ГОДИШЊИЦА КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ

Данас се навршава 98. година од Колубарске битке. Централну државну манифестацију обележавања годишњице предводиће премијер Србије Ивица Дачић у Лазаревцу.

У Лазаревцу ће данас бити обележена 98. годишњица Колубарске битке. Комеморација ће бити одржана одавањем државних и војних почасти код Спомен-цркве Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу, у чијој крипти почива око 40.000 страдалих српских и аустроугарских војника.

Црква Светог Димитрија у Лазаревцу

Програм ће бити настављен одавањем државних и војних почасти код Споменика српском ратнику у центру Лазаревца и код Спомен-храма Светог Ђорђа са костурницом у Ћелијама код Лајковца.

У крипти Спомен-цркве Светог Димитрија и крај Споменика српском ратнику венце ће положити премијер Ивица Дачић, представници општине Лазаревац, амбасада Аустрије, Мађарске, Словачке и Чешке, као и представници бројних општина, невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Након церемоније полагања ловорових венаца и одавања почасти, уследиће уметнички програм у реализацији Београдске културне мреже.

Иначе, Колубарска битка је најважнија битка између Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Сукоб је вођен крајем 1914. године на фронту дужине преко 200 километара.

Генерал Живојин Мишић

Иако је цео свет очекивао капитулацију Србије, Прва армија којом је командовао генерал Живојин Мишић извела је успешну противофанзиву против бројније и боље опремљене Аустроугарске војске.

Значај битке огледа се у томе што Аустроугарска није успела да уништи краљевину Србију , па су зато Централне силе морале да се боре на три фронта.

Колубарске битке, која није само највећа савезничка победа остварена током 1914. године, већ и уџбенички пример вештог стратегијског деловања малобројније и слабије опремљене оружане силе која је из дефанзиве успела да ток борби преусмери у брзу и изненадну офанзивну акцију.

Тактика коју је применио генерал Живојин Мишић и који је након победе на Колубари одликован чином војводе представља јединствени пример војно-стратегијског преокрета који је безмало пораженој војсци донео најзначајнију победу у читавом Првом светском рату, подсећа се у саопштењу.

Колубарска или Сувоборска битка, која се проучава на великим војним академијама у свету, једна од највећих и најзначајнијих битака војске Краљевине Србије и Аустро-Угарске у Првом светском рату.

Колубарска битка је трајала од 15. новембра до 15. децембра 1914. године на ширем северозападном подручју тадашње Краљевине Србије на фронту од 200 километара.

У Колубарској бици су погинуле 22.000 војника Србије и 27.216 непријатељских војника и подофицира, као и 1.080 официра балканске војске Аустро-Угарске монархије.

Kolubara, which was not only the greatest allied victory won during 1914, but also a textbook example of strategic action of  the less skilled and less-equipped armed force which from its defensive position succeeded in diverting the course of  fighting into the rapid and sudden offensive action.

The tacticts which was performed by General Zivojin Misic and who was awarded after the victory at Kolubara with a rank of duke represents a unique example of the military-strategic shift who brought to the almost defeated army the most significant victory in the whole First World War, stetement reminds.

Battle of Kolubara, one of the most important themes of all military academies in the whole world, was one of the major and the most significant battles of the Kingdom of Serbia and Austro-Hungary in the First World War.

The Battle of Kolubara lasted  from November 15 until December 15, 1914 on a wider northwest area of then Kingdom of Serbia on the front of 200 kilometers.

In the Battle of Kolubara 22000 Serbian soldiers died and 27216 enemy soldiers and non-commissioned officers, as well as 1080 officers of the Austro-Hungarian Balkan Army Group.

ПРИЈЕМ У БЕЛОМ ДВОРУ ПОВОДОМ РЕГИОНАЛНОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ МЕЂУНАРОДНОГ МЕДИЈСКОГ ПРАВА

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ

Београд 14. децембар 2012.- Пријем добродошлице поводом организовања такмичења из међународног медијског права приређен је вечерас у Белом двору.

Учеснике такмичења поздравили су професор др Драгољуб Кавран, члан Крунског Савета, професор др Сима Аврамовић, декан Правног факултета Универзитета у Београду и професор др Монро Прајс (Монрое Прице), оснивач такмичења и представник Делегације Европске уније у Републици Србији. Пријему је такође присуствовала Г-ђа Гордана Предић државни секретар за информисање из министарства за културу и ингформисање. Њихова краљевска Височанства престолонаследник Александар и Принцеза Катарина нису били у могућности да присуствују пријему због унапред прихваћених обавеза у иностранству. Пријему су такође присуствовали чланови Крунског Већа, часни Бранко Терзић и г-дин Душан Бабац.

Такмичење се одржава 15. и 16. децембра на Правном факултету Универзитета у Београду.

Програм за упоредно медијско право и политику Центра за друштвене и правне студије Универзитета у Оксфорду већ пету годину за редом успешно организује међународно такмичење студената из области међународног медијског права.

Тим Правног факултета Универзитета у Београду је освојио прво место и награду за најбоље написане писане поднеске на такмичењу пре две године.

Постигнути резултати охрабрили су сарадњу Правног факултета у Београду да организује регионално такмичење за подручје Југоисточне Европе заједно са Оксфордом. Такмичење је квалификационог карактера, три најбоље пласирана универзитета ће се такмичити у финалној рунди такмичења у Оксфорду 2013. године. На регионалном такмичењу учествује девет тимова са универзитета из Босне и Херцеговине, Бугарске, Македоније, Србије, Хрватске и Црне Горе.

Организовање такмичења у Београду, као и одлазак и боравак најбоље пласираних тимова у Оксфорд на финале светског такмичења финансијски су подржали међународна организација за развој медија из Калифорније, Интернеwс Нетwорк, Министарство културе и информисања Републике Србије, Делегација Европске уније у Републици Србији и Мисија ОЕБС у Србији.

