ОСТАЦИ КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ И АЛЕКСАНДРЕ СТИЖУ У СРБИЈУ

Новости“ сазнају: Посмртни остаци Марије Карађорђевић стижу у Србију 29. априла, а Александрини 9. маја. Бака и мајка престолонаследника Александра, са краљем Петром Другим, биће сахрањене 26. маја.

СРПСКЕ краљице Марија и Александра Карађорђевић коначно стижу у Србију. Посмртни остаци Марије Карађорђевић, жене краља Александра и мајке краља Петра Другог, из Лондона ће бити допремљени 29. априла, потврђено је „Новостима“ у председништву Србије и на Краљевском двору. Последња југословенска краљица и супруга Петра Другог, Александра Карађорђевић, на тле земље на чијем је трону била, први пут ће се наћи 9. маја. Оне ће, заједно са краљем Петром Другим, чији су посмртни остаци допремљени у јануару, бити сахрањене, уз све државне почасти, 26. маја у породичној гробници на Опленцу.

На београдском аеродрому 29. априла, тачно у 17.25, посмртне остатке краљице Марије дочекаће престолонаследник Александар и чланови краљевске породице заједно са саветником председника Србије, професором Оливером Антићем, који је један од најзаслужнијих што ће најзад бити испуњен завет краља Петра да сви Карађорђевићи почивају на Опленцу. До сахране 26. маја, посмртни остаци српских краљица почиваће, заједно са телом краља Петра Другог, у дворској капели у краљевском комплексу на Дедињу.

Краљица Марија сада почива на гробљу у Грогмору, у близини виндзорског замка, где је сахрањена и њена бака, енглеска краљице Викторија. Била је кћер румунског монарха Фердинанда Хоенцолерна и румунске краљице Марије и братаница краља Едварда, па пренос њених посмртних остатака није било могуће организовати без сагласности британске круне и краљице Елизабете. После првог обраћања породице Карађорђевић владарки Велике Британије са молбом да се тело њене рођаке пренесе на Опленац, краљица Елизабета упитала је да ли је Србија спремна да прихвати и сахрани краљицу Марију Карађорђевић. Када је из Србије стигао потврдан одговор, остало је да се реше формалности.

- Све је обављено на један фин начин како се то и ради у земљама које држе до реда и своје историје - каже за „Новости“ Оливер Антић, члан владине комисије за пренос посмртних остатака и сахрану чланова краљевске породице и саветник председника Николића. - Сагласност су дали краљица Елизабета и кантерберијски надбискуп.

Мајка последњег југословенског монарха рођена је 1900. године у немачком граду Готе, а краљица Срба, Хрвата и Словенаца постала је 1922. године када се удала за краља Александра. Убрзо су добили синове Петра, Томислава и Андреја. Тешко је поднела трагедију која је задесила породицу, када је 9. октобра 1934. године у Марсељу убијен краљ Александар. Малолетног Петра оставила је у земљи са намесништвом, а она се са двојицом млађих синова повукла у Енглеску. Живели су скромно у сеоској кући надомак Лондона. Тешко се носила с интригама и недаћама које су задесила њену породицу и државу.

После рата, живела је са синовима на имању у Кенту, где је обављала кућне послове, кувала и радила у пољу. Виђала се са краљицом Елизабетом и неговала породичне односе са британском круном. Посветила се и хуманитарном раду. Иако јој није било по вољи што се Петар оженио усред рата, радо је прихватила снају Александру. Пред смрт је морала да прода свој краљевски накит јер приходи које је имала од свог енглеског наслеђа нису били довољни.

Умрла је у 61. години. По православним обичајима опело је служену у Храму Светог Саве у Лондону, који је она подигла.

Тело краљице Александре придружиће се свекрвином 9. маја, након што је грчка краљевска породица дала сагласност да њени посмртни остаци буду премештени на Опленац.

Мајка престолонаследника Александра никада није крочила на тле Србије и Југославије. Краљица Југославије постала је 1944. године, само годину пре него што ће монархија бити укинута, а краљевској породици забрањен повратак у земљу. „Тужна краљица“ са супругом је живела свега пет година, али се од њега никада није формално развела. Говорила је да јој је мужа отела круна зато што је била ван његовог домашаја.

- Отишао је за својим политичарима, а ја сам га чекала читавог живота - записала је краљица Александра у свом дневнику.

Умрла је 1993. у Ист Сасексу у 72. години. Према сопственој жељи, сахрањена је у Атини поред својих родитеља.

