ЕМИР КУСТУРИЦА: СЕВЕР, ЈУГ, ИСТОК, ЗАПАД

Где смо ми у светској причи? Тешко питање. Најчешће мењамо стране света да би нам било потаман. Уби нас фукара. Духовна и материјална. Кнез Михајлову у Београду није направио гољо, него богати трговци, Требиње је настало управо као израз богатства, мостарске магазе нису пунили клошари. Где год погледаш, пре или касније, надвлада фукара.

Све што је краљ Александар направио остало је да сведочи како је ова моја теза о фукари тачна. Друг Тито се после Другог светског рата уселио у Бели двор к'о они сиромаси из Буњуеловог филма „Виридијана“. Одмах је оптужио Карађорђевиће да су покрали злато и есцајг и разне дрангулије однели у Лондон. Пре неки дан је отворен Титов трезор и баш тамо су нађене наведене ствари. Ко је онда лопов, богаташ или онај који се уселио у вилу „лопова“? То се код нас никада не сазна. Како год окренеш, богаташи на крају страдају од праведника.

Пред очи ми излазе поједини амерички филмови с њиховом историјском тематиком. Тамо се лепо види како су се обогатили Американци у току Првог светског рата. Намакли су лову на трговини оружјем и ратној економији као најбољем предузећу, развили војну индустрију, а онда и лаку. После су могли да контролишу цену нафте у читавом свету и, када су бечки Јевреји направили Холивуд, завладали су светом. Тек преко утицаја филмова и касније телевизије они су кренули у контролу људских снова широм планете. Када су шездесетих стигли Битлси и Стоунси, ствар са контролом је већ била забетонирана. Управо због лаке индустрије су на крају и победили Совјетски Савез. Људи воле да се забављају, а не да раде као што се тврди.

И ја сам део светског ентертаинмента. Доказујем друге ствари од Холивуда пошто ми ђаво не да мира. Таман када сам зарадио за пензију, ја сву лову коју сам узео од филма и музике вратио филму и музици: све сам скркао у Мећавник. Није ми жао. Мећавник је одговор на питање где сам ја у тој причи. Кад већ не могу да одговорим где смо ми у тој причи. Али има и једна прича која прича где смо ми у тој причи.

Када сам почео изградњу Мећавника, на прву кућу која је добила кров и оџак, хтео сам да ставим петла од гвожђа. Не само због оријентације у простору и што је то био поклон доброг пријатеља. Није наодмет да човек зна где су му стране света. Као један од мноштва детаља, он је требало да буде слика и прилика становања. Нисам ни сањао да ће његово постављање на димњак постати психолошки трилер.

Петао је стајао на две укрштене железне шипке, на чијим крајевима су под правим углом стајале заварене стрелице – север-југ и исток-запад. Никако ми, због путовања, није полазило за руком да поставим петла. Што је још горе, железна скаламерија је стајала на излазу, уз велику капију Мећавника. Обавезно ми је у пролазу поглед летео према небу и оџаку. У журби и сталним путовањима та слика петла и показивача страна света је путовала са мном и као једна од бројних неважних ствари стварала нелагоду несвршеног посла.

Када ми је прекипело, за време летње турнеје на југу Француске, телефоном сам позвао домара на Мећавнику и рекао му:

– Спреми се, Мића, сутра, када стигнем на брдо, има да закуцамо ороза на оџак!

– Како ћемо, професоре, сутра је недеља?

– Нема везе, учини ми то, одужићу ти се!

– Ма не мора то, профо, ево, идем одмах!

Стојим ја испод куће, а Мића се пење на врх крова па као мађионичар пређе до оџака. Баци конопац мени у наручје. Закачим ороза и стране света и он полако извуче скаламерију на кров. Пажљиво је придигне и мени лакну. Коначно је ствар са странама света готова. Одем у сластичарну преко пута и задовољан наручим кафу. За то време, Мића на крову мајсторише. На крају одем на спавање, изморила ме путовања.

Ујутро, прва ствар, пре умивања, била је да изађем и видим петла који се на ветру окреће, али и стрелице које показују стране света.

Приближим се и видим нешто није у реду. Узмем компас и видим да је север на истоку, а југ на западу?! Побеснео од ове истине, смејем се као онај доктор из филма „Пинк Пантер“. Окренем телефон Миће домара:

– Шта ово уради, црни Мића?

