ОПЛЕНАЦ ЧЕКА ПОСЛЕДЊЕГ КРАЉА

На Опленцу, у Тополи, у Цркви Светог Ђорђа која је и маузолеј породице Карађорђевић, све је спремно за долазак последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића.

Спремно гробно место за последњег краља

Уз његове посмртне остатке, 26. маја ове године, у крипти ће бити занавек сахрањене и мошти његове супруге Александре, као и његове мајке, краљице Марије.

У крипти се знају тачна места где ће ко да буде сахрањен. У једном од кракова маузолеја су гробнице за краља Петра II и његову супругу Александру. Марија Карађорђевић ће бити сахрањена у гробницу крај краља Александра I Карађорђевића.

Како каже Драган Рељић, Управник задужбине Краља Петра I, „у горњем делу цркве остављена су два почасна места за оснивача породице и оца модерне српске државе Карађорђа и ктитора цркве, његовог унука краља Петра I Карађорђевића. Маузолеј крипта посвећена је Светом Петру и урађена је по узору на француску краљевску гробницу Сен Дени и маузолеј Гале Плацидије из Равене. У крипти се налази 39 гробних места од којих су 23 попуњена ”.

У крипти почивају још двојица владара, српски кнез Александар, Карађорђев син, и син краља Петра I, југословенски суверен краљ Александар I који је трагично настрадао у Марсељу 1934 године. Маузолеј-црква Св. Ђорђа, задужбина краља Петра I, подигнута је у периоду од 1910. до 1912, првенствено замишљена да поред породичне гробнице постане и маузолеј свих палих српских ратника.

Како је у I светском рату живот изгубио сваки четврти становник Србије, то се од идеје за исписивањем њихових имена на зидовима ентеријера морало одустати. Након смрти старог краља Петра I, његов син краљ Александар I решио је да компелтан ентеријер преуреди у српско-византијском стилу најскупљом и најтрајнијом техником мозаика.

- Опленачки мозаик је једна од највећих површина на свету под мозаиком. Простире се на 3.570 квадратних метара и поседује преко 40 милиона ручно израђених коцкица, а од најквалитетнијег мурано стакла са преко 15. 000 различитих нијанси боја и преко 725 приказаних композиција. Камена декорација је састављена из најквалитетнијих гранита мермера и оникса из бивше Краљевине Југославије, Европе и шире - каже Рељић.

Биографије

Краљ Петар II Карађорђевић

Прворођени син краља Александра I и краљице Марије рођен је у Београду (1923). Кумови на крштењу су му били енглески краљ Џорџ VI и његова жена Елизабет Боуз-Лајон. После основног образовања које је стекао на Двору, похађао је Сандроид школу у Енглеској, из које се вратио после атентата на његовог оца 1934. Након слома војске Краљевине Југославије почетком Другог светског рата, краљ Петар II био је приморан да са Никшићког аеродрома, заједно са Владом, емигрира, прво у Грчку, а затим у Египат. Последње године живота провео је у Америци. После дуге и тешке болести умро је у денверској болници 3. новембра 1970, а сахрањен је у Цркви Светог Саве у Либертивилу (САД).

Краљица мајка, Марија Карађорђевић

Краљица Марија је била веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. А као унука краљице Викторије била је у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Удала се за југословенског краља Александра I Карађорђевића дана 6. јуна 1922. године. Са њим је родила три сина, Петра, Томислава и Андреја. После убиства краља Александра у Марсељу 9. октобра 1934, остала је да се брине о синовима. Била је веома омиљена у српском народу. Била је активна у добротворним организацијама. Умрла је 22. јуна 1961. у Лондону и сахрањена је на краљевском гробљу Фрогмор у Винџору.

Краљица Александра

Александра Карађорђевић је била последња југословенска краљица, супруга краља Петра II Карађорђевића. Као потомак грчких и данских монарха, пре брака је носила титуле принцезе од Грчке и Данске. Била је прва грчка принцеза која је међу ближим прецима имала Грке, и то са мајчине стране; њен отац је био немачке крви, као уосталом и већина европских владара. Дана 20. марта 1944. удала се за југословенског краља Петра II Карађорђевића. Краљица Александра родила је само једно дете - принца Александра Карађорђевића. Никада није крочила на тло Југославије, земље чија је била краљица. У егзилу је живела у Лондону са својим супругом и сином. Краљица Александра умрла је у Ист Сасексу 30. јануара 1993. године.

Извор: Блиц

 Небојша Радишић

OPLENAC AWAITS THE LAST KING

CHURCH OF ST GEORGE IN OPLENAC IS READY FOR THE ARRIVAL OF THE LAST YUGOSLAV KING HM PETER II.

Aside to his mortal remains on May 26th HM Queen Alexandra his wife and HM Queen Maria his mother will also be reburied.

In the crypt it is precisely determined who will be buried where.TM King Peter II and Queen Alexandra will be buried next to each other while HM Queen Maria will be buried next to King Alexander I her husband.

According to Dragan Reljic, manager of the King Peter I endowment on the ground floor of the church, tombs for dynasty and founder of modern Serbia Karadjordje and founder of the church King Peter I are placed.

The crypt itself is dedicated to St Peter and is modeled according to the French Royal tomb Cathédrale royale de Saint-Denis and mausoleum of Aelia Galla Placidia from Ravenna. The crypt has 39 burial places, 23 of them are occupied.

Two other Serbian rulers found their final resting place in the tomb, son of Karadjordje Prince Alexander and HM King Peter I son HM King Alexander I, who was tragically killed in Marseille.

In world War I every fourth Serbian citizen died, inscribing their names in the walls was therefore impossible. Following the death of King Peter I his son King Alexander I remodeled the interior in Serb-Byzantine mosaic in the most expensive and durable technique.

The church was built in the period 1910-1912 it originally represents the memory of all fallen soldiers for Serbian liberty.