ПРВА ПРИНЦЕЗА ГРЧКЕ КРВИ

МАЈКА краљице Александре била је Аспазија Манос, Гркиња из грађанске класе. Александра је

била прва принцеза Грчке која је била пореклом из те земље. Њен отац, Александар Грчки, био је, попут многих европских владара, немачке крви. Рођена је 25. марта 1921, пет месеци после смрти свога оца. Пошто је Александрова кратка владавина (између две владавине његовог оца) сматрана регенством, а његов брак са Аспазијом Манос склопљен без пристанка оца, Константина Првог, Александра је сматрана незаконитим дететом. У јулу 1922. године захваљујући Александриној баби Софији, донет је закон који је омогућио Константину Првом да озакони брак његовог покојног сина. Александра је добила титулу принцезе, али не и право на трон.

ЧЕРЧИЛОВА БИЛА ПОСЛЕДЊА

КЉУЧНУ улогу у венчању краља Петра Другог са принцезом Александром одиграо је тадашњи британски премијер Винстон Черчил. Заједно са Аспазијом Манос, мајком будуће југословенске краљице, он је охрабривао младог краља да запроси грчку принцезу. Краљица Марија и ђенерал Дража Михаиловић противили су се венчању „док народ у отаџбини крвари“, али са Черчилом на његовој страни младог краља нико није могао спречити да оствари своју намеру.

- Млад сам човек, јако заљубљен у своју земљу и у своју вереницу. Дужност према својој земљи најбоље ћу да извршим ако се венчам са Александром - писао је краљ Југославије британском премијеру.

ЈАПАНСКИ ЦАР?

ПОЗИВНИЦЕ за церемонију на Опленцу послате су на 2.500 адреса у читавом свету. Очекује се присуство чланова краљевских породица Велике Британије, Грчке, Шпаније... Принц Чарлс због раније прихваћених обавеза вероватно неће моћи да присуствује сахрани, али постоји могућност да на церемонију дође и цар Јапана Акихито.

Извор: Вечерње Новости onilne

ПРЕКО 40 ИНВЕСТИТОРА ДОШЛО НА КРАЉЕВСКИ ДВОР КАКО БИ ПРОНАШЛИ УНОСНА УЛАГАЊА У СРБИЈИ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Угледни инвестирори из Европе и Силиконске долине вечерас су били гости Краљевског Двора како би се упознали са српским ИТ предузетницима и како би сазнали нешто више о пројектима њихових компанија.

Вечерас је Краљевски Двор поново био место где су најинтересантнији ИТ пројекти презентовани инвеститорима и стручњацима за улагања – главним члановима европске мреже пословних анђела, инвеститорима из Силиконске долине и Европе, као и члановима Српске мреже пословних анђела. Госте су дочекали Г-ђа Алисон Андреwс, ћерка краљевског пара,  господин Андрија Беднарик, генерални менаџер СБАН-а и господин Александар Чабрило, председник СБАН-а.

Један од циљева Фондације Престолонаследника Александра за образовање је да ојача могућности за предузетништво у Србији. Краљевска породица пружа велику подршку предузетницима и инвеститорима у нашој земљи и однедавно се бави пројектима који повезују ове активности.

“Технолошко предузетништво у Србији интензивно напредује. Пре неколико месеци, организовали смо Стартап Викенд на коме су људи бирали идеје и из њих стварали почетни бизнис. Нако тога, били смо домаћини Мини Сидкемпу, који представља улагање у рану фазу предузећа. Сада нам долазе пословни анђели који представљају су ту за следеће степене финансирања. Моја фондација ће наставити да негује различите аспекте предузетништва све до ризичног капитала. Време је да Србија покаже свету своје изузетне могућности, компаније и пословно окружење” – рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар II

Вече инвестиција покренуто је од стране Фундраисе ИТ конференције организоване  од стране Српске мреже пословних анђела. Конференција нуди учесницима дискусију о успешним предузетницима и инвеститорима, где су чули интересантна искуства, информације о разним моделима инвестирања, као и савете о томе како доћи до средстава за финансирање.

Investors from all over the World meet entrepreneurs in Royal Palace

Prominent investors from Silicon Valley and Europe came to The Royal Palace to meet Serbian IT entrepreneurs and to find out more about the projects of their companies.

