Саопштење саветодавних тела Круне о односу државе и државног протокола према Краљевској породици Карађорђевић - Statement of the Advisory Bodies of the Crown on the state and state protocol’s relation to the Royal Family Karadjordjevic

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

 

 

　
Ове године навршило се сто година од избијања Првог светског рата. Наши савезници у тој светској катаклизми назвали су га Великим ратом за цивилизацију! Ми Срби сматрали смо га ратом за ослобођење и уједињење Срба и других јужних Словена. Нисмо га изазвали, нисмо му тежили, али смо као народ и као држава на напад одговорили онако како је требало и како смо морали!

Све државе и народи који су имали судбину да у том ратном вихору учествују, вољно или невољно, обележиле су сећање на те давне догађаје, давне временски, а блиске по последицама које и данас сносимо и живимо. И у Србији је учињен напор да се успомени и жртвама ода дужна пажња и признање. Да ли је учињено довољно можемо се слагати или не, али напор није споран, а верујемо ни жеља да потомци не доказују своју савремену штедљивост на захвалности прецима, нити намера да се њихов хероизам не уложи у сопствени политички и етички прагматизам.
Ипак, са великим жаљењем констатујемо да држава, на највишем и високом нивоу, није пропустила прилику да и овај пут демонстрира приврженост лошој традицији титоистичког наслеђа, која подразумева прећуткивање улоге и значаја Краља Петра Првог и Престолонаследника, потоњег краља Александра Првог. Говорити о биткама на Церу и Колубари, а не поменути великог и демократског владара Србије, онога коме су српски ратници положили и одржали заклетву, и прећутати главнокомандујућег те херојске војске, једноставно је непристојно! Треба подсетити да је у првој дефанзивној фази Колубарске битке, долазак старог краља Петра на бојиште у прве линије фронта имао одсудни значај за подизање, у том тренутку клонулог морала војске.
Понашати се увредљиво према њиховом праунуку и унуку, протоколарно га понижавати и оспоравати му право да положи венац током свечаности, не може се правдати потребама протокола. Протокол који налаже непристојност није протокол, то је танка и прозирна магла иза које се крије непоштовање саме свечаности, њеног смисла и садржаја. Да није у питању случајност, показао је и пример изложбе одржане у Краљевском двору 11. новембра, на дан примирја. Изложба под називом „Династија Карађорђевић у великом рату“ је била фантастично посећена, дошао је крем културне јавности, комплетан дипломатски кор, а нити један представник државе.
То се не ради у земљама које држе до себе, ни у народу који себе поштује!
Саопштење потписују:
Арх. Драгомир Ацовић, члан Крунског већа
Мр Душан Бабац, аутор и публициста, члан Крунског већа
Др Душан Т. Батаковић, историчар и дипломата, директор Балканолошког института САНУ и члан Крунског већа
Др Бранко Терзић, ађутант Њ.К.В. Престолонаследника Александра, члан Крунског већа
Академик Матија Бећковић, редовни члан САНУ и члан Крунског савета
Aкадемик Душан Ковачевић, редовни члан САНУ и члан Крунског савета
Академик Мирослав Гашић, редовни члан САНУ и члан Крунског савета
Проф. др Павле Николић, професор Универзитета у Београду у пензији, члан Крунског савета
Проф. др Слободан Перовић, професор Правног факултета Универзитета у Београду, члан Крунског савета
Проф. др Драгољуб Кавран, професор Правног факултета Универзитета у Београду, члан Крунског савета
Доц др Чедомир Антић, историчар и публициста, члан Крунског савета
Др Милан Париводић, оснивач ФорИнвест, асистент на Правном факултету у Београду и члан Крунског савета
Адв. Ђорђе Ђуришић, дипломирани правник, члан Крунског савета
Г-дин Владан Живуловић, дипломирани правник, члан Крунског савета
Г-дин Предраг Марковић, књижевник и књижевни преводилац, члан Крунског савета
Проф. др Коста Чавошки, професор Правног факултета Универзитета у Београду, члан Крунског кабинета
Адв. Владимир М. Гајић, дипломирани правник, члан Крунског кабинета
Г-дин Милорад Савићевић, дипломирани правник, члан Крунског кабинета


　
　
Statement of the Advisory Bodies of the Crown on the state and state protocol’s relation to the Royal Family Karadjordjevic


This year marks the centenary of the outbreak of the First World War. Our allies in the global cataclysm called it the Great War for Civilization! We Serbs considered it the war for the liberation and unification of the Serbs and other South Slavs. We did not provoke it, we did not strive for it, but we as a people and as a nation responded to the attack as we should and as we had to!
All countries and peoples who had the fate to be absorbed by the winds of war, willingly or unwillingly, have marked the memory of those long-ago events, distant in time but close by the consequences which we still bear and live. In Serbia, an attempt has been made to pay due attention and recognition to the memory of the victims. We can agree or not whether enough has been done, but the attempt is not debatable, and we believe neither is the desire of the descendants to prove modern thrift on the gratitude to the ancestors, nor the intention that their heroism is not invested in their own political and ethical pragmatism.
However, with great regret we note that the state, at the highest and high levels, did not miss a chance to demonstrate commitment to the poor tradition of Titoist heritage, which involves concealing the role and significance of King Peter I and Regent, later King Alexander. To talk about the Battles of Cer and Kolubara, without mentioning the great and democratic ruler of Serbia, to whom the Serbian warriors gave and maintained their oath, and ignoring the Supreme Commander of that heroic army, is simply rude! It should be reminded that in the first defensive phase of the Battle of Kolubara, the arrival of the old King Peter on the battlefield, at the front line, had a crucial importance for raising, at that point, the weakened moral of the army.
To act in an offensive manner towards their great-grandson and grandson, to humiliate him protocolary and to deny his right to lay wreath during a ceremony, cannot be justified by the needs of the protocol. The protocol that dictates rudeness is not a protocol, it is thin and transparent mist hiding the disrespect of the very ceremony, its meaning and content. This same protocol recognized only the descendants of the Voivodas, who apparently, according to the latest interpretation of history by the authorities, were self-organized, without the head of state and Supreme Commander. That this was no coincidence, showed the example of the exhibition held at the Royal Palace on November 11, the Armistice Day. The exhibition, titled “Karadjordjevic Dynasty in the Great War” had a fantastic attendance, the cultural elite and the entire diplomatic corps came to see it, and not a single representative of the state.
This is not done in the country that values itself, nor in people who respect themselves!
Statement signed by:
Dragomir Acović
Dušan Babac
Dušan T. Bataković
Branko Terzić
Matija Bećković
Dušan Kovačević
Miroslav Gašić
Pavle Nikolić
Slobodan Perović
Dragoljub Kavran
Čedomir Antić
Milan Parivodić
Đorđe Đurišić
Vladan Živulović
Predrag Marković
Kosta Čavoški
Vladimir M. Gajić
G-din Milorad Savićević, diplomirani pravnik, član Krunskog kabineta