Oplenac’s mosaic is one of the largest areas covered with mosaic. The area of 3.570m2 is covered with 40 million mosaic tiles made from Murano glass with 15000 nuances and 725 compositions. The stone decorations are fmade out of marble and granite, onyx from former Yugoslavia, Europe and beyond says Reljic.

Biographies:

HM King Peter II

Peter as a boy with parents TM King Alexander and Queen Maria

The firstborn son of Alexander I and Queen Maria was born in Belgrade (1923)

Godparents were King George VI and his wife Elisabeth Bowes Lion. After his education at The Royal Palace he was schooled in England in Sandroyd School from which he returned upon his father’s assassination in 1934. The breakup of the Kingdom of Yugoslavia’s army, he was forced into exile from Niksic airport with the Government to Greece and then Egypt. The last years of his life he spent in United States. He died after long illness in Denver hospital on 3rd November 1970 and was buried in Libertyville (Illinois) in the Church of St Sava.

Queen mother, Maria Karadjordjevic

Queen Maria was very educated. Prior to her marriage she had the title of Princess of Romania. As a grandchild of Queen Victoria she was related to all the Royal families in Europe.

During World War i she volunteered at a hospital nursing wounded soldiers. She married the Yugoslav King Alexander I on June 6th 1922.They had three sons Peter, Tomislav and Andrej. After the tragic death of King Alexander in Marseille she brought up their sons. She was beloved among Serbian people. She was active in charity organizations. She died 22 June 1961 in London and buried in Frogmore in Windsor.

Queen Alexandra

The Last Yugoslav Queen Alexandra

HM Queen Alexandra was the last Yugoslav Queen, wife of HM King Peter II

She was a Princess of Greece and Denmark prior to her marriage. She was the Greek Princess with close ancestors that were Greek from her mother’s side. Her father was of German descent as were most of European rulers. Queen Alexandra gave birth to Crown Prince Alexander. She never set foot on Yugoslav soil, the land of which she was a Queen. She lived in exile with husband and son. Queen Alexandra died in East Sussex January 30th 1993.

КРАЉЕВСКИ ПАР НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ ДАНА ДРЖАВНОСТИ И 209. ГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства  Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина у пратњи г-дина Душана Бабца, члана Крунског већа и г-дина Ђурђа Нинковића, члана Крунског кабинета присуствовали су данас свечаности обележавања Дана државности Србије и 209. годишњице подизања Првог српског устанка у Орашцу. Церемонији су присуствовали и проф. др Оливер Антић, изасланик Председника Србије Њ.Е. г-дина Томислава Николића, Њ.Е. г-дин Велимир Илић, Министар грађевинарства и урбанизма, г-дин Владимир Божовић, државни секретар у Министарству унутрашњих послова и г-дин Ненад Бановић, начелник Управе граничне полиције.

Прослава је започела Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Владика шумадијски Г. Јован, уз саслужење свештенства Епархије шумадијске.

Потом је одржан помен у Марићевића јарузи, а онда су Њ.К.В. Престолонаследник Александар, проф. др Оливер Антић, г-дин Бојан Радовић, председник општине Аранђеловац, и г-дин Дарко Павловић, испред Фонда Први српски устанак, положили венце на споменик Карађорђу. У оквиру церемоније, говоре су одржали Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, проф. др Оливер Антић, и г-дин Бојан Радовић.

Престолонаследник Александар је истакао у свом говору: „Поздрављам вас на овај свети дан, на једном од најсветијих места српске слободе, као домаћин и Карађорђев потомак! Орашац и Опленац су симболи модерне српске државе и слободе. Ових дана исправља се још једна велика историјска и људска неправда.

Мој покојни отац, Краљ Петар II, моја мајка Краљица Александра и моја бака Краљица Марија биће сахрањени уз највише државне почасти у цркви Светог Ђорђа на Опленцу 26. маја ове године. Биће то прилика да се Србија опрости од свога Краља и својих Краљица, и да им ода заслужену почаст. Сигуран сам да наш народ и држава тако испуњавају завет који су им оставили Краљ Петар Први Ослободилац, Краљ Александар Први Ујединитељ и велики Вожд Карађорђе. Живео српски народ! Живела Србија!“

Проф. др Оливер Антић је у свом обраћању нагласио: „У име Председника Србије, г-дина Томислава Николића, честитам овај мало је рећи велики празник. Наше мисли су на овом светом месту посвећене праху оца Србије, нашем Црном Ђорђу, који је 1804. овде на овај дан упалио лучу светла слободе коју више никаква сила није могла трајно да угаси. Та његова бакља осветлила је пут спасења прво за Србе, а потом и за друге народе Европе, Азије и Африке. Ланац ропства замењен је часним веригама, сачињеним од часних крстова и слободе златне, на којима је најблиставији беочуг подвиг и жртва нашег Карађорђа Петровића“, истакао је професор Антић, додавши „нека је браћо и сестре срећан овај велики празник, и нека вас и ваше потомке благодат духа честитог Карађорђа вазда води и усмерава кроз живот, баш као и крманошка књига Светог Саве, јер је то сигуран пут у луку мира и слободе“.

Након тога, Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина и чланови саветодавних тела Круне присуствовали су служби коју је у цркви Светог Ђорђа на Опленцу одржао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован. Потом су Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар и проф. др Оливер Антић положили венце на гроб врховног Вожда Првог српског устанка, Карађорђа. Церемонији на Опленцу присуствовао је и г-дин Мирослав Тасић, државни секретар у Министарству културе и информисања.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина ће у поподневним часовима присуствовати свечаној седници Народне Скупштине сазваној поводом обележавања Дана државности Републике Србије.