This evening The Royal Palace was again the place where the most interesting regional IT projects were presented to more than 30 investors and investment experts –board members of European Business Angels Network, investors from Silicon Valley and all around Europe and members of the Serbian Business Angels Network. The guests were welcomed by Mrs. Alison Andrews, daughter of The Royal Couple, Mr. Andrija Bednarik, general manager and Mr. Aleksandar Cabrilo, president of Serbian Business Angels Network.

One of Crown Prince Alexander Foundation for Education goals is to strengthen entrepreneurial opportunities in Serbia. The Royal Family is already recognized as a big supporter of entrepreneurship and investing in Serbia and recently has organized projects that connect these two initiatives.

“The startup ecosystem is moving forward rapidly. In the past month, we hosted Startup Weekend which allowed people to pitch ideas and create them into a business. Then Mini Seedcamp, which is early stage companies seeking seed money and now we have the Business Angels who are young companies to the next level of funding. Through my foundation, we will continue to foster the different stages of entrepreneurship all the way to venture funding. It is time for Serbia to show the world our incredible abilities, companies and business environment” - says HRH Crown Prince Alexander II

The Investment Evening was initiated by the Fundraise IT conference organized by Serbian Business Angels Network. The conference offers its participants live discussion panels among successful entrepreneurs and investors, where they will be able to hear some interesting personal stories, information about various investing models, success stories, experiences and valuable tips on how to fundraise for projects.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ХУМАНИТАРНИ ФОНД Њ.К.В. ПРИНЦЕЗЕ КАТАРИНЕ НА ДОБРОТВОРНОЈ АУКЦИЈИ УСКРШЊИХ ЈАЈА МЕЂУНАРОДНОГ КЛУБА ЖЕНА У БЕОГРАДУ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Хуманитарни Фонд Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине учествовао је добротворној аукцији ускршњих јаја у организацији Међународног клуба жена која је одржана у резиденцији Њ.Е. г-дина Лорен Луи Стоквиса амбасадора Краљевине Холандије данас у Београду.

Баронеса од Боетзелаера Одилиа Доротеа Стоквис председница Међународног клуба жена и супруга Њ.Е. г-дина Лорен Луи Стоквиса амбасадора Краљевине Холандије у Србији, била је домаћин хуманитарне аукције у организацији Међународног клуба жена која је окупила многе излагача са циљем да подрже широк спектар друштвено корисних акција.

Хуманитарни Фонд Принцезе Катарине придружио се добротворној аукцији изложивши уникатно, ручно осликано, филигрански украшено, чоколадно јаје дугогодишњег Краљевског лиферанта ексклузивне чоколатерије „Премијер Арт-Ивал“. Хуманитарна Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине је такође победила у аукцијском надметању за „Карипско црну воћну торту“ која је љубазношћу г-ђе Летиције Гард стављена на аукцију и тиме донирала средства за Фонд „Хлеб живота“ ( www.hlebzivota.org.rs ) која помаже старима и Фондацији „Остави другачији траг“ (Leave a different fingerprint on the world http://www.ian.org.rs/drugacijiotisak/index.htm ) која се бави ресоцијализацијом деце са проблемима у понашању како би усвојили позитиван однос према учењу и раду.

HRH Crown Princess Katherine Humanitarian Foundation at the IWC Easter egg auction

 Her Royal Highness Princess Katherine's Humanitarian Foundation participated in the Easter egg

humanitarian auction organized under the auspices of the IWC International Women Club in Serbia  at the Residency of H.E. Mr. Laurent Louis Stokvis Ambassador of the Kingdom of the Netherlands.

Baroness van Boetzelaer Odilia Dorotee Stokvis President of The IWC International Women Club in Belgrade and wife of His Excellency Mr. Laurent Louis Stokvis Ambassador of the Kingdom of Netherlands hosted a Humanitarian Easter Egg Auction that gathered numerous exhibitors with the goal to gather funds in benefit of wide variety of socially aware actions and thus help the society.

