Укупно приказа странице

Translate

понедељак, 20. јануар 2014.

Чланак др Чедомира Антића, члана Крунског савета у „Политици“ од 20. јануара 2014. године


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Двор

Живимо у земљи парадокса. Током протекле деценије вероватно највећих улагања у нашу културу од 1980. године, најважније њене установе - Народни музеј и Народна библиотека - биле су затворене дуже него током два светска рата заједно. Без задовољавајућег, трајнијег решења. Поред тога, у тешкоћама су били Музеј савремене уметности, Историјски музеј... Један од ретких музеја који је током свих ових година радио и угостио стотинак хиљада посетилаца био је Дворски комплекс на Дедињу.

Држава није, током свих ових година, помислила да врати ово здање престолонаследнику Александру Другом Карађорђевићу. Пристала је само да му дозволи да се врати на своју дедовину. Од његовог повратка имала је само и искључиво користи. Поред хуманитарног рада и деловања у прилог јавном добру, принц Александар својим присуством у дворовима својих предака суштински доприноси популаризацији и значају дворова као споменика културе и њихових збирки које су данас доступне грађанима и туристима. До 2001. године Дворски комплекс на Дедињу био је „забрањени град". Крајем 1999. присуствовао сам предавању које је једна наша историчарка уметпости одржала о Белом и Краљевском двору. Представила је свој вишегодишњи рад настао на збирци црно-белих фотографија, пошто јој никада није било дозвољено да посети предмет њеног научног занимања који се налазио свега неколико километара удаљен од њеног стана.

Данасје Дворски комплекс, упркос јавно израженој доброј вољи владе, у јако лошем стању. Финансирање његовог одржавања, које је годинама било предмет политичких игара и зловоље политичара, готово да је прекинуто. Данас се поставља питање опстанка музејских збирки смештених у две просторије Двора који се не греје, прокишњава, чије осамдесет година старе водоводне цеви пуштају већи део воде која кроз њих пролази... Музејске збирке и зграда чији кустоси не примају плате. Да ли неко заиста мисли да држава може да поседује неку такву вредност и даје препусти зубу времена? Зашто увек током протекле четврти века имамо прилике да гледамо исти образац: незаинтересованост власти и њену спремност да штеди на свему што неће непосредно штетити рејтингу и изборном успеху? Дугорочна, ненадокнадива штета није брига оних чију су савест преузеле маркетиншке агенције, а одговорност „спин-доктори".

Колико ће коштати Дворски комплекс када пропадне уметничка збирка која вреди стотинак милиона долара или када се дворске зграде саме сруше? Да ли постоји држава у источној Европи чији је принц у хуманитарне сврхе успео да прикупи 17 милиона евра, који је промовисао своју земљу у свету и доприносио њеној крхкој стабилности, а да је готово сваке године био мета најтежих оптужби у вези с трошењем буџета који је углавном био мањи од средстава намењених Дворском комплексу у време када га нису посећивали туристи и када није доносио приходе држави. Добар пример је Опленац. Тамо ради само оно о чему се брине Задужбина краља Петра Првог. Остало „припада народу", па или се услед небриге и зуба времена само од себе срушило или је под стечајном управом.


Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040
Please visit: www.royal.rs

Нема коментара:

Постави коментар