WHITE PALACE RECEPTION FOR PARTICIPANTS SOUTH EAST EUROPE MONROE E. PRICE INTERNATIONAL MEDIA LAW MOOT COURT COMPETITION

Belgrade 14 December 2012 A welcome reception for the participants of the South East Europe Rounds of the Monroe E. Price International Media Law Moot court competition was held at The White Palace this evening.  

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine were not able to attend the event, due to the previously accepted obligations abroad. Guests were welcomed by Crown Council member Professor Dragoljub Kavran, Professor Sima Avramovic, the Dean of The Belgrade University Law School and the founder of the competition and representative of the European Union delegation in Serbia, Professor Monroe Price, Mrs. Gordana Predic State secretary within the Ministry of Culture and Information also attended the event. 

The Price Media Law Moot Court - South East Europe Regional Rounds will be held in Belgrade in collaboration with the University of Belgrade, Faculty of Law 14-16 December 2012. The reception was also attended by the Hon. Branko Terzic and Mr. Dusan Babac, members of the Privy Council.

The programme for comparative media law and policies of Oxford University Centre for social and legal studies successfully organized the International Media Student Law Moot for five years.  The Law School of the University of Belgrade team won two years ago and was given the honor to host The Moot in Belgrade with Oxford University. The strong performance of teams from the region in the International Rounds of the Price Moot Court is a testament to the quality of mooting culture in the region.  Nine teams from Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, FYR Macedonia, Montenegro and Serbia must qualify through the South East Europe Regional Rounds. The trip to The Moot Finals in Oxford for the best qualified teams is supported and financed by Ministry of Culture and Information of Serbia, OSCE, Internews Network - The Media Development Company from California and the EU delegation in Serbia.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ СВЕТОГ АНДРЕЈА ПРВОЗВАНОГ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ

Београд, 13. децембар 2012. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Филип славе данас Крсну Славу Краљевске породице - Светог Андреја Првозваног, у Краљевском Двору у Београду.

У јутарњим часовима је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио Свету Литургију у Дворској капели Св. Андреја Првозваног заједно са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Г. Јованом уз саслужење свештенства београдско – карловачке Митрополије.

По завршетку литургије је обављен чин сечења славског колача у Плавом салону Краљевског Двора који је обавио Његово Преосвештенство Епископ шабачки Господин Лаврентије.

Светој Литургији и славском ручку присуствовали су: Њено Краљевско Височанство Принцеза Еленора Карађорђевић, супруга Њ.К.В. Принца Сержа, чланови Саветодавних тела Круне уважени г-дин Бранко Терзић, г-дин Драгомир Ацовић, г-дин Душан Бабац, г-дин Матија Бећковић, проф.др Драгољуб Кавран, проф.др Мирослав Гашић, г-дин Душан Ковачевић, проф. др Предраг Палавестра, г-дин Ђорђе Ђуришић, др Чедомир Антић, г-дин Дарко Спасић, г-дин Небојша Богдановић, представници владе Србије и председника Републике Србије: правни саветник председника проф др. Оливер Антић, државни секретар у министарству културе г-дин Мирослав Тасић као и директор Владине канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Србије г-дин Милета Радојевић, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ шабачки Г.Лаврентије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије, Његово Преосвештенство Епископ браничевски Г. Игњатије, Његово Преосвештенство Епископ будимлијско – никшићки, Г. Јоаникије, Његово Преосвештенство Епископ јегарски Г. Порфирије, Његово Преосвештенство Епископ зворничко–тузлански Г. Василије, Високопреподобни Архимандрит Г. Методије, Игуман манастира Хиландара, и други верски веледостојници, Велики Рабин јеврејске заједнице у Србији, г-дин Исак Асиел, Његова Екселенција Г. Орландо Антонини, Апостолски Нунције, Његова Узвишеност др Ладислав Немет, Бискуп зрењанински, Његова Узвишеност Јанош Пензеш, Бискуп суботички, Генерални викар Београдске надбискупије Г. Леополд Рохмес.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар се обратио уваженим гостима и пријатељима присутним на Славском ручку речима: “Веома сам срећан да смо се окупили данас у Краљевском Двору да прославимо Светог Андреја Првозваног. Крсна слава је празник сваког домаћинства, духовни пламен око кога се окупљамо и ја желим да изразим своју благодарност свима који су се данас овде окупили. Као што је Свети Андреј Првозвани претрпео многе недаће и невоље али остао непоколебљив у својој вери, тако и ја све вас позивам да останемо непоколебљиви у вери и напорима за добробит народа и наше земље”.

Његова Светост Патријарх српски Г-дин Иринеј се обратио присутнима, следећим речима: „У име свете Српске православне цркве, њенога свештенства и православнога народа и у моје лично честитам Вам Вашу славу. Са жељом и молитвом Господу и светом апостолу Андреју да овај Дом благослови, да га чува, да му да благодат своју, да буде увек на челу нашега народа као што су били велики преци Ваши. Ви сте наследник не само историје, него и наследник њихове велике и часне улоге у нашем народу. Наш народ је увек гледао на Дом краљевски као на свој Дом и зато је радо када је морао полагао и живот свој за тај Дом и умирало се са вером у Бога за Краља и отадбжину. То осећање наравно никада није престало. Наш народ каже да река која је некада текла ако је у неком времену скренула ипак се врати своме кориту. Ми верујемо и надамо се да ће и река Краљевскога Дома доћи у своје корито на Славу божију а ради добре користи нашега народа. Хвала и Вашем великом дому, вашој деци и целом Краљевском дому желимо све најбоље за свега благослов Божји јер у њему је свако добро и без његовога благослова нема добра. У њему је добро и ми се молимо да то добро буде на Вама, на Вашем Дому и на целом роду нашем – роду правословном, роду хришћанском и роду народа који припада овој светој земљи која се Србија зове. Нека је срећно и благословено на многаја љета“.

