Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина честитали Војводи и Војвоткињи од Кембриџа -Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine congratulate Duke and Duchess of Cambridge

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

У име српске Краљевске породице Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар упутио је најискреније честитке Њиховим Краљевским Височанствима Војводи и Војвоткињи од Кембриџа поводом рођења њиховог првог детета.

„Моја супруга, моја породица и ја смо са огромном радошћу примили вести о рођењу вашег сина. Шаљемо вам наше најсрдачније честитке. Желимо свима трома све најбоље, а вашој породици добро здравље и срећу“.

Престолонаследник Александар II и Краљевска породица су у блиским рођачким везама са Краљевском породицом Велике Британије. Њ.В. Краљица Елизабета II је била кума на крштењу Њ.К.В. Престолонаследнику Александру II, а његова бака, Њ.В. Краљица Марија била је праунука Краљице Викторије. Њихова Краљевска Височанства били су гости на венчању Њихових Краљевских Височанства Војводе и Војвоткиње од Кембриџа.

Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine congratulate Duke and Duchess of Cambridge

On behalf of the Serbian Royal Family His Royal Highness Crown Prince Alexander sent warmest congratulations to Their Royal Highnesses the Duke and Duchess of Cambridge for the birth of their first child.

 “My wife, my family and I are overjoyed to receive the news of the birth of your son. We send you our warmest congratulations. We wish the three of you all the best and your family good health and happiness”.

Crown Prince Alexander II and the Royal Family have close family ties to the Royal Family of Great Britain. HM Queen Elizabeth II is the godmother to HRH Crown Prince Alexander II, and his grandmother, HM Queen Maria, was the great-granddaughter of Queen Victoria. Their Royal Highnesses were guests at the wedding of Their Royal Highnesses the Duke and Duchess of Cambridge.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Удружење Краљевина Србија испоручило хуманитарну помоћ српском народу на Метохији

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Чланови Удружења Краљевина Србија које је под патронатом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II у сарадњи са Канцеларијом за Косово и Метохију Владе Србије посетили су Косово и Метохију и том приликом испоручили хуманитарну помоћ српском живљу у Великој Хочи, Звечану и Призрену, коју су за свој народ на Косову и Метохији обезбедили Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина са члановима Удружења Краљевина Србија.

Помоћ се састојала од прехрамбених производа у виду брашна, уља, тестенина, шећера, конзервиране хране као и кућне хемије, и средстава за личну хигијену.

У оквиру своје треће званичне посете Косову и Метохији, чланови Удружења Краљевина Србија посетили су Високе Дечане, Пећку Патријаршију, Свете Архангеле код Призрена, Призренску богословију, Саборну Цркву у Призрену, манастир Богородица Љевишка, Грачаницу и манастир Бањска код Звечана, Велику Хочу и Косовску Митровицу.

Српском народу и монаштву на Косову и Метохији неопоходна је наша помоћ и не смемо заборавити на њих ни једног тренутка. Они су чувари наше историје, традиције и културе, и ми не смемо дозволити себи да на њих не мислимо и да им не помажемо.

Хуманитарну акцију је поред Њ.К.В. Престолонаследника Александра II подржао и велики број наших грађана широм земље, као и највећи појединачни дародавац компанија „Житопромет“ из Сенте.

Удружење Краљевина Србија изражава велику захвалност Канцеларији за Косово и Метохију на изузетној сарадњи у заједничким акцијама пружања помоћи српском народу на Косову и Метохији.

Kingdom of Serbia Association delivers humanitarian aid to Serbian people in Kosovo and Metohija

Members of the Kingdom of Serbia Association under the patronage of HRH Crown Prince Alexander II in cooperation with the Office for Kosovo and Metohija of the Government of Serbia visited Kosovo and Metohija and delivered humanitarian aid to the Serbian people in Velika Hoca, Zvecan and Prizren. The aid was collected by Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine with members of Kingdom of Serbia Association for our people in Kosovo and Metohija.

Flour, cooking oil, pasta, sugar, canned food, hygiene items were delivered.

