Србија - географски положај и историја - The offer in Serbia Serbia - Its geographic position and history

Србија - географски положај и историја

Србија заузима централни положај на Балканском полуострву и има изузетно повољну природну проходност средишњим делом територије у правцу север-југ. Због тога и проистиче њен велики стратешки значај.

Да ли сте знали да је на просторима Србије рођено 16 римских императора (царева). Довољни доказ колико је њена територија и тада била значајна. Један од највећих римских царева, цар Константин рођен је баш на територији Србије, о месту рођења цара Константина постоји један сачуван запис који каже да је рођен у Наису (данашњи Ниш). О шест векова римске империје на нашем подручју данас сведоче остаци значајних римских путева и градова - Гамзиград, Сирмиум, Медиана, са разноврсним грађевинама. Зато је Србија јако богата римским грађевинама и културним споменицима. Који се свакодневно обнављају и постају туристичка атракција.

Због свог географског положаја Србија је истовремено и подунавска и средњеевропска земља, јер територијално захвата велики сектор Дунава, а налази се на важном коридору где су вековима струјали робни и цивилизацјски токови између Европе и Азије.

Србија је међу првих 30 држава на свету, још у средњем веку имала статут “државе”, чиме се данас многе развијене земље света не могу похвалити. Стефан Немања средином 12 века уједињује српска племена у државу Рашку. Тако уједињена Србија, постојаће наредних 200 година. Србија постаје краљевина 1219. године. Српска црква се осамосаљује, добија аутокефалност на челу са патријархом Савом, а 1345. године Србија постаје царевина. Доба Немањића се везује и за легенде о српским витезовима, краљевима и царевима. Познате су и чувене у свету Српске народне песме, које је чувени немачки писац и песник Гете преводио на Немачки језик у 19 веку.

Историја Династије

Династија Карађорђевић стара је два века. Године 1804. имућни српски трговац Ђорђе Петровић, касније познат као Карађорђе, подигао је Србе у устанак против Отоманске империје, која је Балкан држала под својим јармом.

Устанак је био успешан, и Карађорђе је оформио владу у Београду. Године 1811. проглашен је за владара, а његова породица добила право наслеђа.

19. век

Године 1813. Турци су се вратили у Београд, а Карађорђе се повукао у Аустрију. Његов син, Кнез Александар I, вратио се у Србију као владар 1842. год., али је 1858. год. свргнут са престола.

Године 1903. Скупштина је одлучила да Принц Петар Карађорђевић - Карађорђев унук - ступи на престо. Са Краљем Петром I у Србији је почела ера демократије и либералног управљања земљом. Сам Краљ је већ раније био превео на српски језик есеј Џона Стјуарта Мила "О Слободи".

Иако су балкански ратови 1912. и 1913. год. резултирали територијалним ширењем Србије, бес због аустријске анексије Босне и Херцеговине тињао је у суседним земљама Србији и Црној Гори. Жеља народа за независношћу од Аустрије, довела је до атентата на аустријског Надвојводу Франца Фердинанда 1914. год. у Сарајеву, чиме је запаљена варница I Светског рата.

После Првог светског рата

Пред крај рата 1918. год. представници три јужнословенска народа прогласили су сопственом иницијативом нову Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца под круном Петра I, који је преминуо три године касније.

Краљ Александар I, који је од 1914. год. вршио дужност Принца Регента уместо болесног оца, прославио се у народу као учесник Балканских ратова и I Светског рата. Године 1922. оженио се румунском Принцезом Маријом. Имали су три сина: Престолонаследника Петра и Краљевиће Томислава и Андреја.

Нова краљевина суочила се са многим проблемима. Суседне државе желеле су делове њене ториторије, а трвења између Хрвата и Срба су расла. Године 1929. постало је јасно да Краљ нема другог избора до да наметне непосредну краљевску владавину. То је урадио преко воље, обећавши да ће у преименованој краљевини Југославији обновити демократију када се постигне национално јединство и искорени корупција државног апарата. Године 1934. Краља је у Марсеју, убио македонски терориста који је радио за рачун хрватских екстремиста, уз мађарску и италијанску подршку. У нападу је погинуо и француски министар спољних  послова Луј Барту.

