The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II
Ако је судити по белешкама посетилаца, у виндзорској дворани
где су били изложени портрети или фотографије свих европских владара, за владе
краљице Викторије недостајала је само слика једног – краља Србије! У
београдском Двору није недостајала само слика британске краљице и индијске
царице, недостајали су и портрети свих других. У Виндзору недостатак је био
ствар политичког става, у Београду последица реалности! У Виндзору су готово
сви европски владари били рођаци владајуће династије, у Београду династија готово
да није имала рођаке међу европским владарима! Британијом је владала династија
стара миленијум, Србијом две династије младе мање од једног века.
То, наравно, није била једина разлика. У Лондону се веровало
да је свако ко оспорава, угрожава или ставља сопствене испред британских
интереса непријатељ по дефиницији; у Београду се пријатељи и непријатељи нису
могли бирати, они су се идентификовали сами, и дефиниција непријатеља и
пријатеља од времена до времена мењала је предзнак и без посебног труда Срба.
Британија је владала светом; Србија још није успевала да влада самом Србијом!
Британија је гледала савезника у Турској, Србија – алтернативно – у Аустрији и
Русији. Избор савезника, и у једном и другом случају, одређивао је статус и
важност узајамних односа!
Официрски преврат 1903. године заоштрио је и онако скромне
везе између дворова. Краљ Едвард VII је имао веома изоштрен осећај за статус и
улогу владаоца, и односи између Британије и Србије ушли су из хладне у смрзнуту
фазу. Било је потребно да прође доста година да би се успоставиле прве
дискретне везе између дворова. Случајност је хтела да то буде велика државна
сахрана Едварда VII, краља Велике Британије и Ирске и цара Индије, 1910.
године. Србију и њеног краља Петра I заступао је престолонаследник Александар,
што је забележила филмска камера. Наредне године, поново је заступао Србију и
свога оца, када је присуствовао крунисању краља Џорџа V. Из тог времена потиче
и прво званично британско одликовање једног члана дома Карађорђевића: Велики
крст краљевског Викторијанског ордена и споменица крунисања краља Џорџа и
краљице Мери. Британска краљица Викторија поседовала је један број високих
српских одликовања у степену Великог крста (Орден таковског крста из 1882,
Орден белог орла из 1883, Орден Светог Саве из 1897…).
Битно измењена ситуација изазвана избијањем Првог светског
рата и ратно савезништво Србије и Велике Британије довела је до успостављања
много чешћих и блискијих веза између две земље, па и између два двора.
Престолонаследник Александар, у то време регент Краљевине и главнокомандујући
српске војске, одликован је Великим крстом ордена купатила у војној групи, а
потом и Краљевским Викторијанским ланцем. Потоњи краљ Џорџ VI постаће носилац
највиших степена Ордена Карађорђеве звезде и Белог орла, а његова мати, краљица
Мери, Великог крста ордена Светог Саве. Посебно блиске вазе биће успостављене у
време венчања краља Александра са румунском принцезом Маријом, која је сама
била близак сродник британске, немачке и руске владарске породице. Кумовске везе,
као и потоња женидба кнеза Павла Карађорђевића грчком и данском принцезом
Олгом, довешће временом до јачања породичних веза између две династије.
У времену Другог светског рата, слично дешавањима од
двадесет седам година раније, Краљевина Југославија и Уједињено Краљевство
поново су се нашли на истој страни, као савезници. Избегли двор и влада
Југославије нашли су ратно уточиште у Лондону, као и владари Норвешке,
Холандије и Грчке. Ту, у Лондону, обављено је и ратно венчање краља Петра II са
грчком принцезом Александром, и ту се – у просторијама хотела “Клериџиз” –
родио и престолонаследник Југославије, Александар. Његова кума на крштењу била
је потоња и данашња краљица Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне
Ирске, Елизабета II.
Захваљујући пореклу краљице Марије, родбинске везе и
генетско наслеђе између југословенских и српских монарха и Енглеске и Шкотске
довеле су до необично занимљивих наследних линија, међу којима ваља споменути
порекло од Кенета I МекАлпина, краља Шкотске (844–859), Сердика, краља Западних
Саксонаца (519–534), Халфдана Старог, деде Ролона, првог војводе од Нормандије
(8. век), краља Едварда III Плантаџенета и виконта Ингелгера од Анжера (+888),
родночелника свих потоњих Плантаџенета.
Лични и породични односи две династије већ су дуго блиски и
директни. Чињеница да је дом Виндзора владајући у Уједињеном Краљевству, а да
је дом Карађорђев провео у принудном егзилу више од пола века, довели су до
директног преплитања државно-политичких и родбинских нивоа. Државно-политички
ниво битно условљава званични положај и јавни наступ британског Дома, док
недостатак тог нивоа битно ограничава формални статус и позицију краљевског
Дома Југославије и Србије. То су последице времена и објективних околности.
Оно што је изван диктата времена, остају породичне и личне
везе и односи. На том пољу између Дома Виндзор и Дома Карађорђевића нису
забележени проблеми!
