone there,” she added. Her Royal Highness founded the Lifeline Humanitarian Organization in 1993 as an international effort and urgent response to the devastation resulting from the Yugoslav conflict. Lifeline Humanitarian Organization mission was to offer assistance to everyone in need regardless of religion or ethnic origin.  The Crown Princess delivered her speech with dignity and respect and stated her vision 20 years ago, and it remains the same today: “We will make a positive difference in peoples’ lives through our humanitarian work. We will be the lifetime partners of the people of in promoting health, wellness, and stability.” The Princess further acknowledged the immeasurable help of the Chicago office by thanking President Fanslow and her Board. “You have made such an impact. Thank you for giving so many people the one thing they need the most – hope.” In concluding his remarks for the evening, HRH Crown Prince Alexander emphasized this open invitation for everyone to visit the Royal Compound. “Come home. Come see us. You are always welcome.” It was announced that two separate performances this summer at Carnegie Hall in New York City will be setting aside profits to benefit Lifeline. One is the celebrated opera Diva Jadranka Jovanovic, who has donated her time and talent in the past to benefit Lifeline Humanitarian Organization. The other is a July performance by Momcilo Nikolic, renowned tamburitza artist, who was on hand to entertain at the Museum event.  At the end of the evening, guests were given a DVD of the State Reburial of Their Majesties King Peter II, Queen Alexandra, Queen Maria and HRH Prince Andrej which took place at the Royal Mausoleum in the St. George Church in Oplenac on May 26, 2013

Kraljevski  Dvor

Beograd 11040, Srbija                                   

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ЗБОГ ЧЕГА ЗАГРЕБАЧКОМ " ЈУТАРЊЕМ ЛИСТУ " СМЕТА СЕРИЈА РТС-а, " РАВНА ГОРА " А КОЈА ЈОШ НИЈЕ НИ СНИМЊЕНА

РАТКО ДМИТРОВИЋ: Због чега загребачком “Јутарњем листу” смета серија РТС-а, “Равна гора, а која још није ни снимљена?

Изненада, крајње непрофесионално, дилетантски, супротно основним принципима критике и стручне расправе, најутицајнији хрватски дневни лист напао је једну серију „Радио-Телевизије Србије“ и поред тога што иста још није снимљена до краја, нити је ико у Хрватској прочитао сценарио.

Ништа се ту неће мењати док год је историчара и повјесничара, да не кажем Срба и Хрвата. Пошто су присвојили изворно српски антифашистички устанак и борбу, вођену у Другом светском рату на просторима данашње Хрватске, повјесничари, публицисти и новинари те новостворене државе, чија је специјалност историја, загазили су преко Дрине да у Србији оспоре антифашизам, посебно двојни антифашизам Срба, забележен у партизанском и четничком покрету. Стара југословенска комунистичка школа, изведена из формуле о једнакости и братству народа, моделирајући и прекрајајући историју, поставила је још 1945. године формулу чије је одложено дејство резултирало овим што данас имамо; да наследница некада најгрозније фашистичке творевине у Европи, Независне Државе Хрватске, дакле данашња Хрватска, држи предавање Србији и Србима о антифашизму, узимајући себи за право да одређује ко је био, а ко није био антифашиста.

ПАРТИЗАНИ И ЧЕТНИЦИ

Да најпре рашчистимо личне пројекције и могући субјективни утицај аутора овог текста на чињенице; потичем из партизанске породице, из краја где су првог четника видели двадесетак година после рата, у Булајићевом филму „Козара“. Без обзира на ово држим да је партизански покрет – частан у почетној основи, на идејном, људском, етичком плану – произвео страшне последице по Србе као народ и Србију као земљу. Симпатије за четнике не гајим; не подносим слабу организацију, неодлучне људе, губитнике још мање.