Her Royal Highness Crown Princess Katherine's Foundation joined the humanitarian auction by donating a unique hand painted, filigrane decorated, chocolate egg courtesy of The Royal Warrant holder Chocolate company “Art Ival Premiere“. Her Royal Higness Princess Katherine’s Humanitarian Foundation outbid all other offers at the auction for the “Caribbean Black Fruitcake“ courtesy of Mrs. Lettitia Gardt and in that way dirrected donations to Foundation that helps elderly citizens "Bread of Life“ (www.hlebzivota.org.rs) and "Leave a different fingerprint on the world“ (http://www.ian.org.rs/drugacijiotisak/index.htm) that helps children with behavioural disorders to resocialize by regaining a healthy attitude towards work and studying

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ТИЈАНА ОГЊАНОВИЋ СА РОДИТЕЉИМА СТИГЛА У ХЈУСТОН

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Породица Огњановић, мала Тијана, њена мајка  Јелена и отац Небојша стигли су у Тексашку дечију болницу у Хјустону у којој мала Тијана, којој је пре шест година дијагностикована рестриктивна кардиомиопатија,  тренутно пролази низ прегледа и испитивања како би се утврдило тачно стање њеног организма ради укључивања на листу чекања за одговарајући срчани орган за трансплантацију, која је једини начин да се спаси њен млади живот. Специјализовани медицински лет до Хјустона је био удобан и Тијана га је добро поднела. Тијана је цео јучерашњи дан провела у болници где је била подвргнута темељним испитивањима. Први утисци о болници, посвећеним лекарима и нези су веома охрабрујући. Предстоји  вишемесечно чекање да се одговарајући орган појави на листи донираних органа, најважније је  да Тијанино стање за то време  буде стабилно. Породица Огњановић веома је стрпљива, ојачана вером и подршком најбоље медицинске неге која постоји. Како би Тијани  обезбедили мир и спокојство који су неопходни за њен опоравак лекари су препоручили да се породица повуче на неко време од пажње јавности и укупно умањи изложеност тензији. Дуг пут тек предстоји за породицу Огњановић која је веома захвална свим пријатељима, породици, медијима, друштвено одговорним компанијама и свим људима добре воље који су омогућили овај пут ка Тијанином оздрављењу.

Tijana Ognjanovic and her parents in Houston

The Ognjanovic family, little Tijana, her mother Jelena and father Nebojsa arrived  at the Texas Children’s Hospital in Houston where little Tijana, who was diagnosed six years ago with restrictive cardiomyopathy, is undergoing  examinations and tests  in order to determine her condition and include her on the waiting list for a matching organ prior to the heart transplantation as the only way to save her young life. The specialized medical flight to Houston was comfortable and Tijana handled it very well. Tijana spent all day yesterday in hospital where she was subjected to various medical tests. The first impressions of the hospital as well as dedicated doctors’ care are very encouraging. Waiting for a matching organ can last for several months during that time what is most important is to maintain Tijana’s condition stable. The Ognjanovic family is very patient, faith as well as support of the best medical care is available. In order to provide Tijana with peace and tranquility necessary for her recovery the doctors’ recommendations are for the family to be secluded for a while from the public attention and to lessen the tension. The Ognjanovic family has a long journey ahead and is very grateful for all the help and support from friends, family, media, socially responsible companies and all people of good will that made this journey for Tijana’s recovery possible.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

У ТИТОВОМ СЕФУ БИЛО 30 КИЛОГРАМА ЗЛАТА , БРИЛИЈАНАТА И ОКО 150 ПРЕДМЕТА СА ДРАГИМ КАМЕЊЕМ ПОРОДИЦЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ

У Титовом сефу било 30 килограма злата и брилијаната

Остављена је могућност да се део тих ствари претвори у златну резерву НБЈ или да се чак прода на аукцији Могуће је да тадашњи списак ствари не одговара стању које је нађено приликом прошлонедељног уласка државне комисије

Државна комисија отворила је прошле седмице такозвани „Титов сеф“ у Народној банци Србије, после скоро тридесет једне године од када су, по одлуци Председништва СФРЈ, ти предмети тамо депоновани. Данас ексклузивно открива садржај ствари према списку који је предочен тадашњем руководству земље.

Будући да је према одлуци Председништва СФРЈ остављена могућност да се део тих ствари претвори у златну резерву НБЈ или да се чак прода на аукцији, могућно је и сасвим вероватно да тадашњи списак ствари не одговара стању које је нађено приликом уласка државне комисије.

Све што се тиче ових предмета десило се у периоду од краја марта до краја јуна 1982. године, када су сви предмети пренети у Народну банку Југославије и похрањени у сефове. Будући да се очекивала оставинска расправа у којој наследници нису били јединствени, а за тадашње руководство посебно су непријатни били захтеви Титове удовице Јованке Броз, сматрало се да ови предмети не могу да буду њен део. Овде је реч углавном о злату за које се не зна како се нашло у Титовој резиденцији и чему је требало да служи - као и једном броју драгоцености и одликовања из заоставштине краљевске породице Карађорђевић.