Син Краља Александра I, Престолонаследник Петар, имао је само 11 година када му је отац убијен, а он постао Краљ. Додељена су му три регента. Његов стриц, Принц Павле, ожењен грчком Принцезом Олгом - постао је један од регената.

Други светски рат – укидањеMонархије од стране комуниста

До 1941. год. сви југословенски суседи су пали под контролу нациста. Упркос пробританске оријентације Принца Павла, у тежњи да избегне крвопролиће, Регент је осећао обавезу да потпише пакт о ненападању са Немачком и Италијом. Убрзо након тога, 17. марта 1941. год. Принц Павле и друга два регента, као и Краљевска влада, свргнути су војним ударом, а млади Краљ Петар II проглашен је пунолетним.

Недељу дана касније Немачка, Бугарска, Мађарска и Италија напале су Југославију и војска је била принуђена да капитулира. Краљ Петар II и југословенска влада повукли су се преко Атине, Јерусалима и Каира у Лондон, где су се поридружили бројним владама у изгнанству пред нацистичком окупацијом Европе.

Југославија је раскомадана како би се удовољило захтевима Италије, Бугарске, Мађарске и Немачке, и свеже проглашене марионетске државе Хрватске. Упркос слому Југословенске војске у земљи су се оформила два супарничка покрета отпора. Први је био Краљевска војска у Отаџбини, позната и као Четнички покрет, на челу са лојалистом, генералом Драгољубом (Дражом) Михајловићем, Министром одбране владе у изгнанству. Други је био револуционарни партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз - касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат.

Савезници су најпре подржавали Михајловића, а онда су се преорјентисали на Тита. Године 1944., у пратњи совјетских тенковских бригада, партизани су ушли у Београд и оформили комунистичку владу. 

Наредне године, у новембру, монархија је незаконито укинута, без референдума, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала тоталитарна једнопартијска држава под влашћу комунистичке партије. Краљ Петар II никада није абдицирао.

Године 1947. комунистичка власт је одузела држављанство и конфисковала имовину Краљевској Породици. Држављанство је Краљевској породици враћено 2001. године.

17. Јула 2001. године Пестолонаследник Александар II, његова супруга Принцеза Катарина и његова три сина, Принц Петар, Принц Филип и Принц Александар вратили су се у свој дом, Краљевски Двор у Београду. Краљевски Двор је био резиденција Краља Александра I и Краља Петра II. Краљевска Породица коначно се вратила кући после скоро 60 година изгнанства.

Краљевски двор

Краљевски Двор на Дедињу изграђен је у периоду 1924-1929. године личним средствима и по налогу Њ.В. Краља Александра I (деде Њ.К.В. Престолонаследника Александра II).

Краљевски Двор је био дом Краља Александра I и Краља Петра  II. Данас је то дом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II и његове породице.

Пројектанти су били арх. Живојин Николић и академик Николај Краснов са Краљевске академије. То је велика и репрезентативна вила од белог камена у српско-византијском стилу. У њеном саставу је и Дворска капела посвећена Св. Апостолу Андреју Првозваном, који је заштитник и Крсна Слава Краљевског Дома, и која је саграђена по узору на цркву манастира Св. Андреја на Тресци, задужбину Краља Вукашина. Око Двора су подигнуте перголе, парковске терасе, базени, павиљон и концертна тераса. Из Двора који је на гребену брда, пружа се величанствен поглед на Дедиње, Кошутњачку шуму, Топчидер и Авалу.

Просторије у приземљу веома су раскошно опремљене. Каменом поплочани Свечани хол украшен је копијама фресака из Дечана и Сопоћана. Плави салон је опремљен у барокном стилу, а Златни салон у ренесансном, као и велика Трпезарија. У тим просторијама мраморни стубови носе раскошне касетиране дрвене таванице са бронзаним лустерима. Ове су просторије украшене драгоценим сликама, шкрињама и предметима из краљевске збирке. У истом ренесансном стилу опремљене су и просторије Велике и Мале библиотеке. На првом спрату је распоређен низ апартмана које користе Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина, Принц Наследник Петар, Принц Филип и Принц Александар.