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР У ПОСЕТИ УЖИЦУ - CROWN PRINCE ALEXANDER VISITS UZICE

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар боравио је данас у Ужицу. У оквиру своје посете, Престолонаследник је посетио градску кућу града Ужица где се сусрео са замеником градоначелника г-дином Видојем Дрндаревићем, Прву основну школу Краљ Петар II, као и ужичку општу болницу којој је уручио пацијент монитор за операциону салу вредан преко 1.000.000 динара, који је за ужичку болницу обезбедила Фондација Принцезе Катарине.

Престолонаследник се најпре састао са замеником градоначелника Ужица г-дином Видојем Дрндаревићем са којим је разговарао о проблемима са којима се сусреће Ужице, као и о потенцијалима овог града који могу бити привлачни новим инвеститорима. Престолонаследник и заменик градоначелника су постигли договор да се комуникација између управе града Ужица и Краљевског дома интензивира у будућности, како би заједно радили на промоцији овог града и привлачењу страних инвестиција.

Престолонаследник Александар је у пратњи заменика градоначелника Дрндаревића потом посетио Прву основну школу Краљ Петар II, где их је дочекао вршилац дужности директора школе г-дин Никола Бацетић. Повод Престолонаследникове посете овој школи је сто тридесета година постојања ове школе која је једна од две школе у Србији која носи име Престолонаследниковог оца, Њ.В. Краља Петра II. Ученицима ове школе Престолонаследник је даровао комплете лектира за њихову школску библиотеку, које су поклон Фондације за образовање Њ.К.В. Престолонаследника Александра. Након културно уметничког програма, Престолонаследник се ученицима и професорима ове школе захвалио што чувају и негују успомену на његовог оца: „Упркос вишедецинијској комунистичкој пропаганди, која се водила против мог оца у отаџбини, ваша школа је остала доследна и и даље носи његово име. Будите уверени, да имате све разлоге да будете поносни што ова школа носи име мог оца, Његовог Величанства Краља Петра II“. Престолонаследник је одговарао и на многобројна питања чланова ђачког парламента.

Након обиласка школе, Престолонаследник је посетио ужичку општу болницу којој је уручио пацијент монитор за операциону салу вредан више од 1.000.000 динара, који је за ужичку болницу обезбедила Фондација Принцезе Катарине. Уручујући овај вредан поклон директорки опште болнице у Ужици, др Јелени Раковић Радивојевић, Престолонаследник је истакао: „Задовољство ми је што настављамо традицију добре сарадње између Ваше болнице и хуманитарног фонда Принцезе Катарине. Обавештени смо да Вам је овај уређај био неопходан и обећали смо да ћемо вам тај уређај обезбедити. Као што знате, ми се увек трудимо да испунимо своја обећања и наставићемо то да чинимо и у будућности“ – рекао је Престолонаследник. Затим је Престолонаследник Александар разговарао са директором Здравственог центра Ужице др Милошем Божовићем који га је упознао са пословањем центра и проблемима ове здравствене установе.

CROWN PRINCE ALEXANDER VISITS UZICE

His Royal Highness Crown Prince Alexander visited Uzice today. During his visit, the Crown Prince visited the Town Hall, where he met with the deputy MayorMr. Vidoje Drndarevic,the First Elementary School King Peter II, as well as the Uzice general hospital where he presented a patient monitor for the еmergency, which was provided by Crown Princess Katherine Foundation.

The Crown Prince first met with the deputy Mayor of Uzice Mr. Vidoje Drndarevic, with whom he talked about the problems Uzice faces, as well as about the potential of this city, which may be attractive to new investors. The Crown Prince and the Mayor agreed that the communication between the Uzice city administration and the Royal House should intensify in the future, in order to work together to promote the city and to attract foreign investments.

Crown Prince Alexander, accompanied by Mayor Petkovic, then visited the First Elementary School King Peter II, where they were welcomed by the acting principal, Mr. Nikola Bacetic. The Crown Prince’s visit to this school was for the one hundred and thirty years of this school, one of the two schools in Serbia that bears the name of the Crown Prince’s father, HM King Peter II. The Crown Prince brought the literature sets for the school library, a donation from the Crown Prince Alexander’s Foundation for Education.

After a short artistic program, the Crown Prince thanked the students and teachers of this school for preserving and cherishing the memory of his father. “Despite dictatorship propaganda against my father in the country, your school has remained consistent and still bears his name, and you can be rightly proud of that”, said the Crown Prince. Crown Prince has answered numerous questions from members of students parliament.

