Престолонаследник Александар II подсетио да су ‘образовани млади људи наша будућност’ на скупу српских студената који студирају у иностранству - Crown Prince Alexander II Reminds 'Educated young people are our future' at Gathering of Serbian Students Studying Abroad

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Филип били су домаћини пријема који је у Белом Двору организован данас предвече поводом скупштине Организације српских студената у иностранству (ОССИ).

На самом почетку пријема студенте је поздравио њихов домаћин, Њ.К.В. Престолонаследник Александар II који је између осталог рекао:

„Образовани млади људи су наша будућност. Све већи број наших младих људи одлази у иностранство да студира. Многи од њих и остану тамо. Као што и они треба да буду ту за своју земљу, тако Србија мора да учини све да остане у контакту са њима. Морамо улагати у њих као у наш највећи ресурс. Зато моја Фондација за образовање пружа пуну подршку свим студентима и дипломцима који хоће да наставе да се образују, како у земљи тако и у иностранству. То што смо се вечерас окупили у Белом Двору показује колико нам је свима важна ова мисија. Моја Фондација за образовање и ја стојимо вам на располагању да заједничким напорима створимо бољу климу за студенте у Србији, како бисмо спречили ’одлив мозгова’ и пружили нашим младима боље услове за њихову будућност.“

Гостима су се поред Њ.К.В. Престолонаследника Александра II обратили и г-дин Божин Николић, у име Њ.Е. г-дина Ивана Мркића, министра спољних послова Републике Србије, академик Димитрије Стефановић, генерални секретар Српске академије наука и уметности (САНУ), председник ОССИ г-дин Милутин Станисављевић, потпредседник ОССИ г-дин Александар Јаковљевић, председник РЕПАТС-а Јована Ружичић и др Предраг Стојичић, председник организације „Србија у покрету“.

Организација српских студената у иностранству (ОССИ) окупља српске студенте на основним, магистарским и докторским студијама широм света. Основана 1997.године, ОССИ има за циљ да умрежи студенте, омогући размену информација и пружање помоћи као и организовање заједничих пројеката који на прави начин представљају Србију.

Краљевски пар са задовољством је подржао окупљање ових студената и убудуће ће настојати да ојача везе између младих који студирају у иностранству и уопште дијаспоре са нашим институцијама.

Crown Prince Alexander II Reminds 'Educated young people are our future' at Gathering of Serbian Students Studying Abroad

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II, Crown Princess Katherine and Prince Philip hosted a reception for Organization of Serbian students studying abroad (OSSI) this evening at the White Palace.

His Royal Highness Crown Prince Alexander II welcomed guests and said: “Educated young people are our future. More and more young people from our country are going to study abroad. Many of them remain there. As they should remain available for their country, at the same time Serbia has to do anything possible to keep in contact with them. We have to invest in them, as our biggest resource. Therefore my Foundation for Education supports all students and graduates who want to continue their education, both here and abroad. The fact that we all gathered here this evening at the White Palace shows that all of us find this mission very important. My Foundation and I remain at your disposal for creating all together better conditions for students in Serbia, in order to prevent a ‘brain drain’ and to provide better future for our young people”.

Guests were also addressed by Mr. Bozin Nikolic, special envoy of H.E. Mr. Ivan Mrkic, Minister of Foreign Affairs of Serbia, Academician Dimitrije Stefanovic, Secretary General of Serbian Academy of sciences and arts (SASA), Mr. Milutin Stanisavljevic. President of OSSI, Mr. Aleksandar Jakovljevic, vice President of OSSI, Ms. Jovana Ruzicic, president of REPATS and Dr. Predrag Stojicic, president of “Serbia on the move” organization.

The Organisation of Serbian Students Abroad (OSSI) is a non-profit, non-governmental organisation led by Serbian students worldwide, founded in 1997. The principal goal of OSSI is to support and strengthen the community of Serbian students in the Diaspora by forming an extensive and dense network of local branches of its students at universities around the world with a goal of representing Serbia in best possible way.

The Royal Couple has supported this organization with great pleasure and will continue to support networking between our students studying abroad and our Diaspora in general with Institutions in Serbia.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ГОДИШЊИЦА СМРТИ КРАЉА ПЕТРА I - MEMORIAL SERVICE FOR HM KING PETER I AT OPLENAC

ОПЛЕНАЦ - На Опленцу код Тополе данас ће бити обележена 92. годишњица смрти Краља Петра Првог Ослободиоца, уз највише државне и војне почасти.