Бели двор

Зграда Белог двора, који се налази у истом комплексу са Краљевским двором, зидана је по жељи Краља Александра I као резиденција за његове синове Петра (будућег Краља Петра II), Томислава и Андреја. Краљ Александар је очекивао да ће његовим синовима бити потребан сопствени простор када одрасту, али га је мучко убиство отргло од породице, а судбина његових синова је кренула другим током. Малолетни Краљ Петар II је постао нови господар Краљевског Двора, а довршењем започете зграде Белог двора позабавио се његов рођак, Кнез-Намесник Павле. Зграду, која је грађена од 1934. до 1937. године, пројектовао је архитекта Александар Ђорђевић. Када је Двор заврсен у њега се уселио Кнез-Намесник са својом породицом у очекивању Краљевог пунолетства.У приземљу ове класицистичке зграде налази се велики Свечани хол и низ салона опремјених у стилу Луја XV и Луја XVI са венецијанским лустерима. Ту је и Дворска библиотека која је имала око 35.000 књига и Свечана трпезарија намештена у стилу чипендејла.

На спрат се стиже степеништем из Свечаног хола, а до пет великих апартмана води галерија над Холом. У поткровљу се налазе станови послуге и помоћна библиотека.

Србија - Манастири Србије

Далеко су познати српски манастири и српско-византијско сликарство средњег века. чувена је фреска Белог Анђела из Милешеве. Када је из Европе послат први сателитски сигнал у васиону у "пакету достигнућа земљана", а то је уствари била порука евентуалним разумним бићима у васиони, биле су слике човековог освајања Месеца, Кинеског зида и Белог андјела. То говори о значају тадашње уметности у Србији.

Држава Србија

Први почеци модерне српске државе почињу првим српским устанком 1804. године. Србија као таква постоји несто више од 200 година. Тада је почела обнова српске државе и ослобођење од турака од Карађорђа, па после од избијања другог српског устанка 1815. године под вођством Књаза Милоша Обреновића. Под Обреновићима се Србија коначно после 500 година ослобађа од Турака. 6.априла 1867. године на Калемегдану је прочитан султански ферман од 29.марта, и Али Риза паша, последњи београдски мухафис, предаје кнезу Михаилу кључеве од свих градова у Србији. Србија коначно постаје самостална, независна и слободна земља.

Србија Данас

Данас у 21 веку Србија тежи да се прикључи модерним европским државама, градећи своју инфраструктуру, ширећи културу Србије, и радећи на својим туристичким понудама. Тренутно два најпопулранија бренда Србије су Гуча и Еxит. Надајмо се да ће њихов број да расте.

Србија - површина и демографија

Србија са површином од 88.361 км2 и са око 9,8 милиона становника, после Румуније је највећа земља по броју становника у југоисточној Европи и граничи се са 8 држава. Србија се на северу граничи са Мадјарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином. Главни град Србије је Београд. Са 1.576.124 становника. Београд је административно и економско средиште Србије. О Београду можете сазнати на интернету.

Значај положаја Србије као подунавске и средње-европске земље огледа се у отворености панонског простора и у томе што Дунав као једна од две највеће европске пловне реке тече кроз Србију дужином од 588 км, те преко њега има саобраћајну везу са 7 држава.

Србија - географске целине

Основне географске целине структуре рељефа су: равница Панонске низије на северу, ниска површ шумадије у средњем делу и планинске зоне у западним, јужним и источним деловима Србије. Затим следе мање рељефне површине као што су долине Тимока и Дрине. Клима Србије је умерено континентална, а временска прогноза за Србију је у последње време врло променљива.

Војводина Србија - географски положај и историја

Војводина је равни део Панонске низије. Настала је на сукобима разних царстава: Римског, Византијског, Турског, Аустроугарског. Овде се досељавају Немци, Јевреји, Цинцари, Грци, Јермени. Ту су већ Мађари, Словаци, Украјинци. Зато у њеној баштини има толико лепоте. Сматра се да је у Војводини почела прва Српска писменост. Прва српска гимназија из 1871 године постојала је у Сремским Карловцима. Затим Матица Српска која је основана 1826, а Српско народно позориште 1861. године. Најстарији књижевни часопис на свету који и данас излази, Летопис, покренут је 1825. године. Из Војводине потиче чувени бакрописац Орфелин, сатиричар Јован Стерија Поповић, научник Михаил Пупин, сликар Урош Предић, песник Јован Јовановић Змај, песник Мирослав Антић.