The Royal Couple at Ceremony to mark Statehood Day and 209th Anniversary of the First Serbian Uprising

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine accompanied by Mr. Dusan Babac, member of the Privy Council and Mr. Djurdje Ninkovic, member of the Crown Cabinet attended today the ceremony marking the Serbian Statehood Day, which also marks the 209th anniversary of the First Serbian Uprising in Orasac. The ceremony was attended by Prof. Dr. Oliver Antic, the special envoy of H.E. Mr. Tomislav Nikolic, President of Serbia, H.E. Mr. Velimir Ilic, Minister of Construction and Urbanism, Mr. Vladimir Bozovic, state secretary at the Ministry of the Interior and Mr. Nenad Banovic, chief of border police.

The ceremony started with a Holy Liturgy served by His Grace Bishop of Sumadija Jovan and the clergy of the Sumadija Diocese.

Following the Liturgy, a memorial service was held in Maricevica Gully after which HRH Crown Prince Alexander, Prof. Dr. Oliver Antic, Mr. Bojan Radovic., President of Arandjelovac Municipality, and Mr. Darko Pavlovic from the First Serbian Upraising Fund  laid laurel wreaths on the monument of Karadjordje. As a part of the ceremony speeches were delivered by HRH Crown Prince Alexander, Prof. Dr. Oliver Antic and Mr. Bojan Radovic.

In his speech the Crown Prince emphasized: “On this holy day, at one of the holiest places of Serbian freedom, I greet you as a host and Karadjordje’s descendent. Orasac and Oplenac are the symbol of the modern Serbian state and our fight for freedom. These days we are rectifying one huge historical and personal injustice. My late father, King Peter II, my mother Queen Alexandra and my grandmother Queen Maria will finally find their peace resting in Royal Mausoleum of the St. George Church in Oplenac, and the official state funeral will be held on 26 May 2013. That will be an opportunity for Serbia to pay respect to their King and their Queens and to escort them to their eternal resting place with peace and honour. I am certain that in this way our people and our state are fulfilling the great oath left by King Peter I the Liberator, King Alexander I the Unifier, and our supreme leader Karadjordje. Long live Serbian people! Long live Serbia!”

Prof. Dr. Oliver Antic said in his address: “On behalf of the President of Serbia, Mr Tomislav Nikolic, I congratulate you this exceptionally important holiday. Our thoughts are devoted to the ashes of the father of Serbia, the Black Djordje, at this sacred place, who lit a fire of freedom on this date in 1804, that was not to be extinct ever again. That torch has illuminated a path of salvation first for Serbs, and then for other people of Europe, Asia and Africa. The chains of slavery were exchanged for chains of honour, made of holly crosses and freedom, with the most glittering ring representing great achievement and sacrifice of our Karadjordje Petrovic“, emhasized Professor Antic, concluding “I wish you very happy holiday, and hope that you and your children would be led by the spirit of honourable Karadjordje, as well as Saint Sava, because it is the safest course to the port of peace and freedom”. 

Their Royal Highnesses attended a memorial service officiated by His Grace Bishop of Sumadija Jovan in the Church of Saint George at Oplenac. After the ceremony laurel wreaths were placed on the tomb of the Supreme Leader Karadjordje by HRH Crown Prince Alexander and Prof. Dr. Oliver Antic. Ceremony in Oplenac was attended also by Mr. Miroslav Tasic, state secretary at the Ministry of culture and information.

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine will attend a special session of the Parliament of Serbia in the afternoon.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ЈАВНО СЛУШАЊЕ У СКУПШТИНИ О ПОЛИТИЧКИМ ПРАВИМА СРБА У РЕГИОНУ

Данас је у Дому Народне скупштине у Београду одржано прво јавно слушање о политичким и другим правима српског народа у региону.

Овим догађајем политичка права српског народа у региону први пут у историји Србије истакнута су као једна од релевантних тема у српском парламенту.

Представници Срба из региона истакли су да у земљама у којима живе не уживају сва мањинска или политичка права. На слушању се чуло и да националне мањине имају у Србији много већа права него српска мањина у региону.

Један од говорника на првом јавном слушању посвећеном овом питању био је и др Чедомир Антић, председник Напредног клуба.

Говор председника Чедомира Антића

Српски народ у региону, део једне и недељиве српске нације, живи у осам суседних и Републици Србији околних држава. Петина српског народа живи у осам балканских и средњоевропских држава од којих су пет припадале бившој југословенској федерацији. У овим државама живи око 1,9 милиона припадника српског народа. Током протеклих 20 година број Срба у региону опао је за око 400.000.

Велике силе прихватиле су, ипак, после ратова и колективног кажњавања српског народа, да за све балканске народе начелно важе иста права. Током постојања југословенске државе статус и права српског народа су од власти у Београду злоупотребљавани или пак занемаривани у корист опстанка какве год заједничке државе. После деценија заборава, злоупотреба и пораза, тек после 2006. године и успостављања независне српске државе, ми имамо прилику да о нашем народу у региону водимо рачуна по узору на друге модерне, мирољубиве матичне европске државе. Упркос чињеници да је пре неколико година донела један од најбољих и у региону свакако најлибералнијих закона о националним мањинама, Република Србија никада није водила јасно дефинисану и трајну политику према српском народу у региону. Република Србија никада није ни јавно захтeвала реципроцитет.

Тек седам година траје процес изградње установа Србије које би водиле бригу о српском народу у региону. Реч је о министарству (данас канцеларији), закону, стратегији владе… Напредни клуб од 2008. прати стање политичких права српског народа у региону. Нажалост, на основу петогодишње анализе слободни смо да тврдимо да политичка и друга права српског народа у региону током свих ових година опадају или у најбољем случају стагнирају. Одступање од слова Дејтонског споразума, ускраћивање 34 надлежности Републике Српске, одузимање територије, стварна обесправљеност српског народа у ФБиХ, неспровођење Ердутског споразума у вези са заједницом општина, оспоравање права на културну посебност, равноправност прогнаника и повратак станарских права у Хрватској, оспоравање права на равноправност, идентитет и прогон свештеника у Црној Гори, оспоравање статуса националне мањине у Словенији, далеко гори положај у Албанији, негирање верских права у Македонији и стагнирање националне мањине у Мађарској… Све су то незадовољавајући налази пет редовних годишњих извештаја о политичким правима српског народа у региону.