During their third official visit to Kosovo and Metohija, members of the Kingdom of Serbia Association visited Visoki Decani, Pec Patriarchy, Saint Archangels near Prizren, Seminary in Prizren, Congregational Church in Prizren, Monastery of Our Lady of Ljevis, Gracanica, Monastery Banjska near Zvecan, Velika Hoca and Kosovska Mitrovica.

The Serbian people and clergy in Kosovo and Metohija need our support and we cannot stop thinking about them and stop helping them. They are keepers of our history, tradition and culture.

This trip, along with HRH Crown Prince Alexander II was supported also by many of our citizens, and the biggest donor was “Zitopromet” Senta Company.

The Kingdom of Serbia Association express their gratitude to the Office for Kosovo and Metohija of the Government of Serbia, for their excellent cooperation in joint activities in helping the Serbian people in Kosovo and Metohija.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Принц Филип постао нови краљ Белгије - The New King and Queen of Belgium

БРИСЕЛ – Принц Филип положио је данас краљевску заклетву пред парламентом и тако постао седми монарх Белгије, након што је његов 79-годишњи отац Алберт ИИ абдицирао.

Филип (53) је положио заклетву на три званична језика -холандском, француском и немачком. Он је обећао да ће служити земљи и штитити је најбоље што може, преносе агенције.

Белгијски краљ Алберт ИИ је претходно својевољно абдицирао у корист сина, после 20 година на трону, који је напустио из здравствених разлога.

На свечаној церемонији у краљевској палати, Алберт (79) је данас потписао акт о абдикацији пред публиком од око 250 белгијских званичника и истакнутих личности и захвалио им се „због свега што су постигли док је он био краљ”.

На церемонији није било страних званичника ни представника краљевских породица из других земаља јер је Алберт ИИ објавио план о абдикацији пре нешто мање од три недеље, па није било много времена да се уприличи велики међународни догађај.

Абдикација и увођење у трон новог владара одржавају се истог дана када и прославе поводом белгијског националног празника, Дана независности.

Филипу наредних месеци предстоји тежак задатак. Подељену нацију у јуну 2014. чекају избори у јеку све интензивнијих захтева за већу аутономију шест милиона Фламанаца који говоре холандски и 4,5 милиона Белгијанаца који говоре фанцуски. Зато би улога монархије могла бити још више умањена.

После претходних избора 2010, влада је формирана тек после 541 дана због препирања око тога колико још власти треба да буде одузето централним властима у корист посебних језичких група.

За разлику од његових пет претходника, Алберт је покушао да избегне политику колико год је то било могуће, а очекује се да ће и Филип тако поступати, наводи АП.

Филип се протекле две деценије припремао да предводи спољњотрговинске делегације. Он и његова супруга Матилда имају четворо деце.

Извор: Политика online

Танјуг

Swearing In of His Majesty King Philippe

Your Majesties, Mr. President of the Chamber of Representatives, Madam President of the Senate, Deputies, Senators, Ladies and Gentlemen,

In taking the constitutional oath before you, I am aware of the responsibility which is now incumbent upon me. This oath is a solemn promise which renews the relationship of trust that has existed for nearly two hundred years between the King and the Belgian people.

Today I am succeeding six other Kings, including my father, King Albert. Sire, for twenty years, you have maintained this trust by showing yourself to be on the one hand close to everyone, warm and profoundly human, and on the other attentive and committed in the exercising of your responsibility as Head of State. Queen Paola has assisted you in your task, whilst devoting herself more specifically to such essential fields as education and culture.

With serenity, dignity and devotion, you have accompanied the Belgian people on sometimes difficult occasions, as well as during happy moments, at a time marked by profound change throughout the world. We are most grateful to you.

I am aware of my great fortune to be able to count on the permanent support of my wife, Queen Mathilde. Dear Mathilde, for many years you have channelled your efforts wholeheartedly into numerous activities. You have an innate sense of human contact. Along with our dear children, we shall confidently begin this new chapter in our lives and that of our country.