Војводина заузима 24,3% територије Републике. У овом равничарском рељефу Републике Србије једино се истичу две острвске планине као остаци старог копна – Фрушка гора (на којој има више од 30 манастира) и Вршачке планине. Бројне пејзаже војвођанског краја разбијају и освежавају водом богате и пловне реке са ниским обалама, али и бројним адама и богатом ритском шумом и травном вегетацијом нарочито дуж Дунава, Саве, Тамиша и Тисе.

Поред бројних пољопривредних ресурса војводина је богата нафтом, гасом, пловним рекама, термалним изворима и бањама. Велики су потенцијали лова и риболова, а ту су и заштићени делови природе: мочваре са ретком фауном, Делиблатска пешчара, Фрушка гора и Вршачке планине са богатим шумским екосистемима и рекреативним вредностима.

Шумадија Србија - географски положај и историја

Шумадија се налази у централном делу Србије. Она је омеђена са две Мораве, Дунавом, Савом, Колубаром и Сувобором и заузима 9,5% територије Србије.

То је ниска и благо заталасана површ, широко отворена и нагнута према северу и североистоку.

Име шумадија се први пут среће 1713. године у једном спису Београдске митрополије. Име је настало по непрегледним густим шумама, које су све до половине 19. века покривале велики део њене територије. По неким изворима шуме су ово поднебље прекриле још почетком 16 века.

Шумадију окружују велики речни токови широко отворених долина, а благо је рашчлањују мање реке. Шумадија је природно-географска пространа целина са комуникативним положајем и великом проходношћу у свим правцима. Одликује се умереном континенталном климом и добрим годишњим распоредом падавина, претежно квалитетним земљиштима високе плодности и разноврсности. Можемо рећи да је Шумадија регија са и дан данас веома очуваном природом и богатом историјом.

Шумадија је регија Србије где је с почетка 19 века почела српска револуција- подигнут први српски устанак (Орашац 1804.), област хајдука, делија, традиционалне ношње и великог гостопримства. чувена је и надалеко позната ракија из шумадије. Од најстаријих времена она је симбол зрелости, чистоће и елеганције. Такође су чувена вина из шумадијске области, а о манастирима говоре списи и предања још из периода Немањића. Они су велики историјски споменик Српске културе и велика заоставштина и богатство Шумадије.

Србија - Планински предели Србије

Србија је богата планинским пределима који заузимају и највећи део њене територије. Планине Србије се протежу од панонских предела до граница са Црном Гором, Албанијом и Македонијом. Деле се на Родопске, Карпатско Балканске и Динарске планине. На њима имамо богат туристички и културни садржај. Издвојићемо неке које имају тренутно најбогатији садржај, док друге са својим потенцијалима нимало не заостају у природним богатствима.

Србија - планина Копаоник - Налази се у централној Србији 230 км од Београда. Територија Националног парка Копаоник обухвата површину од 11810 хектара у општинама Рашка и Брус. Уједно је и највећа планина централне Србије. Има више врхова од висине преко 1600 метара, до највишег дела масива тзв. Равног Копаоника са врховима: Гобеља 1934 метра, Караман Вучак 1936 метара, Суво Рудиште 1976 метара и Панчићев врх 2017 метара.

Србија - планина Тара - Налази се у западном делу Србије и припада унутрашњем појасу Динарида и заузима површину од 183 км2 . Дужина Таре је је 50 км, а ширина 22 км и има просечну надморску висину од 1200 метара. Највиши врх је Козји рид са 1591 метара. Тара је 1981 године проглашена за Национални парк.

Србија - планина Златибор - је планина која се простире на површини од око 1000 км² дугачка је 30 км, а широка и до 15 км. Пружа се правцем северозапад-југоисток. Највиши врх је Торник (1496 м). Налази се на 230км од Београда.

Србија - планина Златар - јепланина дуга 22км и широка 12 км, а налази се на простору између Лима, Бистрице, Нове Вароши и Пештера. Највиши врх Голо Брдо 1.627 метара. Планина Златар од Београда је магистралом ка мору удаљена 280, Због својих природних одлика и ваздуха који благотворно делује на људски организам, планина Златар је 2006. године уредбом Владе Србије проглашена ваздушном бањом. Сматрају је лековитом планином.