After touring the school, the Crown Prince visited Uzice general hospital where he donated the patient monitor for the emergency room provided by the Crown Princess Katherine Foundation. Giving this valuable gift to Uzice general hospital’s director, Dr. Jelena Rakovic Radivojevic, the Crown Prince said: “I am pleased to continue the tradition of good cooperation between your hospital and the Crown Princess Katherine Foundation. We have been informed that this device was necessary for the hospital, and we promised we will provide it. As you know, we always strive to fulfil our promises and will continue to do that in the future” – said the Crown Prince.

Crown Prince has talked with director of Uzice Health Center Dr Milos Bozovic, who informed him about situation in this institution and problems they are facing in every day work.

Karadjordjevic Royal Family will continue to support development of Uzice in the future.



Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Данас 126 година од рођења краља Александра Првог - 126 years since the birth of HM King Alexander I of Yugoslavia

Краљ Александар Први рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. године, као други син краља Петра Првог и књегиње Зорке, детињство је провео у Црној Гори, основну школу завршио у Женеви, а школовао се и у војној школи у Санкт Петербургу и Београду, када је његов отац дошао на престо 1903. године.

У Првом балканском рату 1912. године Александар је био командант Прве армије и водио битке на Куманову и Битољу, а потом и битку на Брегалници 1913. године у Другом балканском рату.

У Првом светском рату био је врховни командант српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914. године, када је српска војска поразила војску Аустроугарске монархије, а након окупације 1915. године, заједно са српском војском, повлачио се преко Албаније.

Када се краљ Петар Први, због болести, 24. јуна 1914. године повукао са престола, Александар је постао регент, а под његовом врховном командом, српска војска извршила је пробој Солунског фронта и извојевала велику побједу на Кајмакчалану.

После војничких, дошли су и државнички успјеси, па је 1. децембра 1918. године потписан акт уједињења Хрватске са Србијом и оснивање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док је Александар крунисан за краља 1921. године.

Још као регент , Александар је спровео аграрну реформу којом је укинуо феудалне и полуфеудалне односе у пољопривреди.

Због државне кризе, краљ Александар завео је диктатуру 6. јануара 1929. године и укинуо Устав, а исте године 3. октобра, Краљевина СХС добила је ново име - Краљевина Југославија.

Током диктатуре, краљ Александар је вршио и реорганизацију државне управе, стварајући девет бановина и град Београд, а нови Устав, такозвани Октроисани устав, прогласио је 1931. године.

Заслугом краља Александра 1921. године створена је Мала Антанта /Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка/, савез са Француском склопљен је 1927. године, а 1934. године оформљен је Балкански савез између Југославије, Румуније, Турске и Грчке.

Приликом посјете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке, на краља Александра извршен је атентат у Марсеју, 9. октобра 1934. године.

Краљева смрт дубоко је потресла Југославију, а његово тијело је до Опленца, где је сахрањен, испратило, према неким записима, око 100.000 људи.

126 years since the birth of HM King Alexander I of Yugoslavia

HM Alexander I, the King of Yugoslavia, the second son of King Peter I and Princess Zorka, was born in Cetinje, on December 16, 1888. His godfather was the Russian Tsar Alexander II, through proxy. He spent his childhood in Montenegro, and finished elementary school in Geneva. He continued his schooling in the military school in Saint Petersburg and then in Belgrade. After the death of King Peter I, he ascended the throne of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes.

This act carried through his father’s and grandfather’s ideals of the South Slavs unification. After the death of King Peter I, on August 16, 1921, Regent Alexander became the King of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes. In 1922, he married Princess Maria of Romania. Three sons were born in this marriage – Peter, Tomislav and Andrej.

HM King Alexander I of Yugoslavia was assassinated during a state visit to France, in Marseilles, on October 9, 1934. The victim of that assassination was also the French Foreign Minister, Mr. Louis Barthou. HRH Crown Prince Alexander II is the grandson of HM King Alexander I Unifier of Yugoslavia.

HM King Peter II, HM Queen Alexandra, HM Queen Maria and HRH Crown Prince Andrej were re-interred next to HM King Alexander I and HM King Peter I in the state funeral at the Royal Mausoleum in Oplenac, on May 26, 2013.

"Наша прича" др, Душан Батаковић

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК ОДАО ПОЧАСТ СЕНИМА КОЛУБАРСКИХ ЈУНАКА - CROWN PRINCE PAYS TRIBUTE TO MEMORY OF KOLUBARA HEROES

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Сматрајући својом обавезом и одговорношћу према нашој историји, нашем народу и нашим прецима, Престолонаследник Александар посетио је данас Лазаревац, положио венац и одао пошту сенима српских ратника који су пре тачно 100 година у Колубарској бици своје животе дали за Краља и отаџбину. Врховни командант српске војске био је Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар, касније Краљ Александар I.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар је, заједно са Њеним Краљевским Височанством Принцезом Катарином и г-дином Бранком Терзићем, чланом Крунског већа, присуствовао Светој архијерејској литургији у храму Св. Димитрија којом су начелствовали Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и  Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован. По завршетку литургије, Престолоналедник, Принцеза и г-дин Терзић присуствовали су освећењу парохијског дома овог храма, а чин освећења обавили су Патријарх Иринеј и Владика Јован.

Престолонаследник Александар придружио се државној церемонији обележавања стогодишњице Колубарске битке, у оквиру које је положио венац у част колубарским јунацима, у спомен костурници храма Св. Димитрија.

Престолонаследник Александар је изјавио: „Вођен осећањем своје историјске обавезе, али и својом личном потребом, да као унук Краља Александра I, врховног команданта српске војске у Првом светском рату, и праунук Краља Петра I Ослободиоца, дођем данас у Лазаревац, на простор на ком се пре тачно 100 година одиграла славна Колубарска битка. Клањам се сенима наших див јунака, који су своје животе дали зарад опстанка наше земље, нашег наода, и зарад боље будућности свих нас“.