– Профо, дао сам све од себе и није могло боље.

– Али, земљаче, пореметио си стране света!

– Шта сам урадио?!

– Побрк'о си стране света.

– Ма, нисам мајке ми, постоље ми, профо, све диктира, избушене четири рупе, немам ја куд.

– Па јеси ли знао да ће ти север отићи на исток?

– Јесам, али контам, ко зна, можда то и није све тако како они кажу!

– Није лоше знати стране света, не треба сумњати да је север на северу, југ на југу, исток на истоку, а запад на западу!

ПрессРС

ПРИЈЕМ У БЕЛОМ ДВОРУ ПОВОДОМ ПОСЕТЕ ВОЛФСБЕРГ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ИСТАКНУТИХ ПРИВРЕДНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ СРБИЈИ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследнк Александар и Принцеза Катарина присуствовали су  вечерас пријему у Белом Двору поводом посете истакнутих привредника, банкара и инвеститора из Швајцарске Србији у коорганизацији Швајцарске амбасаде и Волсфберг платформе за менаџмент и  пословни развој. 

Пријему су присуствовали Њ.Е. г-дин Небојша Стефановић, председник Народне Скупштине Републике Србије, посланици Народне Скупштине, чланови дипломатског кора, Њ.Е. г-дин Абделкадер Месдоуа, амбасадор Алжира, Њ.Е. г-дин Мажид Хамлауи, амбасадор Туниса, Њ.Е. г-дин Абделах Загоур, амбасадор Марока, Њ.Е. г-дин Мехмет Кемал Божај, амбасадор Турске, Њ.Е. г-дин Хајнц Вилхелм, амбасадор Савезне Републике Немачке, Њ.Е. г-дин Вилијам Инфанте, стални координатор Уједињених Нација у Србији, најеминентнији стручњаци српске привреде, истакнути уметници, који су се окупили зарад развоја будуће сарадње и разумевања двају друштава са циљем унапређења привреде и инвестиционих потенцијала у Србији.

Reception for Wolfsberg delegation of prominent businessmen from Switzerland at The White Palace

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine attended a reception at the White Palace tonight for the visit of prominent businesspersons, bankers and investors from Switzerland to Serbia, co-organized by the Embassy of Switzerland and Wolsfberg platform for management and business development.

The reception gathered H.E. Mr. Nebojsa Stefanovic, Speaker of the Parliament of Republic of Serbia, members of the National Assembly, members of diplomatic corps, H.E. Mr. Abdelkader Mesdoua, Ambassador of Algeria, H.E. Mr. Majid Hamlaoui, Ambassador of Tunisia, H.E. Mr. Abdellah Zagour, Ambassador of Morocco, H.E. Mr. Mehmet Kemal Bozay, Ambassador of Turkey, H.E. Mr. Heinz Wilhelm, Ambassador of Germany, H.E. Mr. William Infante, UN Resident Coordinator to Serbia, eminent experts of the Serbian economy, prominent artists, writers for the sake of development of future cooperation and understanding between the two countries with the aim of improving the economy and investment opportunities in Serbia. HRH Crown Prince Alexander, Wolfsburg's CEO Mr. Tony Šonberger and H.E. Mr. Jean-Daniel Ruch, Swiss Ambassador to Serbia spoke on behalf of cooperation between the two countries and further prospect for growth.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

СРБИ ЖЕЛЕ МОНАРХИЈУ

Београд - Према резултатима истраживања Агенције  Intelligence  из Београда, 39,7 посто грађана Србије сматра да је обнова парламентарне монархије добра идеја, изричито против је 32,3 одсто, док 27,4 посто нема став о томе.

Ова компанија за тржишна истраживања јуче је у београдском Медија центру представила прво истраживање на тему обнове монархије и репутације актуелног старешине Краљевског дома Карађорђевић принца Александра. Миљан Премовић, извршни директор Интелигенса, објаснио је да је истраживање спроведено између 11. и 16. априла ове године. Испитано је укупно 1.615 испитаника у 16 места у Србији без Косова и Метохије. Премовић каже да је „истраживање четвороструко стратификовано - по регионима, полу, старости и урбано-руралним срединама и да носи интервал поверења до 95 одсто, што га чини довољно добрим и за научне публикације“.