Да… Србија је коначно почела да показује спремност да води сталну и модерну политику према српском народу у региону. Та политика, међутим, нема снагу и континуитет, она је оптерећена популизмом, партијашким себичностима, понекад и слаботињом, криптојугословенством, аутошовинизмом појединих политичара и дипломата. Склероза декаденције и лажи често не дозвољава да речима уследе дела.

Зато Напрeдни клуб апелује на споразум о сталној политици према српском народу у региону утемељеној на Уставу Србије, законима и стратeгији… Предлажемо потпуно угледање на политику Хрватске и Мађарске. Предлажемо прецизирање закона и стратегија и њихово усклађивање с европском праксом; израду сета идентитетских закона. Тако се не би догађало да званична Србија остане нема када употреба ћириличног писма изазива кризу у заграничном граду Вуковару, где ово писмо треба да штити закон, и у српском Новом Саду, где би требало да га прописује Устав.

Верујем да све политичке партије треба да се сагласе о императиву да политика према српском народу у региону буде приоритет, један од стубова државне политике, као и о повећању средстава за ове пројекте и о доношењу идентитетских закона…

Посланици националисти у овој скупштини могу прихватити да је досадашња пракса, чак и када су је званично мотивисале великодржавне замисли, запостављала спровођење темељне, институционалне политике Србије прама српском народу, политике која је дозвољена у ЕУ… Европејци можда занемарују чињеницу да милиони грађана који су се из заграничних српских земаља доселили или су прогнани у Србију имају право на бригу према своме завичају и да запостављање тог права угрожава темеље демократије у Србији. Коначно, отимање традиција српске културе и наслеђа у региону оспорава идентитет наше нације и тиме места Србије међу модерним државама.

Извор: Напредни Клуб

Додик о праву на самоопредељење

Председник РС Милорад Додик у Београду упитао да ли је можда дошло време за реафирмацију права на самоопредељење, будући да је право на територијални интегритет најбезочније срушено на питању Косова и Метохије. Додик рекао и да право на самоопредељење имају народи, као и да је то право међународно.

Председник Републике Српске Милорад Додик упитао је у Београду да ли је можда дошло време за реафирмацију права на самоопредељење, будући да је право на територијални интегритет најбезочније срушено на питању Косова и Метохије, преноси Тањуг.

"Да ли је све завршено, да ли је можда дошло време за реафирмацију права на самоопредељење. Како неки други имају право на самоопредељење, а ми немамо", рекао је Додик на јавном слушању о политичким и другим правима Срба у региону пред Одбором Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону.

Додик је навео и да право на самоопредељење имају народи.

"Јесу ли Срби конститутивни народ? Јесу. Зашто немају то право? То је због неког времена које долази", одговорио је Додик.

Он је навео и да то што је право на територијални интегритет "најбезочније срушено у Србији – на Косову", оставља отворено питање реафирмације права на самоопредељење као међународног права.

Председник Републике Српске рекао је и да није упознат са предлогом државног врха Србије о формирању заједнице српских општина на Косову.

"Али све што иде за тим да се јасно и институционално обезбеди позиција Срба на Косову, подржавам", рекао је Додик новинарима у Скупштини Србије, коментаришући да ли је остварив предлог државног врха о формирању заједнице српских општина на Косову.

"Део нашег идентитета је прича о Косову. Ми не можемо да будемо изван те приче. Зато смо јасно рекли да, што се нас тиче, подршка Косову да се одвоји на начин на који је то урађено јесте понижење и потцењивање Срба и понижење Србије као државе", рекао је председник РС.

Додик је истакао да је тиме прекршено и међународно право.

Председник РС предложио је властима у Србији да сачине "белу књигу" о стању политичких и других права Срба у земљама региона која би помогла да се сагледа њихов положај.

"Србија треба да сачини 'белу књигу' о стању политичких и других права Срба у региону и да на тај начин имамо документ за полазиште за све наше даље расправе", рекао је Додик.

Он је рекао да Србија мора да промени Закон о држављанству и да по аутоматизму одобрава држављанство, као што то чине Хрватска и Мађарска за своје грађане које живе изван њихових граница.

Председник РС сматра и да Србија мора "снажније да се ангажује" на праћењу примене Дејтонског мировног споразума, будући да је једна од потписница тог документа.

Извор: РТС

14.02.1804 ПОЧЕО ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК

Na današnji dan 1804.godine na skupštini srpskih starešina u Orašcu kod Aranđelovca doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka. Za vođu je izabran Karađorđe Petrović.
Ustanici su već 20. marta bili nadomak Beograda, u gradu je zavladala panika, dahije su organizovale otpor i zatražile pomoć na više strana, naročito iz Bosne i iz Vidina. U aprilu i maju ustaničke čete pod komandom Milenka Stojkovića, Petra Dobrnjca, Đuše Vulićevića i Stojka Krivokuće oslobodile su sva sela između Velike Morave i Timoka i opsele Požarevac. Tada je u Požarevcu bilo oko 1.000 turskih kuća i oko 1.500 dobro naoružanih Turaka. Ali zajedničkim snagama Srbi su uspeli očistiti požarevačku nahiju od Turaka i popaliti sve hanove. U noći 7. marta Srbi su krenuli na Požarevac, gde su veoma brzo opkolili Turke, koji su se kasnije sami predali.
Do sloma ustanka je došlo 1812-1813 godine. Rusi, saveznici ustanika, morali su nazad u Rusiju jer je Napoleon napadao, pa su zbog toga Rusi morali da potpišu Bukureški mir, a po osmoj tački tog mira Srbi bi dobili autonomiju, a Turci bi se vratili u Beograd i opet upravljali Srbijom. Ustanici to nisu prihvatili, jer bi se sve ono za šta su se trudili palo u vodu, i Sinđelićeva žrtva na Čegru, i pobeda na Ivankovcu, Mišaru, Varvarinu, Loznici… Tako da su Turci napali Srbiju sa juga, istoka i zapada. Najžešći otpor je pokazao Mladen Milovanović, koji je bio u sukobu sa Karađorđem oko toga kako bi trebalo organizovati odbranu Srbije, u Zasavici (Podrinju); iako je poginulo mnogo Turaka, otpor je bio slomljen. Do oktobra 1813. Turci ulaze u Beograd, a Karađorđe i još neke vođe ustanka beže u Austriju, a (delimičnu) nezavisnost je Srbija stekla tek u Drugom srpskom ustanku, koji je vodio Miloš Obrenović.