Могућно је да је злато било узето из државних резерви како би стајало на располагању Титу и руководству земље у случају нужде или непредвиђених околности као што су агресија на државу или неке сличне околности.

Титово ордење, према одлуци Председништва СФРЈ, без обзира на његову вредност, није похрањено у Народној банци Југославије. Имајући у виду да нека од тих одликовања имају велику материјалну вредност, предложено је да породица добије копију, а да држава, зависно од природе одликовања, понуди материјалну надокнаду наследницима, док би се оригинални орден задржао у јавном власништву.

На седници Председништва СФРЈ одржаној 30. марта 1982. генерални секретар тог органа, генерал Иван Долничар, упознао је чланове Председништва о питањима везаним за заоставштину Јосипа Броза. Тада је закључено да се злато депонује у трезор Народне банке. Заједно са тим одлучено је и да се „имовина за коју је утврђено да је припадала породици Карађорђевић преда на располагање Народној банци Југославије. Народној банци Југославије наложено је да „уз ангажовање стручњака треба да оцени који предмети из ове имовине имају посебну уметничку или историјску вредност ради предаје одговарајућим музејским институцијама у СФРЈ. Оно што је занимљиво - Председништво СФРЈ одлучило је да се неки предмети продају на аукцији. Тачније речено, наложили су да се утврди који предмети се могу уновчити на аукцији, а који се могу укључити у златне резерве Народне банке Југославије. Отуда је сасвим могућно да је велики број драгоцености Јосипа Броза и породице Карађорђевић у међувремену нестао, било да је „аукцијски продат“, било да је прикључен државним резервама.

Према информацији која је 28. јуна 1982. достављена Председништву СФРЈ, извршени су закључци од 30. марта 1982. у вези са „неким питањима везаним за утврђивање заоставштине Јосипа Броза Тита и закључило како ће се поступити са стварима које су се налазиле у објектима Меморијалног центра Јосип Броз Тито“.

Народној банци Југославије предато је:

а) злато у полугама и у праху, у укупној тежини од 29,366 кг;

б) златници (велики и мали), укупно 2.663 комада;

ц) предмети од злата, бриљаната и дијаманата који су припадали породици Карађорђевић, укупно 149 комада;

д) предмети од злата и других племенитих метала који су после рата узети из трезора Народне банке Југославије, заплењени или набављени из државних средстава, укупно 251 комад;

е) нумизматички новац веће вредности, укупно 1.271 комад;

ф) одликовања која су припадала породици Карађорђевић, 13 комада;

г) посуђе од сребра, и сребра са позлатом, укупно 18 комплета;

х) остали предмети мање вредности (дугмад за манжетне, кутије за цигарете, медаљони, привесци, значке и др.), укупно 83 комада;

и) девизе у готову: 26.219 УСА $, 36.000 ДМ и 2.200 данских круна.

Сви предмети и новац предати су Народној банци Југославије записнички, са обавезом да изврши стручну процену вредности предмета који имају историјску и археолошку вредност и те предмете уступи одговарајућим музејским установама у Југославији, а остале предмете да претвори у златну резерву или прода на аукцији, сходно закључку Председништва СФРЈ.

2. Динарска средства у готову која су припадала Јосипу Брозу Титу, а нађена су у Меморијалном центру, у износу од 2,149.589,80 динара, стављена су на штедну књижицу, тако да заједно са средствима (од ауторских права и других уштеда) која су се већ налазила на књижици износе укупно 4,933.715,85 динара. Девизна средства на девизном рачуну износе 5.700,49 ДМ“

У информацији је изричито наведено да су одликовања, спомен-плакете (златне и остале), разне дипломе, захвалнице, признања и штафетне палице евидентиране, али да нису унете у Народну банку Србије.

ИЗВОР:  ДАНАС

УДРУЖЕЊЕ КРАЉЕВИНА СРБИЈА ИСПОРУЧИЛО ХУМАНИТАРНУ ПОМОЋ СРПСКОМ НАРОДУ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Удружење Краљевина Србија које је под патронатом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II посетило је Косово и Метохију и том приликом манастирима Високи Дечани, Пећкој Патријаршији и цркви Светог Димитрија у Косовској Митровици испоручило три тоне хуманитарне помоћи, коју су за свој народ на Косову и Метохији обезбедили Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина са члановима Удружења Краљевина Србија.