Држава коју су створили партизани, комунисти, антифашисти, починила је запањујуће злочине над српском интелигенцијом, средњом класом која је једини гарант дугорочног просперитета и напретка једног народа. АВНОЈ, уређење Титове Југославије, Србија са две аутономне покрајине, Закон из 1945. године о забрани повратка Срба и Црногораца на Косово и Метохију, Устав из 1974. године и на крају потпуно уставно негирање Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини, што је довело до грађанског рата 1991. године; све је то учинак партизана, њиховог покрета и њихове победе.

Четници су изгубили грађански рат. Први су почели устанак против Немаца, први су у поробљеној Европи ослободили један град (Лозница) од Хитлерове солдатеске, први имали организоване антифашистичке јединице у Србији. Да, рећи ће противници, то је неспорно, али четници су сарађивали са Немцима. У неким ситуацијама јесу, али четници нису били фашисти. Четници су чинили злочине над партизанским породицама, над својим противницима, наставиће заговорници тезе да је покрет ђенерала Драже био квислиншки, фашистички. Тачно, чинили су злочине, али то није доказ да су били фашисти.

Партизани су 1945. године побили више својих идеолошких противника, Срба, него четници својих противника за све време Другог светског рата, па нико за партизане не каже да су фашисти. Постоји још једна разлика у „корист“ партизана; четници су клали, нису се бријали и одавали су утисак распуштених герилаца. Партизани су убијали куршумом, нису носили браде и имали су гвоздену дисциплину. Још нешто, партизани су са Немцима сарађивали готово у истој мери као и четници. То одавно није тајна. Постоје документи, сведочења, мемоарска грађа.

РЕАГОВАЊЕ НА ПРВУ ЛОПТУ

Чему ова подсећања. Због Хрвата. Због „Равне Горе“ серије у настајању иза које у ауторском и продуцентском смислу стоји породична фирма Радоша Бајића и „Радио-Телевизија Србије“. Загребачки „Јутарњи лист“, дневник близак Милановићевој Социјалдемократској партији, жестоко се ових дана окомио на РТС због, речено је, покушаја рехабилитације „фашистичког четничког покрета“. Смета им што РТС приводи крају серију под споменутим насловом, а како се зна да је у Хрватској неколико појмова (Дража, Равна гора, брадоње, кокарде) прва асоцијација за четништво и ту се могу тражити објашњења реакције на прву лопту, мада ова прича има дубље корене.

Директор РТС-а Александар Тијанић покушао је да се одбрани, али та се одбрана чула само у Србији, „Јутарњи лист“ је одбио да објави „српски просвјед“. Суштина хрватског напада своди се на приговор да Србија, у време кад је Европа посматра микроскопски, отворено рехабилитује један фашистички покрет (четнике), док центар Тијанићеве одбране налазимо у приговору браћи из Загреба да оцењују серију која још није снимљена, на страну сценарио који у Загребу нико није ни видео, читање да не спомињемо.

Шта Хрвате брига, рећи ће чак и боље упућени, за српске серијске програме, Јавни сервис и сликање историје на српској филмској траци. Питање делује логично, али само на првој линији посматрања. Уђе ли се у тематику тамо чекају поставке са почетка овог текста, чека хрватска фрустрираност српском историјом, хрватско осећање мање вредности због два погрешна избора у два светска рата и два српска правилна избора у иста та два рата.

КОЛИКО ЗРНА БИБЕРА…

На тлу Хрватске, поновићу, деловао је у Другом светском рату снажан антифашистички, партизански покрет, у њему јесте било Хрвата, али само колико и зрна бибера у телећој чорби; тај покрет био је српски, хрватски историчари су тога свесни, политичари још и више и зато су деценијама радили, успевши на крају да оно мало хрватског елемента у том устанку развуку као гумирано платно, прекривши заувек српску слику. Већ неколико година Хрватска на одређене датуме слави партизански устанак без спомињања Срба. Иво Јосиповић је недавно изговорио једну од највећих лажи на ову тему икада изговорених у Европи; казао је да је хрватски народ у Другом светском рату, сразмерно гледано, имао најмасовнији антифашистички покрет у Европи. Нико није реаговао. Створена је таква клима да нико не реагује. Данас је у Хрватској спомињање Срба у контексту антифашистичког покрета равно националној увреди.