Izvor: Beta

КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА ОРГАНИЗУЈЕ ПРВИ СТАРТУП ВИКЕНД У БЕОГРАДУ - НА ДВОРУ

 Први Стартуп Wеекенд у Србији ће бити организован 22. марта на Краљевском Двору у Београду, у организацији Фондације Престолонаследника Александра за културу и образовање. Стартуп Wеекенд је до сада организован у преко 100 земаља широм света и кроз ове догађаје је прошло преко 50.000 предузетника.

Овај догађај је хакатон који окупља програмере, дизајнере, биз екипу и друге стручњаке који желе да за кратко време, 3 дана односно 54 сата, креирају стартап.

Првог дана догађаја присутни представљају своје идеје једни другима након чега се око најпопуларнијих идеја формирају тимови који се током наредна два дана баве цустомер девелопментом и развојем прототипа свог производа. Најбољим тимовима ће бити подељене и награде које ће им помоћи да наставе рад на свом пројекту.

Учествујући у Стартуп Wеекенд догађајима добијате прилику да стекнете нова знања, проширите мрежу контаката и ментора, а можда и упознате ко-оснивача вашег наредног стартапа.

Трећина стартапа са сваког СW-а функционише и након три месеца од завршетка догађаја, а међу познатим стартапима који су настали на неком од ових догађаја су и Заарлy (15м$ инвестиција) и Фоодспоттинг (продат за 10м$).

Краљевска промоција стартапа

Оно што чини београдски Стартуп Wеекенд свакако чини посебним је чињеница да га организује српска краљевска породица Карађорђевић.

Ово је први корак у склопу стратегије промоције предузетништва у Србији коју предузима Фондација Престолонаследника Александра за културу и образовање.

Поред покровитељства самог догађаја и давања значаја технолошком предузетништву својом иницијативом, организатори ће обезбедити и феноменалну атмосферу уступањем Краљевског Двора на Дедињу за одржавање Стартуп Wеекенда.

У ексклузивној изјави за Стартит, принц престолонаследник Александар Карађорђевић нам је рекао како виде значај технолошког предузетништва за Србију:

Наши људи су већ показали умеће и таленат када је реч о информационим технологијама, као и разумевање чињенице да људи који се тиме баве посматрају свет као тржиште и да уколико желе да постигну резултате морају да размишљају глобално и буду на нивоу светских предузећа како би били успешни.

Професија им диктира темпо развоја и тера их да буду људи од иницијативе и да не чекају да им други нешто омогуће или покажу, већ сами освајају нова знања и могућности. Мислим да технолошко предузетништво у Србији може да донесе не само боље могућности за економски развој, већ и другачији начин размишљања – размишљање ван навикнутих оквира и граница, где је све могуће остварити.

Принц Петар Карађорђевић, члан организационог тима, нам је рекао нешто више о поводима за организацију Стартуп Wеекенда и

Откуд Ваше интересоване за технолошко предузетништво?

Током свог рада као дизајнер имао сам прилике да сарађујем са различитим компанијама и организацијама и временом сам увидео да ми највише одговара рад са људима из малих компанија који су своју фирму покренули од нуле и настављају да напредују.

Такве компаније су захваљујући посвећености, како власника, тако и запослених, увек биле отвореније према новинама и променама. Технолошко предузетништво ме је додатно заинтересовало, јер смо мој отац и ја доста посвећени модерним технологијама.

Мислим да је такав тип предузетништва изузетно узбудљив и да учи предузетнике да антиципирају промене у окружењу више него у било којој другој грани.

Србија се већ показала као доста успешна у информационим технологијама – Мицрософт има свој развојни центар баш овде, Нордеус је овде настао и сада представља глобалног лидера, а појављују се и млади успешни стартапови, као што је на пример Манаге WП, такође број софтверских компанија које послују са иностраним тржиштем је све већи.

Нажалост, већина тих компанија то не ради у своје име (раде аутсорсинг за друге) и то је један од основних разлога зашто желимо да пружимо подршку технолошком предузетништву. Имамо квалитетне људе који имају идеје и успешну реализацију, али им фали подршка да своје идеје сами представе тржишту и повежу се са партнерима који би им омогућили развој пословања.

Из тог разлога желимо да кроз Фондацију мога оца за образовање и културу истакнемо позитивне примере, као и афирмисане моделе стимулације предузетништва младих људи.

Како сте се одлучили на то да организујете Стартуп Wеекенд?

Стартуп Wеекенд је најпризнатији догађај овог типа на свету и до сада је одржаван у преко 100 земаља, а још ни једном није био у Србији.

Такође, Стартуп Wеекенд је прилагођен и за предузетнике који су већ своја предузећа покренули, али и за оне који за сада имају само идеју.

Догађај је конципиран тако да свако може од њега да добије оно што му је потребно – нова знања, повратну информацију о својој идеји од признатих стручњака из различитих области, нову мрежу познанстава, потенцијалне сараднике и партнере.