CROWN PRINCE PAYS TRIBUTE TO MEMORY OF KOLUBARA HEROES

Considering it his duty and responsibility towards our history, our people and our ancestors, Crown Prince Alexander visited Lazarevac, laid a wreath today and paid tribute to the memory of the Serbian warriors who gave their lives for King and country, exactly 100 years ago in the Battle of Kolubara. The Commander in Chief was His Royal Highness Crown Prince Alexander later King Alexander I.

His Royal Highness Crown Prince Alexander, together with Her Royal Highness Princess Katherine and Mr. Branko Terzic, member of the Privy Council, attended the Holy Liturgy at the church of St. Demetrius, which was officiated by His Holiness Serbian Patriarch Irinej and His Grace Bishop Jovan of Sumadija. Upon completion of the Liturgy, the Crown Prince, Crown Princess and Mr. Terzic attended the consecration of the parish home of this temple, and the consecration was officiated by the Patriarch and Bishop Jovan.

Crown Prince Alexander joined the state ceremony marking the centenary of the Battle of Kolubara, and laid a wreath in honour of the heroes of Kolubara, in the Memorial crypt of St. Demetrius church.

Crown Prince Alexander said: “Driven by the sense of historical responsibility, as well as my personal need, as the grandson of King Alexander I, the Commander in Chief of the Serbian army in the First World War, and the great-grandson of King Peter I Liberator, I came today to Lazarevac, the place where exactly 100 years ago the famous Battle of Kolubara was fought. I bow to the shadows of our great heroes who gave their lives for the survival of our country, our nation, and for a better future for all of us”.



Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ДАНАС ЈЕ КРСНА СЛАВА ПОРОДИЦЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ СВЕТИ АПОСТОЛ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ

Српска православна црква и њени верници славе празник светог Андреја Првозваног, који је и крсна слава породице Карађорђевић.

Српска православна црква и њени верници славе празник светог Андреја Првозваног, првог следбеника и првог апостола Христовог, који је страдао на крсту због оданости новозаветној вери.

Светог Андреја Првозваног као свог заштитника прославља и дом Карађорђевића.

Слава Карађорђевића од Првог српског устанка

Породица Карађорђевић овај празник обележава од времена Првог српског устанка, а увео га је вожд Карађорђе који је до тада славио светог Климента.

Карађорђе се заветовао светом Андреју 1806. године, после ослобођења Београда од турске власти.

Петар ИИ Карађорђевић је ту традицију породице наставио као краљ Србије уз благослов митрополита Михајла.

Свети Андреј је апостол Цариграда и Русије, а био је и патрон Руског царства и дома Романових.

Према предању, свети Андреј је био старији брат апостола Петра и ученик светог Јована Крститеља, а Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где је страдао.

Владика Николај Велимировић описао је у свом "Прологу" страдање на крсту и првоапостола који до последњег даха није одустајао од хришћанских поука народу који му је долазио на поклоњење.

Преминуо је 62. године, његове мошти пренете су у Цариград, а потом, како је записано, глава светитеља је пренета у Рим, а једна рука у Москву.

СПЦ слави светог Андреја сваке године 13. децембра по новом календару, односно 30. новембра по Јулијанском и свом богослужбеном календару.

Свети Андреј Првозвани, апостол Христов, син једног Jeврејина по имену Јоне, а брат светог врховног апостола Петра, бејаше из града Витсаиде. Презирући таштину овога света, и претпостављајући девство браку, Андреј се не хте женити, него чувши да свети Јован Претеча проповеда на Јордану покајање, остави све, оде к њему, и постаде његов ученик. Затим када свети Претеча, указујући на Исуса Христа, рече: "Гле, јагње Божије!" (Јн. 1, 36) свети Андреј заједно са другим Претечиним учеником, кога сматрају за светог евангелиста Јована, остави Крститеља и следова Христу. Он нађе брата свог Симона (Петра), и рече му: "Ми нађосмо Месију - Христа", и доведе га к Исусу (Јн. 1, 41-42). После тога када он с Петром ловљаше рибу покрај мора Галилејског, и Исус их позва говорећи: "Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи", тада Андреј на позив Господњи одмах остави мреже и са својим братом Петром оде за Христом (Мт. 4, 18-20). Андреј би назван Првозвани, зато што је пре свих Апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. А када после Господњег страдања, васкрсења и вазнесења свети Андреј прими, као и остали Апостоли, Духа Светога сишавшег на њега у виду огњеног језика, и када се коцком одређиваху земље, њему падоше земље: Витинија и Пропонтида са Халкидоном и Византијом, Тракија и Македонија, које се простиру до самог Црног Мора и Дунава, а такође и Тесалија, Елада, Ахаја, Аминтин, Трапезунт, Ираклија и Амастрида.

Ове покрајине и градове свети Андреј пропутова проповедајући Христа, и у сваком граду претрпе многе невоље и страдања; укрепљаван свемоћном помоћу Христовом, он с насладом трпљаше све муке за Христа. Но нарочито у граду, званом Синоп он доживе силне муке: тамо га на земљу бацаху, за руке и ноге вуцијаху, моткама га бијаху, камење на њега бацаху, прсте и зубе му чупаху; но он, благодаћу Спаса и Учитеља свог би одмах исцељен од рана, и показа се опет читав и здрав.