The offer in Serbia

Serbia - Its geographic position and history

Serbia is centrally located on the Balkan peninsula, and its central part is naturally passable in the direction north-south. This is the main reason of the strategic importance of Serbia.

Did you know that 16 Roman emperors were born in the region of today´s Serbia? It is the proof of the importance of its territory at that time already. One of the greatest Roman emperors, Constantin, was born on the territory of Serbia. There is a record on his birth which says that he was born in Nais (today´s Niš). The remnants of important Roman roads and towns now give evidence of six centuries of Roman rule on our territory – Gamzigrad, Sirmium, Mediana. There you can see remnants of various buildings. Serbia is very rich in Roman buildings and cultural monuments, that are being renovated and become a tourist attraction.

Due to its geographic position, Serbia is at the same time a Danube - basin and a Central-European country.

A large part of Danube flows through its territory, and it is located on an important corridor, through which goods was transported over centuries, as well as civilisation and new knowledge, between Europe and Asia.

Serbia was one of the first 30 countries in the world to be constituted as a „state“, as early as in the Middle Age. Many today´s developed countries did not have such an organization. Stephan Nemanya united Serbian tribes in the state Rashka, in the middle of the 12th century. United in this way, Serbia will exist in the following 200 years. Serbia became a kingdom in 1219. Serbian church became independent, got autokephality, lead by the patriarch Sava, and in 1345 it became an empire. The period of the dinasty of Nemanyich is related to the legends about Serbian knights, kings and emperors. Serbian folk poems are well known and famous in the world. German poet Goethe translated them to German in the 19th century.

History of the Dynasty

The Karadjordjevic dynasty is over two centuries old. In 1804, a wealthy Serbian clan chief and leader George Petrovic - known to his followers as "Karadjordje" "Black George", after his dark looks) - led the Serbs in an uprising against the Ottoman Empire which controlled the Balkans at that time. This first revolt against the Ottoman occupation in the Balkans is known in Serbian history as "The First Serbian Uprising" (Prvt Srpski Ustanak).

The Serbian uprising was successful for a while. Karadjordje established a government in Belgrade and in 1811 was confirmed the lawful ruler of Serbia and the right of succession was then vested in the family.

In 1813, the Turkish forces recaptured Belgrade and Karadjordje went to Austria. His son Prince Alexander returned to rule Serbia in 1842 but was deposed in 1858.

20th Century

In 1903, the Parliament of the Kingdom of Serbia requested that Prince Peter Karadjordjevic, grandson of Black George ascend the throne as King Peter I of Serbia. The new King brought democracy and leadership to Serbia. It was King Peter I who had John Stuart Mills' essay "On Liberty" translated into Serbian.

While the Balkan Wars in 1912 and 1913 resulted in the expansion of Serbia, the annexation of Bosnia-Herzegovina, formerly under Ottoman rule, by Austria enraged both neighbouring Serbia and the people of Croatia. Nationalist aspirations among the Southern Slavs in the Austro-Hungarian Empire for independence finally led to the assassination of Austrian Archduke Franz Ferdinand in Sarajevo in 1914 and within days the First World War had begun.

Post First World War

In 1918, before the end of the First World War, representatives of three southern Slavic peoples proclaimed by mutual consent the "Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes" and the monarch was King Peter I. King Peter I, however, had been ailing since 1914 at which time his son HRH Crown Prince Alexander assumed the duties of Regent.

King Peter I died in 1921 and he was succeeded by his son King Alexander I. The young King Alexander I had earned national and international fame as a soldier and commander in the Balkan Wars and the First World War. In 1922, King Alexander married HRH Princess Maria of Romania. King Alexander and Queen Maria had three sons: Their Royal Highnesses Crown Prince Peter, Prince Tomislav and Prince Andrej.

The Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes faced many threats. Neighbouring states coveted much of the country's territories and internal rivalries between the Serbs and Croats increased tension even further. By 1929, it was clear the King had no option but to impose reluctantly a Royal dictatorship.