- Главни инспиратор овог истраживања заправо је водећи светски стручњак за брендирање нације Сајмон Алконт, који сматра да је Србија једна од земаља у којој је највећа вероватноћа да се обнови монархија. Зато смо одлучили да јавности пружимо увид у једну од неистражених друштвених тема и покажемо расположење према обнови монархије. Питање личи на евентуално референдумско изјашњавање: да ли Србија треба да буде парламентарна монархија. Узорак у потпуности одражава социодемографску структуру Србије, без КиМ, према попису из 2011. - каже Премовић.

Према његовим речима, истраживања су показала да су „за“ парламентарну монархију углавном мушкарци са средњим образовањем или без запослења из урбаних средина, док су против високообразовани и пензионери и то пре свега у Београду. За разлику од престонице, где је највише противника обнове монархије - 45,8 одсто, већина у Војводини и у централној Србији - са по 40,9 посто је за повратак парламентарне монархије.

- Престолонаследник Александар Карађорђевић је апсолутно препознатљив у јавности. За њега је чуло 94,2 одсто пунолетних грађана, али 42,2 посто нема јасно мишљење о њему. Као најпозитивније код њега грађани оцењују хуманитарни рад 37,5 и стипендирање студената и ђака 13,7 одсто, док му 43,5 посто грађана највише замера недовољно познавање српског језика - рекао је Премовић.

У агенцији истичу да се током анкете водило рачина да се избегну медијски утицају на резултате овог истраживања. Историчар и члан Крунског савета Чедомир Антић изјавио је за Данас да је „ово први пут за 23 године колико Србија има другу републику и током којих су донета два устава да се питање обнове монархије поставља на овај начин“.

- Наравно да би, у евентуалној референдумској кампањи, поготово ако би власт била против тога, резултат био неповољнији. Међутим, овај резултат не показује снагу монархистичког покрета, нити престолонаследникову харизму, него да је република у кризи. За председника Републике 1990. гласало је близу пет милиона грађана, а прошле године скоро упола мање. То је знак да људи председника виде као краља који није обавезан уставом и који кад победи, победи и његова странка, без обзира да ли је добила већину или не. Вероватно да сви који би желели да стабилизују Србију виде да је потребан човек који симболизује државу, краљује а не влада, како би читава наша политика могла да се сведе на изборну и парламентарну борбу, рад премијера и његову опозицију - каже Антић.

ИЗВОР: Данас

АУТОР: Ј. ТАСИЋ

Резултати истраживања о обнови монархије у Србији

Извор: Напредни клуб

Компанија која се бави истраживањем тржишта, испитивањем понашања потрошача и јавног мњења Intelligence д.о.о. из Београда је објавила данас 9. маја 2013. године резултате истраживања о обнови монархије у Србији и репутацији ЊКВ Александра II Карађорђевића. Испитивање је спроведено на узорку од 1615 испитаника, четвороструко је стратификовано, а испитивани су грађани у 16 места широм Србије.

Извор: Напредни клуб

ЗЕМНИ ОСТАЦИ Њ.В. КРАЉИЦЕ АЛЕКСАНДРЕ ВРАЋЕНИ У СРБИЈУ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар са супругом Њ.К.В. Принцезом Катарином и њеним сином г-дином Дејвидом Ендрјузом као и високим изаслаником Министарства иностраних послова Грчке Њ.Е. амбасадором Дионисиосом К. Коделасом и амбасадором Србије у Грчкој Њ.Е. г-дином Драганом Жупањевцем допратили су ковчег са земним остацима Њ.В. Краљице Александре који су данас званично пренети из Атине у Београд.