Вечерњем пријему присуствовали су Њено Краљевско Височанство Принцеза Јелисавета, Проф. др Оливер Антић, специјални саветник председника Србије, г-ђица Луси Етвуд, пријатељица Принца Филипа,  Њ.Е. г-дин Братислав Петковић, министар културе и информисања, Њ.Е. г-дин Емил Влајки, потпредседник Републике Српске, Њ.Е. г-дин Абделкадер Месдуа, амбасадор Алжира, Њ.Е. др Хелена Студерт, амбасадор Аустралије, Њ.Е. г-ђа Мерцедес Руиз Запата, амбасадор Мексика, Њ.Е. г-дин Мајкл Кирби, амбасадор Сједињених Америчких Држава, Њ.Е. г-дин Роман Вашчук, амбасадор Канаде, Њ.Е. г-дин Демостенес Стоидис, амбасадор Грчке, Њ.Е. г-дин Алехандре Адор Нето, амбасадор Бразила, Њ.Е. г-дин Пека Орпана, амбасадор Финске, Њ.Е. г-дин Игор Јововић, амбасадор Црне Горе, Њ.Е. г-дин Жељко Купрешак, амбассадор Хрватске, Њ.Е. г-дин Семуел Самсон, амбасадор Индонезије, Њ.Е. г-дин Гулам Фарид Фарук, амбасадор Пакистана, Њ.Е. г-дин Зав Тун, амбасадор Мијанмара, као и чланови Крунског већа, Крунског савета, Крунског кабинета, градоначелници и председници општина многих градова у Србији, академици, представници Војске, полиције, монархистичких клубова, међународних организација, Ротари клубова, културних установа, спортских друштава, медија, здравствених установа, и многи други представници културног, политичког, пословног и јавног живота Србије.

PATRON SAINT DAY CELEBRATION OF THE ROYAL FAMILY

 SAINT ANDREW THE FIRST CALLED

Belgrade, 13 December 2012 – Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II, Crown Princess Katherine and Prince Philip celebrated today The Royal Family’s Patron Saint Day – Saint Andrew the First Called in the Royal Palace in Belgrade.

In the morning, the Divine Liturgy was served at the Royal Chapel of Saint Andrew the First Called by His Holiness Patriarch Irinej of Serbia and His Grace Bishop Jovan of Sumadija with the clergy of the Belgrade-Karlovci Metropolitanate, in the presence of Their Graces Bishop Lavrentije of Sabac, Bishop Ignjatije of Branicevo, Bishop Vasilije of Zvornik and Tuzla, Bishop Atanasije of Hvosno, Bishop Joanikije of Budimlje and Niksic, and Bishop Porfirije of Jegar.

The ceremony of the cutting of Slava cake followed in the Blue Room of The Royal Palace, and was officiated by His Grace Bishop Lavrentije of Sabac.

The Holy Liturgy and Slava lunch was also attended by  HRH Princess Eleonore of Yugoslavia, the wife of HRH Prince Serge, members of the Privy Council, Hon. Branko Terzic, Mr. Dragomir Acovic and Mr. Dusan Babac, members of the Crown Council Mr. Matija Beckovic, Mr. Dusan Kovacevic, Prof. Dr. Miroslav Gasic, Prof. Dr Dragoljub Kavran,  Prof. Dr. Predrag Palavestra, members of the Crown Cabinet, Mr. Vladan Zivulovic, Mr. Djordje Djurisic, Dr. Cedomir Antic, Mr. Dragoslav Micic, Mr. Milorad Savicevic, Mr. Djurjde Ninkovic, other distinguished guests Prof. Dr. Oliver Antic, councelor to President of Serbia, Mr. Miroslav Tasic,  state secretary at the Ministry of Culture and Information, Mr. Mileta Radojevic, director of Government office for cooperation with churches and religious organizations, leaders and representatives of other churches, H.E. Archbishop Orlando Antonini, Apostolic Nuncio of the Holy See, Mr. Isaac Asiel,  Great Rabbi of Serbia, His Grace Dr. Ladislav Nemet, Bishop of Zrenjanin, His Grace Janos Penzes, Bishop of Subotica, Rvrd. Leopold Rohmes, Archimandrite Metodije of Monastery Hilandar, H.E. Mr. Nabhan Mohammed, Ambassador of Palestine and Dean of diplomatic corps, members of the Legal team of the Crown, Mr. Darko Spasic and Mr. Nebojsa Bogdanovic and many other.

During the Slava lunch after the ceremony, His Royal Highness Crown Prince Alexander addressed the distinguished guests and friends emphasizing: “I am very pleased that we have gathered today in the Royal Palace, to celebrate St. Andrew the First Called.  “Krsna Slava” is festivity of each home, spiritual flame that we gather around, and I want to express my gratitude to all who came here today. As Saint Andrew the First Called has suffered many harms, but stayed firm in his faith, so I call of us to stay committed to our faith and our efforts for the good of our country and our people”.

At the reception at 7 pm, there were present Her Royal Highness Princess Elizabeth, Prof Oliver Antic, special advisory to the President of Serbia, Ms Lucy Attwood, friend of Prince Philip, H.E. Mr. Bratislav Petkovic, Minister of culture and information, H.E. Mr. Emil Vlajki, Vice President of Republika Srpska, H.E. Mr. Abdelkader Mesdoua, Ambassador of Algeria, H.E. Dr. Helena Studdert, Ambassador of Australia, H.E. Mrs. Mercedes Ruiz Zapata, Ambassador of Mexico, H.E. Mr. Michael Kirby, Ambassador of the United States of America, H.E. Mr. Roman Waschuk, Ambassador of Canada, H.E. Mr. Demosthenes Stoidis, Ambassador of Greece, H.E. Mr. Alexandre Addor Neto, Ambassador of Brazil, H.E. Mr. Pekka Orpana, Ambassador of Finland, H.E. Mr. Igor Jovovic, Ambassador of Montenegro, H.E Mr. Zeljko Kupresak, Ambassador of Croatia,  A H.E. Mr. Semuel Samson, Ambassador of Indonesia, H.E. Mr. Ghulam Farid Farrukh, Ambassador of Pakistan, H.E. Mr. Zaw Tun, Ambassador of Myanmar, as well as members of the Privy Council, Crown Council, Crown Cabinet, as well city and town Mayors, academics, representatives of the Armed Forces, Police, Monarchist Clubs, International Organizations, Rotary Clubs, cultural institutions, sports associations, the media, health institutions, and numerous distinguished persons from the cultural, political, business, academic and public life of Serbia..