Посебно ми прија податак да више од трећине идеја које се покрену на Стартап Wеекенд-у успешно функционишу, што је знатно изнад просека успешности стартапова. Од Стартуп Wеекенд-а у Београду очекујем да превазиђе ове проценте и да буде добра одскочна даска за храбре људе који се одлуче на корак да се баве предузетништвом.

Startup Weekend @ Kraljevski Dvor

Ако се размишљате да ли да учествујете у Стартуп Wеекенду, шансе су да ће вам изглед простора помоћи да донесете потврдну одлуку — погледајте амбијент Краљевског Двора.

Пријаве

Сајт догађаја ће бити постављен до краја недеље, карте ће коштати 2000 динара а уколико желите да се пријавите на листу за обавештење о почетку продаје карата можете писати на edufond@dvor.rs  Видимо се на Двору!

Извор: start-it

ВУКАШИН СТОЈКОВ РУБРИКА АКТУЕЛНО
http://belgrade.startupweekend.org/

ДРЖАВНА САХРАНА КРАЉА ПЕТРА II У НЕДЕЉУ 26. МАЈА

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Београд, 7. фебруар 2013. – Његово Краљевско Височанство Пестолонаследник Александар и Краљевска породица обавештавају нашу јавност да ће државна сахрана Његовог Величанства Краља Петра II, Њеног Величанства Краљице Александре и Њеног Величанства Краљице Марије бити обављена у недељу, 26. маја у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у маузолеју Краљевске породице.

Посмртни остаци Њихових Величанства Краљице Александре и Краљице Марије ускоро стижу у Србију, и биће положени у Дворској капели у оквиру Дворског комплекса на Дедињу, где се већ налазе земни остаци Његовог Величанства Краља Петра II.

King Peter II State Funeral Sunday 26 May

Belgrade, 7 February 2013 - His Royal Highness Crown Prince Alexander and the Royal Family are pleased to announce that the State Funeral for His Majesty King Peter II, Her Majesty Queen Alexandra and Her Majesty Queen Maria will take place on Sunday 26 May at St George's Church Oplenac where the Royal Family's Mausoleum is located.

The remains of Their Majesties Queen Alexandra and Queen Maria will be arriving in the near future to Serbia and will be placed in the Royal Chapel of the Royal Palace at Dedinje where His Majesty Kind Peter II is already located.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

МОНАРХИЈА НОВО ТУМАЧЕЊЕ

Прошло је 72 године од када је последњи владајући Карађорђевић напустио земљу. Краљ Петар II је у изгнанство пошао склањајући се од нацистичких хорди, следбеници једне друге тоталитарне идеологије последњег југословенског краља су заувек избацили из његове отаџбине. Чин протеривања краља био је први формални акт којим је уз антифашистичку борбу наметнута и комунистичка револуција. После Петра на ред за порцију револуционарне правде дошли су сви они који се са отимачином, насиљем и политичким авантуризмом нису слагали. У часу када се земни остатци последњег краља враћају у Србију несумњиво ће се покренути питање подршке идеји монархије. Србија ће се одмах поделити на два табора који ће се преко медија жестоко препуцавати. Монархија је у новијој историји често била тема на којој су се испољавала екстремна становишта. Та гледишта битно одступају од концепта савремене монархије и нарочито од онога у шта монархија мора да прерасте како би избегла судбину многих друштвених институција које су захваљујући својој ригидности пале или падају на испиту савременог света.

Монархија и Република

Не желим овде да се бавим питањем шта је теоретски боље од ова два члана дијаде. Не желим јер су обе политичке категорије остале дефинисане у неком давном времену, од тада су изгубиле на свом значају, а савремени мислиоци, теоретичари и социјал-политички делатници нису дали ново мишљење у складу са временом у коме живе. Исто тако не желим дапрепоручујем или прејудицирам да шта је за Србију боље. Желео бих само да скренем пажњу на нека могућа нова гледишта и решења.

Класична република је дефинисана као владавина изабраних институција. Хоризонтална подела власти подразумева некакав облик парламента, некакав облик владе, и најчешће инокосног шефа државе који теоретски легитимитет црпи директно од грађана или посредно од предходно изабраног тела. Ово класично виђење је пракса прегазила много пута од када је кристалисано  у претпрошлом веку.

Нова виђење републике, као и саме државе, више је усмерено на организацију власти, јер се институционална компонента републике подразумевала. Држава/република је сервис грађана, кроз чије се институције врши политичка медијација интереса у политички систем укључених група. Наравно пракса и разне идеологије XX века су оставиле последице на виђење републике. Поједине републике су историјски виђене као лоше,а  република није била гаранција слободе, људских прави, демократије и економског просперитета. Неке државе су напредовале прихватањем републиканског уређења, у сваком случају због недостатак монархије република је постала преовлађујући облик државе (иако постоје државе које су у „сивој зони“ као што је НР Кореја).

Монархија је као појам далеко комплекснија и динамичнија, те се мењала кроз време, без обзира што је владар увек био константа. Савремена монархија је углавном уставна, парламентарна, институционална држава чији шеф долази на најчешће церемонијални положај наслеђем, док заједница којм номинално влада баштини дуготрајну државотоворну традицију и посебан облик политичке културе. Средином XX века тада модерна монархија је такође као и република била сервис грађана. Чак су монархије са севера Европе поставиле стандарде сервисирањате социјалног и сваког другог збрињавања грађана. Ипак тај век донео је гашење и пропаст многих владарских кућа које су пропадале било због немоћи да се изборе са изазовима новог доба, било због лошег одговора на друштвену нестабилност, као што је био случај са Краљевином Југославијом.

Ако узмемо у обзир особине тада актуелних република и монархија у западном свету видећемо да је једнина разлика у начину на који шеф државе долази до функције. У републици се бира (било посредно било непосредо) у монархији шеф државе по старом правилу наследства, које свака земља тумачи на свој начин.