Помоћ се састојала од прехрамбених производа, брашна, уља, тестенина, шећера, конзервиране хране, кућне хемије, средстава за личну хигијену,  одеће и обуће.

Предвођени председником Удружења г-дином Бојаном Старчевићем, чланови Удружења Краљевина Србија су пут Косова и Метохије кренули у петак, 12. априла 2013. године у вечерњим сатима, аутобусом који је обезбедила Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије.

У оквиру своје друге званичне посете Косову и Метохији, чланови Удружења Краљевина Србија су посетили Манастире Високи Дечани и

Пећку Патријаршију где су монаштву испоручили хуманитарну помоћ. Највећи део помоћи монаштво ће, као и до сада, поделити српском народу који живи у енклавама.

Након посете манастира, чланови Удружења посетили су и Косовску Митровицу, где су свештенству цркве Светог Димитрија испоручили контигент хуманитарне помоћи у виду хране, кућне хемије и средстава за личну хигијену, школског прибора, играчака, одеће и обуће, која ће бити подељена најугроженијим српским породицама у Косовској Митровици.

Хуманитарну акцију је поред Њ.К.В. Престолонаследника Александра II и Краљевског фонда, подржао и велики број наших грађана широм земље, као и највећи појединачни дародавац компанија „Житопромет“ из Сенте.

“Kingdom of Serbia” association deliver humanitarian aid to Serbian people in Kosovo and Metohija

Members of the "Kingdom of Serbia“ association, under patronage of HRH Crown Prince AlexanderII, visited Kosovo and Metohija and delivered three tons of humanitarian aid, provided by TRH Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine, to the monastery of Visoki Dečani, Patriarchy of Peć and the Church of St. Dmitry in Kosovska Mitrovica.

The aid consisted of flour, cooking oil, pasta, sugar, canned food, cleaning and personal hygiene products, as well as clothes and shoes.

Led by the association’s president Mr Bojan Starčević, members of the “Kingdom of Serbia” left for Kosovo and Metohija on Friday, April 12, 2013, by bus, provided by the Serbian government’s Office for Kosovo and Metohija.

During their second official visit to Kosovo and Metohija, members of the “Kingdom of Serbia” went to the monastery of Visoki Dečani and Patriarchy of Peć, where they delivered the aid to the monks. Most of it will be, as before, distributed to Serbs living in enclaves.

After the monasteries, members of the association proceeded to Kosovska Mitrovica, where they delivered humanitarian aid to the priests of St. Dmitry church, consisting of food, cleaning and personal hygiene products, educational materials for schools, toys, clothes and shoes, which will be distributed to the most vulnerable Serbian families in Kosovska Mitrovica.

Beside HRH Crown Prince Alexander II and the Royal Palace Fund, this charity action was supported by many of our citizens from all over the country, as well as by the single largest donor, company "Žitopromet“ from Senta.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

80 ГОДИНА РУСКОГ ДОМА У БЕОГРАДУ

После револуције 1917. године хиљаде људи из Русије, који су преживели ужасе политичког преврата, грађанског рата, глад, небројено много невоља и трагедија, у страху пред неизвесном будућношћу били су принуђени да напусте своју домовину.

Према подацима Лиге народа, 1926. године совјетску Русију је напустило 1.160.000 људи. Број руских избеглица који су дошли у Југославију почетком 20-тих година ХХ века достигао је 70.000, али се крајем 30-их година тај број усталио и износио око 25.000 људи.

У Југославији је формирана специјална званична установа за пружање помоћи Русима у Југославији – Државна комисија за питања руских избеглица. Велики значај за живот емиграната имао је Руски савет за културу, чији је циљ била брига о потребама руских културно-просветних и научних установа.

Идеја о формирању културног центра Руса у Београду родила се крајем 20-их година и наишла на живи одзив и широку подршку, како у емигрантској средини, тако и у различитим круговима југословенског друштва.

Реализацији те идеје активно су допринели краљ Александар I Карађорђевић, српски патријарх Варнава, председник Комитета за питања руске културе, академик Александар Белић, многе српске и руске  добротворне организације и приватна лица.

Отварање таквог центра, који је добио назив Руски дом “Император Николај II“, одржано је 9.

априла 1933. године. Подигнут по пројекту руског архитекте В. Ф. Баумгартена, на локацији у близини краљевског дворца, у центру Београда, “Руски дом” је заузео достојно место међу најбољим здањима југословенске престонице тог времена.