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ДАНАС ЈЕ КРСНА СЛАВА ПОРОДИЦЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ СВЕТИ АПОСТОЛ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ

КЛУБ МОНАРХИСТА  КРАЉЕВСКОЈ  ПОРОДИЦИ  КАРАЂОРЂЕВИЋ  ЖЕЛИ  СРЕЋНУ КРСНУ  СЛАВУ  СВЕТИ  АНДРЕЈ  ПРВОЗВАНИ !

Свети Андреј Првозвани, апостол Христов, син једног Jeврејина по имену Јоне, а брат светог врховног апостола Петра, бејаше из града Витсаиде. Презирући таштину овога света, и претпостављајући девство браку, Андреј се не хте женити, него чувши да свети Јован Претеча проповеда на Јордану покајање, остави све, оде к њему, и постаде његов ученик. Затим када свети Претеча, указујући на Исуса Христа, рече: "Гле, јагње Божије!" (Јн. 1, 36) свети Андреј заједно са другим Претечиним учеником, кога сматрају за светог евангелиста Јована, остави Крститеља и следова Христу. Он нађе брата свог Симона (Петра), и рече му: "Ми нађосмо Месију - Христа", и доведе га к Исусу (Јн. 1, 41-42). После тога када он с Петром ловљаше рибу покрај мора Галилејског, и Исус их позва говорећи: "Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи", тада Андреј на позив Господњи одмах остави мреже и са својим братом Петром оде за Христом (Мт. 4, 18-20). Андреј би назван Првозвани, зато што је пре свих Апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. А када после Господњег страдања, васкрсења и вазнесења свети Андреј прими, као и остали Апостоли, Духа Светога сишавшег на њега у виду огњеног језика, и када се коцком одређиваху земље, њему падоше земље: Витинија и Пропонтида са Халкидоном и Византијом, Тракија и Македонија, које се простиру до самог Црног Мора и Дунава, а такође и Тесалија, Елада, Ахаја, Аминтин, Трапезунт, Ираклија и Амастрида.

Ове покрајине и градове свети Андреј пропутова проповедајући Христа, и у сваком граду претрпе многе невоље и страдања; укрепљаван свемоћном помоћу Христовом, он с насладом трпљаше све муке за Христа. Но нарочито у граду, званом Синоп он доживе силне муке: тамо га на земљу бацаху, за руке и ноге вуцијаху, моткама га бијаху, камење на њега бацаху, прсте и зубе му чупаху; но он, благодаћу Спаса и Учитеља свог би одмах исцељен од рана, и показа се опет читав и здрав.

Отишавши одатле, он прохођаше друге крајине: Неокесарију, Самосат, Алану, постојбину Абаска, завичај Зига, покрајину Босфорина. Затим он отпутова у Тракијски град Византију, где он први проповеда Христа и, научивши многе, постави презвитере Цркве: за епископа Византије он рукоположи Стахија, кога свети апостол Павле опомиње у посланици Римљанима (Рм. 16, 9). Сам пак он, носећи у благовешћењу Христовом апостолске подвиге и страдања, обилажаше Понт, Црноморско приморје, Скитију и Херсоните. По промислу Божјем он дође и до реке Дњепра, у Руској земљи,[ и зауставивши се код Кијевских гора он преноћи. А изјутра уставши од сна он рече својим ученицима: Видите ли ове горе? Верујте ми, на њима ће засијати велика благодат Божија, и биће овде велики град, и Господ ће многе цркве подигнути ту, и светим крштењем просветити сву земљу Руску".

Узишавши на горе, свети апостол их благослови и пободе крст, предсказујући да ће народ који живи ту примити веру од његовог апостолског престола, основаног у Византији. Прошавши и горње градове руске, где се сада налази велики Новгород, а посетивши још и Рим, он се врати у грчку крајину Епир, и поново дође у Тракију, утврђујући хришћане и постављајући им епископе и учитеље.

Пролазећи многе земље, свети апостол Андреј стиже на Пелопонез, и ушавши у Ахајски град, звани Патре, он се заустави код неког честитог човека, по имену Сосија. Он тешко болесног Сосија подиже са болесничког одра и оздрави га, и после тога обрати ка Христу сав тај град Патре. У то време поверова у Христа и жена царског намесника, антипата Егеата по имену Максимила, ослободивши се тешких окова болести и добивши брзо исцељење. И мудри Стратоклије, брат антипатов, и многи други разноврсни болесници оздравише полагањем руку на њих од стране светог апостола.

Због тога антипата Егеата обузе страховит бес и oн, ухвативши светог апостола, распе га на крсту, о чему презвитери и ђакони земље Ахаје написаше овако:

"Ми, сви презвитери и ђакони Цркава Ахаје, пишемо о страдању светог апостола Андреја, које својим очима видесмо, свима Црквама што су на истоку и западу, на северу и југу. Мир вама и свима који верују у Јединога Бога, у Тројици савршенога: истинитога Оца нерођенога, истинитога Сина рођенога, истинитога Духа Светога који исходи од Оца и почива на Сину. Тој се вери ми научисмо од светог Андреја, апостола Исуса Христа, чије страдање, које ми лично посматрасмо, ево и описујемо.

