РАЈНА ДРАГИЋЕВИЋ - ЛЕКЦИЈА ИЗ ЕТИКЕ

Драги моји студенти, поштоване колеге, будући професори*,

На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација урушености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима. Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране, насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима, родитељима који су увек на страни своје деце (чак и ако је то на њихову штету), различитим притисцима и омаловажавањем. Mного тога око вас убијаће вам мотивацију.

Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин.

Разноразни неписмени и полуписмени људи данас себе олако могу назвати некаквим пи-аровима или менаџерима, необразоване водитељке себе зову новинаркама, а фолк-певачице уметницама, да и не говорим о арт директорима, бизнис консултантима, бек-офис администраторима, велнес консултантима, ивент координаторима, копи-принт оператерима, маркетинг консултантима, офис-асистентима, портфолио-менаџерима, продукт дизајнерима. Иза звучних назива занимања најчешће се крију фолиранти који мисле да се углед може стећи преко ноћи, крију се они који нису имали издржај да заврше факултет који су започели, они који мењају занимања и професије као прљаве чарапе. Немојте заборавити да се професором, лекаром или судијом нико не може самопрозвати.

Поносите се својим занимањем које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем. Не дозволите да вам бахати, хвалисави и самоуверени власници разноразних ресторана, фирми, приватних авиона, луксузних станова држе лекције о успеху, јер ви сте професори, а они су само власници квадратних метара!

Покушавају да омаловаже професорско занимање... Имајте на уму то да сте ви чувари достојанства своје професије. Звање професора стиче се са пуно труда, али још више муке треба уложити у знање како носити ту важну титулу. Водите рачуна о начину на који се понашате и када нисте у школи, размишљајте о свом одевању, ставу, односу према колегама, према ученицима и њиховим родитељима. Ако себе срозате у сопственим очима, онда ће вас и околина гледати са омаловажавањем. Будите поносни, самоуверени, будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате, јер ви сте професори!

Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу. Професорски ауторитет не стиче се претераном строгошћу и самовољом, већ праведношћу и недвосмисленим договором којег обе стране треба да се придржавају. Хвалите најбоље јер ћете тиме инспирисати и остале да се потруде и понекад буду најбољи. Пружајте шансу многима да понекад буду најбољи. Немојте бити другари са својим ученицима и покушавати да им се на тај начин приближите. Ви треба да постављате правила у својој учионици, да одређујете границе, да држите конце у својим рукама, јер они су ученици, а ви сте професори!

Не заборавите да ћете предавати главни предмет, први у рубрици у Дневнику, и да ћете са својим ученицима проводити више времена од свих осталих професора. Ваш утицај на ученике биће најважнији. Будите свесни те одговорности. Као професори српског језика, ви сте чувари нашег језика и културе. Учите ученике да воле своју земљу. Често се може чути како професори својим најбољим ученицима саветују да што пре оду одавде. Почело је да се подразумева да је најбољи успех у школи сигурна пропусница за одлазак из Србије. Хајде да преокренемо перспективу! Укажите најбољим ученицима на то да треба да остану у Србији јер ће јој, као најбољи, помоћи да се опорави и постане боље место за живот. Не дозволите им да оду и да препусте земљу свакојаком олошу! Зацртајте им као животни задатак да се боре против живог блата у које тонемо. Усадите им осећај за друштвену одговорност и објасните им да ову земљу нико не може очистити осим њих. Ако се потрудите, видећете да ће вас ђаци послушати, јер ви сте професори!

Будите уверени да семе свих економских, политичких, културних, моралних реформи у овој земљи може да проклија само у породици, али и у вашој учионици, и то управо на часовима српског језика и књижевности! Зато се трудите да будете узор својим ученицима. Крените у рат против свих старлета, спонзоруша, певачица, манекенки, тајкуна, бизнисмена и победите их. Ви им морате постати оријентациона тачка, светионик у животу! За тај рат имате 45 минута дневно скоро сваког радног дана, а то није мало. Победићете тако што ћете дати све од себе да садржаје које треба да представите својим ученицима учините занимљивим, узбудљивим, свежим. Успећете у томе само ако много знате, ако волите оно што радите и ако сте посвећени. Ученици то могу да препознају, и то непогрешиво. Не обазирите се на чињеницу да се неке ваше колеге не припремају за часове, да многи ништа не раде, а примају плату, не обазирите се на трулеж око себе и не предајте му се! Нека ваш час буде оаза знања у свеопштој пустињи, светла тачка у мраку, зрно смисла у бесмислу. Ви имате мисију: ако успете да повратите ауторитет школе и знања (а то се не може постићи ниједним законом, већ ентузијазмом професора), падаће као домине све препреке ка бољем животу у Србији. Од часа српског до економских реформи! Од часа српског до борбе против корупције! Од часа српског до космоса!

Ваша моћ је огромна и ваш задатак је од стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ви сте професори!