Тај посао хрватска историографија и политика привели су крају и ставили одозго бетонску плочу. Сад ваља кренути на Србију и одузети јој антифашизам. Није случајно ни појављивање текстова у Хрватској где се, замислите ово, устанак у Србији повезује са директним ангажманом хрватских комуниста, са доласком Тита у Београд. Као, тог устанка не би ни било да није било Броза. Нико се при том не пита како то Броз 1941. године није отишао у родно Хрватско Загорје, у Чаковец, Вараждин, Забок, Кумровац… да тамо дигне устанак, већ је дошао у Србију, а своје најближе сараднике – Шибла, Хољевца, Хебранга… – послао на Банију, Кордун, Лику, у Славонију, у чисто српске крајеве да тамо дижу и додатно буне народ, већ побуњен због усташких прогона и злочина.

Титова идеологија, програм Комунистичке партије Југославије, изједначио је 1945. године усташтво и четништво, и та легура у Хрватској никада неће бити рашчлањена.То је једна од највећих подвала српском народу. Ова поставка има ватрене, фанатичне, заговорнике и у Београду. Малобројни су, али гласни, добро повезани и солидарни. Њима злочини четника у Србији и геноцид над Србима у НДХ имају једнаку тежину, тачније, Јадовно, Јасеновац и остала стратишта никада и не спомињу. Дражу Михаиловића сматрају већим злочинцем од Павелића, с тим да их овај други, са све усташама, и не интересује, „о њима и њиховој идеологији требало би да разговарају у Хрватској“, кажу.

Да ли су Хрвати, можда, у овој причи реаговали инстиктивно, подсвесно? Као Срби 1990. године кад су видели на сцени обнову усташке државе. Има ли, хоћу рећи, места за било какво разумевање хрватске осетљивости на четнике? Шта о томе каже историја, документи, сукоби на тлу НДХ за време Другог светског рата?

Четнички покрет у Хрватској имао је дубљег трага само на простору Далмације и делимично Лике, али та подручја су веома брзо дошла у италијанску окупациону зону тако да директних судара четничких и хрватских усташко/домобранских снага није ни било. Забележени су спорадични сукоби, почињени су и неки злочини над хрватским цивилима, али се никако не може говорити о четничком терору над Хрватима за време Другог светског рата. Та прича је измишљена у новије време, уочи грађанског сукоба 1991. године, али се и ту све своди на динарске четнике и војводу Момчила Ђујића. Сувише мало за глобалну причу, али „Јутарњем листу“, да не кажем Хрватима, и то је довољно. Знамо због чега. У ствари, знамо се врло добро.

Извор Интернет новине Сербске

Њ.К.В. ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА ОДРЖАЛА САСТАНАК СА АМЕРИЧКИМ И КАНАДСКИМ МЕДИЦИНСКИМ ОДБОРИМА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ У ЧИКАГУ, САД

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина одржала састанак Српско-америчког и Српско-канадског медицинског одбора у Чикагу, САД. Направљен је план рада за 2014. Поред тога разговор је био концентрисан и на развој нових пројеката који укључују наставак сарадње и подршке медицинским институцијама широм Србије укључујући и образовање лекара из Србије у Сједињеним Америчким Државама и Канади.

Поред Њеног Краљевског Височанства, састанку су присуствовали:

Др Драгана Чупић, МД, Копредседавајућа Српско – америчког медицинског одбора

Др Горан Поповић, МСцХ,ДСцН,ПхД,МД(А), Клинички професор и програм менаџер, Континуирана едукација из здравствених наука за периоперативни и програм за паранестезију, Мохавк/Мекмастер Универзитет, Директор ГПА здравственог консалтинга, Хамилтон, Канада и Предесдавајући Српско-канадског медицинског одбора

Др Душица Бабовић Вуксановић, МД, ММедСц, Професор медицинске генетике – Медицински факултет, Мејо клиника, Консултант – Одељење медицинске генетике, Мејо Клиника, Рочестер, Минесота, САД

