Укупно приказа странице

Translate

недеља, 29. новембар 2015.

Снажне монархијске везе за добробит државе


Србија има мало прилике да са државама европског Запада и Сједињеним Државама дели неке вредности. Нашу земљу тамо виде као парију Европе, као „малу Русију“, део Оријента, земљу
безакоња, ратова... Док су код других народа злочинци изолована група личних патологија, код нас су према тим тумачењима злочинци последица дефекта националне културе.

Најгоре је што ни за демократску и модерну Србију нема места у немачком или британском виђењу света, осим када треба да се каје у туђе име или одриче својих корена. У таквој ситуацији, посебно у условима сукоба цивилизација у коме је Србија, како рече шеф дипломатије САД, „на линији ватре“ у сред оних који је не желе, важно је имати што више и што бољих веза с тим државама на које смо на толико начина упућени.

Наше монархијске традиције су снажне, и поред атмосфере грађанског рата која је код нас и после седам деценија у извесној мери присутна. Српске династије Карађорђевића, Обреновића и Петровића-Његоша, поред француских Бурбона једине су европске династије потекле из народа над којим су краљевале. У 19. веку на престолима других независних балканских држава одреда били су странци. Венчањем краља Александра Првог, владара Краљевине СХС, с румунском принцезом Маријом Хохенцолерн Карађорђевићи су постали европска династија. Пресолонаследник Александар тако је рођак Виндзора, Романова, Бурбона, Хохенцолерна... Он је у реду наслеђа енглеске круне. Рођењем је постао чак и посредни потомак српских династија Немањића и Котроманића.

Прославе престолонаследниковог јубилеја важне су за нашу државу. Када је 2005. славио шездесети рођендан, престолонаследник је успео да окупи три шефа државе (две крунисане главе), на венчањима и јубилејима британске краљевске породице увек је међу двадесетак најближих рођака и пријатеља. Ово треба само упоредити с инаугурацијама председника Тадића и Николића, када је присуствовао један, односно нити један председник из окружења и тек понеки европски бирократа.

За Србију је зато прослава престолонаследниковог рођендана јако важна. Што се тиче престолонаследниковог угледа, он због објективних и субјективних околности тешко може значајно да порасте. Монархију у Србији може да обнови само политичка елита, она иста која данас употребљава установу председника републике за растакање српске државности и утемељење партијске државе.

Краљевски рођендан проћи ће као и пренос посмртних остатака прогнаних Карађорђевића, ранији јубилеји, позиви патријарха за обнову монархије... Остаће, међутим, горак укус чињенице да је престолонаследник осуђен од комунистичких власти, иако је рођен два месеца после завршетка рата и да је тек ове године рехабилитован. Остаће спомен на чињеницу да је генерал Драгољуб Михаиловић погубљен готово на дан првог престолонаследниковог рођендана, а догодило се да то буде и годишњица погубљења руске царске породице.

16.07.2015
Аутор: Проф. др Чедомир Антић
члан Крунског савета 

субота, 28. новембар 2015.

Краљевска династија – Интервју са Кристином Оксенберг Карађорђевић



Кристина Оксенберг Карађорђевић, Јелисаветина млађа ћерка, дуго је била у сенци своје старије сестре, глумице Катарине Оксенберг. У Србију је први пут дошла прошле године на пријем у Бели двор, када је први пут упознала неке од својих рођака. Обишла је Опленац и, како каже, заљубила се у Србију. Будући да је писац, Кристина је одлучила да истражи историју своје породице, која јој је до тада била готово потпуно непозната, из чега се изродила њена нова књига „Краљевска династија“ у издању „Лагуне“.
Симпатична принцеза, која данас има 52 године и веома буран живот иза себе, за наш додатак открива шта је сазнала о себи и својој породици припремајући књигу, прича о детињству у Њујорку и Лондону, разлици између Американаца и Срба, животу без корења, али и неким интимним стварима као што је одлука да никад не постане мајка.

Како сте се одлучили да напишете књигу о својој породици „Краљевска династија“?

- Налетела сам на заиста фасцинантну причу.

У Београд и Србију сте први пут дошли 2014. године. Какви су ваши утисци?

- Фантастични. Уопште није онако како сам очекивала. Заправо, нисам дошла на емоционално истраживање, већ на журку која се одржавала на Белом двору. Ја сам Американка, ми волимо журке! Међутим, тај долазак је комплетно променио мој живот. Била сам опчињена земљом о којој пре тога готово да нисам знала ништа. Фасцинирали су ме људи, осетила сам повезаност са њима. Коначно сам дошла на место где људи знају ко сам.