*Проф. др Рајна Драгићевић одржала је овај говор 19. јуна 2013. године на апсолвентској вечери својим студентима

Izvor: Politika online

Izvor: Politika online

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР ЧЕСТИТАО РАМАЗАН ИСЛАМСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II честитао је Исламској заједници и верницима почетак светог месеца Рамазана, који почиње данас. „Примите моје срдачне честитке поводом почетка великог празника Рамазана, са жељама да овај свети месец проведете у миру и срећи са својим ближњима. Свети месец Рамазан је време које подсећа на принципе толеранције, правде, напретка и достојанства, на вредности које уједињују све људе, били они муслиманске веросиповести или не”, нагласио је Престолонаследник. Престолонаследник Александар упутио је честитке Муамеру еф. Зукорлићу, главном Муфтији Исламске заједнице Србије, Муфтији Мухамеду еф. Јусуфспахићу, Муфтији србијанском и Имаму београдском, великом Муфтији Адему еф. Зилкићу, реис-ул-улеми исламске заједнице Србије, Мустафи еф. Јусуфспахићу, Имаму нишком, почасном реис-ул-улеми Хаџи-Хамдији еф. Јусуфспахићу, члановима и верницима исламске заједнице у Србији, као и Едхему еф. Чамџићу, Муфтији бањалучком.

Crown Prince Alexander conveys congratulations to the Islamic Community for Ramadan

His Royal Highness Crown Prince Alexander II extended his congratulations to the Islamic community and the faithful on the advent of the holy month of Ramadan. “Please accept my heartfelt congratulations on the advent of the holy month of Ramadan. I send my wishes for you to spend Ramadan in peace and happiness with your loved ones. Ramadan is a time that reminds us of tolerance, justice, progress and dignity, all those values that unite all the people, Muslims and non-Muslims alike” emphasized the Crown Prince. The Crown Prince conveyed his congratulations to Muamer ef. Zukorlic, Chief Mufti of the Islamic Community in Serbia, Mufti Muhamed ef. Jusufspahic, Mufti of Serbia and Imam of Belgrade, Grand Mufti Adem ef. Zilkic, reis-ul-ulema of Serbia, Mr. Mustafa ef. Jusufspahic, the Imam of Nis, Reis-ul-ulema emeritus Hadzi-Hamdija ef. Jusufspahic, as well as to the members of the Islamic community and the faithful in Serbia and Edhem ef. Camdzic, Mufti of Banja Luka.

Kraljevski  Dvor

Beograd 11040, Srbija                                   

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

СЕЋАЊЕ НА ГЕНИЈА: 157 . ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

БЕОГРАД - Дан науке у Србији и 157 година од рођења Николе Тесле, једног од највећих умова 20. века, биће обележен данас отварањем дечјег научног кампа Центра за промоцију науке у Виминацијуму код Костолца, а у Новом Саду ће бити одржана дебата о новом брендирању Србије.

Генијални иноватор и потпуни усамљеник, Тесла је умро у јеку Другог светског рата у Њујорку, 7. јануара 1943.Урна с његовим пепелом чува се у Музеју Николе Тесле у Београду

Музеј Николе Тесле из Београда гостоваће изложбом "Дипломе Николе Тесле" у земунској "Миленијумској кули" на Гардошу, а у Холу науке у Квинсу, САД, музеј се делом своје поставке представља на изложби "Теслин чаробни свет електрицитета".

У граду Филаделфији у америчкој држави Пенсилванија, који је пре неколико година прогласио Теслин рођендан за званични градски празник, сутра ће бити одржана научна конференција.

У Калифорнији је недавно покренут пројекат са циљем да се прикупе средства којим би се направила и поставила Теслина статута у Силиконској долини.

Такође у САД режисер Мајкл Ентон припрема филм о Тесли под називом "Луди научник". Овај филм треба да стане на крај мистерији званој Тесла. Ентону је, како је изјавио, изузетно стало да филм буде што веродостојнији па ће, поред тога што је за улогу Тесле у филму изабран српски глумац рођен у Немачкој, Бранко Томовић, део филма бити сниман и у Србији.

"Тесла је био Србин. Са својом породицом је причао српски и ја верујем да би он желео да његов језик буде тачно представљен у овом филму. За мене никад није било сумње да тако треба да буде", наводи режисер.

Код манастира Шишатовац на Фрушкој гори у току је градња копије родне куће и цркве породице највећег српског научника, етно-музеј, лабораторија и копија чувеног Теслиног торња.

У манастирској библиотеци, коју су спалиле усташе у време НДХ у Другом светском рату, уз остало су чувана и писма која је шишатовачком монаху Петронију Трбојевићу, годинама из Њујорка слао његов сестрић Никола Тесла.

Тесла, несумњиво један од највећих умова у историји, својим изумима у много чему је поставио правац научно-техничког развоја у 20. веку. Рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, тада Војна граница (Војна крајина) у склопу Аустрије, данас Република Хрватска.

Рођен је у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве (тада Карловачка митрополија). Његова мајка, Георгина, Ђука рођена је у породици проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић, такође из личке свештеничке породице.

Његов отац Милутин је у време школовања у аустријској војној школи показао склоност ка филозофији и умном животу, па је напустио ту школу и завршио богословију у Плашком, службовао је најпре у Штикади код Грачаца, а затим у Сењу и потом у Смиљану код Госпића, где је Никола рођен.

Милутин је био дописник неколико београдских и новосадских листова из Лике, писао је под псеудонимом "Родољуб Правичић".

Николина мајка Ђука је била сеоска жена бистре памети и спретних прстију, иако неписмена знала је цео "Горски вијенац" напамет. У сећањима Тесла каже: "Моја мати потиче из веома старе породице у крају у коме су живели, у којој је било више генерација проналазача.

Никола Тесла је започео школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу, Раковцу код Карловца, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају. Пре 1884. године, када је отишао у САД, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.

Европу је напустио у нади да ће му у Њујорку, тада чувени проналазач и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.

Он је 1885. у Њујорку основао властиту компанију "Тесла" када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизменичне струје - иновација која је преобразила свет. Едисон је, иначе, био велики противник Теслиног изума. Пронашао је обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао више изума на којима се заснива савремена електротехника.