"Антипат Егеат, дошавши у град Патре, поче приморавати верујуће у Христа да идолима принесу жртве. Свети Андреј, ступивши пред њега, рече: Ти, судијо људи, требало је да познаш свога Судију који је на небу, и познавши Га да My ce поклониш, и поклонивши се истинитоме Богу, да се одвратиш од лажних богова. - Егеат му рече: Јеси ли ти тај Андреј који руши храмове богова и приволева људе на ту мађионичарску веру која се недавно појавила, а коју римски цареви наредише да се истреби? - Свети апостол одговори: Римски цареви још нису познали то, да је Син Божји, дошавши ради спасења рода људског, јасно показао да ти идоли не само нису богови него су нечисти бесови, и непријатељи роду људском, који уче људе да разгневљују Бога и да Га одвраћају од себе, да их Он не би слушао. А кад се разгневљени Бог одврати од људи, онда их беси поробљују себи, и обмањују их дотле док душе њихове не изађу из тела обнажене, не носећи са собом ништа друго осим грехова својих. - Егеат рече: Када те бабске и штуре речи ваш Исус проповедаше, Јевреји Га на крст распеше. - Свети Андреј одговори: О, када би ти пожелео да познаш силу крста! како Саздатељ рода људског, из љубави Своје према нама добровољно претрпе крст, јер Он и време страдања Свог знађаше, и тридневно васкрсење Своје прорече, и на последњој вечери седећи с нама обавести нас о Своме издајнику, казујући будућност као прошлост, и добровољно отиде на оно место, на коме имађаше бити предан у руке Јеврејима.

"Чудим се теби, човеку мудром, рече Егеат, да ти последујеш Ономе, за кога признајеш да је био распет на крсту, свеједно на који начин, добровољно или невољно. - Свети апостол одговори: Велика је тајна светога крста; и ако хоћеш да је чујеш, ја ћу ти је казати. - Егеат узврати: To није тајна него казна за злочинце. - Свети Андреј одговори: Та казна је тајна људског обновљења, само изволи да ме стрпљиво саслушаш. - Саслушаћу те стрпљиво, рече царски намесник; али ако не урадиш оно што ти наређујем, ти ћеш ту исту тајну крста искусити на себи. - Апостол на то одговори: Када бих се бојао крсне смрти, онда ја никада не бих славио крст. - Намесник узврати: Као што по безумљу свом хвалиш крст, тако се по дрскости својој не бојиш смрти. - Свети апостол одговори: He бојим се смрти не no дрскости него по вери, јер смрт преподобних је драгоцена, а смрт грешника је љута. Стога хоћу да саслушаш што ти будем рекао о тајни крста; и да познавши истину поверујеш; и да поверовавши нађеш душу своју. - Егеат на то рече: Налази се оно што је изгубљено, што је пропало. Зар је душа моја пропала, те ти налажеш да је пронађем вером, не знам каквом? - Свети Андреј одговори: To је оно чему се ти имаш научити од мене; ја ћу ти показати у чему је погибао душа људских, .да би ти могао познати спасење њихово, извршено крстом. Први човек је увео смрт дрветом преступа, и требало је роду људском да дрветом страдања смрт буде уништена. И као што први човек, који дрветом преступа уведе смрт, беше саздан од чисте земље, тако је било потребно да се од чисте Дјеве роди Христос, савршени човек, уједно и Син Божји, који је саздао првога човека, да би Он обновио вечни живот, изгубљен од свих људи; и као што први човек сагреши раширивши ка дрвету познања добра и зла руке, тако је било потребно за спасење људи да Син Божји рашири на крсту руке Своје због неуздрживости руку људских, и због слатке хране од забрањеног дрвета окуси горку жуч; и да Он, узевши на Себе смрт нашу, подари нам Своју бесмртност.

"Егеат рече на то: Те речи ти причај онима који ће те послушати. Но ако ти не послушаш моје наређење, и ако не хтеднеш принети жртву боговима, ја ћу те прво моткама тући, па ћу те онда распети на крст који ти хвалиш. - Свети апостол одговори: Ја сваки дан приносим Јединоме, Истинитоме и Свемогућноме Богу не дим ваших кађења, не месо воловско, не крв јарчију, него пречисто Јагње које је принело Себе на жртву на олтару крсном. Сви верујући људи причешћују се Пречистим Телом Његовим и пију Крв Његову; ипак ово Јагње пребива читаво и живо, иако се истински коље; и сви истински једу Тело Његово и пију Крв Његову, па ипак, као што кажем, Оно свагда пребива читаво и пречисто и живо.

"Егеат упита: Како то може бити? - Свети Андреј одговори: Ако хоћеш да дознаш, ти постани ученик, да би научио оно о чему питаш. - Егеат на то рече: Ја ћу то учење изнудити од тебе мукама. - Свети апостол одговори: Чудим се да ти, мудар, говориш бесмислице, јер да ли можеш, подвргавајући ме мукама, сазнати од мене тајне Божије? Ти си чуо о тајни крста, чуо си и о тајни жртве. Ако поверујеш да Христос Син Божји, распет од Јевреја, јесте истинити Бог, онда ћу ти ја објаснити како Он, ма да убијен, живи, и како Он, иако принесен на жртву и једен, пребива читав у Царству Своме. - Егеат на то примети: Ако је Он убијен, и од људи једен, онда како Он може бити жив и читав. - Свети Андреј одговори: Ако будеш веровао свим срцем својим, онда ћеш моћи сазнати тајну ову; a ако не поверујеш, онда никад нећеш познати тајну ову.

"Тада царски намесник Егеат, разгневивши се, нареди да апостола вргну у тамницу. Када светитељ би вргнут у тамницу, к њему се из целе те земље слеже многи народ, са намером да убију Егеата а светог апостола ослободе из тамнице. Но свети апостол их задржа, саветујући им и говорећи им: He претварајте мир Господа нашег Исуса Христа у ђаволски метеж: јер Господ наш, предат на смрт, показа свако трпљење, не противречаше, не вапијаше, нити се чу глас Његов на улицама. Стога ћутите и ви, и будите мирни. He само не стварајте препреке моме мучеништву, него се и сами, као добри подвижници и војници Христови, спремајте да трпељиво поднесете на телу свом свемогућа мучења и ране. Јер ако се треба бојати мука, онда се треба бојати оних који немају краја, а застрашивања људска и претње слични су диму, изненада се појављују и ишчезавају. И ако се имамо бојати страдања, онда се треба бојати оних која почињу тако да никада им не буде краја. Јер временска страдања, ако су мала, лако се подносе; ако су пак велика, онда, изгнавши брзо душу из тела, сама се завршавају. Но љута су она страдања која су вечна, тамо где је плач непрестани, и јаук, и ридање, и бесконачне муке. Зато будите готови на то, да временским мукама пређете к вечној радости, где ћете се веселити, свагда цветати и свагда царствовати са Христом.