Земни остаци Њеног Величанства Краљице Александре ексхумирани су јутрос на Краљевском гробљу Татој поред Атине, у присуству Њихових Краљевских Височанства Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, Њ.К.В. Принцезе Ирене од Грчке, г-ђе Алисон Ендрјуз, ћерке Њ.К.В. Принцезе Катарине, др Енџи Маргаритис Ендрјуз, супруге г-дина Дејвида Ендрјуза, снахе Принцезе Катарине, г-ђе Бети Румелиотис сестре Принцезе Катарине са супругом г-дином Џорџом Румелиотисом, Професора др Кристоса Бартсокаса, г-дина Вагелис Крониса, г-дина Петроса Макаса и његове супруге г-ђе Евелин Вогесис, г-ђе Ирене Василопуло, г-дина Маноса Иоанидиса, г-дина Танасиса Киратсуса, др Зисис Боукоувалас, др Крисанти Роутзунис Констадакатос и гђе Алкисистис Приноу председника Лајфлајн Хелас хуманитарне организације, г-дина Џорџа Давласа и његове супруге г-ђе  Елене Давлас, г-дина Јаниса Сахиниса, г-ђе Анастасије Папаманолис, г-дина и г-ђе Никос и Рое Константас, г-дина Василиса Коутсавлиса као и Њихових Екселенција амбасадора Србије г-дина Драгана Зупањевца, Црне Горе г-дина Иве Арменка, Мађарске г-дина Џејми Бербериса, Јордана г-дина Сакер Малкавија, Швајцарске г-дина Лоренза Амберга, г-ђе  Кристиане Амберг, г-дина Дионисиса Коделаса, Пољске г-дина Мациеј Криша и амбасадора добре воље УНЕСЦО-а  г-ђе Маријане Вардинојанис. На аеродрому у Атини испратили су је представници Грчке Православне цркве Његово Високопреосвештенство Митрополит Атхинагорас и архимандрит Патрикио.

На аеродрому „Никола Тесла” у Београду ковчег са земним остацима Њ.В. Краљице Марије, дочекали су професор Оливер Антић, специјални саветник Председника Србије, Њ.Е г-дин Демостен Стоидис, амбасадор Грчке у Србији и Његово Пресовештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије по благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја.

Земни остаци Њ.В. Краљице Александре су затим пренесени у Краљевску капелу Св. Андреја Првозваног где је помен служио Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј. У свом обраћању, Патријарх је потом нагласио: „Захвални смо Богу јер је прошло време у коме је било забрањено да се врате у своју земљу и да почивају у земљи за коју су живели чланови Краљевске породице Карађорђевића. Велика је неправда исправљена, Слава Господу!“

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар одржао је веома дирљив говор на одру своје мајке: „Хвала вам свима што сте се окупили данас овде, да одамо почаст мојој мајци, Њеном Величанству Краљици Александри од Југославије. Желео бих посебно да се захвалим Његовој Светости Патријарху Иринеју што је овде данас и на свим његовим молитвама. Моја мајка удала се за мог оца док је он био у изгнанству за време Другог светског рата. Делила је са њим трагедију насилне одвојености од сопствене земље и народа. Ускоро ће они поново бити заједно у вечном пребивалишту на Опленцу и тако испунити завештање мог прадеде Краља Петра I да сви чланови породице Карађорђевић буду сахрањени на једном месту.

Захваљујем се свим члановима Владе Србије на великој подршци. Посебну захвалност дугујем Државном одбору за пренос посмртних остатака чланова породице Карађорђевић, као и професору Оливеру Антићу на његовој личној иницијативи и ангажовању овим поводом. Такође, желим да се захвалим и и високом представнику Министарства спољних послова Грчке, амбасадору Дионисијусу Коделасу и амбасадору Србије у Грчкој Драгану Жупањевцу. Хвала свима који су били истрајни и помогли на овом путу.

Вратили смо Краљицу у њену земљу. Добродошла кући, мајко! Слава јој!“

Проф. др Оливер Антић, специјални саветник председника Србије, Њ.Е. г-дина Томислава Николића, такође се обратио присутнима: „Ево о Ускрсу дешава се и симболично ускрснуће и духовно по коме је наш народ био познат. Огромну захвалност дугујемо Српској Православној Цркви која је учинила што је мало која умела и могла да и када државе нема, она заузме њену улогу, кад држава застрани против својих интереса да је она својом молитвом и мудрошћу заштити. Тужна краљица, како ју је народ звао, се вратила у своју земљу. Виша сила нас је привилеговала и дала нам историјску мисију да сада исправимо велику неправду која је и велики грех учињен оцу Србије Карађорђу Петровићу и његовој породици којој су одузели не само сва права за живота, већ и у смрти. Данас је то исправљено. Њихова Величанства Краљ Петар Ии, Краљица Марија и Краљица Александра вратили су се својој Србији!“

Пријем за државне званичнике, чланове Крунског Савета и верске великодостојнике уприличен је након црквене службе.