У Европу из САД Тесла је одлазио у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио у родној Лици. Априла 1892. стигао је у Госпић, где је тада живела његова тешко оболела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла. Месец и по дана потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у кратку посету Београду.

Генијални иноватор и потпуни усамљеник, Тесла је умро у јеку Другог светског рата у Њујорку, 7. јануара 1943. године. Урна с његовим пепелом пренета је доцније у Београд и чува се у Музеју Николе Тесле у Београду.

Теслина заоставштина стигла је у Београд 1951, на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак Сава Косановић.Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. уписана у регистар УНЕСКО-а "Памћење света".

Поводом стогодишњице његовог рођења, 1956. јединица за мерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља.Међународни аеродром у Београду носи име Никола Тесла. Његовим именом названи су Електротехнички институт у Београду који је основан 1936, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, две термоелектране у Србији...

Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.

Њега све чешће својатају и Хрвати. Тако је крајем јуна ове године, на прослави поводом уласка Хрватске у ЕУ на тргу у Загребу постављен Теслин трансформатор а тај изум је представљен као изузетно хрватско стваралаштво.

Премијер Зоран Милановић је, поздрављајући грађане и око 170 високих званица из иностранства, пожелео тада да "хрватска посебност буде препозната у европској разноликости" и као примере те посебности навео имена најпознатијих Хрвата икад, на првом месту наводећи Николу Теслу (на тој листи се нашао и добитник Нобелове награде за књижевност Иво Андрић).

Изложба "Теслин чудесни свет електрицитета" у Њујорку

Изложба Музеја Николе Тесле - "Теслин чудесни свет електрицитета" биће отворена данас у њујоршком Холу науке у Квинсу, најавио је музеј.

Изложба ће бити отворена на дан рођења Николе Тесле, а реализује се у сарадњи са њујоршким музејом и уз подршку Скупштине града Београда и Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку.

После више од 100 изложбених поставки, одржаних у последњих неколико година у преко 20 земаља на четири континента, ова изложба први пут гостује у Њујорку, граду у коме је велики научник, инжењер и проналазач провео готово шест деценија и остварио сва своја открића и изуме који су променили технолошку слику 20. века.

На изложби, поводом 70 година од Теслине смрти, биће приказани најзначајнији детаљи из живота генијалног српско-америчког научника, бројни интерактивни модели његових најважнијих изума који представљају основу друге индустријске револуције, као и низ проналазака којима је начинио пионирске кораке у домену радија, високофреквентних струја, даљинског управљања и бежичних комуникација, без којих се свакодневица на почетку 21. века не може замислити.

На свечаном отварању говориће генерални конзул Републике Србије у Њујорку Мирјана Живковић, директор Музеја Николе Тесле Владимир Јеленковић и председник и извршни директор Хола науке др Маргарет Хани, а посебан говор о Тесли одржаће принц Александар ИИ Карађорђевић.

О делу и богатом наслеђу великог научника говориће представници "Теслине научне фондације" из Филаделфије - председник Никола Лончар и извршни директор Марина Швабић, затим председник "Теслиног меморијалног друштва" из Њујорка др Љубо Вујовић и председница "Теслиног научног центра на Ворденклифу" Џејн Алкорн, чија је организација недавно успела да откупи Теслину последњу сачувану лабораторију на Лонг Ајленду и започне пројекат њене обнове.

Хол науке (НYСЦИ) у њујоршком Квинсу, основан 1964. године, временом је прерастао у музеј препознатљив по интерактивном и креативном приступу најновијим сазнањима из домена различитих научних дисциплина, који годишње обиђе више од пола милиона посетилаца.Изложба "Теслин чудесни свет електрицитета" биће отворена до 20. октобра.

Извор: Курир 

Autor: Agencija TANJUG

НИКОЛА ТЕСЛА И Њ.К.В. ПЕТАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ

"Акција, чак и малих бића доводи до промена у целом свету."

"Онога дана када наука почне проучавати нефизикалне / духовне / појаве, у десет година напредоваће више него у ранијим вековима своје историје."

Верује се да су у историји човечанства живела само два истинска генија, један је Леонардо да Винчи, а други Никола Тесла.

"Прометеј двадесетог века", славни српски научник и проналазач Никола Тесла, један од највећих умова у историји човечанства, рођен је у личком селу Смиљану код Госпића 1856. године у ноћи између 09 и 10. јула, када су муње парале небо, а бабица која га је порађала изјавила је да ће он бити дете светлости. Отац Николе Тесле Милутин био је свештеник Српске православне црква, а мајка Георгина изузено талентована жена. Теслини родитељи су осим њега имали сина Данета и кћерке Ангелину, Милку и Марицу.

Основну школу започео је у Смиљану а завршио у Госпићу. Вишу гимназију завршио је у Рековцу крај Карловца. Касније се школовао у Чешкој, радио у Будимпешти, Паризу, Прагу, Стразбуру и у САД. У Будимпешту је био заљубљен. Баш ту му се родила генијална идеја о обрнутом магнетном пољу. "Једне вечери у Будимпешти, посматрао сам са својим пријатељем Сигетијем залазак сунца. Хиљаду ствари окретало се пламтећи, хиљадама боја. Сетио сам се Фауста и рецитовао стихове из њега. И тада као у магли, видео сам како се окреће Магнетно поље и ради индукцијски мотор. Видео сам их у Сунцу."