Отишавши одатле, он прохођаше друге крајине: Неокесарију, Самосат, Алану, постојбину Абаска, завичај Зига, покрајину Босфорина. Затим он отпутова у Тракијски град Византију, где он први проповеда Христа и, научивши многе, постави презвитере Цркве: за епископа Византије он рукоположи Стахија, кога свети апостол Павле опомиње у посланици Римљанима (Рм. 16, 9). Сам пак он, носећи у благовешћењу Христовом апостолске подвиге и страдања, обилажаше Понт, Црноморско приморје, Скитију и Херсоните. По промислу Божјем он дође и до реке Дњепра, у Руској земљи,[ и зауставивши се код Кијевских гора он преноћи. А изјутра уставши од сна он рече својим ученицима: Видите ли ове горе? Верујте ми, на њима ће засијати велика благодат Божија, и биће овде велики град, и Господ ће многе цркве подигнути ту, и светим крштењем просветити сву земљу Руску".

Узишавши на горе, свети апостол их благослови и пободе крст, предсказујући да ће народ који живи ту примити веру од његовог апостолског престола, основаног у Византији. Прошавши и горње градове руске, где се сада налази велики Новгород, а посетивши још и Рим, он се врати у грчку крајину Епир, и поново дође у Тракију, утврђујући хришћане и постављајући им епископе и учитеље.

Пролазећи многе земље, свети апостол Андреј стиже на Пелопонез, и ушавши у Ахајски град, звани Патре, он се заустави код неког честитог човека, по имену Сосија. Он тешко болесног Сосија подиже са болесничког одра и оздрави га, и после тога обрати ка Христу сав тај град Патре. У то време поверова у Христа и жена царског намесника, антипата Егеата по имену Максимила, ослободивши се тешких окова болести и добивши брзо исцељење. И мудри Стратоклије, брат антипатов, и многи други разноврсни болесници оздравише полагањем руку на њих од стране светог апостола.

Због тога антипата Егеата обузе страховит бес и oн, ухвативши светог апостола, распе га на крсту, о чему презвитери и ђакони земље Ахаје написаше овако:

"Ми, сви презвитери и ђакони Цркава Ахаје, пишемо о страдању светог апостола Андреја, које својим очима видесмо, свима Црквама што су на истоку и западу, на северу и југу. Мир вама и свима који верују у Јединога Бога, у Тројици савршенога: истинитога Оца нерођенога, истинитога Сина рођенога, истинитога Духа Светога који исходи од Оца и почива на Сину. Тој се вери ми научисмо од светог Андреја, апостола Исуса Христа, чије страдање, које ми лично посматрасмо, ево и описујемо.

"Антипат Егеат, дошавши у град Патре, поче приморавати верујуће у Христа да идолима принесу жртве. Свети Андреј, ступивши пред њега, рече: Ти, судијо људи, требало је да познаш свога Судију који је на небу, и познавши Га да My ce поклониш, и поклонивши се истинитоме Богу, да се одвратиш од лажних богова. - Егеат му рече: Јеси ли ти тај Андреј који руши храмове богова и приволева људе на ту мађионичарску веру која се недавно појавила, а коју римски цареви наредише да се истреби? - Свети апостол одговори: Римски цареви још нису познали то, да је Син Божји, дошавши ради спасења рода људског, јасно показао да ти идоли не само нису богови него су нечисти бесови, и непријатељи роду људском, који уче људе да разгневљују Бога и да Га одвраћају од себе, да их Он не би слушао. А кад се разгневљени Бог одврати од људи, онда их беси поробљују себи, и обмањују их дотле док душе њихове не изађу из тела обнажене, не носећи са собом ништа друго осим грехова својих. - Егеат рече: Када те бабске и штуре речи ваш Исус проповедаше, Јевреји Га на крст распеше. - Свети Андреј одговори: О, када би ти пожелео да познаш силу крста! како Саздатељ рода људског, из љубави Своје према нама добровољно претрпе крст, јер Он и време страдања Свог знађаше, и тридневно васкрсење Своје прорече, и на последњој вечери седећи с нама обавести нас о Своме издајнику, казујући будућност као прошлост, и добровољно отиде на оно место, на коме имађаше бити предан у руке Јеврејима.

"Чудим се теби, човеку мудром, рече Егеат, да ти последујеш Ономе, за кога признајеш да је био распет на крсту, свеједно на који начин, добровољно или невољно. - Свети апостол одговори: Велика је тајна светога крста; и ако хоћеш да је чујеш, ја ћу ти је казати. - Егеат узврати: To није тајна него казна за злочинце. - Свети Андреј одговори: Та казна је тајна људског обновљења, само изволи да ме стрпљиво саслушаш. - Саслушаћу те стрпљиво, рече царски намесник; али ако не урадиш оно што ти наређујем, ти ћеш ту исту тајну крста искусити на себи. - Апостол на то одговори: Када бих се бојао крсне смрти, онда ја никада не бих славио крст. - Намесник узврати: Као што по безумљу свом хвалиш крст, тако се по дрскости својој не бојиш смрти. - Свети апостол одговори: He бојим се смрти не no дрскости него по вери, јер смрт преподобних је драгоцена, а смрт грешника је љута. Стога хоћу да саслушаш што ти будем рекао о тајни крста; и да познавши истину поверујеш; и да поверовавши нађеш душу своју. - Егеат на то рече: Налази се оно што је изгубљено, што је пропало. Зар је душа моја пропала, те ти налажеш да је пронађем вером, не знам каквом? - Свети Андреј одговори: To је оно чему се ти имаш научити од мене; ја ћу ти показати у чему је погибао душа људских, .да би ти могао познати спасење њихово, извршено крстом. Први човек је увео смрт дрветом преступа, и требало је роду људском да дрветом страдања смрт буде уништена. И као што први човек, који дрветом преступа уведе смрт, беше саздан од чисте земље, тако је било потребно да се од чисте Дјеве роди Христос, савршени човек, уједно и Син Божји, који је саздао првога човека, да би Он обновио вечни живот, изгубљен од свих људи; и као што први човек сагреши раширивши ка дрвету познања добра и зла руке, тако је било потребно за спасење људи да Син Божји рашири на крсту руке Своје због неуздрживости руку људских, и због слатке хране од забрањеног дрвета окуси горку жуч; и да Он, узевши на Себе смрт нашу, подари нам Своју бесмртност.