King Alexander I promised to restore democracy to the newly renamed Kingdom of Yugoslavia once unity had been achieved and bureaucratic corruption expunged. In 1934, he was assassinated while on a state visit to France in Marseilles by a Macedonian terrorist working with Croatian extremists, with Hungarian and Italian support. The French Foreign Minister Monsieur Louis Barthou was also killed in the attack.

King Alexander's son, Crown Prince Peter, was only 11 years old at the time of the death of his father when he became King Peter II. Since the King was under age, three Regents were appointed and one was King Peter’s great uncle HRH Prince Paul Karadjordjevic.

The Second World War - The Illegal Communist Abolition of the Monarchy

By March 1941, all but one of Yugoslavia's neighbours was under Nazi domination or influence. Despite Prince Paul's pro-British sentiments, to avoid bloodshed and military defeat he felt obliged to sign the unpopular pact with Germany and Italy to insure Yugoslavia's neutrality. Shortly afterwards on 27 March 1941 the Regency was deposed in a military-led coup and King Peter II was declared of age.

Within a week, Germany along with its allies Bulgaria, Hungary and Italy invaded Yugoslavia and forced the government to surrender. The Royal Yugoslav Government made its way via Athens, Jerusalem and Cairo to London where King Peter II joined other monarchs and leaders of governments in exile from Nazi Germany occupied Europe.

The Axis occupied Yugoslavia, which was then dismembered and divided to satisfy Italian, Bulgarian, Hungarian and German demands. A puppet Croatian fascist state was proclaimed. Germany occupied Serbia, while Italy occupied Dalmatia and Montenegro.

Despite the collapse of the Royal Yugoslav Army two rival resistance entities formed to confront the occupying forces. The first internationally recognised resistance began in 1941 with the Chetniks led by the Royal Yugoslav Army Colonel Dragoljub Mihailovic, later promoted to General Mihailovic, and then appointed Minister of Defence in the government of the Kingdom of Yugoslavia. The other resistance body was that of the communist Partisans led by the communist party leader Josip Broz - later known to the world as Tito. During the occupation of the various parts of Yugoslavia by the Axis, a bitter civil war ensued between the two rival resistance entities.

The Allies, having initially supported the loyalist Chetniks led by General Mihailovic, later threw their support behind Tito. At the end of the war, the Partisans entered Belgrade in 1944 in the wake of Soviet tank brigades and established a totalitarian communist Government. Tito's communist government executed General Mihailovic and other loyalist officers in 1946 after an internationally condemned rump trial.

In November 1945 the monarchy was illegally abolished without a referendum and Yugoslavia remained a totalitarian single party state under the League of Communists for more than four decades. Their Majesties King Peter II, Queen Alexandra and their son Crown Prince Alexander (born 17 July 1945) were stripped of their citizenship and rights by the communist regime in 1947 and banned from returning to Yugoslavia. HM King Peter II never abdicated and remained in exile for the rest of his life.

The Royal Palace

The Royal Palace was built between 1924 and 1929 with the private funds of His Majesty King Alexander I (the grandfather of HRH Crown Prince Alexander). The Royal Palace was the home of King Alexander I and King Peter II (the father of Crown Prince Alexander). Today The Royal Palace is the home of Crown Prince Alexander and his family.

The architects were Zivojin Nikolic and Nikolay Krassnoff of the Royal Academy. The palace is built in the Serbian-Byzantine style. Attached to The Royal Palace there is a Royal Chapel dedicated to Saint Apostle Andrew The First-Called, the Patron Saint of The Royal Family. The chapel was built reflecting the monastery Church of Saint Andrew on the River Treska in Macedonia where the Holy Place of the medieval Serbian King Vukashin is located.

The Royal Palace is surrounded with pergolas, park terraces, swimming pools, pavilions and platforms. There are magnificent views from the palace towards the ridge of Dedinje Hill, Koshutnjak Forest, Topchider and Avala Mountain.

The ground floor reception rooms are very beautifully appointed. The Formal Entrance Hall is paved with stone and decorated with copies of medieval frescoes from the Monasteries of Dechani and Sopochani. The Blue Drawing Room is decorated in the Baroque style; the Golden Drawing Room (Palma Vecchio) and Dining Room are in the Renaissance style with impressive wood carved ceilings and bronze chandeliers. These rooms are ornately decorated with paintings of old masters and Renaissance painted Florentine Cassoni from the Royal collections. The Greater and Lesser Libraries are decorated in the same manner.