У Америку је досао 1884. године, где остаје до своје смрти. Те године новинари су коментарисали његову појаву речима: "Рођен је на Венери, и стигао је на земљу или на свемирском броду или на крилима голуба." Грађанин света, космополита, полиглота и изнад свега образован човек означио је почетак глобалне електрфикације планете. Оставио је за собом око 700 проналазака у разним областима науке, технике и медицине / Електрицитет, наизменичну струју, радио, радар, рентгенске зраке, бежични пренос енергије, електричну подморницу, турбину без лопатица, генератор озона.../. Многи Теслини изуми за нас су још и данас права научна фантастика. Захваљујући њему осветљени су наши домови, села и градови. Створио је моторе и високонапонске трансформаторе на којима почива цели индустријски свет.

Међународна комисија поводом стогодишњице рођења Тесле, назвала је његовим именом јединицу магнетне индукције Тесла ( Т ), а енциклопедија Британика сврстала га је међу десет најважнијих људи у светској историји. За живота добио је петнаест почасних доктората најпознатијих светских Универзитета.

Умро је 07. јануара 1943. године у хотелу "Њујоркер" на 33 спрату у соби 3327 у којој је живео задњих година. Његови посмртни остаци су кремирани, а урна са пепелом је пренесена у Београд 1957. године, и налази се у Музеју Николе Тесле. Осам америчких држава прогласиле су дан Теслиног рођења за држави празник. Код нас се данашњи дан слави као Дан науке.

Шта нам поручује Тесла?

Будимо свесни себе и свог постојања. Будимо истрајни у свему. Учимо визуелизирати све оно што нас радује ако тиме нисмо наудили другим људима. Универзум је жив у свим својим манифестацијама; од камена до човека.

NYC Nikola Tesla Exhibit Opens Tomorrow, In Time For His 157th Birthday

A new exhibit dedicated to the work of Nikola Tesla opens tomorrow at the New York Hall of Science in Queens. Called Tesla’s Wonderful World of Electricity, this homage to the late inventor was assembled with help from the Nikola Tesla Museum in Belgrade, Serbia. Why tomorrow? Because July 10th is Tesla's birthday, and is also deemed "Nikola Tesla Day" by the Nikola Tesla Memorial Society.

Sadly, I'm way over here in California, so I won't be able to check it out. But if you're in the New York area, it looks like it could be a fascinating exhibit. It includes photographs, models of some of Tesla's laboratories, and working models of some inventions.

The press release includes a description of the models that are included:

Among the items represented are induction motors with egg-shaped and disc-shaped rotors, a Tesla coil, Tesla’s pump with computer-animated working principles, a model of the Adams’ power station on the Niagara River, a model of Tesla’s laboratory in Colorado Springs, and a model of Tesla’s airplane with vertical takeoff and landing capability.

The exhibit is open until October 20, 2013 and is free when you pay for admission to the museum, which will set you back $11 per adult and $8 per child, student or senior.

There's no word if Tesla's model for a perfect society—free of those deemed unfit to breed and overweight people—might be included. Presumably, you'll find out at the door.

Paleofuture.

ЂОКОВИЋ ДОМАЋИН ХУМАНИТАРНЕ ВЕЧЕРЕ ЗА ДЕЦУ СРБИЈЕ, МЕЂУ ЗВАНИЦАМА И ФИЛМСКЕ ЗВЕЗДЕ

Најбољи тенисер света Новак Ђоковић био је домаћин хуманитарне вечере у Лондону, са које су прикупљена средства намењена помоћи програмима раног развоја деце у Србији.

Добротворној вечери присуствовале су бројне познате званице, међу којима и глумац Џералд Батлер, који је само дан раније здушно бодрио земљака Ендија Мареја у финалу Вимблдона против српског тенисера.

Фондација Новак Ђоковић организовала је хуманитарно вече у Лондону са циљем да повећа свест о проблемима раног развоја деце у Србији и да обезбеди новац како би се још више инвестирало у неопходне пројекте, као и изградњу објеката Школица живота.

Ђоковић ће након пораза у финалу Вимблдона направити паузу од непуних месец дана како би се потпуно одморио и припремио за летњу серију турнира на америчком бетону (Монтреал, Синсинати и УС Опен).

Извор: 24 сата

He's still her number one! Novak Djokovic casts aside his Wimbledon defeat as he and model girlfriend Jelena Ristic host a star-studded charity gala dinner

He suffered a crushing defeat at the hands of Andy Murray in the Wimbledon men's final on Sunday afternoon.

But Novak Djokovic seemed to have put his loss behind him as he hosted a star-studded gala dinner in aid of his Novak Djokovic Foundation on Monday night.

And the 26-year-old tennis star's stunning girlfriend Jelena Ristic proved he is still very much her champion as she proudly posed alongside her man on the green carpet at London's Roundhouse venue.

Still her champion: Novak Djokovic seemed to have put his Wimbledon loss behind him as he hosted a star-studded gala dinner in aid of the Novak Djokovic Foundation on Monday night alongside his stunning girlfriend Jelena Ristic

The Serbian sportsman looked every inch the dapper gentleman as he arrived at the gala dinner, wearing an immaculately tailored black suit, which he teamed with a crisp white shirt and bow-tie.

Kate Hudson and Naomi Campbell channel gothic glamour in striking dark gowns as they lead the A-list attendees at inaugural Novak Djokovic Foundation gala dinner

Like mother like daughter! Sarah Ferguson and Princess Eugenie pose together in full-length gowns at Djokovic Foundation Gala... while Beatrice arrives separately

Murray is world No 1: Coach Lendl believes Scot is best player on planet after Wimbledon victory

But Jelena was the one who truly commanded attention on the green carpet, opting for an eye-catching navy and white strapless gown, featuring a nipped-in waist and full skirt.