Зашто раније нисте дошли у Србију?

- Зато што сам живела потпуно другачијим животом. Била сам окупирана разним пословима. Међутим, жао ми је што то раније нисам урадила, јер сам овде налетела на људе који знају све о мојој породици. Знају шта је радио мој деда и прадеда, што је за мене било крајње неочекивано. То је необично искуство, да дођеш на место где си толико добродошла.

Какво интересовање ће ова књига побудити код људи на Западу, верујем да им је прича о српској краљевској породици врло далека?

- Да, то је велики проблем. Српска публика зна ову причу много боље од мене, тако да Србима не могу понудити неке нове и непознате чињенице. С друге стране, остатку света, који не зна готово ништа о Србији, ова прича уопште није интересантна. Тако сам се практично нашла у конфликту. Међутим, надам се да након пет година блоговања и грађења репутације писца, имам доста читалаца на Западу којима ће моја књига бити интересантна. Верујем да ће књига инспирисати западне читаоце да сазнају нешто о Србији и њеној историји.

Људи у Србији не знају много о вама. Имате врло занимљиву прошлост, радили сте разне послове од продавачице пљескавице до продавца уметнина, ваша биографија уопште не делује као животопис једне принцезе?

- Да, заиста сам радила најразличитије послове. Нисам ишла на факултет, али сам зато променила 14 школа...

Рођени сте у...

-           Рођена сам у хаосу (смех). Не, не, рођена сам у Њујорку, али сам одрасла у Лондону.

Да ли се више осећате као Њујорчанка или Лондонерка?

- Знате, то питање идентитета ме прати читавог живота. Можда вама то делује романтично, али ја то не гледам на тај начин. Вама, као Србину, који зна своје корене, који зна где су му живели баба и деда, који зна коју храну воли, моја прича може деловати банално, али ништа од тога не постоји у Америци. Американци нису народ који је израстао из земље, они су дошли бродом. Кад ми неко каже да се поноси тиме што је Американац, увек ме засмеје. За мене су Американци само Европљани који су научили да се смеју. Американци уопште нису сентиментални. На пример, ако узмете једног Србина који је дошао у Чикаго да вози камион или ради неки други посао, схватићете да је он и даље изузетно везан за своју родну земљу и да је веома воли. Код Американаца нећете пронаћи то осећање, јер су се они одавно одродили од својих корена. Амерички патриотизам је само концепт, ништа стварно. Нажалост, и ја сам прилично налик њима.

Ваша старија сестра Кристина је нама у Србији позната по улози у серији „Династија“. Какав однос имате са њом, да ли сте блиске?

- Волим своју сестру, јако смо блиске. Она је годину дана старија од мене. Изгледамо потпуно другачије. Ја више личим на Српкињу (смех). Повукла сам на мајку. Била сам јако поносна кад је Катарина глумила у „Династији“. Између осталог и због тога сам своју књигу назвала „Краљевска династија“, јер сам тако затворила круг. Она је прва од нас дошла у Србију, па макар и путем телевизије, онда моја мајка и на крају ја. Знате, наши животи су јако чудни. Одрасли смо једном ногом у Америци, а другом у том чудном концепту краљевског порекла. То није била митологија, ми смо заиста упознали многе племићке породице, што је нама било потпуно нормално. Као мале, маштале смо да ћемо једног дана живети у некој фантастичној палати попут принцеза из бајки. Међутим, у стварности Катарина је постала глумица, а ја писац. Још увек чекамо да нам живот постане бајка.

Да ли често виђате сестру?

- Не, нажалост. Породице су нам велике и веома разуђене, тако да немамо могућности да се виђамо толико често колико би желеле.

Такође имате и брата Николаса...

- Заправо, ја имам три сестре и два брата, али претпостављам да ви то не знате. Имам заиста велику фамилију.

Да ли сте блиски?

- Да, блиски смо, али на амерички начин.

Мислите на Фејсбук начин?

- Да, лепо сте то рекли, баш тако (смех).



Да ли сте у младости често разговарали са мајком о Србији и њеним искуствима након одласка одавде?

- Не, нисам причала са њом о Србији. Такође, мој деда (Кнез намесник Павле Карађорђевић, прим. аут.) уопште није причао о политици. Док нисам почела да радим истраживања за своју књигу нисам знала ништа о његовом животу. Моја бака (принцеза Олга од Грчке и Данске, прим. аут.) је често волела да прича о свом детињству с Романовима. Тек кад сам урадила истраживање за књигу, схватила сам колико је моја бака, иако наизглед крхка жена, била заправо снажна и храбра, поготово у тренуцима кад су се невоље надвијале над њом. Она је кувала, чистила по кући, научила свахили... Иако је имала краљевске крви, моја бака је била врло трезвена и реална жена. Што се тиче односа са мојом мајком, ја је волим и обожавам, веома сам срећна што је добила могућност да се врати кући, у земљу у којој је рођена. Њој је то заиста важно, а за мене само узбудљиво и интригантно.
Какав је ваш однос са оцем Хауардом?