Ladies and Gentlemen,

I am beginning my reign with the determination to place myself at the service of all Belgians. I shall therefore work in perfect understanding with the government and consistent with the Constitution. Over the years, I have been able to build ever-stronger ties with a great many of my fellow citizens. I intend to intensify this dialogue.

The wealth of our country and our institutional system resides notably in the fact that we have turned our diversity into a strength. Each time, we succeed in striking the balance between unity and diversity. Belgium's strength is precisely its ability to give meaning to our diversity.

The latest State reform has brought about a major transfer of powers to the federated entities. It will bring citizens closer to decision making and enable us to deal more effectively with challenges in the future. Belgium's strength also resides in its federated entities. I intend to maintain constructive contacts with their leaders. I am convinced that cooperation between the Federal State, the Communities and the Regions will bring about greater benefits for our citizens and businesses.

Together we can highlight each individual's talents. This is the source of the genius of our country, which has developed throughout our history. It is a state of mind that has shaped our character and our values. Facing up to the most complex problems together, reconciling various aspirations and integrating them without losing any of their originality and strength has also helped forge our inventiveness and our sense of moderation.

Ladies and Gentlemen,

The values that inspire us have guided generations of men and women before us. Through their commitment in society and politics, they have ensured our country has acquired a high level of prosperity and solidarity. They have provided both a solid framework for enterprise and effective social security.

We are now confronted with a crisis that is hitting many of our fellow citizens very hard. Today I would like to encourage every man and woman to face up to this challenge. I am profoundly convinced that there is unsuspected potential in each one of us which is waiting to be revealed. Besides we have together the means to surmount our difficulties and guarantee everyone the opportunity to progress.

Now more than ever, the European project has to give us hope and confidence. The Europe we are working towards must bring growth and solidarity. We are proud that our capital city is also the capital of Europe and that at each moment in its history, Belgian leaders have worked at the heart of this great project. During my missions abroad, I have been able to observe how much Belgium's assets, its talents and strengths are appreciated throughout the world.

Ladies and Gentlemen, this is the spirit in which I shall work during my reign. I shall support all of our qualities, in Belgium and abroad.

Together, let us bring a new surge of enthusiasm to our country.

Long live Belgium! Vive la Belgique! Leve België! Es lebe Belgien!

Тужни испраћај на вечни починак мале Тијане Огњановић

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина присуствовали су данас сахрани мале Тијане Огњановић на београдском гробљу Лешће, заједно са Тијаниним родитељима, члановима породице, представницима Министарства унутрашњих послова, и стотинама грађана који су се окупили да јој одају последњу пошту. Опело је служио Његово Преосвештенство новоизабрани Епископ бихаћко – петровачки Г. Атанасије са свештенством у цркви Светог Јована Милостивог. Тијана је преминула у понедељак, 15. јула 2013. у Тексашкој дечијој болници у Хјустону где је чекала трансплантацију срца.

Борба да Тијана добије ново срце је пробудила и покренула јавност и медије и анимирала велики број друштвено одговорних компанија, институција и појединаца који су помогли и уз велике напоре успели да прикупе потребна средства за одлазак у Хјустон.

Тијанини родитељи Небојша и Јелена Огњановић изражавају своју вечну захвалност свима који су им се придружили и подржали их у њиховој борби да спасу њен млади живот.

Sad Final farewell to little Tijana Ognjanovic

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine attended today the funeral of little Tijana Ognjanovic at the Lesce cemetery in Belgrade, together with Tijana’s parents, members of the family, representatives of the Ministry of the Interior and hundreds of citizens who gathered to pay their final respect. The requiem was officiated by His Grace Bishop designated of Bihac and Petrovac Atanasije and clergy of Serbian Orthodox Church at the Church of John the Almsgiver. Tijana died on Monday, July 15, 2013, in the Texas Children Hospital in Houston, Texas where she was due to have heart transplantation.

The struggle for Tijana’s new heart stirred and moved both the public and the media in Serbia, and prompted many socially responsible companies, institutions and individuals, who put great efforts into raising the necessary funds for the trip to Houston.