Краљица Александра била је кћерка Њ.В. Краља Александра од Грчке и Њ.К.В. Принцезе Аспазије од Грчке и Данске (рођене Аспазије Манос). Краљица Александра родила се у Атини, у Грчкој, 25. марта 1921, а умрла је 30. јануара 1993. у Источном Сасексу у Енглеској. Краљица се школовала у Вестфилду, а затим у школи Хитфилд. После завршеног школовања у Енглеској, Краљица Александра је живела код г-ђе Озан у Паризу. Краљица је била претходно сахрањена на Краљевском гробљу палате Татои у близини Атине.

Посмртни остаци Њеног Величанства Краљице Александре почиваће у Капели Св. Андреја Првозваног до званичне државне сахране Њихових Величанства Краља Петра ИИ, Краљице мајке Марије и Краљице Александре која ће бити обављена 26. маја у Цркви Св.Ђорђа на Опленцу у маузолеју Краљевске породице.

Дворска капела у Краљевском комплексу на Дедињу отворена је за мимоход грађана сваког викенда, суботом и недељом, од 10 до 14 часова. 

Repatriation of HM Queen Alexandra Remains to Serbia

His Royal Highness Crown Prince Alexander and Her Royal Highness Crown Princess Katherine with her son Mr. David Andrews and High representative of the Ministry of Foreign Affairs of Greece H.E. Mr. Dionysius K. Kodellas and H.E. Mr. Dragan Zupanjevac, Ambassador of Serbia to Greece accompanied the coffin with the earthly remains of Her Majesty Queen Alexandra from Athens to Belgrade in the official repatriation ceremony.

The Remains of HM Queen Alexandra were disinterred this morning at the Tatoi Palace Royal Cemetery in the presence of Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, HRH Princess Irene of Greece, Mrs. Alison Andrews, daughter of HRH Crown Princess Katherine, and her daughter in law, the wife of Her Royal Highnesses’ son Mr. David Andrews, Dr. Angie Margaritis Andrews and Princess’ sister Mrs. Betty Roumeliotis and her husband Mr. George Roumeliotis, Professor Dr. Christos Bartsocas, Mr. Vaggelis Chronis, Mrs. Petros, Machas and his spouse Mrs. Evelyn Vougessis, Mrs. Irene Vassilopoulou, Mr. Manos Ioannidis, Mr. Thanassis Kyratsous, Dr. Zissis Boukouvalas and Mrs. Alkistis Prinou – President of Lifeline of Hellas, Mrs. Ioanna Germanou, Dr. Chrysanty Routzounis Konstadakatos, Mr. George Davlas and his spouse Mrs. Elena Davlas, Mr. Giannis Sahinis, Mrs. Anastasia Papamanolis, Mr. and Mrs. Nikos and Roe Konstantas, Mr. Vassilis Koutsavlis, President of Friends of Tatoi, together with Their Excellences Ambassador of Serbia Mr. Dragan Zupanjevac, Ambassadors of Montenegro Mr. Ivo Armenko, Hungary Mr. Jaime Barberis, Jordan Mr. Saker Malkawi, Switzerland Mr. Lorenzo Amberg and Mrs. Christiane Amberg, Ambassador Mr. Dionyssis Kodelas, Ambassador of Poland – Mr. Maciej Krych, Mr. Chronis and Goodwill Ambassador of UNESCO Mrs. Marianna Vardinoyannis.

The Remains of HM Queen Alexandra were seen off by representatives of the Greek Orthodox Church at the airport in Athens His Eminence Metropolitan Athinogoras and Archimandrite Patrikio.

At the Nikola Tesla Belgrade Airport the coffin with the Remains of HM Queen Alexandra was awaited for by Professor Oliver Antic, Special Advisor to President of Serbia, H.E. Mr. Demosthenes Stoidis, Ambassador of Greece in Serbia, and His Grace Vicar Bishop Atanasije of Hvosno with the blessing of His Holiness Patriarch Irinej of Serbia.

A memorial service for HM Queen Alexandra was officiated by His Holiness Patriarch Irinej of Serbia at the Royal Chapel of St Andrew the First Called at the Royal Compound in Dedinje. In his address afterwards, the Patriarch has emphasized: “We are grateful to the Lord that time when they have been forbidden to come back to their country, and to have a final rest at the country that members of Karadjordjevic Royal Family lived for is finally over. The huge injustice has been rectified, praise the Lord!”