The White Palace

The White Palace (Beli Dvor) is located within the same complex as The Royal Palace and it was commissioned by command of His Majesty King Alexander I. The White Palace was built with the private funds of King Alexander I as the residence for his three sons HRH Crown Prince Peter (the future King Peter II and father of HRH Crown Prince Alexander), Prince Tomislav and Prince Andrej .

King Alexander I envisaged that his three sons would require their own private accommodation when they would become of age. The assassination of HM King Alexander I in 1934 in Marseille separated the king from his family, causing the destiny of his sons to take a different turn. The young King Peter II became the new master of the Dedinje Complex and continued to reside in The Royal Palace with his mother HM Queen Maria and his two brothers. The completion of The White Palace was supervised by King Peter II great uncle HRH Prince Regent Paul.

The White Palace took almost four years to finish (1934-1937) and it became the official residence on loan of HRH Prince Regent Paul and his family in waiting for King Peter II majority.

The architect was Aleksandar Djordjevich. The ground floor of this classicistic palace houses a large hall and a number of drawing rooms furnished in the style of Louis XV and Louis XVI with large Venetian chandeliers. There is also a library and a formal Chippendale dining room. The first floor apartments are reached by stairs and a Gallery overlooking the Hall. The attic has further rooms and another library.

Serbia – monasteries in Serbia

Serbian monasteries and Serbian – Byzantine painting of the Middle Age are world famous. The fresco The White Angel of Mileshevo is very well known. When the first satellite signal was sent from Europe to space, in „the package of human achievements“ - it was in fact the message to some reasonable beings that may exist in space – in it were the photos of men reaching the Moon, of the Great Wall in China and of the White Angel. That is the evidence of the importance of Serbian medieval art.

The state of Serbia

Serbia has existed for over 200 years.The beginning of the modern state of Serbia is the first Serbian insurrection in 1804. It was the beginning of the restauration of the state of Serbia and the liberation of Turks led by Karadjordje. It continued after the second Serbian insurrection, led by Duke Milosh Obrenovich. It was during the reign of the dinasty Obrenovich that Serbia finally, after 500 years, was liberated from the Turkish rule. On 6th April 1867, the sultan´s ferman from 29th March was read on Kalemegdan, and Ali Riza pasha, the last muhafis of Belgrade, handed in to Duke Mihailo the keys of all the towns in Serbia. Serbia finally became an independent and free country.

Serbia today

Today, in the 21st century, Serbia tends to join modern European countries, building its infrastructure, spreading Serbian culture, and developing its tourist offer. At the moment, two most popular Serbian brends are Gucha and Exit. We hope that the number of our brends will grow.

Serbia – surface and demography

Serbia has the surface of 88.361km2 and about 9.8 million inhabitants. It has, after Romania, the largest population in the south-east Europe, and it borders 8 countries. It borders Hungary in the north, Romania in the north-east, Bulgaria in the east, Macedonia in the south, Albania and Montenegro in the south- west, Croatia and Bosnia-Herzegovina in the west. The capital city of Serbia is Belgrade, with the population of 1.576.124 . Belgrade is the administrative and economic centre of Serbia.

Serbia is important as a Danube-basin and a central-European country because the Panonian space is open, and the Danube, as one of the two longest navigable European rivers flows through Serbia in the length of 588km, so Serbia is connected to 7 countries by the Danube.

Serbia - Geographical regions and relif

The basic relief structures are: the plain of the Panonian valley in the north, the low region of Shumadia in the central part and the mountain region in the western, southern and eastern parts of Serbia. There are also the valleys of the rivers Timok and Drina.

Voivodina - Geographical position and history

Voivodina is the flat part of the Panonian Valley. It was developed in the conflicts of different empires: Roman, Byzantine, Ottoman and Austro- Hungarian. It was settled by the Germans, Jewish, Tsintsars, Greeks, Armeninans, after the Hungarians, Slowaks and Ukrainians had already settled there. That is why one can find so much beauty in the cultural heritage of Voivodina. It is considered that the beginning of Serbian litteracy stems from Voivodina. The first Serbian high school was opened in 1871 in Sremski Karlovci. Matica Srpska was founded in 1826, and Serbian National Theater in 1861. The world´s oldest literary journal still being published, Letopis, was started in 1825. Voivodina was homeland to the famous engraver Orfelin, as well as to the satirist Jovan Steria popovich, the scientist Mihailo Pupin, the painter Urosh Predich, the poet Jovan Jovanovich Zmay, the poet Miroslav Antich.