TWO ROYAL FAMILIES – HISTORICAL TIES
Judging by the notes of the visitors, among the portraits of
all the European monarchs displayed in Windsor Hall, during the reign of Queen Victoria only one
portrait was missing – of the King of Serbia! In Belgrade
Palace, however, the portrait of the
Queen and Empress of India
was not the only one missing, there were no portraits of any other monarchs,
either. In Windsor, that was a matter of
political opinion, while in Belgrade,
the result of reality! In Windsor, almost all
European monarchs were relatives of the ruling dynasty, in Belgrade the dynasty had almost no relatives
among the European monarchs! Great Britain
was ruled by a millennium old dynasty whilst Serbia by two young dynasties for
less than a century.
Of course, that was not the only difference. In London, it was believed that anyone who contested or
threatened British interests or put their own interests ahead of them, was an
enemy by definition; in Belgrade,
the friends and the enemies could not be chosen, they identified themselves,
and the definition of enemy and friend from time to time changed without
special effort of the Serbs. Great Britain
ruled the world; Serbia
had not yet succeeded in ruling itself! Great
Britain saw an ally in Turkey,
Serbia – alternatively – in Austria and Russia. The choice of allies, in
both cases, determined the status and importance of the relationships!
The officers’ coup of 1903 worsened the already modest links
between the two courts. King Edward VII had a very sharp sense of the status
and the role of a monarch, and the relations between Great
Britain and Serbia progressed from the cold
into a frozen stage. It was only after several years that the first discrete
connections between the courts we re-established. By coincidence, that happened
at the great state funeral of King Edward VII, the King of Great Britain and Ireland and the
Emperor of India, in 1910. Serbia
and King Peter I were represented by Crown Prince Alexander, which was recorded
by a film camera. The following year, he again represented Serbia and his
father, when he attended the coronation of King George V. At this time, the
first official British decoration was awarded to a member of the House of Karadjordjevic:
the Grand Cross of the Royal Victorian Order and the commemorative coronation
medal of King George and Queen Mary. Queen Victoria received several high-level Serbian
Order of the Grand Cross decorations (Order of the Takovo Cross from 1882, the
Order of the White Eagle from 1883, the Order of St. Sava from 1897…).
The significantly changed situation caused by the outbreak
of the First World War and the wartime alliance between Serbia and Great
Britain led to the establishment of much more frequent and closer ties between
the two countries, as well as between the two courts. Crown Prince Alexander,
at that time Regent of the Kingdom and the Commander-in-Chief of the Serbian
Army, was awarded the Grand Cross of the Order of the Bath, and then the Royal Victorian Chain.
King George VI became the holder of the highest degree of the Order of the Star
of Karadjordje, the Order of the White Eagle, and his mother, Queen Mary, the
Grand Cross of the Order of St. Sava.
Particularly close ties were established at the time of the wedding of King
Alexander with Romanian Princess Maria, who herself was a close relative of the
British, German and Russian royal families. God-parental connections as well as
the subsequent marriage of Prince Paul Karadjordjevic with Princess Olga of Greece and Denmark, led over time to the
strengthening of family ties between the two dynasties.
At the time of World War Two, similar to the events from
twenty-seven years earlier, the Kingdom
of Yugoslavia and the United Kingdom
once again found themselves on the same side as allies. The exiled court and
the Government of Yugoslavia found refuge in wartime London,
as well as the monarchs of Norway,
the Netherlands and Greece. There,
in London, the
wartime marriage between King Peter II and the Greek Princess Alexandra took
place, and there – at Claridge’s Hotel – Alexander, the Crown Prince of
Yugoslavia was born. His godmother at the baptism was the future Queen of the
United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland Elizabeth II, his
godfather was King George VI.
Thanks to Queen Mary’s ancestry, family ties and genetic
heritage between the Yugoslav and Serbian monarchs and England and Scotland led
to unusually interesting hereditary lines, among which it is worth mentioning
the descent from Kenneth MacAlpin I, the King of Scotland (844–859), Cerdic,
the King of the West Saxons (519–534), Halfdan the Old, the grandfather of
Rollo, the first Duke of Normandy (8th century), King Edward III Plantagenet
and Viscount Ingelger of Angers (+888) the founder of the subsequent
Plantagenet dynasty.
Personal and family relations between the two dynasties have
long been close and direct. The fact that the House of Windsor is reigning in
the United Kingdom,
but that the House of Karadjordjevic had spent more than half a century in
forced exile, has led to the direct interweaving of state-level politics and
kinship. State-level politics significantly conditions the official position
and public performance of the British House, while the absence of that level
substantially limits the formal status and position of the Royal House of
Yugoslavia and Serbia.
These are the consequences of time and objective circumstances.
Beyond the dictates of time, are family and personal
connections and relationships. In this field, between the House of Windsor and
the House of Karadjordjevic, there are no issues recorded!
Краљевски Двор
Односи с јавношћу
Beograd 11040, Srbija
Tel: +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs
Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
E-mail: pr@dvor.rs
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