На церемонији отварања присуствовали су краљица Марија, чланови краљевске породице, премијер Југославије Милан Сршкић, представници владе и друштвеног живота земље. Интониране су југословенска и руска химна, одржани су свечани говори. Обраћајући се окупљенима, академик А. Белић је рекао: “За све многозначне области емигратског културног живота, било је неопходно саздати центар који би с подједнаком љубављу, и независно од места боравка, примио све оне у којима гори живи пламен руског духа”.

У комфорном, пространом дому смештен је низ установа и организација: Руски научни институт, Руска јавна библиотека с архивима и Изадавачким комитетом, Музеј императора Николаја II, Музеј руске коњице, Мушка и Женска руско-српска гимназија, Руско музичко друштво, Савез руских уметника, Државна комисија за питања руских избеглица, концертно-театрална сала, читаонице, изложбени салони, гимнастичка сала (која се недељом преображавала у кућну цркву), – све те институције обезбеђивале су добре могућности за духовно и физичко усавршавање руске омладине, свих Руса који су се настанили у Југославији.

Тридесетих година Дом руске културе, просвете и науке био је средиште свега онога што је руска дијаспора створила у Краљевини Југославији. Истовремено је постао и национални центар чији је утицај и значај прерастао границе многобројне руске колоније у Београду. 

Развоју руске научне мисли у иностранству, засноване на руској култури и науци, доприносила је делатност Руског научног института у коме су радили познати научници и писци – Ј. В. Спекторски, Ф. В. Тарановски, П. Б. Струве, Д. С. Мерешковски, З. Н. Хипијус, Игор Северјањин, Д. К. Баљмонт  и други.

Издања “Издавачке комисије”, која је на руском језику штампала дела аутора – избеглица (три серије књига – преко 60 наслова), пажљиво су одабирана и дистрибуирана у свим центрима емиграције, а музеји, који су били посвећени сећању на цара – мученика и који су чували материјале о слави руске армије, сведочили су о везама традиције и савременог тренутка.

Руско музичко друштво, Руски уметнички студио, Руске театарске групе, водиле су интензивни културни живот, трудећи се да не заостану за “просвећеном Европом”. По нивоу предавања, руске школе и гимназије нису уступале познатим школским установама двеју престоница предреволуционарне Русије.

После завршетка Другог светског рата, влада Југославије је зграду “Руског дома” предала у власништво СССР-у. У њу је смештен “Дом совјетске културе“ (ДСК), који је надаље, према оправданој примедби једног од истраживача историје руске емиграције у Југославији, А. Б. Арсењева, делио судбину сложених совјетско-југословенских државних и партијских односа”. Ипак, без обзира на смењивање периода хладних или ближих међудржавних односа, као и на пропагандно усмерење делатности, које је било у складу с духом времена, ДСК је много урадио на културном зближавању братских народа.

Његова библиотека (која је, на жалост, изгубила скоро све предратне фондове) у том периоду је бројала више од 70.000 наслова књига и многобројна периодичка издања из СССР-а. На развој односа између наших земаља плодотворно су утицали и обогаћивали културни живот Београда наступи врхунских совјетских професионалних и аматерских уметника, одржавање различитих тематских књижевних и музичких вечери, кинофестивали, уметничке и научно-техничке изложбе које су се одржавале унутар зидова ДСК.

Распад СССР, тешкоће живота у Русији, нису могли да се не одразе и на рад бившег ДСК. У току извесног времена, било је угрожено и само постојање “Дома” као руског културног центра. Појавила се опасност да се зграда преда једној од земаља ЗНД за потребе њихове Амбасаде.

Забринути за судбину “Руског дома”, многи људи у Русији и Југославији су уложили максималне напоре да би сачували жариште руске културе. “Дом” је био спашен и, без обзира на све материјалне и организационе тешкоће, наставио је, макар и у ограниченом обиму, свој рад као Руски културно-информациони цетар, тј. као једна од  институција Руске агенције за међународну сарадњу и развој ван граница Русије.

Изражавајући дужно поштовање корисној и многостраној делатности Руског културног центра, имајући у виду његов значај за друштвени живот Југославије, 1923. г. Асоцијација пријатеља Југославије у Москви, на иницијативу њеног председника В. П. Гудкова, изнела је предлог да се обележи 60-годишњица постојања “Руског дома” у Београду.