The swimwear model wore her honey blonde locks swept up off her shoulders into a stylish up-do, and accessorised with glittering diamond drop earrings and a navy clutch bag.

Looking ace! While her boyfriend was the real star of the evening, the swimwear model was the one who turned heads on the green carpet

Proving she is every inch the doting girlfriend, Jelena worked the star-studded crowd like a true professional, chatting to stars from the worlds of showbiz and sport with ease.

And the event certainly pulled in a stellar crowd, with the likes of Hollywood actress Kate Hudson, supermodel Naomi Campbell, actor Gerard Butler and retired tennis champion Boris Becker turning out to do their bit for the charity.

The inaugural foundation dinner was even given the royal seal of approval with Sarah Ferguson and her daughters Princess Beatrice and Princess Eugenie also putting in an appearance.

In spite of her cool, calm and collected appearance, Jelena, 27, recently admitted being the long-term girlfriend of the world's number one tennis player is by no means an easy task.

Speaking last week, she told the Mail: 'You can get very passionate when watching your boyfriend from the players’ box. We just want them to be happy. You don’t want to see them in pain. If they are not happy, neither are you.

‘But I have to be careful as I don’t want to get too emotional and distract Novak. It’s about what the guys want.

'We don’t want them to see us get emotional. When I’m at home watching him on the TV, I get even more passionate because I know the cameras aren’t on me.

‘My job is to keep Novak clam and relaxed before his matches. We are emotional partners. The emotional support we give to each other is very important. It’s the same for me as well. He is very supportive and encouraging of the work that I do.’

The Novak Djokovic Foundation is raising funds in the hope that every child in Serbia, the tennis star's native country, can have the necessary education and resources to lead productive and healthy lives.

Djokovic said prior to hosting the gala: 'I’m really looking forward to hosting my first fundraising event in the UK.

'The Foundation’s vision is to raise awareness of disadvantaged young people in Serbia and around the world, especially those who’ve had fewer opportunities to reach their full potential.

'With the help of my friends, family and supporters, I hope we can raise the much needed funds required to make a difference to the lives of these young children.’

Mail Online

КРАЉЕВСКИ ПАР НА ИЗЛОЖБИ У ЧАСТ 1700-ГОДИШЊИЦЕ МИЛАНСКОГ ЕДИКТА У ЊУЈОРКУ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина присуствовали су изложби и предавању у српској Православној цркви Светог Саве у Њујорку, у организацији Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку, и српске Православне цркве поводом обележавања  1700 - годишњице Миланског едикта.

Изложбом и предавањем “Милански едикт  313-2013, обележено је 17 векова од верске толеранције за хришћанство у Европи”. У оквиру ове прославе одржана је и изложба “Винимацијум – Римски град и легионарски камп као археолошки парк” на којој се присутнима обратио главни предавач професор др Миомир Кораћ, директор археолошког налазишта Виминацијум Србије.

Њихова краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина  били су почасни гости ове прославе на којој су срдачно дочекани од стране организатора и осталих гостију.

Милански едикт је законски акт који је ставио историјску тачку на тровековни прогон хришћана и његов значај је од медјународног значаја.

Royal Couple at Exhibition in honor of 1700 anniversary of Milan edict in New York

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine attended an exhibition and lecture in the Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New  York organized by the Consulate General of Republic of Serbia in New York and the Serbian Orthodox Cathedral for 1700th Anniversary of the Milan Edict.

Exhibition and lecture “The Edict of Milan 313-2013, marks 17 centuries of religious toleration for Christianity in Europe”.  As a  part of this celebration  there is included an exhibition “Vinimacium –Roman city and legionary camp as an archaeological park” by keynote speaker Professor Dr. Miomir Korac, Director of the Archaeological site Viminacium Serbia.

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine were guests of honour and were warmly welcomed by the organizers and other guests.

The Edict of Milan legislation put an end to the historic persecution of Christians and its significance is of great international importance.

Kraljevski  Dvor

Beograd 11040, Srbija                                   

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ПОЧЕЛА СКУПШТИНА ДИЈАСПОРЕ И СРБА У РЕГИОНУ

 Држава Србија треба да посвети више пажње дијаспори и Србима у региону јер су они велики економски и људски потенцијал и њени амбасадори широм света који могу да допринесу да се имиџ и економија земље поправе, поручено је данас на Скупштини дијаспоре и Срба у региону.

Председник парламента Небојша Стефановић рекао је, на трећој седници Скупштине дијаспоре и Срба у региону која је одржана у Дому Народне скупштине, да дијаспора представља европску и светску Србију која се простире широм света, на свим континетима.

Последице погрешне перцепције Србије у свету осећају сви њени грађани, рекао је Стефановић и додао да мора много да се ради да би Србију и њен народ у свету гледали другим очима.

"Ви сте наши амбасадори који сведоче о култури, традицији и о духовном богатству нашег народа. Знам да се некад осећате као мост између те две културе, али неретко и да ћете пасти између две столице", рекао је Стефановић и додао да у дијаспори има више од три милиона људи, а захваљујући новцу који шаље рођацима и пријатељима, у Србији се живи боље него што говоре званичне статистике.

Међутим, додао је Стефановић, у Србији се ипак тешко живи, а да би се привукли инвеститори држава је почела процес поједностављивања бирократских процедура и одлучила да се одлучно бори против корупције и криминала који су препрека за инвеститоре.