"Егеат рече на то: Те речи ти причај онима који ће те послушати. Но ако ти не послушаш моје наређење, и ако не хтеднеш принети жртву боговима, ја ћу те прво моткама тући, па ћу те онда распети на крст који ти хвалиш. - Свети апостол одговори: Ја сваки дан приносим Јединоме, Истинитоме и Свемогућноме Богу не дим ваших кађења, не месо воловско, не крв јарчију, него пречисто Јагње које је принело Себе на жртву на олтару крсном. Сви верујући људи причешћују се Пречистим Телом Његовим и пију Крв Његову; ипак ово Јагње пребива читаво и живо, иако се истински коље; и сви истински једу Тело Његово и пију Крв Његову, па ипак, као што кажем, Оно свагда пребива читаво и пречисто и живо.

"Егеат упита: Како то може бити? - Свети Андреј одговори: Ако хоћеш да дознаш, ти постани ученик, да би научио оно о чему питаш. - Егеат на то рече: Ја ћу то учење изнудити од тебе мукама. - Свети апостол одговори: Чудим се да ти, мудар, говориш бесмислице, јер да ли можеш, подвргавајући ме мукама, сазнати од мене тајне Божије? Ти си чуо о тајни крста, чуо си и о тајни жртве. Ако поверујеш да Христос Син Божји, распет од Јевреја, јесте истинити Бог, онда ћу ти ја објаснити како Он, ма да убијен, живи, и како Он, иако принесен на жртву и једен, пребива читав у Царству Своме. - Егеат на то примети: Ако је Он убијен, и од људи једен, онда како Он може бити жив и читав. - Свети Андреј одговори: Ако будеш веровао свим срцем својим, онда ћеш моћи сазнати тајну ову; a ако не поверујеш, онда никад нећеш познати тајну ову.

"Тада царски намесник Егеат, разгневивши се, нареди да апостола вргну у тамницу. Када светитељ би вргнут у тамницу, к њему се из целе те земље слеже многи народ, са намером да убију Егеата а светог апостола ослободе из тамнице. Но свети апостол их задржа, саветујући им и говорећи им: He претварајте мир Господа нашег Исуса Христа у ђаволски метеж: јер Господ наш, предат на смрт, показа свако трпљење, не противречаше, не вапијаше, нити се чу глас Његов на улицама. Стога ћутите и ви, и будите мирни. He само не стварајте препреке моме мучеништву, него се и сами, као добри подвижници и војници Христови, спремајте да трпељиво поднесете на телу свом свемогућа мучења и ране. Јер ако се треба бојати мука, онда се треба бојати оних који немају краја, а застрашивања људска и претње слични су диму, изненада се појављују и ишчезавају. И ако се имамо бојати страдања, онда се треба бојати оних која почињу тако да никада им не буде краја. Јер временска страдања, ако су мала, лако се подносе; ако су пак велика, онда, изгнавши брзо душу из тела, сама се завршавају. Но љута су она страдања која су вечна, тамо где је плач непрестани, и јаук, и ридање, и бесконачне муке. Зато будите готови на то, да временским мукама пређете к вечној радости, где ћете се веселити, свагда цветати и свагда царствовати са Христом.

"Тако поучавајући људе, свети Андреј проведе сву ноћ. Изјутра пак царски намесник Егеат седе на судишту; и пославши по светог Андреја изведе га преда се, и упита: Јеси ли решио да оставиш безумље и да не проповедаш Христа, да би се могао веселити с нама у овом животу? Јер велико је то безумље ићи добровољно на муке и огањ. - Свети Андреј одговори: Ја ћу се моћи веселити с тобом, када ти поверујеш у Христа и одбациш идоле; јер Христос ме посла у ову земљу, у којој My стекох не мало људи. - Егеат рече: Ја те приморавам да принесеш жртве зато, да би обманути тобом напустили твоје бесмислено учење и принели боговима угодне жртве, јер нема у Ахаји града у коме нису опустели храмови богова. Стога сада треба да се поштовање богова обнови преко тебе, да би оне које си ти разгњевио, ти и умолио, те да би и ти пребивао у пријатељској љубави с нама. Ако не, онда ћеш за срамоћење богова примити разне муке и бићеш распет на крсту који ти величаш.

"На то одговори свети Андреј: Чуј, сине смрти, и сламо припремљена за огањ вечни! послушај мене, слугу Господњег н апостола Исус Христовог! до овог тренутка ја разговарах с тобом кротко, желећи да те научим светој вери, да би ти, као разуман човек, познао истину и, одбацивши идоле, поклонио се живећем на небесима Богу. Али пошто ти остајеш у своме сраму и сматраш да се ја бојим твојих мучења, онда измисли најстрашнија мучења за мене, јер ћу ја утолико милији бити Цару моме уколико теже муке претрпим за Њега.

"Тада царски намесник Егеат нареди да светог Андреја повале и бију. И када се седам пута изменише по тројица оних који га бијаху, свети апостол би подигнут и приведен к судији Егеату. Судија му рече: Послушај ме, Андреје, и не проливај узалудно крв своју; јер ако ме не послушаш, распећу те на крст. - Свети Андреј одговори: Ја сам слуга крста Христова, и желим крсну смрт. Ти пак можеш избећи вечне муке, ако, испитавши моје трпљење, поверујеш у Христа; јер мене више боли твоја вечна погибао него моја страдања: моја страдања окончаће се за један или, највише, два дана, а твоје муке и после хиљаду година неће имати краја. Стога не умножавај себи муке и не запаљуј себи вечни огањ.