"Тако поучавајући људе, свети Андреј проведе сву ноћ. Изјутра пак царски намесник Егеат седе на судишту; и пославши по светог Андреја изведе га преда се, и упита: Јеси ли решио да оставиш безумље и да не проповедаш Христа, да би се могао веселити с нама у овом животу? Јер велико је то безумље ићи добровољно на муке и огањ. - Свети Андреј одговори: Ја ћу се моћи веселити с тобом, када ти поверујеш у Христа и одбациш идоле; јер Христос ме посла у ову земљу, у којој My стекох не мало људи. - Егеат рече: Ја те приморавам да принесеш жртве зато, да би обманути тобом напустили твоје бесмислено учење и принели боговима угодне жртве, јер нема у Ахаји града у коме нису опустели храмови богова. Стога сада треба да се поштовање богова обнови преко тебе, да би оне које си ти разгњевио, ти и умолио, те да би и ти пребивао у пријатељској љубави с нама. Ако не, онда ћеш за срамоћење богова примити разне муке и бићеш распет на крсту који ти величаш.

"На то одговори свети Андреј: Чуј, сине смрти, и сламо припремљена за огањ вечни! послушај мене, слугу Господњег н апостола Исус Христовог! до овог тренутка ја разговарах с тобом кротко, желећи да те научим светој вери, да би ти, као разуман човек, познао истину и, одбацивши идоле, поклонио се живећем на небесима Богу. Али пошто ти остајеш у своме сраму и сматраш да се ја бојим твојих мучења, онда измисли најстрашнија мучења за мене, јер ћу ја утолико милији бити Цару моме уколико теже муке претрпим за Њега.

"Тада царски намесник Егеат нареди да светог Андреја повале и бију. И када се седам пута изменише по тројица оних који га бијаху, свети апостол би подигнут и приведен к судији Егеату. Судија му рече: Послушај ме, Андреје, и не проливај узалудно крв своју; јер ако ме не послушаш, распећу те на крст. - Свети Андреј одговори: Ја сам слуга крста Христова, и желим крсну смрт. Ти пак можеш избећи вечне муке, ако, испитавши моје трпљење, поверујеш у Христа; јер мене више боли твоја вечна погибао него моја страдања: моја страдања окончаће се за један или, највише, два дана, а твоје муке и после хиљаду година неће имати краја. Стога не умножавај себи муке и не запаљуј себи вечни огањ.

"Разгневљен, Егеат нареди да светог Андреја распну на крст, привезавши му руке и ноге: јер не шћаше Егеат да га клинцима прикује, да не би апостад брзо умро, него да би се привезан мучио што више. А кад мучитељеве слуге вођаху светог Андреја на распеће, стече се народ вичући: Шта сагреши човек праведни и пријатељ Божји? зашто га воде на распеће? - A свети Андреј мољаше народ да му не ометају страдање. И весело иђаше на муке, не престајући учити народ. А када се приближи месту на коме је имао бити распет, он издалека угледавши крст спремљен за њега, кликну громким гласом:

"Радуј се, Крсте, телом Христовим освећени, и удовима Његовим као бисером украшени! Док Господ не би распет на теби, ти бејаше страшан људима, а сада си мио и са жељом приман, јер верници знају какво ти весеље садржиш у себи, и каква је награда спремљена за тебе. Стога неустрашиво и с радошћу идем к теби, а ти ме с весељем прими, јер сам ученик Онога који је висио на теби. Прими ме, пошто сам те свагда волео и жудео да га загрлим, о добри Крсте, ти си од тела Господњег стекао красоту и благољепије; одавно за тобом чезнем, усрдно те љубим, непрестано те иштем. И једва те ево нађох, спремљеног по жељи срца мог. Хајде, узми ме од људи и предај ме Учитељу моме, да би ме тобом примио Онај који ме је искупио тобом".

"Говорећи то, он скиде одело са себе и даваше га мучитељима. Они га подигоше на крст, привезавши му конопцима руке и ноге, распеше и обесише. Око њега стајаше много народа, око двадесет хиљада душа; међу њима беше и брат Егеатов Стратоклије, који заједно с народом викаше: Неправедно страда овај свети човек! - А свети Андрејв укрепљаваше хришћане и саветоваше им да трпе временска мучења, учећи их да је свако мучење ништа према награди која се добија за њега.

"Потом сав народ јурну к дому Егеатову, вичући и говорећи: He треба тако да страда човек свет, честит, учитељ добар, благ, кротак и мудар, него га треба скинути с крста, јер он, други дан висећи на крсту, не престаје учити правди. - Тада Егеат, побојавши се народа, одмах похита с њима да апостола Андреја скине с крста. А свети Андреј, угледавши Егеата, рече: Зашто си дошао, Егеате? Ако хоћеш да поверујеш у Христа, теби ће се, као што ти обећах, отворити врата благодати. Ако си пак дошао само ради тога да ме скинеш с крста, онда ја не желим, док сам жив, да будем скинут с крста: јер ја већ видим мога Цара, већ Му се поклањам, већ стојим пред Њим, но због тебе патим, јер тебе очекује припремљена ти вечна погибија. Стога се побрини о себи док можеш, да ти се не прохте почети онда када ти то буде немогуће.

Када слуге шћаху да га одвежу од крста, они га се не могаху дотаћи; но и многи други људи, једни за другима, покушаваху да га одвежу, али не могоше, пошто им се руке умртвљиваху. После тога свети Андреј ускликну громким гласом: Господе Исусе Христе, не допусти да ме скину с крста, на коме висим ради имена Твог, него ме прими, Учитељу мој: Тебе заволех, Тебе познах, Тебе исповедам, Тебе видети желим, што јесам Тобом јесам. Господе Исусе Христе, прими у миру дух мој, јер већ је време да дођем к Теби и да гледам Тебе, за којим силно чезнем! Прими ме, Учитељу Благи, и учини да не будем скинут с крста пре но што Ти примиш дух мој!