Tijana’s parents Nebojsa and Jelena Ognjanovic express eternal gratitude to all who joined them and supported them in their struggle to save the life of their child.

Kraljevski  Dvor

Beograd 11040, Srbija                                   

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

На данашњи дан 1855. године рођен је Живојин Мишић (19. јул 1855. Струганик – 20. јануар 1921. Београд).

Живојин Мишић је био српски војвода из Првог светског рата. Учествовао у свим српским ратовима од 1876. до 1918. Непосредно је командовао српском Првом армијом у Колубарској бици, а приликом пробоја Солунског фронта је био начелник Врховне команде.

Преци Живојина Мишића су се доселили у Струганик крајем 17. или почетком 18. века. Породица је узела презиме Мишић по имену деде Живојина Мишића – Миша Каљевића. Доселили су се из Дробњака.

Мишићеви родитељи Радован и Анђелија (рођ. Дамјановић из Коштунића) имали су тринаесторо деце, од којих су двоје биле девојчице – Тодора и Живана. Живојин је био тринаесто дете, и када се родио, само осморо његових браћа и сестара је било живо.

По завршетку своје шесте године био је пастир. Основну школу започео у Рибници, а завршио у Крагујевцу. У својим мемоарима Мишић је помињао неприлике које је имао с варошком децом због сељачког порекла, што га је узбуђивало и вређало. Гимназију у Крагујевцу је уписао 1868. Први, други и шести разред гимназије завршио у Крагујевцу, а трећи и четврти у Београду, у Првој београдској гимназији. У првих пет разреда гимназије није био посебно добар ђак, али је шести разред завршио са много бољим успехом. С таквим оценама шестог разреда гимназије примљен је 20/9 (по ст. кал.) 1874. у Војну академију, као 19. у рангу. На сваком распусту одлазио је кући у село и врло често је заједно са својом браћом радио и пољске радове.

Касније је био ожењен са Лујзом Крикнер (1865-1966), венчани 25.11. 1884. у београдској Вазнесенској цркви. Синови су им:

Радован, банкарски чиновник, заробљен као резервни официр у пролеће 1941. и интерниран у Немачку одакле се није ни вратио;

Александар, официр, припадник Равногорског покрета, стрељали га Немци у Ваљеву у децембру 1941;

Војислав, инжењер агрономије, учесник партизанског устанка 1941, робијао на Голом отоку.

А кћери:

Елеонора (рођена 1885. у Ужицу, умрла 1952. у Ваљеву; била је најпре удата за Богдана Анђелковића, официра, а после његове погибије за Михаила Марковића, ваљевског апотекара), Олга (1886-1977, удата за сликара Милана Миловановића)

Анђелија (1889-1969).

Уз велике грађанске и војне почасти Мишић је сахрањен на београдском Новом гробљу; ту му је споменик откривен 3. XИИ 1922. године. Његов лик и дело овековечени су у многим уметничким делима: вишетомни роман Добрице Ћосића „Време смрти”; позоришна представа „Колубарска битка” према драматизацији дела тог Ћосићевог романа; песме Војислава Илића Млађег („На дан сахране војводе Мишића”), Алексе Шантића, Слободана Марковића („Војвода Мишић”), Петра Пајића; слике Уроша Предића, Милана Миловановића, Васе Ешкићевића, Вељка Станојевића, Николе Милојевића, Теодора Швракића; скулптуре Ђорђа Јовановића (попрсје на београдском Новом гробљу), Душана Јовановића Ђукина, Вељка Форцана (биста у Струганику), Небојше Митрића (рељеф на рибничком мосту у Мионици), Ота Лога (споменик у Мионици, биста на Рајцу), Милана Бесарабића (биста у Љигу), Душана Николића (споменик у Ваљеву), Љубише Манчића (рељеф на месту у Београду где је била Мишићева кућа), Дринке Радовановић (бисте у Текеришу и Београду), Саве Халугина (биста у Мишићеву код Суботице) итд. У Љубљани је 1919. дотадашња Кунова цеста преименована у – Цеста војводе Мишића. Касарне у Марибору и Љубљани дуго су носиле Мишићево име. У Земуну је проглашен за почасног грађанина. Школа у Оглађеновцу се од 5. X 1933. звала Основна школа војводе Мишића. Основна школа у селу Брежђу код Мионице такође носи његово име. Једно добровљачко насеље на северу Бачке прозвало се 1927. године – Мишићево. Мишићева родна кућа у Струганику је обновљена и претворена у спомен-музеј (1987). Дан Мишићевог рођења прославља се од 1997. као празник Мионичке општине, а од 1998. године сваког јула у Мионици се приређују Мишићеви дани. Данас, касарна Војске Србије у Ваљеву носи Мишићево име.