Др Ана Станковић, МД ФАЦП ФАСН  Заменик шефа кабинета, Медицински директор нефрологије и перитонеалне дијализе, Паркленд медицински центар, Бостон, Масачусетс, САД

Др Љуба Стојиљковић, МД, ПхД, Ванредни професор Анестезиологије, Одељење за анестезиологију, Центар за медицинско образовање, Симулациона технологија и тродимензионално учење, Нортвестерн универзитет, Феинберг медицински факултет, Чикаго, Илиноис, САД

Др Мира Иронс, МД, Ванредни професор педијатрије, Харвард медицински факултет, Одељење генетике дечје болнице, Бостон; Асистент професор Харвард медицинског факултета, Бостон, САД

Др Нада Милосављевић, МД, ЈД, АБПН, АБИХМ, Директор, Интегративни здравствени програм, Масачусетс, САД; Општа болница, Инструктор, Харвард медицински факултет, Бостон, Масачусетс, САД

Др Оливера Пековић, МД, Физикална медицина и рехабилитација, Монтефиоре медицински центар, Алберт Ајнштајн медицински колеџ, Бронкс, Њујорк, САД

Др Ервин Коцјанчић, МД, Уролог, Медицински центар Универзитета у Илиноису, САД

Др Живојин Павловић, МД, Директор радиологије у Сацред харт болници, САД

Др Снежана Милановић, МД, МСц, Инстуктор психијатрије, Харвард медицински факултет, Масачусетс Општа болница, Консултант МГХ центар за ментално здравље жена, САД

Следећи састанак Српско-америчког и Српско-канадског медицинског одбора ће се оржати за три недеље.

Crown Princess Katherine held a meeting with the Serbian Diaspora American and Canadian Medical Board in Chicago, USA

HRH Crown Princess Katherine held a meeting of the Serbian American and Canadian Medical Boards in Chicago, USA. An action plan for 2014 was made. Discussions also cantered around developing new projects that include continuous cooperation and support for medical institutions throughout Serbia including medical education for Serbian doctors in the United States, Canada and elsewhere.

Besides Her Royal Highness, the meeting included:

Dragana Čupić, MD, Co—chair of the Serbian American Medical Board

Goran Popović, MScH,DScN,PhD,MD(A), Clinical Professor and Program Manager, Health Science CE Periop & Paraesthesia Programs, Mohawk/McMaster University, Periop Ed-SJHH, Hamilton, Director GPA Health Consulting, Hamilton, Canada and Chair of the Serbian - Canadian Medical Board. Canada

Dušica Babović Vuksanović, MD, MMedSc, Professor of Medical Genetics - College of Medicine, Mayo Clinic, Consultant - Department of Medical Genetics, Mayo Clinic, Rochester, Minnesota, USA

Ana Stanković, MD FACP FASN  Vice Chief of Staff, Medical Director Nephrology and Peritoneal Dialysis, Parkland Medical Center, Boston, Massachusetts USA

Ljuba Stojiljković, MD, PhD, Associate Professor of Anaesthesiology, Department of Anaesthesiology, Centre for Education in Medicine, Simulation Technology and Immersive Learning, North-western University, Feinberg School of Medicine, Chicago, Illinois, USA

Mira Irons, MD, Associate Professor of Paediatrics, Harvard Medical School; Associate Chief, Division of Genetics Children’s Hospital, Boston; Assistant Professor Harvard Medical School, Boston, USA

Nada Milosavljević, MD, JD, ABPN, ABIHM, Director, Integrative Health Program, Massachusetts, USA

General Hospital, Instructor, Harvard Medical School, Boston, Massachusetts, USA

Olivera Peković, MD, Physical Medicine and Rehabilitation, Montefiore Medical Centre, Albert Einstein College of Medicine, Bronx, New York, USA

Ervin Kocjančić, MD, Urologist at the University of Illinois Medical Centre, USA

Živojin Pavlović, MD, Director of Radiology at the Sacred Heart Hospital, USA

Snežana Milanović, MD, MSc, Instructor in Psychiatry, Harvard Medical School, Massachusetts General Hospital, Attending, MGH Centre for Women’s Mental Health, USA

The next Serbian-American and Canadian Board meeting will be held in three weeks time.