HRH Crown Prince Alexander gave a moving speech: ”Thank you all for gathering here today to pay respect to my mother, HM Queen Alexandra of Yugoslavia. I wish to express my special gratitude to His Holiness Patriarch Irinej for being here today and for all his prayers. My mother got married to my father King Peter II while he was in exile during World War II. She shared with him the tragedy of being torn away from his country and his people. Soon they will be together in their eternal place of rest in Oplenac, thus fulfilling my great-grandfather’s King Peter I legacy to have all the members of Karadjordjevic family buried there.

I thank to all members of the Government of the Republic of Serbia for their great support. I owe special gratitude to the State Commission for the transfer of Karadjordjevic family members' remains as well as to Prof. Oliver Antic, for his personal initiative and engagement in this undertaking. I would also like to express gratitude to the High Representative of The Ministry of Foreign Affairs of Greece H.E. Ambassador Dionyssios Kodellas and Serbian Ambassador to Greece H.E. Ambassador Dragan Zupanjevac. I thank everybody who were persistent in helping this journey come true.

We have brought the Queen to her country. Welcome home, mother! Eternal glory to her! “

Prof. Dr. Oliver Antic, Special Advisor to President of Serbia, H.E. Mr. Tomislav Nikolic, also made an Serbia!“

address : “After the Easter, we are witnessing symbolic and spiritual resurrection that our nation has been famous for. We owe a huge gratitude to the Serbian Orthodox Church, that has done so much, and that even took the role of the state when the state lost direction, to protect the state with its prayers and its wisdom. The sad Queen, as she was titled by the people, came back to her country.  We were privileged by the higher power, and were given a historic mission to undo a huge injustice and a great sin inflicted on father of Serbia Karadjordje Petrovic and his family, that was stripped of basic rights not just in life, but in death as well. Today we rectified that. Their Majesties King Peter II, Queen Maria and Queen Alexandra came back to their

Following the Church service a reception for state representatives, members of the advisory bodies to the Crown and Religious dignitaries took place at The Royal Palace.

Queen Alexandra was the daughter of HM King Alexander of the Hellenes and HRH Princess Aspasia of Greece and Denmark (nee Aspasia Manos). Queen Alexandra was born in Athens Greece 25 March 1921 and died 30 January 1993 in East Sussex England. The Queen was educated at Westfield, the junior school of Heathfield, then she went to Heathfield. Following schooling in England Queen Alexandra went to Mademoiselle Ozanne in Paris. The Queen was previously buried at Tatoi Palace Royal Cemetery near Athens.

HM King Peter II, HM Queen Alexandra and HM Queen Mother Maria will remain at The Royal Chapel of St. Andrew the First Called until the State Funeral on 26 May in the Church of St. George Royal Mausoleum in Oplenac.

The Royal Chapel in the Royal Compound in Dedinje is open every weekend for visitation, on Saturday and Sunday, from 10 am to 2 pm.

http://www.youtube.com/watch?v=KS-zR_6tJAM&feature=youtu.be





Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ЗЕМНИ ОСТАЦИ КРАЉИЦЕ АЛЕКСАНДРЕ СТИЖУ У СРБИЈУ

Земни остаци краљице Александре Карађорђевић, супруге последњег југословенског монарха Петра II Карађорђевића, из Грчке у Србију стижу у четвртак
БЕОГРАД - Земни остаци краљице Александре Карађорђевић, супруге последњег југословенског монарха Петра Другог Карађорђевића, биће пренети из Грчке у Србију у четвртак, 9. маја, најавила је данас породица Карађорђевић.
Земне остатке ће у четвртак на београдском аеродрому "Никола Тесла" дочекати саветник председника Србије Оливер Антић, амбасадор Грчке у Србији Демостен Стоидис, амбасадор Данске у Србији Мете Кјуел Нилсен и епископ хвостански Атанасије.
Потом ће остаци краљице Александре, мајке принца Александра, бити пренети у капелу Светог Андреја Првозваног у кругу Белог двора, где се налазе и остаци Петра Другог и његове мајке краљице Марије.
Помен ће, како је најављено, служити патријарх Иринеј.
Краљица Александра била је ћерка краља Александра од Грчке и принцезе Аспазије од Грчке и Данске.
Рођена је у Атини, 25. марта 1925. године, а умрла је 30. јануара 1993. у Источном Сасексу у Енглеској и сахрањена на Краљевском гробљу палате Татои у близини Атине.
Школовала се у Вестфилду, па затим у школи Хитфилд, а посла завршеног школовања у Енглеској живела је у Паризу.
За последњег југословенског монарха удала се 1944. године у Великој Британији.
Краљ Петар Други, његова мајка краљица Марија и супруга краљица Александра биће сахрањени 26. маја у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у маузолеју краљевске породице.
Сахрани 26. маја на Опленцу најављено је присуство више од 2.500 званица из читавог света, укључујући и представнике краљевских породица Велике Британије, Грчке, Шпаније и царске породице Јапана.
Дворска капела у краљевском комплексу на Дедињу биће отворена за мимоход грађана сваког викенда, суботом и недељом, од 10 до 14 часова, саопштила је породица.
Извор: Новости