"Промовисаћемо и младе стручњаке које нашу земљу треба да учине партнерима савременог света", рекао је Стефановић и позвао представнике дијаспоре да инвестирају у Србију када за то буду имали прилике, и то у развој пољопривреде, малих и средњих предузећа... Младе, додао је Стефановић, не треба спречавати да оду у свет, али треба их подстицати да се врате јер могу да буду замајац развоја.

"Од вас тражимо да гледате шта радимо, а не само говоримо. У последњих годину дана покренули смо реформе чији је циљ стварање модерне, уређене Србије", рекао је Стефановић који је пружио подршку укључивању представника дијаспоре у политички и парламентарни живот.

Патријарх српски Иринеј рекао је да света дужност земље Србије и СПЦ да дијаспори и Србима у региону посвете озбиљну бригу, као и да је крајње време да дијаспора има представнике у парламенту.

"Има нас на свим континентима и државама. То је наш народ и његова држава и црква морају да покажу бригу за њега", рекао је патријарх и додао да црква чини оно што може и да је увек пратила свој народ тамо где је одлазио.

Прва брига народа је, рекао је патријарх, увек била да на просторима на које дођу подигну цркве јер су знали да ће, ако буду уз цркву, сачувати оно што народ чини народом - веру, културу, традицију... Држава, додао је патријарх, треба да се постара да се оснивају школе где год има њених представника у расејању и мора се показати и много више бриге него данас према представницима дијаспоре.

Патријарх је напоменуо да је добро што се све више ескурзија организује из Аустралије, САД и Европе како Срби који не живе у матици не би заборавили ко су и коме припадају.

"Надам се да Србија неће заборавити свету дужност да брине о свом народу и да чини да се емиграција из Србије ка свету смањи. Очекујем да се Срби из дијаспоре полако враћају и да ће имати мотиве и разлоге за то", рекао је патријарх.

Др Славка Драшковић, директорка Канцеларије за дијаспору и Србе у региону позвала је делегате на конструктиван дијалог у циљу решавања проблема који су Скупштину онемогућавали да функционише у пуном капацитету. Драшковић је истакла техничко-администартивну улогу Канцеларије у функционисању Скупштине дијаспоре и Срба у региону и предложила да 2014. година буде у Србији проглашена годином дијаспоре.

Милисав Алексић предаје захтеве делегата Скупштине дијаспоре

Потпредседник Скупштине дијаспоре Милисав Алексић предао је Стефановићу захтеве представника дијаспоре у којима се, измећу осталог, тражи оснивање министарства за дијаспору, могућност електронског гласања на изборима и да имају представнике у парламенту

Извор: РТС

.

КАКО ЈЕ ЗАВРШИЛА СУПРУГА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА

Велику и тешку судбину преживела је Јелица Михаиловић, супруга генерала Драгољуба Драже Михаиловића.

У свом веку ова жена више је туговала и стрепела него што се веселила и радовала. Три пута је остајала без крова на главом. Рађала је, али јој је друго дете с Дражом, с којим је изродила четворо, умрло у пеленама. Два светска рата однела су јој скоро све најмилије. Преживела је два логора и издржала комунистички погром. Мрцварили су јој, осрамотили и убили мужа. У комунистичким казаматима чамило јој је двоје деце.

Умрла је 1970. године као поносита старица. Тежак живот. Ако је срамота за Србију што се ни данас не зна где је Дражин гроб, ништа мања није неправда што су живљење и патња његове животне сапутнице – заборављени!

Јелица је рођена у официрској породици. Њен отац Јеврем, пешадијски пуковник, потрудио се да му четири кћери и син заврше највише школе тог доба које су постојале у Србији, а и у Немачкој. 

 (Курир, Недељник)                                                                       

Одлазећи у посету брату Боривоју који је био на војној академији, Јелица упознаје његовог најбољег пријатеља, тада младог официра Драгољуба Дражу Михаиловића. Ипак, све остаје само на погледима. Живот је хтео да се она уочи Првог светског рата уда за професора књижевности Радивоја Лазаревића, рођеног брата Даре Ћосић, мајке писца Бранимира Ћосића. Младенци су живели у Призрену, где их је затекао Велики рат.

Разарањима измучену Србију напада и тифус који јој „узима” мужа. Јелица је тада била у петом месецу трудноће. Али је из Призрена морала у бежанију, јер су бугарскеи балистичке снаге отпочеле с крвавим пиром и одмаздом над српским православним становништвом. Измучена од дугог пешачења стигла је у Крушевац, где су јој кров над главом понудиле и сву бригу о њој преузеле стара мајка и сестре Олга, Ана и Даница.

Урано пролеће 1916. године Јелица рађа здраву девојчицу Радмилу. Једина преостала мушка глава, њен брат Боривоје, с Дражом заједно пролази најтежу голготу српског народа. Боривоје гине на Церу. Сахрањен је на Глоговцу (касније су посмртни остаци пренесени у Београд), где и данас на заједничком споменику стоји прекомандован у Скопље као капетан друге класе, као наставник у тамошњој војној школи.

У Душановом граду, Јелица је родила синове Бранка (1921) и Љубивоја (1922),који је после неколико месеци умро. Ипак, прерана смрт детета није их обесхрабрила и у наредним годинама добили су Војислава (1924) и ћерку Гордану (1927). Као одличног официра, војни врх 1931. године распоређује Дражу у Гарду. Пошто нису имали пуно новца, купили су малу приземну кућу у Београду, направљену од блата и прућа у Брегалничкој улици.