Ипак после окончања Хладног рата, и после кризе у коју су запали победници јасно је да ни држава (кровни појама републици и монархији) не може да буде више иста. Животне потребе или јачају државни апарат који постаје све више корисник услуга интересних група а све мање сервисер грађана, или држава губи свој класично устројен суверенитет и улази у неку надржавну формацију која такође постаје партнер интересним групама. У овим околностима, када финансијски или енергетски лоби стоји иза конкретне владе, потпуно је бесмислено ломити језик, тастатуру а и главу око дилеме република или монархија. У најбољем случају питање је са нивоа шефа државе сишло на ниво стила, па може да гласи: „Свиђа ли вам се више да ва ма биометријским личним документима стоји краљевина или република?“

Србија

Зашто онда Србија и даље поставља то питање? Један од одговора је да питање постављају аутори оваквих текстова. Други одговор је да дилема монархија република предстaвља начин да се расчисти са прошлошћу. Трећи одговор је да дневна политика покушава да нађе модалитет за осржавање постојећих структура.

Ако занемарим први одговори и пређемо на други схавтићемо да у његовој суштини лежи неспособност дискутаната на обе стране да се суоче са изазовима дана које живе. Страшно је да су у фокусу српске јавности и политичког делања догађаји који су одавно изгубили на актуелности. Не кажем да се последице социјалистичке револуције и систем који је до ње довео не осећају и даље, само је 20 година прошло од почетка рата који разбио ту социјалистичку земљу, али сва та дешавања мало имају непосредног и стварног утицаја на незапосленост, катастрофални систем здравствене заштите и окамењено образовање. Иако корен проблема незапослености можда лежи у неким прошлим временима, то питање сигурно не би решио краљ, као што не може да га реши ни председник.

Тврдња да је избор монархија или република ствар питања шефа државе је сувише поједностављено. Аргументација типа „председник има велика овлашћења и желим да га бирам“ је ирелевантна у времену када се поставља питање ко мени као гласачу нуди избор. Исто тако аргумент „не желим да неко својим рођењем има више права од мене“ нема смисла пошто свакако има пуно људи који имају или стичу безобразно веће привилегије и повластице које су у рангу ако не и веће са привилегијама које имају краљевске породице.

Трећи одговор је по мени најпроблематичнији. Решавање дневних проблема крупним политичким преокретима, или козметичким захватим никада није донело добра једној заједници. Србија је већ више од 20 година у транзицији. Ако дефинишемо транзицију као прелазак из једног система у други уз корените промене у свери политике, економије, друштава и културе, онда је јасно да Србија лута. У том трапању заједница није способна да реши економске и социјалне проблеме које је прате још много пре него што је транзиција почела. Због нејасних законских одредби, надлежности и функција сврха институција није јасна. Многе сфере живота су измештене из руку институција у руке моћних појединаца. Српска република је у тренутцима када је јак лидер на положају шефа државе република председничког типа. Када је шеф владе моћан, онда је Србија република канцеларског типа. Да потсетим, Уставом прокламована моћ није ни код предеседника ни код премијера. Политичка моћ је у рукама Скупштине. До ових избора грађани су гласали за партије па су оне одређивале посланике, постојале су бланко оставке, а неки делови Србије већ деценију немају свог представника у Скупштини. На власти су лидерске партије, па онда не треба да чуди да је корупција ендемски распрострањена и да се примитивизам највише смрди у сали парламента. Такви услови сигурно не погодују развоју грађанске свести и савести. А сада замислите да на све то Краљ постане шеф државе! Данашњи монархисти се залажу за уставну, парламентарну и сведену монархију. Србија је све то осим што није монархија. У садашњем тренутку монархистичка струја би имала три могућа тока.

Први у коме би краљ био само фигура. Онда би се лидери борили за место премијера, а Шеф државе би морао да арбитрира. Скупштина би још више изгубила на значају јер би лидери/премијер и министри желели да осигурају своје позиције у Влади. То би значило одмах већу страначку контролу посланика који би били присиљавани на верност само да би се нашли на изборној листи, и који би касније од стране партијског вођства били поткупљивани, или уништавани ако лојалност није апсолутна. У очима јавности краљ би био крпена лутка јер би сваки боље позициониран страначки војник имао више моћи од њега.

Ако би монархисти који су транутно ван политике успели да скупе подршку партија, и ако би дошли на власт, краљ би наизглед имао већу моћ. Краљ би био марионета оних који тренутно седе у влади. На тај начин краљева функција би била компромитована у страначкој борби. Ту се исто тако може поставити питање интенција монархиста. Да ли они желе да васпоставе монархију, или би хтели да дођу на власт? Ако погледамо деловање појединих монархиста у овој земљи видећемо да су они прилично конзервативно настројени и да жарко верују у рестаурацију. То би значило да Србија треба да се врати у неки датум у прошлости и ту заувек остане. Јасно је да никада више неће осванути 6. Април 1941. али овог пута без нацистичких авиона. Исто тако монархизам може да буде и облик помодарства и снобизма. Надам се само да у Србији нема оних следбеника монархије који би после победе радо дочекали и неку титулу. Модерна Србија је основана као монархија али без племства, а идеја о некаквој аристократији је умрла 1904. са краљицом Драгом Машин.

Трећа могућност је да краљ преузме постепено све полуге власти у своје руке, што би значило да би краљ имао овлашћења као председник републике у државама које имај чист председнички систем. Али пошто у монархији не постоји могућност да се изборима најодговорнији уклони уколико прави грешке краљ би посато симбол аутократије. Питање наследства би од једном постало питање свих питања, јер се у монархијама моћ репродукује не изборима и бирањем већ рађањем. Ово не значи да би Србија постала монархистичка диктатура, већ да би у демократском систему постало немогуће сменити онога ко у својим рукама држи највећу извршну власт.