Предавачка и литерарна каријера

На Војној академији у Београду М. је предавао Стратегију у раздобљима: 1. 11. 1898. – 26. 1. 1900., 5. 10. 1900. – 22. 6. 1902. и 6.1‚10 1903. – 16. 3. 1904. Многобројне расправе из области ратне вештине објавио је у Српској војсци и Ратнику, часописима чији је био уредник. Предавања питомцима Војне академије објединио је у књизи „Стратегија” која је одмах увршћена у обавезну лектиру официрског кора. Са немачког језика је превео „Тактику” од Балка (објављено 1910). Болест га је спречила да доврши писање својих успомена, започетих на лечењу у Француској 1920. Два пута је пензионисан: најпре од 16. 3. 1904. до 4. 3. 1909. године због сумње да је непријатељски расположен према официрима, актерима мајског преврата 1903.; поново од 12. 1‚10 1913. до јула 1914.

Кабинет Живојина Мишића на Солунском фронту

На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, као питомац Артиљеријске школе, учествовао је у два ослободилачка рата против Турске (1876. и 1877 — 1878. године). У тим ратовима командовао је Колубарским батаљоном Ваљевске бригаде ИИ класе и стекао прва ратна искуства.

Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је аустроугарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку у српској војсци.

Учествовао је и у Српско-бугарском рату 1885. као поручник и командант чете у 5. пуку Дринске дивизије.

Од 1898. до 1904. предавао је стратегију на Војној академији.

Након Мајског преврата је био приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, наводно због утицаја Црне руке, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током Анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустроугарском.

У Балканским ратовима Мишић је био помоћник начелника штаба Врховне команде војводе Радомира Путника, његова десна рука, јер је — како је истакао генерал Живко Павловић — „у најтежим тренуцима својим оптимизмом и чврстином карактера одржавао и самог Путника у уверењу у добар исход операција српске војске“. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала. Посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата. По завршетку овог рата, Мишић је по други пут пензионисан.

Међутим, пред само избијање Првог светског рата, опет је реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, Мишићу је предата команда над Првом армијом, тада у врло тешкој ситуацији, да замени њеног рањеног и болесног команданта генерала Петра Бојовића. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију способну за борбу. Мишић је инсистирао (тада је то сматрано ризичним) на дубљем повлачењу да би се целој српској војсци дало времена да се одмори и попуни залихе, што је резултовало напуштањем Београда. Међутим, његово коцкање се исплатило пошто је аустроугарска војска превише раширила своје линије снабдевања и тешко је поражена у потоњем српском контранападу, који је такође започео Мишић, а његова армија је одиграла одлучујућу улогу. Ово је била једна од највећих битака у српској историји и Мишић је унапређен у чин војводе. Након новог здруженог напада немачке, аустроугарске и бугарске војске на Србију у октобру 1915, када се српска војска повукла на Косово, Мишић је предложио да се изврши контранапад. Овај предлог су одбили остали заповедници армија на састанку у Пећи, и следило је повлачење српске војске преко Црне Горе и Албаније. На Солунском фронту 1916. Мишић је командовао Првом армијом која је зауставила и натерала на повлачење бугарску војску у бици код Горничева. Пред крај рата у јуну 1918. Мишић је постављен за начелника Врховне команде и командовао је српском војском приликом пробоја Солунског фронта у септембру 1918.