- Он је мртав, значи да нам се однос охладио (смех).

Океј, мислио сам пре него што је преминуо?

- Био је диван, веома паметан тип. Страшан спортиста. Такође је био леп, на начин на који су лепе филмске звезде. Потекао је из јеврејске породице средње класе, мада никад није био превише поносан на своје порекло. Међутим, мислим да није био антијеврејски расположен, већ је само желео да се уклопи у заједницу што боље, попут многих Јевреја из адвертајзинг бизниса. Он је био класичан производ американизације људи. Знате, мало ме чак подсећа на Принца Александра.

По томе што није знао српски?

- (смех) Да, знам да вам је то проблем са њим, али морате га разумети. Он је био у педесетим годинама када је први пут дошао у Србију. Пре тога никад није ни чуо српски језик. С друге стране, на пример, енглески је овде на телевизији 24 сата, па ипак људи у Србији слабо говоре енглески. Разумете? Мислим да он сад говори српски јако добро. Није течан, али је сасвим океј...

Његов српски је катастрофалан.

- То ви кажете! Океј, да вам онда кажем нешто: нисам до сада упознала ниједног Србина који говори исправан енглески.

У реду, али ниједан Србин није крунисани принц Велике Британије, зар не?

- То је тачно, али он се стварно труди. Такође, српски је јако тежак језик, што сам сада спознала и на властитом примеру. Не можете очекивати од некога да у педесетој години одједном постане експерт за тако компликован језик, па чак ни од принца Александра. Он се труди и мислим да би требали да будете блажи према њему по том питању.

Покушаћемо. Него да се на крају вратимо на вас. Немате деце, зар не?


- Богу хвала!

Зашто?

- Мислим, Богу хвала зарад човечанства (смех). Учинила сам му услугу.

Тешко ми је да вам поверујем у то? Да ли је то био ваш избор?

- Да, наравно. Два пута сам била у браку, имала сам много прилика да постанем мајка, али то није за мене. У браку сам открила да не волим да бринем о некоме. Дете би представљало повратак у ситуације у којима сам већ била, тако да нисам желела да поново пролазим кроз то. Чим бих са мужем почела да причам о деци, била би у фазону: „Морам да идем, треба да пишем“. (смех)

Аутор: Дејан Каталина

Извор: Информер  

понедељак, 23. новембар 2015.

ФОНДАЦИЈА ПРИНЦЕЗЕ КАТАРИНЕ И КОМПАНИЈА РИТОПЕК ЧЕРИС ДОНИРАЛИ ЈАБУКЕ СИРОТИШТИМА -PRINCESS KATHERINE FOUNDATION AND RITOPEK CHERRIES DELIVER APPLES TO ORPHANAGES


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II





Фондација Принцезе Катарине и компанија Ритопек черис донирали су неколико хиљада јабука Домовима за децу без родитељског старања који припадају центра за заштиту одојчади деце и омладине у Звечанској у Београду.
Г-дин Џон Робинсон, власник компаније Ритопек черис и представници Фондације Принцезе Катарине прусуствовали су испоруци. Г-дин Робинсон је донирао и 1.000 евра у динарској противредности и обећао да ће сваког месеца његова компанија достављати воће Центру за заштиту одојчади деце и омладине у Звечанској. У сарадњи са друштвено одговорним компанијама као што је Ритопек черис, Фондација Принцезе Катарине наставља да помаже најугроженијим категоријама становништва и деци у Србији. Фондација принцезе Катарине користи ову прилику да се захвали компанији Ритопек Черис за њихову вредну донацију и да позове све друге друштвено одговорне компаније у Србији и иностранству да се придруже племенитом цљу помажући деци у Србији и промовисању здравог начина живота.

PRINCESS KATHERINE FOUNDATION AND RITOPEK CHERRIES DELIVER APPLES TO ORPHANAGES

HRH Crown Princess Katherine Foundation and Ritopek Cherries Company donated several thousand apples to the homes for children without parental care which are part of the Centre for Infants and Children Protection in Zvecanska Street, Belgrade.
Mr Jon Robinson owner of the Ritopek Cherries Company attended the delivery together with representatives of Princess Katherine Foundation. Mr Robisnon also donated Euros 1000 and promised to continue to supply this home for children with fruit on a monthly basis. Princess Katherine Foundation is continuing to help most the vulnerable categories in Serbia and children especially with the help of socially responsible companies like Ritopek Cherries.
Crown Princess Katherine Foundation would like to thank Ritopek Cherries Company for their valuable donation, and to invite other companies in Serbia and internationally to join in the noble task of helping children in Serbia and promoting a healthy lifestyle.