"Разгневљен, Егеат нареди да светог Андреја распну на крст, привезавши му руке и ноге: јер не шћаше Егеат да га клинцима прикује, да не би апостад брзо умро, него да би се привезан мучио што више. А кад мучитељеве слуге вођаху светог Андреја на распеће, стече се народ вичући: Шта сагреши човек праведни и пријатељ Божји? зашто га воде на распеће? - A свети Андреј мољаше народ да му не ометају страдање. И весело иђаше на муке, не престајући учити народ. А када се приближи месту на коме је имао бити распет, он издалека угледавши крст спремљен за њега, кликну громким гласом:

"Радуј се, Крсте, телом Христовим освећени, и удовима Његовим као бисером украшени! Док Господ не би распет на теби, ти бејаше страшан људима, а сада си мио и са жељом приман, јер верници знају какво ти весеље садржиш у себи, и каква је награда спремљена за тебе. Стога неустрашиво и с радошћу идем к теби, а ти ме с весељем прими, јер сам ученик Онога који је висио на теби. Прими ме, пошто сам те свагда волео и жудео да га загрлим, о добри Крсте, ти си од тела Господњег стекао красоту и благољепије; одавно за тобом чезнем, усрдно те љубим, непрестано те иштем. И једва те ево нађох, спремљеног по жељи срца мог. Хајде, узми ме од људи и предај ме Учитељу моме, да би ме тобом примио Онај који ме је искупио тобом".

"Говорећи то, он скиде одело са себе и даваше га мучитељима. Они га подигоше на крст, привезавши му конопцима руке и ноге, распеше и обесише. Око њега стајаше много народа, око двадесет хиљада душа; међу њима беше и брат Егеатов Стратоклије, који заједно с народом викаше: Неправедно страда овај свети човек! - А свети Андрејв укрепљаваше хришћане и саветоваше им да трпе временска мучења, учећи их да је свако мучење ништа према награди која се добија за њега.

"Потом сав народ јурну к дому Егеатову, вичући и говорећи: He треба тако да страда човек свет, честит, учитељ добар, благ, кротак и мудар, него га треба скинути с крста, јер он, други дан висећи на крсту, не престаје учити правди. - Тада Егеат, побојавши се народа, одмах похита с њима да апостола Андреја скине с крста. А свети Андреј, угледавши Егеата, рече: Зашто си дошао, Егеате? Ако хоћеш да поверујеш у Христа, теби ће се, као што ти обећах, отворити врата благодати. Ако си пак дошао само ради тога да ме скинеш с крста, онда ја не желим, док сам жив, да будем скинут с крста: јер ја већ видим мога Цара, већ Му се поклањам, већ стојим пред Њим, но због тебе патим, јер тебе очекује припремљена ти вечна погибија. Стога се побрини о себи док можеш, да ти се не прохте почети онда када ти то буде немогуће.

Када слуге шћаху да га одвежу од крста, они га се не могаху дотаћи; но и многи други људи, једни за другима, покушаваху да га одвежу, али не могоше, пошто им се руке умртвљиваху. После тога свети Андреј ускликну громким гласом: Господе Исусе Христе, не допусти да ме скину с крста, на коме висим ради имена Твог, него ме прими, Учитељу мој: Тебе заволех, Тебе познах, Тебе исповедам, Тебе видети желим, што јесам Тобом јесам. Господе Исусе Христе, прими у миру дух мој, јер већ је време да дођем к Теби и да гледам Тебе, за којим силно чезнем! Прими ме, Учитељу Благи, и учини да не будем скинут с крста пре но што Ти примиш дух мој!

Када свети Андреј говораше ово, њега обасја светлост с неба као муња, на очиглед свију, и блисташе око њега тако да смртном оку људском беше немогуће гледати на њу. Та небеска светлост обасјаваше га око по сата. И када светлост отиде, свети апостол испусти дух, и отиде у светлосном блистању да предстане Господу. А високог рода жена Максимила, која вероваше у Христа и живљаше целомудрено и свето, дознавши да свети Андреј отиде ка Господу, скиде са великом чешћу тело његово, помаза га скупоценим мирисима, и положи га у свом гробу, у коме је и сама имала бити сахрањена.

"Егеат пак, разгневљен на народ, мишљаше да му се освети и да јавно покажњава оне што устадоше на њега, а Максимилу шћаше да оптужи цару. Док он то смишљаше, изненада нападе на њега ђаво, и мучен ђаволом Егеат умре усред града. Када о томе обавестише његовог брата Стратоклија који вероваше у Христа, он нареди да га укопају, а сам не хте ништа узети од његовог имања, говорећи: He дај ми, Господе мој Исусе Христе, да се дотакнем ма чега од блага мога брата, да се не бих оскврнавио грехом његовим, јер он, љубећи пролазно имање, усуди се убити апостола Господњег.

"To се догоди у последњи дан новембра, у Ахаји, у граду Патри, где се молитвама светог апостола дају људима многа добра све до данас. Страх захвати све, и не бејаше ниједнога који не би веровао у Спаса нашега Бога, који хоће да се сви људи спасу и приведу у познање истине, коме слава кроза све векове. Амин".

Ево, све довде је опис страдања светог апостола Андреја, датог од презвитера и ђакона Ахајских.

Након пак много година мошти овог светог апостола Андреја пренесе у Цариград мученик Артемије по наређењу великога цара Константина, и оне бише положене заједно са светим евангелистом Луком и са светим Тимотејем, учеником светога апостола Павла, у пресветлом храму светих Апостола, унутар свештеног жртвеника.