Живојин Мишић је умро у Београду 20. јануара 1921. Написао је дело „Моје успомене“ које је први пут објављено 1969. године ,а приредио га је Саво Скоко.

Одликовања

Ако се одликовања војводе Живојина Мишића посматрају упоредо са развојем савремених друштвених и историјских збивања и његовим напредовањем у војничкој каријери, запажа се да су она све бројнија, типолошки значајнија, а по рангу вреднија идући ка каснијим фазама у његовом животу. Самим тим она говоре не само о Мишићевом месту у нашој ратној историји, већ представљају и материјалне доказе о уделу српске војске у савременим међународним односима из ратова за ослобођење краја 19. и почетка 20. века.

Домаћа одликовања

Орден Белог орла 2. реда

Орден Белог орла 4. реда, српски са мачевима;

Орден милосрђа (црвеног крста), српски;

Орден Таковског крста 2. реда, српски;

Орден Таковског крста 3. реда, српски (типолошке одлике ордена идентичне истоименом ордену 2. реда).

Орден Таковског крста 5. реда, са мачевима, српски;

Орден Карађорђеве звезде са мачевима 1. реда, (типолошке одлуке ордена идентичне истоименим орденима 2. 3. и 4. реда).

Орден Карађордеве звезде 2. реда, са мачевима (типолошке одлике ордена идентичне истоименом ордену 3. и 4. реда).

Орден Карађордеве звезде 3. реда, са мачевима, српски (типолошке одлике ордена идентичне истоименом примерку 4. реда).

Орден Карађордеве звезде 4. реда, са мачевима, српски;

Ордена Карађорђеве звезде 2. реда; Звезда од пет кракова, у металу, са аверс-ом истоименог ордена.

Инострана одликовања

Орден Румунске круне 2. реда, румунски;

Орден Меџидије 2. реда, турски;

Звезда ордена светог Станислава, 2. реда, руски;

Орден светог Ђорђа 4. реда, руски;

Орден црвеног крста, енглески, установљен поводом балканских ратова 1912—13. године.

Орден Данила 1, за независност, црногорски, 2. реда;

Орден Купатила 2. реда, енглески;

Орден Легије части 2. реда, француски;

Звезда ордена Легије части 2. реда;

Орден светог Ђорђа и светог Михајла 1. реда, енглески;

Звезда ордена светог Михајла и светог Ђорђа, И реда;

Ланац у металу за орден светог Ђорђа и светог Михајла

Орден светог Спаситеља 1. реда, грчки;

Звезда ордена светог Спаситеља 1. реда;Осмокрака звезда, у металу, са аверс-ом истоименог ордена.

Орден Легије части И реда, француски (типолоћке одлике ордена идентичне истоименом примерку 2. реда). Трака од рипса.

Звезда ордена Легије части 1. реда; Звезда од пет кракова, у металу.

Орден Италијанске круне 1. реда, италијански;

Звезда ордена Италијанске круне;

Орден за заслуге црвеног крста, амерички;

Орден за изванредне војне заслуге, амерички; .

Крст рата 1914—1918. године, француски;

Ратни крст из првог светског рата, италијански; .

Референце:

„О пореклу фамилије Мишић“. мисицб.трипод.цом

Преци и сродници Живојина Мишића

Фирст Wорлд Wар.цом

ср.wикипедиа.орг

Чланак приредила Биљана Диковић

Удружење Краљевина Србија - Kingdom of Serbia Association - 68. рођендан Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

У среду, 17.7. 2013. године поводом 68. рођендана Њ.К.В. Престолонаследника Александра II Удружење Краљевина Србија је у својим одборима широм наше земље организовало пригодне манифестације и обележило овај значајан датум за све монархисте. На овај начин су сви наши чланови послали искрене честитке Њ.К.В. Престолонаследнику Александру II заједно са свим грађанима који су се прикључили овој великој манифестацији и изразили велику захвалност за несебичну помоћ коју пружа свом народу и Отаџбини.