Данас је у Дому Народне
скупштине у Београду одржано прво јавно слушање о политичким и другим правима
српског народа у региону.
Овим догађајем политичка
права српског народа у региону први пут у историји Србије истакнута су као
једна од релевантних тема у српском парламенту.
Представници Срба из региона
истакли су да у земљама у којима живе не уживају сва мањинска или политичка
права. На слушању се чуло и да националне мањине имају у Србији много већа
права него српска мањина у региону.
Један од говорника на првом
јавном слушању посвећеном овом питању био је и др Чедомир Антић, председник
Напредног клуба.
Говор председника Чедомира
Антића
Српски народ у региону, део
једне и недељиве српске нације, живи у осам суседних и Републици Србији околних
држава. Петина српског народа живи у осам балканских и средњоевропских држава
од којих су пет припадале бившој југословенској федерацији. У овим државама живи
око 1,9 милиона припадника српског народа. Током протеклих 20 година број Срба
у региону опао је за око 400.000.
Велике силе прихватиле су,
ипак, после ратова и колективног кажњавања српског народа, да за све балканске
народе начелно важе иста права. Током постојања југословенске државе статус и
права српског народа су од власти у Београду злоупотребљавани или пак занемаривани
у корист опстанка какве год заједничке државе. После деценија заборава,
злоупотреба и пораза, тек после 2006. године и успостављања независне српске
државе, ми имамо прилику да о нашем народу у региону водимо рачуна по узору на
друге модерне, мирољубиве матичне европске државе. Упркос чињеници да је пре
неколико година донела један од најбољих и у региону свакако најлибералнијих
закона о националним мањинама, Република Србија никада није водила јасно
дефинисану и трајну политику према српском народу у региону. Република Србија
никада није ни јавно захтeвала реципроцитет.
Тек седам година траје процес
изградње установа Србије које би водиле бригу о српском народу у региону. Реч
је о министарству (данас канцеларији), закону, стратегији владе… Напредни клуб
од 2008. прати стање политичких права српског народа у региону. Нажалост, на
основу петогодишње анализе слободни смо да тврдимо да политичка и друга права
српског народа у региону током свих ових година опадају или у најбољем случају
стагнирају. Одступање од слова Дејтонског споразума, ускраћивање 34 надлежности
Републике Српске, одузимање територије, стварна обесправљеност српског народа у
ФБиХ, неспровођење Ердутског споразума у вези са заједницом општина, оспоравање
права на културну посебност, равноправност прогнаника и повратак станарских
права у Хрватској, оспоравање права на равноправност, идентитет и прогон
свештеника у Црној Гори, оспоравање статуса националне мањине у Словенији,
далеко гори положај у Албанији, негирање верских права у Македонији и
стагнирање националне мањине у Мађарској… Све су то незадовољавајући налази пет
редовних годишњих извештаја о политичким правима српског народа у региону.
Да… Србија је коначно почела
да показује спремност да води сталну и модерну политику према српском народу у
региону. Та политика, међутим, нема снагу и континуитет, она је оптерећена
популизмом, партијашким себичностима, понекад и слаботињом,
криптојугословенством, аутошовинизмом појединих политичара и дипломата.
Склероза декаденције и лажи често не дозвољава да речима уследе дела.
Зато Напрeдни клуб апелује на
споразум о сталној политици према српском народу у региону утемељеној на Уставу
Србије, законима и стратeгији… Предлажемо потпуно угледање на политику Хрватске
и Мађарске. Предлажемо прецизирање закона и стратегија и њихово усклађивање с
европском праксом; израду сета идентитетских закона. Тако се не би догађало да
званична Србија остане нема када употреба ћириличног писма изазива кризу у
заграничном граду Вуковару, где ово писмо треба да штити закон, и у српском
Новом Саду, где би требало да га прописује Устав.
Верујем да све политичке
партије треба да се сагласе о императиву да политика према српском народу у
региону буде приоритет, један од стубова државне политике, као и о повећању средстава
за ове пројекте и о доношењу идентитетских закона…
Посланици националисти у овој
скупштини могу прихватити да је досадашња пракса, чак и када су је званично
мотивисале великодржавне замисли, запостављала спровођење темељне,
институционалне политике Србије прама српском народу, политике која је
дозвољена у ЕУ… Европејци можда занемарују чињеницу да милиони грађана који су
се из заграничних српских земаља доселили или су прогнани у Србију имају право
на бригу према своме завичају и да запостављање тог права угрожава темеље
демократије у Србији. Коначно, отимање традиција српске културе и наслеђа у
региону оспорава идентитет наше нације и тиме места Србије међу модерним
државама.
Извор: Напредни Клуб
Додик о праву на самоопредељење
Председник РС Милорад Додик у Београду упитао да ли је можда дошло време за реафирмацију права на самоопредељење, будући да је право на територијални интегритет најбезочније срушено на питању Косова и Метохије. Додик рекао и да право на самоопредељење имају народи, као и да је то право међународно.
Председник Републике Српске Милорад Додик упитао је у Београду да ли је можда дошло време за реафирмацију права на самоопредељење, будући да је право на територијални интегритет најбезочније срушено на питању Косова и Метохије, преноси Тањуг.
"Да ли је све завршено, да ли је можда дошло време за реафирмацију права на самоопредељење. Како неки други имају право на самоопредељење, а ми немамо", рекао је Додик на јавном слушању о политичким и другим правима Срба у региону пред Одбором Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону.
Додик је навео и да право на самоопредељење имају народи.
"Јесу ли Срби конститутивни народ? Јесу. Зашто немају то право? То је због неког времена које долази", одговорио је Додик.
Он је навео и да то што је право на територијални интегритет "најбезочније срушено у Србији – на Косову", оставља отворено питање реафирмације права на самоопредељење као међународног права.
Председник Републике Српске рекао је и да није упознат са предлогом државног врха Србије о формирању заједнице српских општина на Косову.
"Али све што иде за тим да се јасно и институционално обезбеди позиција Срба на Косову, подржавам", рекао је Додик новинарима у Скупштини Србије, коментаришући да ли је остварив предлог државног врха о формирању заједнице српских општина на Косову.
"Део нашег идентитета је прича о Косову. Ми не можемо да будемо изван те приче. Зато смо јасно рекли да, што се нас тиче, подршка Косову да се одвоји на начин на који је то урађено јесте понижење и потцењивање Срба и понижење Србије као државе", рекао је председник РС.
Додик је истакао да је тиме прекршено и међународно право.
Председник РС предложио је властима у Србији да сачине "белу књигу" о стању политичких и других права Срба у земљама региона која би помогла да се сагледа њихов положај.
"Србија треба да сачини 'белу књигу' о стању политичких и других права Срба у региону и да на тај начин имамо документ за полазиште за све наше даље расправе", рекао је Додик.
Он је рекао да Србија мора да промени Закон о држављанству и да по аутоматизму одобрава држављанство, као што то чине Хрватска и Мађарска за своје грађане које живе изван њихових граница.
Председник РС сматра и да Србија мора "снажније да се ангажује" на праћењу примене Дејтонског мировног споразума, будући да је једна од потписница тог документа.
Извор: РТС
Нема коментара:
Постави коментар