Од Марије Јовановић, тада 87-годишњакиње, сведока на Црвеном крсту, комшинице породице Михаиловић, сазнали смо својевремено појединости о животу Јелице Михаиловић пре, за време и после Другог светског рата.

„Јелица је била изузетна жена. Она и Дража били су врло друштвени, па је цео комшилук знао да се скупи у њиховом дворишту. Ја сам тада била девојчица и по цео дан самсе играла с Бранком, Војиславом и Горданом. Пошто је волела децу, стално нам је месила пите и кувала слатко жито”, објашњавала је ова жена.

„Нису имали ништа луксузно. У кући су биле четири просторије. У једној собици је био Дражин дрвени шифоњер, где је држао своје књиге, у другој је био шпорет на дрва, около дрвене клупе уместо столица. Нису имали ни купатила, већ у дворишту пољски клозет, а мало подаље и чесму. У прикрајку невелике авлије била је штала, у којој је Дража држао војничког коња, који му је следовао као гардијском официру.

“Од наше саговорнице, која је иначе ћерка Петра Ђорђевића, службеника Британске амбасаде пре Другог светског рата, Недељник је сазнао досад непознате детаље.

„Дража је нешто раније, крајем 1940. године, позван у команду. Сећам се, те ноћи га је испратила Јелица с децом не слутећи да га дуго, дуго неће видети. До почетка рата Дража је био на маневрима негде у Босни, а касније га је рат затекаоу Добоју одакле је, с делом команде отишао у шуму, не признајући капитулацију, да се бори против окупатора.

Јелица је током рата преживела праву голготу. Три пута је хапшена. Приликом другог хапшења 1942. године, све ствари су јој из куће однете. Ни иглу нису оставили. Кад се у јесен 1943. вратила, комшилук јој је дао нешто покућства,чак и обућу и одећу. Било је тужно гледати у каквом се стању налази жена човека који је командовао краљевом војском у отаџбини

.”На основу докумената до којих је дошао Недељник, Јелицу као и њихове комшије Ђорђевиће (за Маријиног оца се сумњало да је британски шпијун,убијен је на Бањици средином априла 1944. године) у јесен 1941. године хапси Гестапо. Мир је потрајао до пролећа 1942, кад Недићево министарство полиције тражи од Немаца да се хапсе и у логор воде породице четника.

„Не видим разлога да син и ћерка Драже Михаиловића могу слободно да живе у Београду, што је случај с многим породицима оних који су у шуми…”, писало је у елаборату поменутог Министарства који је упућен команданту немачких трупа у Србији генералу Бадеру. Немци одмах расписују објаву тражећи од Драже и његових официра да се предају, или ће им похапсити породице. Кад то нису хтели да учине, уследила су хапшења и одвођења у логор на Бањици. Приведени су Јелица, Бранко и Гордана. Дакле, априла 1942. похапшена је не само ужа породица, него и фамилија команданта Равногорског покрета, који је одбио да се преда немачком окупатору.

Поред жене и деце, стрина и њихове деце, ухапшени су и Дражина сестра Видосава, зет Драгоје и сестричина Даница. Чим су похапшении одведени у логор Бањица, Јелица је с ћерком Горданом, Дражином сестром Видосавом и сестричном Даницом, одведена у женску собу 35 на другом спрату логора, у којој је било 50 српских заточеница, међу којима највише скојевки, али и жена,ћерки и сестара четничких официра. Ту су биле, на пример, жена и ћерка Николе Калабића. У истој соби била је заточена и Србијанка Букумировић, одакле је одведена на стрељање.

После Другог светског рата, ова предратна комунисткиња проглашена је за народног хероја. Гестапоу је било свеједно да ли су заточенице биле из четничких или партизанских породица, јер су им и једни и други били противници, па су и преко њихових породица хтели с њима да се разрачунају.

Јелица је с ћерком и Дражином сестром и сестричином после месец дана пребачена у такозвану „талачку” собу, где су биле заточене жене високих четничких официра и партизана, свих који су се борили против окупатора.

Чим су довођене у логор, узимани су им отисци прстију и прављена основна биографија. С том документацијом затворенице и затвореници боравили су у логору. Оне за које документација није прављена, одмах су стрељане. Заточени су послужили за уцену, како би се њихови мужеви, очеви, браћа и остали најближи сродници, под претњом да ће им ликвидирати породице – предали!

Под назнаком „Таоци” Одељења специјалне полиције Управе града Београда,под бројем ИИ и редним 1. заведена је супруга Драже Михаиловића – Јелица, за коју се овде наводи да је рођена 27. августа 1895. године у Београду, од оца Јеврема Бранковића и мајке Љубице рођене Крецловић, да је основну школу и гимназију завршила у Београду, студирала права, али није дипломирала. Да поред српског говори и немачки језик. У документацији наилазимо и на пет отисака прстију Јелице Михаиловић, што је била стандардна процедура приликом довођења у злогласни логор Бањица. Пише и да је имала надимак Лена.