Постоји и још један начин увођења демократије а који подразумева да претедент буде у исто време шеф странке који на власт долази путем избора. Овај експеримент није успео у Бугарској и сасвим је сигурно да ће тежња бугарских монархиста остати само неуснули сан.

Краљ као заштитник цивилног друштва

Ако на један тас ставимо жељу да се обнови монархија а на други ставимо питање наследства, питање процедура владавине, питање понашања крунисане главе односно личног дигнитета схватићемо да овај други тас претеже. Због чега онда уопште и постављати питање уставне, парламентарне и сведене монархије у XXI веку? У столећу када Британци свој однос са монархом имају само током свадбених и посмртних церемнохија и уз помоћ жуте штампе. Одговор је врло јасан XXI век одавно је прерастао сваки политички, друштвени и економски одговор који је био актуелан до сада. Да то није тако свет не би био у општој кризи.

Излаз из кризе лежи у храбрим одлукама појединачних друштава, а храбре одлуке могу да доносе само грађани. Храбра одлука је и да представник у парламенту одговара бирачима а да странка буде само посредник у политичком животу а не његов кључни носилац. Храбра одлука је и да се не подиже кредит да би се потрошио на нову играчку већ да се штеди да би се покренуо посао. Храбра одлука је и да се појединац организовано бори за то да му личне слободе не буду ускраћене, да има право на чист ваздух, воду и здраву храну. Такве одлуке доносе грађани а не послушници, потрошачи, припадници, социјални аскети и сви други које своје Ја дефинишу преко неког Ми.

Држава социјалног благостања ће изумрети у овом облику на крају ове светске кризе. Шта ће је наследити велико је питање и грађани треба да се боре против успостављања неких нових тоталитаризама. Ипак неке институције државе социјалног благостања ће опстати али те институције не смеју да буду обесмишљене. Ту пре свега мислим на институције које штите грађанина од политике и сурове економске утакмице. У Србији су то институције заштитника грађана, повереника за информације од јавног значаја, друга независна регулаторна тела, али у ту групу спадају и синдикати групе грађана и невладин сектор. Ова тела су јака онолико колико је јако грађанско тј. цивилно друштво. Путање је данас у Србији колико грађана зна да по Уставу има право за покретање грађанских иницијатива у својим општинама. Људи су спремнији да се жале него да се организују и боре за своја права. То онда користе политичари и помоћу демагогије и популизма обезбеђују себи увек повољне изборне резултате и још повољније постизборне договоре. За то време грађани не знају коме да се обрате у општини када су им ускраћена права, коме да се жале ако их у болници ставе на дугу листу чекања, ако им у школи затраже новац, ако им се предмет у суду вуче двадесет година, ако раде на црно без плате и слбодног дана.

Ово јесу пиутања за државне институције попут судова и тужилаштва  али судови нису ефикасни као што у закону пише, нити су тужилаштва опремљена људима, средствима и могућностима да бране обичног човека. Са друге стране људи у Србији се боје да се удруже деловањем појединих представника невладиних организација цео невладин сектор је демонизован у јавности.

Овде је шанса за нове монархисте. Подршка принцу Александру Карађорђевићу није скоро мерена а последњи податак доступан у штампи казује да је подршка максимално 20 процената. Стратегија за освајање веће подршке мора да буде активнија улога краљевске породице у заштити права обичних грађана. Краљ заправо не би смео да има само репрезентативну улогу и право на добротворне активности у некој новој монархији. Краљ такође не би смео да буде окружен људима који на основу сумњивог легитимитета говоре у његово име. Нова монархија мора да подразумева да је краљ у исто време шеф државе са ограниченим правима; формални комадант оружаних снага у миру и рату те једини могући комадант покрета отпора у случају окупације; и најважније од свега краљ мора бити врховни ауторитет свих независних и регулаторних институција.

Ово би у пракси значило следеће, судови би и даље доносили пресуде у име Закона, али би заштитник грађана своје обавезујуће одлуке према државним институцијама доносио у име Краља. У таквој констелацији монарх би био препознат од стране сваког појединца у Србији и ван ње као заштитник грађана,ово би био наставак и допуна владарске праксе Петара Икарађорђевића.

Државни органи би у том случају бил контролисани и сузбијани у узурпацији својих овлашћења од стране крунисане главе. Наравно, носиоци целог посла би били и даље постојећи изабрани органи, али би се шеф свих тих органа налазио у двору.

Савремена држава све више у себи спаја прерогативе које раније није имала. Традиционална подела власти на законодавну извршну и судску је превазиђена и сада имамо у пракси и четврту грану односно административну или управну власт. У таквој подели место за пету или грађанску власт не постоји. Зато би монарх својом личношћу угледом и традицијом ту најновију грану поставио на врховни пиједестал.

Овакав модел монархије у Србији би подразумевао значајне промене. Прво би избор посланика морао дабуде директан и већински. Друго, овлашћења Владе би морала да буду врло јасно профилисана, да не би били у ситуацији да већ у другој влади имамо кохабитацију премијера и вице премијера. Морало би да дође до функционалне децентрализације, а предуслов за све ово је промена Устава на иницијативу грађана а не иницијативу странака.

Наравно модерна монархија мора да има и нека нова решења везана за наслеђивање круне. Овај процес мора да обезбеди дуготрајну стабилност система и да помогне успоставаљању здраве и демократске политичке културе. Пошто је ово питање од пресудног значаја за заједницу одлука о наследнику мора бити ствар консензуса изабраних представника грађана и старешине краљевске куће. То би у пракси значило да краљ не може да постане неко од наследника ко је својим понашањем није показао достојним да носи круну. Ово би даље значило да би шеф српске државе могла да буде и краљица.

Ђорђе Радивојевић

Преузето са http://www.napredniklub.org