Voivodina occupies 24.3% of the territory of Serbia. In this plain there are only two mountains, which were islands in the Panonian sea – Frushka Gora, with over 30 monasteries, and the mountains of Vrshats. In Voivodina you can find large and navigable rivers with low banks and numerous river islands with rich vegetation, especially along the Danube, the Sava, the Tamish and the Tisa.

As well as having a lot of agricultural land, Voivodina is rich in petrol, gas, navigable rivers, thermal springs and spas. Hunting and fishing is very popular, and there are also the protected regions: swamps with rare species, Deliblat sand, Frushka gora and the mountains of Vrshats with rich forest ecosystems and opportunity for recreation.

Shumadio - Geographical position and history

Shumadia is in the central part of Serbia. It is marked by the two Morava rivers, the Danube, the Sava, the Kolubara and the Suvobor. Shumadia occupies 9.5% of the territory of Serbia. This is a region with low hills, open widely and inclined towards the north and the north-east.

The name Shumadia was first mentioned in 1713, in one act of the Belgrad metropolitan´s diocese. It was named after vast thick woods, which covered a large part of its territory up to the middle of the 19th century. It is said that the woods covered this region already in the 16th century.

Shumadia is surrounded by large rivers in wide open valleys, and within it are smaller rivers. Shumadia is a vast region with good roads in all directions. It has a moderate continental climate and a good annual distribution of rainfall, quality soil of high fertility and variety. Shumadia is a region with well preserved and clean nature, as well as with a rich history.

In Shumadia the Serbian revolution started in the beginning of the 19th century – the first Serbian insurrection (Orashats 1804). It is the region of haiduks, of fighters, of traditional costumes and true hospitality. Shumadian brandy is famous and well known. Since time immemorial it has been a symbol of ripeness, purity and elegance. Shumadian wines are also well known, and monasteries were mentioned already in the acts and legends from the period of the dinasty of Nemanyich. They are an important monument of Serbian culture, and a great heritage and wealth of Shumadia.

The mountainous regions of Serbia

Serbia is rich in mountainous regions, which occupy the largest part of its territory. The mountains of Serbia stretch from the Panonian regions to the frontiers of Montenegro, Albania and Macedonia. They are cathegorized as Rodop, Carpathian – Balkan and Dinar mountains. There we have a rich tourist and cultural offer. We will mention some of those that have the richest offer at the moment, although the others do not fall behind in natural beauties.

Serbia – the mountain Kopaonik – It is in the central Serbia, 230km away from Belgrade. The territory of the National Park Kopaonik has the surface oh 11810 hectars in the municipalities Rashka and Brus. It is also the highest mountain of Serbia. It has several peaks over 1600m high. Ravni Kopaonik is its highest part, with peaks:Gobelja 1934m, Karaman Vuchak 1936m, Suvo Rudishte 1976m and Panchich Top 2017m.

Serbia – the mountain Tara – It is in the western part of Serbia and it belongs to the inner belt of Dinarids. It occupies the surface of 183km2. The length of Tara is 50km and the width is 22km. Its average altitude is 1200m. The highest peak is Kozji Rid, 1591m. In 1981, Tara was declared a National Park.

Serbia – the mountain Zlatibor – It is the mountain which stretches over 1000km2 . It is 30km long and up to 15km wide. It stretches in the direction northwest-southeast. The highest peak is Tornik (1496m). It is 230km away from Belgrade.

Serbia – the mountain Zlatar – It is a mountain 22km long and 12km wide. It lies between Lim, Bistrica, Nova Varosh and Peshter. The highest peak is Golo Brdo, 1.627m. The mountain Zlatar is 280km away from Belgrade, if you take the highway to the seaside. Due to its natural features and the fresh air, which has a beneficial effects on the human body, the mountain Zlatar was declared an air spa, by a government act in 2006. It is considered a mountain with healing properties.