Kraljevski  Dvor

Beograd 11040, Srbija                                   

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

КРАЉЕВСКИ ПАР НА ПРОСЛАВИ ВИДОВДАНА У ЧИКАГУ, САД

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина прославиће Видовдан у Чикагу, Сједињене Америчке Државе, по позиву Његовог Преосвештенства епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина. Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина присуствоваће данас у 18 часова парастосу за све који су положили животе за крст часни и слободу златну, у српској православној саборној цркви Светог Васкрсења у Чикагу. Након парастоса, Краљевски пар ће присуствовати Видовданској академији, на којој ће говорити Његово Преосвештенство епископ јегарски Порфирије и Отац Војислав Билбија из Холандије. Централна прослава Епархијских дана и Видовдана биће одржана у недељу, 30. јуна, с почетком у 10 часова, када ће бити служена света архијеријска литургија у манастиру Нова Грачаница, после чега ће бити приређен славски банкет, у сарадњи са Удружењем Српска Народна Одбрана. Поводом прославе данашњег празника Њ.К.В. Престолонаследник Александар II је изјавио: “Данас обележавамо Видовдан, један од највећих српских народних празника и један од најзначајнијих датума српске историје. Иако смо мали народ, наша историја је бурна, пуна успона и падова, великих победа и трагичних пораза. Данас се Србија суочава са будућношћу у којој је очекују многе промене. Нико не може да тачно зна каква ће та будућност бити, али нико нема разлога да се будућности плаши, ако у њу корача имајући на шта да се ослони. Србија има на шта да се ослони у својој прошлости. Не славимо ми Видовдан као дан пораза, нити као симбол нужног жртвовања. Славимо га као симбол неуништивости духа нације, као доказ дубине наших корена, као празник наде и вере у боље сутра. Какве год да су промене пред нама, док славимо Видовдан, док се поносимо својом историјом, наша будућност може бити само светла.”

Their Royal Highnesses celebrate Vidovdan in Chicago, USA

TRH Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine will celebrate this year’s Vidovdan in Chicago, USA, by invitation from His Grace Bishop Longin of New Gracanica and Midwestern America Diocese.  Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Prince Katherine will attend a memorial service for all who have laid down their lives for the honourable Cross and our Golden Freedom, at Holy Resurrection Cathedral in Chicago on Friday, June 28th at 6 p.m. The memorial service will be followed by Vidovdan Convocation in the Cathedral Hall with remarks by His Grace Bishop Porfirije of Yegar and Father Vojislav Bilbija from the Netherlands. The main celebration of Diocesan Days and Vidovdan will be held on Sunday, June 30lh, beginning at 10 AM with the Hierarchical Divine Liturgy at New Gracanica Monastery, and followed by a banquet and slava celebration, together with the Serbian National Defence.  On the occasion of Vidovdan celebration, HRH Crown Prince Alexander II has stated:  “Today we celebrate Vidovdan, one of the greatest Serbian national holidays and one of the most important dates in Serbian history. Although we are a small nation, our history is turbulent, full of rises and falls, great victories and tragic defeats. Serbia today is facing the future which brings many changes. No one can know what exactly the future is going to be like, but no one should fear the future, if one goes towards it having something to rely upon. Serbia has a lot to rely upon from her past. We are not celebrating Vidovdan as the day of our defeat, or as a symbol of inevitable sacrifice. We are celebrating it as a symbol of the indestructibility of the nation’s spirit, as a proof of the depth of our roots, as a jubilation of hope and faith in a better tomorrow. Whatever the changes might be ahead of us, as long as we celebrate Vidovdan, as long as we are proud of our history, our future can only be bright.”