Када свети Андреј говораше ово, њега обасја светлост с неба као муња, на очиглед свију, и блисташе око њега тако да смртном оку људском беше немогуће гледати на њу. Та небеска светлост обасјаваше га око по сата. И када светлост отиде, свети апостол испусти дух, и отиде у светлосном блистању да предстане Господу. А високог рода жена Максимила, која вероваше у Христа и живљаше целомудрено и свето, дознавши да свети Андреј отиде ка Господу, скиде са великом чешћу тело његово, помаза га скупоценим мирисима, и положи га у свом гробу, у коме је и сама имала бити сахрањена.

"Егеат пак, разгневљен на народ, мишљаше да му се освети и да јавно покажњава оне што устадоше на њега, а Максимилу шћаше да оптужи цару. Док он то смишљаше, изненада нападе на њега ђаво, и мучен ђаволом Егеат умре усред града. Када о томе обавестише његовог брата Стратоклија који вероваше у Христа, он нареди да га укопају, а сам не хте ништа узети од његовог имања, говорећи: He дај ми, Господе мој Исусе Христе, да се дотакнем ма чега од блага мога брата, да се не бих оскврнавио грехом његовим, јер он, љубећи пролазно имање, усуди се убити апостола Господњег.

"To се догоди у последњи дан новембра, у Ахаји, у граду Патри, где се молитвама светог апостола дају људима многа добра све до данас. Страх захвати све, и не бејаше ниједнога који не би веровао у Спаса нашега Бога, који хоће да се сви људи спасу и приведу у познање истине, коме слава кроза све векове. Амин".

Ево, све довде је опис страдања светог апостола Андреја, датог од презвитера и ђакона Ахајских.

Након пак много година мошти овог светог апостола Андреја пренесе у Цариград мученик Артемије по наређењу великога цара Константина, и оне бише положене заједно са светим евангелистом Луком и са светим Тимотејем, учеником светога апостола Павла, у пресветлом храму светих Апостола, унутар свештеног жртвеника.

Молитвама апостола Твога, Христе Боже, утврди у православљу вернике Своје, и спаси нас. Амин.

Са мајчине стране Милена Павловић Барили је припадала лози Карађорђевића

Стваралаштво једне од најистакнутијих српских умјетница, чија је слава била свјетских размјера, Милене Павловић-Барили, свестране личности која је освајала метрополе широм свијета, биће од 30. јуна представљено и бањалучким љубитељима умјетности путем изложбе у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

Милена Павловић-Барили била је изузетна појава у српском сликарству између два свјетска рата, а њена биографија се доста разликовала од биографија осталих српских сликара истог периода. Била је изузетно образована жена. Поред сликарства, писала је поезију на италијанском, француском, шпанском, бавила се модном илустрацијом и костимографијом, па је тако, мијењајући начине изражавања, испољила сав свој креативни потенцијал.

Угледна сликарка рођена је у Пожаревцу, 5. новембра 1909. године, као једино дијете угледне Пожаревљанке Данице Павловић и италијанског пјесника Бруна Барилија.

Њени родитељи су се упознали током студија музике на Конзерваторијуму у Минхену, гдје је Даница студирала музику, клавир и пјевање, док се Бруно бавио компоновањем и писањем музичке критике. Са мајчине стране Милена је припадала лози Карађорђевића, а са очеве великој умјетничкој породици Барили из Парме.

Од најранијег дјетињства је путовала са родитељима по Европи, али се увијек враћала у Пожаревац и Београд. Гдје год је путовала и живјела, била је у круговима значајних и угледних људи. Основно сликарско образовање је добила у Београду, гдје са 13 година уписује Краљевску уметничку школу, а дипломира 1926. године. Сљедеће године наставила је студије сликарства на Aкадемие дер билденден К•нсте у Минхену (1926-1928), али убрзо напушта Aкадемију, јер је била сувише конзервативна за Миленино поимање умјетности.

Почетак њене каријере везује се за Пожаревац и Београд, гдје је имала прве изложбе, као и за чланство у групи "Лада". Тадашњи критичари у Београду су веома позитивно оцијенили Миленине радове, али упркос томе не успијева да нађе запослење ни у Србији, ни у Македонији, па своју каријеру успјешно гради у Риму, Паризу и касније у Њујорку.

Са мајком Даницом је путовала по Шпанији, гдје је проучавала дјела Веласкеза и Гоје. У Лондону је живјела годину и по и 1931. имала изложбу у једној од најзначајнијих лондонских галерија - Блоомсбурџ. Изложба је истовремено значила и раскид са академским сликарством и почетак имагинарног и фантазмагоричног сликарства.

Послије Лондона, одлази у Париз, гдје је са прекидима остала све до 1939. године. На Монпарнасу, тадашњем умјетничком средишту, упознаје значајне личности културног и јавног живота, умјетнике, музичаре, књижевнике... Познанство са Ђорђом де Кириком, Полом Валеријем, Aндреом Бретоном, Жаном Коктоом и низом других стваралаца из цијелог свијета, оставља на Милену пресудан утицај, када њено сликарство почиње да добија одлике интимне исповијести. Упоредо излаже у Београду и Риму, гдје јој редовно и објављују поезију (1935).

"Вог" и тајно вјенчање

Милена Павловић-Барили отишла је 1939. у Њујорк и остала тамо због почетка рата у Европи. Почиње да ради илустрације за модне часописе и велике модне куће, а њене креације красиле су, између осталог, странице "Вога". Излагала је у Њујорку и Вашингтону. Тајно се вјенчала у децембру 1943. са младим америчким официром авијације Томасом Госелином, којег је упознала на отварању своје изложбе у Вашингтону.

Алекдандра Рајковић

ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА ПРИСУСТВОВАЛА ДЕЧИЈОЈ ПРЕДСТАВИ „СНЕЖНА КРАЉИЦА“

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ

Београд 11. децембар 2012. – Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина присуствовала је представи „Снежна краљица“ у позоришту Бошко Буха у Београду, коју сваке године традиционално организује Немачка амбасада у Србији, за децу из домова за незбринуту децу и остале социјално угрожене категорије.