Краљевски Двор

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

субота, 21. новембар 2015.

ФОНДАЦИЈА ПРИНЦЕЗЕ КАТАРИНЕ ПОКРЕНУЛА ХУМАНИТАРНУ АКЦИЈУ „БЕБАМА У ПОМОЋ“ - CROWN PRINCESS KATHERINE FOUNDATION LAUNCHES HUMANITARIAN ACTION “HELP FOR BABIES”


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II



Хуманитарна Фондација Принцезе Катарине у сарадњи са емисијом „Вече са Иваном Ивановићем“ и уз подршку Адриа Медиа Групе покренула је хуманитарну акцију „Бебама у помоћ“ чија је сврха прикупљање средстава за куповину неопходних апарата неонаталним негама Универзитетске дечије клинике у Тиршовој, Институту за заштиту деце и омладине у Новом Саду и Клинике за дечију хирургију и ортопедију у Нишу.
Средства која ће бити прикупљена у наредном периоду биће усмерена за куповину два респиратора – високо фрекфентна осцилаторна вентилатора и једног фибер оптичког бронхоскопа чија вредност износи 80.000 евра.
Много је пројеката и успешно спроведених хуманитарних акција организовано од стране Њеног Краљевског Височаства Принцезе Катарине у протеклих 20 година али их је још више пред нама. Да би што брже и ефикасније одговорили на потребе Здравствених установа у Србији потребно је удружити снаге. Подржите нашу акцију! Пошаљите празан СМС на 4373! Цена поруке је 100 динара. Број динарског рачуна 275-10226223569-67; Број девизног рачуна 10226223573-55

CROWN PRINCESS KATHERINE FOUNDATION LAUNCHES HUMANITARIAN ACTION “HELP FOR BABIES”

Belgrade, Crown Princess Katherine Humanitarian Foundation in collaboration with the TV show “Evening with Ivan Ivanovic” and supported by Adria Media Group has launched a humanitarian action “Help for Babies”, aiming to raise funds for the purchase of urgently needed neonatal care units for the University Children’s Hospital Tirsova, the Institute for Protection of Children and Youth in Novi Sad and the Clinic for Pediatric Surgery and Orthopedics in Nis.
The funds that will be raised will be directed to purchase two respirators – high frequency oscillating fan and a fiber optic bronchoscope, worth 80,000 euros.
There are many projects and successfully implemented humanitarian actions organized by HRH Crown Princess Katherine for the past 20 years, as well as yet more to come. In order to respond faster and more efficiently to the needs of health institutions in Serbia it is necessary to join forces. Support our action! Send a blank SMS to 4373! The message price is 100 dinars. The dinar account number is 275-10226223569-67; foreign currency account number is 10226223573-55.




Краљевски Двор

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

среда, 11. новембар 2015.

У свету и Србији обележава се дан, којим је окончан Први светски рат.




