Укупно приказа странице

Translate

word clok

word clok

уторак, 16. август 2016.

Данас 95 година од смрти краља Петра Првог Ослободиоца


Данас се навршава 95 година од смрти краља Петра Првог Карађорђевића, највољенијег српског краља, који је Србију задужио много, прије свега либерално-демократским погледом на свијет и великим побједама у Првом свјетском рату.


Краљ Петар Први Ослободилац остаће упамћен у српској историји као европски либерал, први уставни владар, врховни командант херојске ослободилачке војске, али прије свега као владар који је имао разумијевања и волио свој народ.
Краљ Петар је на власт дошао након мајског преврата 1903. године и убиства посљедњег српског владара из династије Обреновић, Александра и његове супруге Драге, а владао је све до своје смрти 1921. године.
Петар је био Карађорђев унук, и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића.
Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату, придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.
Од самог почетка своје владавине, краљ Петар Први суочио се са озбиљним препрекама – земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито послије кризе изазване анексијом БиХ 1908. године.
Под врховном командом Петра Првог, Србија је побиједила у оба Балканска рата, против Турске 1912. и Бугарске 1913. године, и Србији су припојене ослобођене територије Рашке области, Косова, Метохије и Македоније.
Због сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра Првог се погоршало и он је 24. јуна 1914. пренио краљевска овлашћења на престолонасљедника Александра.
Мјесец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први свјетски рат.
Вијест о Првом свјетском рату добија у Врањској бањи и одатле одлази на фронт, а након величанствених побједа на Церу и Колубари 1914, и уласка Њемачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље.
Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарјелог краља, али он је, ипак, доживио да дочека коначну побједу и ослобођење Србије, и стварање нове државе – Краљевине СХС, настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
Краљ Петар Први Карађорђевић умро је 16. августа 1921. године, а сахрањен је шест дана касније на Опленцу, задужбини Карађорђевића.
Краљ Петар је основну школу и гимназију завршио у Београду, а даље школовање је наставио у Женеви.
По завршеном школовању септембра 1861, Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године.
У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање.
Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије, те је превео чувено дјело енглеског филозофа и политиколога Џона Стјуарта Мила „О Слободи“.
У љето 1883. године оженио се црногорском принцезом кнегињом Љубицом-Зорком, са којом је имао петоро дјеце.
Што се тиче његове политичке каријере, након убиства кнеза Михаила Обреновића у мају 1868. године, донесена је одлука да се Карађорђевићима забрани повратак у земљу и одузме сва имовине.
Након неуспјеле Тополоске буне 1877. укључио се активно у политички живот Србије.
Мајски преврат означио је и повратак Карађорђевића на престо, па је тако након што је војска извела државни удар, кнежевић Петар Карађорђевић проглашен за краља.
Петар је крунисан 21. септембра 1904. године, а након 45 година Карађорђевићи су поново дошли на чело Србије.

Извор: СРНА

Нема коментара:

Постави коментар