Kraljevski  Dvor

Beograd 11040, Srbija                                   

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ПРОСЛАВА ВИДОВДАНА

У помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици на Косову пољу 1389. године, данас се у Србији обележава Видовдан. Председник Србије Томислав Николић у Крушевцу предводи комеморативну церемонију код споменика косовским јунацима. Александар Вучић у Високим Дечанима.

У Србији се обележава Видовдан као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године. Видовдан је државни празник, који се обележава радно. Председник Томислав Николић предводиће комеморативну церемонију полагања венаца и одавања државних и војних почасти код Споменика косовским јунацима у Крушевцу. Први потпредседник владе Александар Вучић присуствује обележавању празника у манастиру Високи Дечани на Космету. Вучића су испред манастирске капије дочекали директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије Александар Вулин и београдски официр за везу у Приштини Дејан Павићевић. Литургију у манастиру Високи Дечани служио је игуман Сава Јањић. Централно обележавање Видовдана на Косову и Метохији организовано је у Грачаници Патријарх Српске православне цркве Иринеј и епископ рашко - призренски Теодосије служили си литургију у Грачаници, а затим ће на Газиместану служити парастос српским ратницима страдалим у Косовском боју. Поводом Видовдана, у Грачаницу је стигло и око 400 људи који су јутрос кренули из северне Косовске Митровице и централне Србије, што је мање него прошле године. Заменик регионалног директора косовске полицијске службе Ергин Медић рекао је Тањугу да је КПС организовао пратњу за све који су изразили жељу да посете Газиместан, Грачаницу и друге манастире. Медић је рекао и да ће број број припадника косовске полиције у региону Митровице бити појачан током данашњег и сутрашњег дана па ће тако бити ангажовано око 260 полицајаца. Парастос Србима који су страдали на подручју Косова и Метохије од Косовског боја до данас служен је у Цркви Светог Марка у Београду.

Видовдан је државни празник који се радно обележава у спомен на Косовску битку на основу одредаба Закона о државним и другим празницима у Србији, а представља и присећање на погинуле и умрле у свим ратовима.

То је, према мишљењу историографа, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.

Посебан значај Видовдан је добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889. на 500 година од Косовског боја. Као национални празник опстао је до краја Другог светског рата.

После Косовске битке тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваници, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века пренето је у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу косовске битке.

Извор: РТС

Видовдан на Космету: Чека нас сигурнија будућност, поручио Вучић

ВИСОКИ ДЕЧАНИ, ГРАЧАНИЦА - Вицепремијер Александар Вучић поручио је данас из манастира Високи Дечани да ће наставити да се бори за сигурнију и напреднију будућност за све грађане Србије, укључујући и оне који живе на Косову и Метохији.

Вучић је, после литургије служене поводом Видовдана, истакао да српски народ мора да гледа у будућност, поштујући сопствену прошлост и препознајући све препреке које су пред њим, али и налазећи најбољи могући начин да их заобиђе и победи.

"Пред нама је много рада, напора, труда, много енергије коју ћемо морати да уложимо, али пред нама висе нема крви, нема враћања у прошлост, нема више свих оних мука кроз које смо пролазили двадесет и више година", поручио је Вучић.

Он је истакао да, у тренутку када ће сви покушавати да пронађу ману свему што је Србија чинила протеклих месеци, са поносом може да истакне да нико у свету није рекао ниједну реч о томе да Србија није поштовала неке договоре и да Србија није поштовала своје обавезе.

"Србија је постала поуздан партнер за све у свету. Први пут после много година Србију хвале свуда, а то што ми нисмо задовољни степеном подршке који се Србији пружа резултат је и дугогодишњег неповерења али и нечијих других унутрашњих проблема", казао је Вучић.

Према његовим речима, Србија је на добром путу и померила се са мртве тачке, и то је добра вест упркос бројним препрекама које јој предстоје.