11. новембар је Дан примирја када је капитулацијом Немачке 1918. године окончан Велики  рат. Капитулација Немачке, потписана је у железничком вагону у француском месту Компијењ, 11. новембра 1918. године у 11 часова. Историјске чинњенице показују да је током Првог светског рата, који је започео нападом Аустроугарске на Србију неповратно, између осталог и захваљујући жилавом отпору Срба, преобликована карта Европе. Пробој Солунског фронта, који су извели Срби, довео је до поступног распада Аустроугарске и капитулације Немачке, чиме је, до тада најразорнији рат, светских размера, коначно завршен. „Аустроугарска је војне операције против Србије започела половином августа 1914. врло самоуверено, али су потпуне победе Срба у биткама на Церу (август 1914.) и Колубари (децембар 1914.) изненадиле тада читав свет. Када се октобра 1915. догодила заједничка масивна офанзива Аустроугарске, Немачке и Бугарске на Србију, уследило је, после жилавог отпора, поступно одступање српске војске и државног вођства преко Старе Србије, односно Косова и Метохије, и планинских врлети и дивљина данашње Албаније и Црне Горе, до обала Јадрана и Јонског мора. Иако страховито проређена, српска војска, опоравила се постепено, већином на Крфу и у залеђу Солунског фронта, одакле је после  више покушаја половином септембра 1918. пробила Солунски фронт. Као последица великих српских победа, Бугарска је капитулирала последњих дана септембара, а Аустро-Угарска првих дана новембра 1918. године, да би потом 11. новембра 1918. у Компијењу, капитулирала и Немачка. Тај чин означио је крај највећег и најразорнијег рата, који је свет до тада видео.“ Србија је у том рату према неким подацима  изгубила 1.248.136 становника, а по многим историчарима и хроникама чак 60 дсто становништва. Српској војсци значајну помоћ пружиле су десетина хиљада Срба добровољаца са простора негдашње Аустро-Угарске. Према меморандуму Делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС) на мировној конференцији у Паризу, „Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 људи односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва, далеко више него било која зараћена земља. Укупно, зараћене стране у Првом светском рату у коме је учествовало 36 држава, на три континента, Европи, Азији и Африци, мобилисале су око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин приближно 20 милиона.“ Српске жртве за укупну победу савезника у том рату биле су, у поређењу са другима, немерљиве. Дан примирја у свим победничким земљама свечано се обележава још од 1919. што је и код нас био случај до Другог светског рата. Народна скупштина Србије, усвојила је крајем 2011. године измене Закона о државним и другим празницима, којим је предвиђено да се Дан примирја посебно обележава и да обавезно буде нерадан дан. Широм Србије - крај војних и страдалничких спомен-места из Првог светског рата,представници државне власти, удружења грађана и поједници одаће почаст невиним вивилним ђртвама и браниоцима домовине.

ФУДБАЛСКИ ТУРНИР “ПРИНЦ НАСЛЕДНИК ПЕТАР“ ОДРЖАН ПРОШЛОГ ВИКЕНДА У КОЦЕЉЕВУ - FOOTBALL TOURNAMENT “HEREDITARY PRINCE PETER” HELD IN KOCELJEVA LAST WEEKEND


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II





У организацији општинског одбора Удружења Краљевина Србија Коцељево у суботу је одржан други краљевски турнир у фудбалу који је ове године био посвећен принцу наследнику Петру.
На турниру је учествовало 12 екипа из свих крајева Србије а на самом почетку турнира учеснике и публику поздравили су господин Душан Илинчић председник општине Коцељева, господин Саша Сушић председник извршног одбора Удружења Краљевина Србија и ђакон Саво Ждеро потпредседник извршног одбора Удружења Краљевина Србија за западну Србију.
У оквиру турнира су организоване две хуманитарне акције, добровољно давање крви и акција завештања органа „Продужи живот“ .
Турнир је затворен у вечерњим сатима у присуству изасланика Њ.К.В. Престолонаследника Александра, господина Предрага Марковића, члана Крунског савета који је доделио пехаре и награде у име Његовог Краљевског Височанства, а присутне је поздравио и господин Марио Мајсторовић председник Удружења Краљевина Србија. Затварању турнира присуствовали су и народни посланик у скупштини Србије господин Верољуб Матић и председник општине Коцељева господин Душан Илинчић. Прво место на турниру заузела је екипа „Грил Пекарац“ Коцељева, друго место екипа општинског одбора Удружења Краљевина Србија из Ариља, док је трећепласирана била екипа „Раух Србија“ из Коцељеве.

FOOTBALL TOURNAMENT “HEREDITARY PRINCE PETER” HELD IN KOCELJEVA LAST WEEKEND

Organized by the Kingdom of Serbia Association Municipal Board Koceljeva the second Royal football tournament which this year was dedicated to Hereditary Prince Peter was held on Saturday.
The tournament was attended by 12 teams from all over Serbia and at the start of the tournament the participants and the audience were greeted by the Koceljeva Mayor Mr. Dusan Ilincic, Mr. Sasa Susic, the Kingdom of Serbia Association executive committee chairman and the deacon Savo Zdero, the Kingdom of Serbia Association Western Serbia executive board vice president.
Within the tournament two humanitarian actions were organized, blood donation and organ bequesting action “Prolong Life”.
The tournament was finished in the evening in the presence of Crown Prince Alexander’s delegate, Mr. Predrag Markovic, a member of the Crown Council, who awarded the trophies and prizes on behalf of His Royal Highness. The present were also addressed by Mr. Mario Majstorovic, the president of the Kingdom of Serbia Association. Closing ceremony was attended by Mr. Veroljub Matic, MP, and the Mayor of Koceljeva Mr. Dusan Ilincic. The first place in the tournament went to the team “Grill Pekarac” from Koceljeva, the second place to the team of the Kingdom of Serbia Association Municipal Board Arilje, while the third place went to the team “Rauch Serbia” from Koceljeva.


Краљевски Двор

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040