НЕСТАЛО ЗЛАТО КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ГОДИНАМА БИЛО У ТИТОВОМ СЕФУ !

Пронађених 30 килограма злата, као и накит у сефу Јосипа Броза Тита, највероватније су "нестало" власништво и благо породице Карађорђевић

Када је пре двадесетак дана, а након више од 30 година, комисија у саставу Оливер Антић, Милорад Симић и Ненад Јевремовић отворила сеф Јосипа Броза Тита, нађено је 30 килограма злата и око 150 предмета с драгим камењем породице Карађорђевић.

Реч је о злату Краљевине Југославије и породице Карађорђевић које је “нестало” након Другог светског рата, сазнаје Телеграф.рс!

Након пуча 27. марта 1941. извесна количина злата Краљевине Југославије изнета је из Београда, а око 40 килограма злата закопано је у близини манастира Острог. Међутим, комунисти су га након рата откопали и однели, о чему постоје писани трагови у архиву у које је Телеграф имао увид.

- Када је отворен Титов сеф и у њему пронађено око 30 килограма злата и преко 150 предмета с драгим камењем, одмах се посумњало да је то злато породице Карађорђевић. На то је указивало више предмета који су пронађени у сефу, за које се тачно зна да су припадали Карађорђевићима, као што је златни орден Краљице Марије украшен брилијантима, лично њој додељен – каже наш саговорник.

Према његовим речима, овде је реч углавном о злату за које се не зна како се нашло у Титовој резиденцији и чему је требало да служи.

Да је злато које је пронађено у сефу Броза заиста благо династије Карађорђевић говори и одлука председник Србије Томислава Николића да врати орден краљице Марије породици. Орден ће се на њеној сахрани у Опленцу 26. маја наћи испред ковчега с њеним земниим остацима.

Такву одлуку председника саопштио је његов саветник Оливер Антић на дочеку посмртних остатака краљице Марије у Двору.

Адвокат Јованке Броз Тома Фила каже за Телеграф да све док не стигне званична изјава трочлане комисије шта је заправо пронађено у Титовом сефу, биће нагађања. Фила додаје да злато и “Карађорђевићева звезда” сигурно нису његове личне заоставштине.

- Сачекајмо званичне извештаје комисије, да заиста видимо шта се налази у том сефу. Чуо сам да је нађена извесна количина злата, као и Карађорђева звезда ,што сигурно није лична заоставштина Јосипа Броза. Врло је могуће да оно припада или држави или породици Карађорђевић – каже Фила, који позива надлежне да што пре изађу у јавност с тачним подацима шта је пронађено у сефу.

Члан Крунског савета Драгомир Ацовић очекује да ће породица Карађорђевић легитимно поднети захтев за потраживање отете дедовине која се затекла код Броза.

- Верујем да ће и престолонаследник да реагује, јер он, као и други потомци краља Александра Првог, има право да потражује отету дедовину, која се затекла код Броза. Та имовина не може да припадне Брозовим потомцима. Ако они тврде да је и то њихово наследство и ако су незадовољни што сад нису присуствовали отварању трезора, питам се да ли су Титови наследници били присутни кад је Тито присвајао туђе – наводи Ацовић.

Осим тога, додаје он, ово откриће отвара и ново питање: кад ће бити отпечаћени џакови, сада такође у државном поседу, који се воде као заоставштина Карађорђевића и за које Влада Србије још није дала сагласност да се отворе.

Подсећања ради, драгоцености и новац који су затечени у Брозовом поседу на дан његове смрти 1980, по одлуци тадашњег Председништва СФРЈ, две године касније су пописани и похрањени у трезор Народне банке.