"Много тога тешког је пред нама, много тога треба да урадимо, много тога треба да направимо, морамо и у политичком и у економском и сваком другом смислу да напредујемо, и када то будемо радили и када то будемо успели онда више препрека за нас неће бити", рекао је Вучић.

Надам се да ћемо са свим тим препрекама успети да се изборимо на јединствен начин ,поштујући све друге али оно што је за нас данас важно то је да је Србија поштована на свим меридијанима да нисте о Србији чули у последњих 6 месеци ниједну лошу реч нигде у свету.

"Посао Србије је да о свом народу брине на сваком месту и зато ћемо у Дечане долазити чешће, и не само у Дечане већ свуда на КиМ, да кажемо нашем народу да смо са њима, да никада неће бити сами, да никада неће бити остављени и да јасно поручимо да то што ми бринемо нема везе са политиком или било каквим маркетингом, да је то просто наша обавеза и завет за будућност", поручио је Вучић, који је после литургије разговарао са игуманом манастира Савом Јањићем. Игуман Сава: Једино дијалогом и на миран начин можемо напред

Јањић је казао да се нада да ћемо у наредним месецима решити још многа питања важна за опстанак српског народа на Косову и Метохији.

Јањић је додао да су представници Владе присуством у Високим Дечанима показали живу бригу наше власти према српском народу на овим просторима.

Једино дијалогом, на миран начин и у сарадњи са свима, чувајући наше традиције али будући спремни да их поделимо са другима - једино тако можемо да идемо напред, рекао је Јањић.

Игуман Високих Дечана казао је да сви желимо да идемо ка бољој будућности у којој ћемо живети мирно, добросуседски, где ће се поштовати људска и верска права и где неће бити потребно да наше светиње буду под војном заштитом, да ће их сви једнако поштовати.

"У тој нади доживљавам и ову посету и надам се да ћемо у наредним месецима решити још многа друга питања која су важна за останак српског народа на овим просторима како би се омогућила будућност, нарочито нашој омладини, и оним социјално најугроженијим који су највише страдали до сада ових година", рекао је Јањић.

Он се захвалио Вучићу и његовим сарадницима на посети, истакавши да се данас на Косову и Метохији свуда сећамо оних страдалника кроз историју али "истовремено гледамо у будућност и ка васкрсењу Христовом".

Јањић је казао да нас светиње на Косову и Метохији храбре и показују нам да "једино са нашом вером, у честитости и поштењу, са свима око нас можемо да живимо, останемо и опстанемо на овим просторима".

Обележавање у Грачаници

Централно обележавање Видовдана на Косову и Метохији организовано је у Грачаници. Патријарх Српске православне цркве Иринеј и епископ рашко – призренски Теодосије служиће литургију у Грачаници, а затим на Газиместану парастос српским ратницима страдалим у Косовском боју.

spc.rs

Поводом Видовдана, у Грачаницу је стигло и око 400 људи који су јутрос кренули из северне Митровице и централне Србије, што је мање него прошле године.

Заменик регионалног директора Косовске полиције (КП) Ергин Медић рекао је Танјугу да је КП организовала пратњу за све који су изразили жељу да посете Газиместан, Грачаницу И друге манастире. ’"Према нашим информацијама, до пола 8 око 400 људи са 6 аутобуса и већим бројем комбија и путничких моторних возила је кренуло из северне Митровице, али и централне Сербије пут Газиместана и Грачанице. Сви су стигли до манастира Грачаница без проблема", рекао је Медић. Он је казао и да ће број број припадника КП у региону Митровице бити појачан током данашњег и сутрашњег дана па ће тако бити ангажовано око 260 полицајаца. КПС је укључена како у пратњу аутобуса и возила која иду пут Газиместана, тако и у обезбеђење свих осталих манифестација у граду , додао је Медић.

Извор: РТВ

                                                        ПРОСЛАВА 550. ГОДИШЊИЦЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ 1939. (цео филм)

Govor Čedomira Antića na tribini u Novom Sadu o Ustavnoj parlamentarnoj monarhiji 20.02.2013