 Први секретар Немачке амбасаде г-ђа Инге Вера Верлер поздравила је госте у име амбасадора Савезне Републике Немачке у Србији, Њ.Е. г-дина Хајнца Вилхелма. Представи је присуствовала и супруга немачког амбасадора, г-ђа Зејнеп Аксел. 

Хуманитарна Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине донирала је педесет карата деци из свих домова за незбринуту децу у Београду. Сви ови малишани су се веома обрадовали представи и уживали у лепотама бајки и маште које сва деца заслужују у време празника.

 

PRINCESS KATHERINE ATTENDS “THE SNOW QUEEN“ PERFORMANCE FOR CHILDREN

Belgrade, 11 December 2012. – Her  Royal Highness Crown Princess Katherine attended today the theatre show “The Snow Queen“ in Bosko Buha theatre in Belgrade that is traditionally supported by the German Embassy every year for children from orphanages and socially vulnerable groups.

 The First secretary of German embassy in Serbia Mrs. Inge Vera Verler has welcomed the guests on behalf of H.E. Mr. Heinz Wilhem, the German Ambassador. Mrs. Zeynep Aksel, wife of German Ambassador, also attended the show.

 HRH Crown Princess Katherine’s Humanitarian foundation has provided fifty tickets for free for children from all Homes for children without paretal care in Belgrade. The children were very happy that they were given a chance to enjoy this beautiful show and charish the holiday season as all children deserve with the magic of farytales and imagination.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Двор Карађорђевића у Хан Пијеску

Двор је грађен тако да се уклапа у природни, планински амбијент - приземни дио је од домаћег клесаног камена, а изнад су дрвена брвнара.

Пише: Вукашин Беатовић

На путу од Источног Сарајева према Београду, смјештен је бајколики градић - Хан Пијесак. У шумовитом предграђу, заштићеном од погледа, овај град деценијама скрива мали двор Карађорђевића.

Ханпјесачко поднебље одувијек је плијенило својом љепотом. У вријеме када је Босна и Херцеговина била у саставу Аустроугарске, ту љепоту су примијетили царски службеници па су наложили да се детаљно проуче сви потенцијали овог планинског мјеста. Налази су били недвосмислени – чист ваздух, црногорична шума и озон пријали би и самом цару Фрању Јосипу. Тада је предложено да се у Хан Пијеску изгради седамнаест елитних одмаралишта различите величине и садржаја али и царски љетњиковац.

Први свјетски рат спријечио је Аустроугарску у остварењу намјере. Међутим, намјера је сама по себи надживјела монархију и сви планови су се нашли у рукама краља Александра Карађорђевића који је искористио пројекте и одобрио изградњу дворца.

Изградња је почела 1919. године, а радови су трајали непуна 24 мјесеца. Двор је грађен тако да се уклапа у природни, планински амбијент - приземни дио је од домаћег клесаног камена, а изнад су дрвена брвна. Како кажу они који су имали прилику да уђу, дворска љепота је садржана у одајама много више него у вањском изгледу.

Поред налога за изградњу властитог дворца и пратећих објеката - љетниковца краљице Марије, објекта за смјештај краљевске жандармерије и коњушнице, краљ Александар је 1920. године дозволио енглеској дами Дикенсон да изгради вилу Арктик у непосредној близини дворског комплекса. Поменута дама је несебично помагала српски народ, између осталог тако што је отворила бесплатну мензу у Београду предвиђену за исхрану сиромашних српских студента.

У Хан Пијеску је 1923. године саграђена и дворска капела од дрвета, којој је кумовао краљ Александар. Међутим, пошто је био заузет државничким обавезама, он лично није присуствовао отварању цркве већ је послао свога изасланика сердара Јанка Вукотића. Црква је нажалост изгорјела у Другом свјетском рату.

Живот Крађорђевића у Хан Пијеску

Српски краљ је био изузетно задовољан љетниковцем. Проводио је у њему прилично много времена, обављао државничке послове и одмарао се. Постоје извори који тврде да је у овом дворцу потписан Видовдански Устав. Уз дворац се налазило и пространо ловиште. Баш у овој резиденцији, краља је приликом боравка у Краљевини СХС посјетио турски реформатор Кемал Ататурк.

На почетку Другог свјетског рата краљ Петар Карађорђевић, бјежећи пред Нијемцима са принцом Павлом и намјесништвом склонио се баш у Хан Пијесак. Издао их је један Чех, члан персонала, али и сарадник Нијемаца. Краљ и намјесништво спасили су се само захваљујући добром склоништу.

Краљев двор у Хан Пијеску добрим дијелом је уништен у току Другог свјетског рата. У њему је једно вријеме био штаб Францетићевих црнокошуљаша. Након рата комунистичке власти су ријешиле да га обнове. Изведени су радови на реконструкцији, обновљена је сама вила али и пратећи објекти те љетниковац краљице Марије.

У овом објекту често је боравио један од кључних људи Титовог обезбјеђења - Милан Жежељ. Вила је годинама квалитетно одржавана, а већина раритетног и репрезентативног намјештаја из времена краља Александра била је сачувана, све до седамдесетих година, када почиње вријеме небриге.

У посљедњем рату у Хан Пијеску је било смјештено сједиште Генералштаба Војске Републике Српске па је кроз двор Карађорђевића прошла војска што је такође оставило посљедице. Објекат се данас налази у изузетно лошем стању, нарочито након пожара који је докусурио једину резиденцију краљевске породице у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Од аутентичног намјештаја сачуван је дио који се чува у Градској библиотеци. У Општини Хан Пијесак истичу да немају довољно средстава за бригу о дворском комплексу те да је неопходна помоћ државе али и свих људи којима је стало да национална историја не испари са ових простора. Принц престолонасљедник Александар у посљедњој посјети романијском платоу изразио је жељу да учествује у реконструкцији и обнови након што се среде имовинско-правни односи.

Извор: Фронтал.СРБ