Ова иницијатива је с одобравањем примљена од стране руководства Друштва српско-руског пријатељства, подржала су је министарства културе и информисања Југославије и Србије, низ научних и културних институција, између осталог и Београдски универзитет. За припремање и одржавање јубиларних свечаности формирани су Почасни и Организациони комитет у који су ушли еминентни посленици српске науке и културе, као и Томислав Карађорђевић, син краља Александра, настојатељ подворја руске православне цркве у Београду отац Василиј Тарасјев, представници трију покољења руске емиграције. На челу Почасног комитета је био академик Павле Ивић, а на челу Организационог – познати истраживач руског културног наслеђа у Србији, проф. Остоја Ђурић.

Руски центар за науку и културу (РЦНК) – тако се од средине 90-их година званично назива “Руски дом” у Београду, – представља државну институцију, која улази у структуру Руског центра за међународну научну и културну сарадњу при Министарству иностраних послова РФ (до 2002. г. – при Влади РФ).

Године 1998-е “Руски дом” је обележио свој 65. јубилеј. На празновању тог датума учествовала је репрезентативна делегација из Москве и директори руских културних центара из земаља Источне и Централне Европе. На свечаном скупу, одржаном 9. априла, присуствовали су Патријарх Српске Православне Цркве Г.Г. Павле, Њ.В. принц Томислав Карађорђевић, амбасадори низа држава, акредитовани у Југославији, руководиоци државних, политичких, административних органа земље, чланови Удружења руских кадета у Југославији, као и представници друштвених, стваралачких, научних организација.

На рад “Руског дома” није могло да утиче чак ни бомбардовање Југославије од стране НАТО-пакта 1999. г. Ни на један једини дан “Руски дом” није прекидао своју делатност. Програми су се одржавали чак и у екстремним условима. Тако је 24. маја, због нестанка струје у граду, годишњи сусрет слависта, посвећен Дану словенске писмености и културе, био одржан уз упаљене свеће.

Искрено интересовање код југословенске јавности су изазвали сусрети с представницима Русије – познатим руским политичким посленицима, укључујући и руководиоце Државне Думе Руске Федерације; председника Трговачко-привредне коморе РФ академика Ј. М. Примакова; вишеструког светског шампиона у шаху А. Ј. Карпова; председника МАПРЈАЛ (Међународна асоцијација предавача руског језика и књижевности) академика Г. Г. Костомарова; председника Руског фонда културе Н. С. Михалкова; познатог глумца, главног режисера театра “Сатирикон” К. А. Рајкина; филмског режисера, генералног директора киноконцерна “Мосфиљм” К. Г. Шахназарова; добитника награде “Оскар”, филмског режисера В. В. Мењшова и многе друге.

Крупни догађаји у културном животу не само “Руског дома”, него и читаве Југославије, биле су обимне акције, посвећене 200-годишњици рођења А. С. Пушкина, 40-годишњици полетања у космос Ј. А. Гагарина, 125-годишњици погибије хероја српско-турског рата, руског добровољца, пуковника Н. Н. Рајевског (који је послужио као прототип за лик грофа Вронског у роману “Ана Карењина” Л. Н. Толстоја). Септембра 2002. г. “Руски дом” је узео активно учешће у Данима руске културе у Србији и Црној Гори.

“Руски дом” пружа помоћ различитим добротворним друштвима, дајући своје просторије за одржавање разних хуманитарних акција. Развија се сарадња с гимназијама и школама Србије; тако су постале традиционалне руске књижевно-музичке вечери других гимназија и основних школа. Омладина је увек радо виђен гост у “Руском дому”!

Многи водећи друштвено-политички радници, представници културних и уметничких кругова Југославије били су учесници и гости различитих програма РЦНК. “Руски дом” су више пута посетили Патријарх Српске Православне Цркве Г. Павле, Њ. В. престолонаследник принц Александар с принцезом Катарином.

Брзи развој данашњице ставља пред Руски културни центар задатак не само да развија и шири досадашње програме, него и да креира нове правце у својој делатности. Почев од 1997. г., у земљи је постао веома популаран циклус “Градови и региони Југославије у Руском дому”; у РЦНК су гостовали представници више од 20 градова, практикују се и гостовања РЦНК у многим градовама Србије.

“Руски дом” користи нове облике рада, али не заборавља ни своју славну историју, труди се да очува традиције, формиране током осамдесетогошњег периода постојања овог јединственог центра. “Руски дом” негује односе пуне поштовања и са потомцима руских емиграната.

Извор:СРБИН.ИНФО