Молитвама апостола Твога, Христе Боже, утврди у православљу вернике Своје, и спаси нас. Амин.

КЛУБ МОНАРХИСТА  КРАЉЕВСКОЈ  ПОРОДИЦИ  КАРАЂОРЂЕВИЋ  ЖЕЛИ  СРЕЋНУ КРСНУ  СЛАВУ  СВЕТИ  АНДРЕЈ  ПРВОЗВАНИ !

Фотографије : ЖИКА СЛИКА

Заборављени српски маузолеј: Јиндриховице

За острво Видо и војничко гробље на Зејтинлику где су сахрањени српски ратници сви су чули, али за Јиндриховице мало ко зна. У шуми надомак овог места које се налази на самој граници Чешке и Немачке почива 7.100 српских војника, официра и цивила.

 …Постали сте страшно незахвални. Тако ваш главни град, Београд, некада град мученик, ни дан – данас, десет година након ослободилачког рата, нема ни најмањи крст, ни најмањи камен који би чувао сећање на жртву оних који су вас ослободили. Многи међу вама су веома богати и немилице троше да би се истакли и из забаве, али кад ваља показати захвалност према онима који су се жртвовали, ништа не дај, ама баш ништа. Ваше вође нису још, за ових десет година колико је прошло од завршетка рата, свечано обележиле ни један од од оних великих догађаја којима дугујете слободу и величину земље….

Арчибалд Рајс – Чујте , Срби!

Пре скоро сто година један странац који је волео Србију више него своју Швајцарску овако је из најбоље намере критиковао наш немар према страдалима.   

Јиндржиховице су мало место у западном делу Чешке, на самој граници са Немачком, 25 километара удаљено од чувене бање Карлове Вари. У овом месту је за време Првог светског рата био највећи концентрациони логор на територији Аустроугарске. Кроз логор је прошло око 40.000 заробљеника. За разлику од осталих аустроугарских логора који су били једнонационални, у Јиндриховице су довођени највише Срби, мада је било и Руса, Италијана, Пољака, Литванаца и Румуна. Једино су Срби овде, поред војника, имали и своје цивиле.

Војници су били заробљавани на ратишту, а потом железницом транспортовани до логора, док је обичан народ, аустроугарска војска одводила у поход по Србији. Заробљеника је било из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и Ваљевског краја. До самог логора су морали да пешаче 30 километара. Тежак живот у логору подразумевао је и свакодневни рад у каменолому, на изградњи путева, мостова и хемијске фабрике у Соколову, удаљеном 30 километара, који су прелазили пешке.

Логор је био посебан, јер нико од логораша није био убијен, али су услови у логору били тешки, хладноћа и зараза су харали, дневно је умирало око 40 људи. Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима је ишла до оближње заједничке гробнице, у којој су полагана тела умрлих свих узраста од деце до стараца.

Заробљеници су исцрпљивани слабом исхраном, немогућношћу лечења од туберкулозе и тифуса и крајње нехигијенским условима живота. Најстарији српски цивил који је овде умро имао је 92 године и био је православни свештеник, док је најмлађи који је овде страдао имао само осам година и био унук поменутог свештеника.

У овом логору кратко време је био заробљен и Димитрије Туцовић, али су га шпански социјалисти, уз помоћ Црвеног крста, убрзо ослободили.

Маузолеј се налази недалеко на огољеном брду, а само око објекта расту четинари. На овом месту је, за време Првог светског рата, изграђен резервоар за воду, али је тај комад земљишта, после рата, чешки председник Масарик поклонио краљу Александру, да послужи као костурница у коју је планирано да се пренесу посмртни остаци српских војника и цивила.

Од Другог светског рата, па до пре тринаест година, литургија на овом светом месту ни једном није служена. Последњи који ју је, пре ове дуге паузе служио, био је Владика Нишки Доситеј. Само, четири пута у години, на Задушнице, служи се Парастос. Тада се помену сва знана имена оних који су ту испустили душу.

Краљица Марија је 1926. године организовала есхумацију посмртних остатака из целе западне Чешке, како би били сакупљени на једном месту. Тако се у костурници данас налазе остаци 7.100 Срба и 64 Руса.

У самом логору умрло је око 3.000 Срба, од којих су остаци њих 1.400 пренети у костурницу, док су посмртни остаци 1.600 заробљеника остали на оближњем војничком гробљу. Према најавама, ово гробље би требало да буде преорано, па постоји опасност да се изгуби, јер ће ускоро истећи сто година од почетка рата, колико га штити конвенција.

Српска Влада је помагала заштиту овог светог места за време Краљевине Југославије. После Другог светског рата није учињено ништа, а из костурнице је доста тога било покрадено. Сандуке, на срећу, нису дирали, али покрадене су оригиналне иконе које су правили заробљеници у логору. Од оригинала су остале само Велика икона, која сада стоји у костурници и аналоја.

Брига о овом месту свела на два човека Дејана Ранђеловића из Карлових Вари који је уложио много труда и Срђана Јаблановића јединог свештеника СПЦ у Чешкој.

Интересантно је да је у Јиндриховицама било и седиште аристократске породице Ностиц (лоза Хабзбурга), која је ту била настањена од краја XV века, па до 1948. године, када су им комунисти одузели земљу и протерали их у Аустрију. Овај податак индиректно има везу са током српске историје. Наиме, убрзо након атентата Гаврила Принципа на принца Фердинанда, најстарије дете и једина кћи Фердинандова, Софија, удала се у за једног од Ностица и започела живот у Јиндриховицама.

Постоје две верзије приче о разлозима њеног доласка у Јиндриховице, прва да је желела да све време гледа како пати и умире „народ који јој је убио оца“, а друга да је једноставно желела да живи у замку свог мужа. Данас њихов потомак безуспешно покушава да врати породични замак.