Према информацији која је 28. јуна 1982. достављена Председништву СФРЈ, на списку заоставштине нађене у Титовом поседу, која је предата Народној банци Југославије, налазе се: злато у полугама и у праху, у укупној тежини од 29,366 кг, 2.663 великих и малих златника, предмети од злата, брилијаната и дијаманата који су припадали породици Карађорђевић (149 комада).

На списку су још одликовања породице Крађорђевић, нумизматички новац, посуђе од сребра са позлатом, ситни предмети мање вредности и девизе (око 26.000 долара и 36.000 немачких марака) и око пет милиона динара.

Извор: Телеграф

(Д. Злојутро)

СРБИ ЈЕДИНИ СТРЕЉАЛИ СВОЈЕ ГЛУМЦЕ

Државна комисија за тајне гробнице пописала је више од 50.000 жртава и евидентирала 211 локација. Од свих бивших република СФРЈ, само се Србија обрачунавала са уметницима - убијено их је 77
ДРЖАВНА комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944, за три године рада прикупила је податке за више од 50.000 људи настрадалих у послератним чисткама, и евидентирано је 211 локација.
Књига жртава направљена је као модерна база података, доступна грађанима преко сајта Комисије, где они, али и судови, могу свакодневно да користе податке за потребе рехабилитације. За свако лице постоје име и презиме, занимање, националност, пребивалиште, место рођења, време и место страдања. Из регистра се може видети и ко су, према занимању и социјалној структури били настрадали.
- На мети су се нашли средњи предузетнички слој, образованији људи антикомунистички оријентисани, припадници слободних професија у градовима, а у селима кметови, деловође и такозвани кулачки елементи - каже др Срђан Цветковић, бивши секретар Државне комисије за тајне гробнице. Према броју настрадалих предњаче: домаћице (2.892), занатлије (2.567), жандарми (1.897), чиновници (1.008), трговци-кафеџије (857), официри (815) и радници (805). Ту су и ученици и студенти (416), учитељи, професори и инжењери (345), сеоски кметови/председници општина и начелници (264), свештеници (151), индустријалци и предузетници (159), адвокати и судије (118), лекари и апотекари (105), глумци и уметници (77), и новинари (72).
- Наравно, највише је земљорадника, преко 8.923, и то махом имућнијих домаћина - констатује Цветковић, и додаје да је специфичност Србије у односу на остале бивше југословенске републике то што је стрељано много уметника. Међу њима има сликара, музичара, а посебно глумаца, а то није био случај ни у Хрватској, ни у Словенији. Зна се да су одмах по ослобођењу Београда, у новембру 1944, стрељани глумци Александар Цветковић, Јован Танић и Љуба Васиљевић, као и да су хапшени и, залагањем Митре Митровић (прва супруга Милована Ђиласа, кљижевница и министар просвете у првој послератној српској влади), спасени Олга Спиридоновић, Жанка Стокић (касније је осудио Суд части) и многи други.

И у Нишу су глумци извођени пред стрељачки вод. Међу њима Светозар Цветковић и Миодраг Ковачевић, уз још пет чланова тамошњег позоришта. Многи припадници уметничке групе чика Душка Илића на Чукарици, која је током окупације играла представе у оквиру Црвеног крста (скојевци их означили као равногорске), ухапшени су. Четворица су стрељана, без суђења, на Кошутњаку, почетком новембра 1944. Стрељан је вођа дружине Душан Илић, Антоније Милановић, глумац-аматер и хоровођа Цркве Светог Ђорђа на Чукарици, Бошко Савковић, матурант са свега 17година, и Радослав Павловић, студент Ликовне академије и глумац којем је отац настрадао на Сајмишту. Милан Срдоч је помилован у задњи час и послат на Сремски фронт, где је био лакше рањен.
Заједно са Историјским музејом Србије, Цветковић је покренуо пројекат мултимедијалне изложбе „У име народа!“, која би требало да буде постављена до краја године.

ИМАЛИ СУ СРЕЋЕ

ЗА београдског глумца Лазара Јовановића (Лепи Лаза) објављено је у „Политици“ да је стрељан, међутим грешка бирократије и Озне оставила га је у животу. Позоришни редитељ Јосип Кулунџић имао је такође среће - осуђен је на само три године принудног рада због ангажмана у Уметничком позоришту и културне сарадње с Недићевим режимом.
Извор: Новости