Иста спроводница направљена је и за Јеличину и Дражину ћерку Гордану, која је датирана под бројем 30. У њој се, поред општих података, као и за мајку, наводида је рођена 12. фебруара 1926. године и да је завршила шести разред гимназије. На наредној страни, где је такође дала отиске прстију, својеручно је написала: Ја сам ученица шестог разреда гимназије. А на следећој је њен лични опис: мала, смеђа, уста правилна, зуби здрави, особених знакова нема…

Одељење специјалне полиције УГБ на страни 33 истог документа региструје и основне податке о Јеличином и Дражином сину Бранку, за којег се наводи да је рођен у Скопљу 22. априла 1921. године, да је завршио Виши течајни испит и велику матуру, адреса као за мајку и сестру Брегалничка 24, Београд, с тим што се за Бранка у „Пропратници” дословно каже да је син „Драже Михаиловића, ухапшен као талац одметнутог официра”.

За разлику од мајке и сестре, Бранко није одведен у „талачку” собу, већ се једно време налазио на другом спрату логора Бањица, повремено пребациван од собе 66 до 68, где је био заточен и један број оних који нису дочекали слободу. У тим собама, где није било кревета већ некаквих „пустекија”, налазило се и по 120 затвореника. Њима је дозвољавано да у цик зоре буду изведени до купатила, потом добију храну на ходнику, мало прошетају, па опет натраг до првог мрака. Било какве физиолошке потребе током дана нису дозвољаване ниједном заточенику изван собе у којој су се налазили, што јасно сведочи какав је ово био казамат, пише Недељник.

Трагајући за документима о судбини Јелице Михаиловић, Недељник је дошао до сазнања да је она из логора Бањица пуштена нешто пре своје деце, али не на слободу,него је пребачена у полицијски притвор, где је била до 18. новембра 1943. године.

Бранко и Гордана су логор Бањица напустили 24. октобра, али их мајка није пронашла кући, пошто је и она након двадесетак дана изашла на слободу. Јелица је ово, како стоји у Записнику полицијског агента Бориса В. Ристовског, који је штамбиљем оверио шеф Одсека треће полицијске управе 5. фебруара 1944, одмах пријавила надлежним властима у Београду.У јесен исте године у Београд долази немачки генерал Херман Нојбахар за главнокомандујућег дипломату за Балкан, који је познат по томе што је, увидевши да Немци почињу да губе рат на источном фронту, укинуо до тада сурову одмазду „сто за једнога”! Недићу и Љотићу саопштава да није добро да се чини ни одмазда над децом оних који су у шуми, па и Дражина деца бивају пуштена из логора.

Бранко и Гордана тајно се пребацују на Равну гору. Гордану су у селу Субјел чували четници,а Бранко је у пролеће 1944. године завршио Другу класу Равногорске академије уселу Браићи. Добија чин потпоручника и бива распоређен у Косјерићку бригаду. Касније  су обоје пали у руке партизанима…

Пораз нациста Јелици не доноси слободу. Мужа јој хапсе. О Дражи говоре као о крволочној звери. Монтирано суђење траје, мржња ври. Стрељају Драгољуба Михаиловића,а да његова жена не сме ни да пита где је…Последњи пут Јелица је свог мужа видела у импровизованој судници војног суда на Топчидеру, неколико дана пре него што је суд изрекао смртну пресуду командантуЈугословенске војске у отаџбини. Дозвољено јој је да дође у судницу у којој није било суђења и која је одзвањала од повика „издаја”, „на смрт”… Ту се опростила од мужа.

С том раном живела је до 1970. године.Неколико месеци после погубљења Драже Михаиловића, код његове супруге Јелице дошао је официр ОЗНЕ и рекао јој:„Другарице Јелице, ти ниси крива за оно што је радио твој муж. Уосталом, твоје двоје деце било је у партизанима. Дошао сам да се нагодимо.”„Како?”, запитала је Јелица.„Да се Ви, јавно, преко новина одрекнете Драже и осудите све његове злочине. Заузврат, држава је спремна да вам за све то добро награди, обезбеди вам добру егзистенцију до краја живота!”„Ма, каква осуда”, узвратила је Јелица.

„Мој Дража је био у праву. Он није никакав злочинац, већ је извршен највећи злочин над њим”, остало је забележено у аналима службе.Недуго после овога Јелица је изгубила и посао.Ипак, живот и првенствено деца нису јој дали времена ни да пати. Успела је да се запосли у банци код Ђерма, где је радила три године, а по образовању је била учитељица. Међутим, кад су јој Бранко и Гордана 1948. године спроведени на Голи оток и Свети Гргур, добила је отказ. Остала је сама, пише Недељник.

Због тешке немаштине Јелица је продала кућу Тихомиру Арсићу, Дражином земљаку и далеком рођаку. Неколико година живела је у станчићу у Мајке Јевросиме, а почетком педесетих купила је други код подвожњака у Цвијићевој улици (данас се ту налази хотел Зира).

Наредних двадесет година живела је потпуно повучена од света. Није имала државну пензију, па су је њене три сестре помагале. И деца су је помагала, али ипак,рат је оставио велики ожиљак на њиховим животима.

Под крошњом старог кестена, мали, некад бели, а од времена посивели споменикна једном београдском гробљу, ретки је доказ о постојању Јелице Михаиловић. Ту је,коначно, нашла мир. На гранитној плочи, коју није заобишао зуб времена, само крст  и имена: Јелица, Бранко и Зоран Михаиловић, унук ђенерала Драже. На полеђини Јеврем, Боривоје и Љубица Бранковић. Јеличини родитељи и брат који је у младости био најбољи пријатељ Драгољуба Михаиловића.

За споменик мало ко зна, обилазе га најближи и, какоје увучен поред једног путељка, ретко ко га и запази.Ово је породична гробница Михаиловића, а и Бранковића. Можда се једног дана и Дражине кости достојно положе поред његове Јелице.

Извор: СРБИН.ИНФО