Како је саопштио данас владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић предводиће државну комеморативну церемонију поводом обележавања 92. годишњице смрти краља Петра Првог Ослободиоца у Цркви светог Ђорђа, на Опленцу код Тополе, 16. августа у 11.30.

Уз највише државне и војне почасти, крај владаревог саркофага венце ће положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, Општине Топола као и удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Организатор државне комеморативне свечаности је Влада Србије - Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Краљ Петар Први Ослободилац, који је умро 16. августа 1921. године у Београду, био је један од најзначајнијих нововековних српских владара. На престо је дошао након Мајског преврата и убиства краља Александра Првог и краљице Драге 1903. године.

Владавину Петра Првог обележили су Анексиона криза, такозвани Царински рат са Аустроугарском, као и Балкански и Први светски рат из којих је Србија, након великих победа на Куманову, Брегалници, Церу, Колубари и Солунском фронту и великих људских жртава, своју државност унела у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, подсећа се у саопштењу.

Њ.В. Краљ Петар I

Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић  Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција. Почетком 1868, са свега 24 године, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

После убиства Кнеза Михајла у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је  живу политичку активност.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом - Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, Кнежевић Петар продао је  кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали.

Током 1897, Кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николаја II.  Три године касније покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је на своју руку извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. ''Желим да будем прави уставни Краљ Србије'' – рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.

Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском Краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године.

Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913. - окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет  Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог Краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.

Њ.В. Краљ Петар I Карађорђевић сади дрво маслине на Хиландару.

Прво у низу дрва маслина засађених на Хиландару засадио је Цар Душан, а последње стабло маслине у том низу засадио је Њ.К.В. Престолонаследник Александар II који је поред свог прадеде Њ.В. Краља Петра I једини члан Краљевског дома Карађорђевић који је засадио маслину поред ове српске светиње.

HM King Peter I of the Serbs, Croats and Slovenes

King Peter I Karadjordjevic was the fifth child of Prince Alexander and Princess Persida (the daughter of Duke Jevrem Nenadovic). He was born on St. Peter’s Day 11 July 1844. He finished elementary and high school in Belgrade, and continued his education at the Venel – Olivier Institute in Geneva. After his graduation, Prince Peter went to College Saint Barb in 1861, and then in 1862 he enrolled in the famous French military academy Saint-Cyr and graduated in 1864. 

While he was in Paris he showed interest in photography and painting, and kept improving his military and political education. That broadened his views on liberalism, parliamentarianism, democracy and its institutions. In the beginning of 1868, when he was only 24 Prince Peter printed his translation of John Stuart Mill’s essay “On Liberty”, with his preface, which later became his political program. 

After the assassination of Prince Mihailo Obrenovic in May 1868, political circles close to the Obrenovic dynasty included a paragraph in the new constitution, prohibiting the Karadjordjevic’s from returning to Serbia and confiscated their property.

Prince Peter joined the Foreign Legion in 1870 and fought in the war between France and Prussia during which he was decorated with the Legion of Honour. In 1875, he took part in the Bosnian-Herzegovina uprising as a volunteer under the assumed name of Peter Mrkonjic. After the failure of the Topola rebellion in 1877 he continued his political activities.

In the summer of 1883 he married Princess Ljubica-Zorka, the eldest daughter of the Montenegrin Prince Nikola in Cetinje, Montenegro. They had five children: two daughters Jelena and Milena and three sons Djordje (who renounced his right to the throne in 1909), Aleksandar and Andrija (he died as a child). After a short time in Paris, the Karadjordjevic family moved to Cetinje, where they lived for ten years. Due to his poor financial situation, Prince Peter sold his residence in Paris in 1894 and settled in Geneva Switzerland with his family. His contacts with people from Serbia continued, above all with Nikola Pasic, the leader of the Radical Party.

During 1897 Prince Peter left for Russia and was received by Tsar Nikola II. Three years later, he tried to reach an agreement with Serbia’s King Aleksandar Obrenovic regarding the recognition of the title Prince and the return of Karadjordjevic family confiscated property, but without success. Prince Peter reinforced his political activity for his return to Serbia. In 1901, he intensified his efforts to get closer to Austro-Hungary, offering his political programme.

On 28 May 1903, a group of Serbian army officers assassinated King Alexander and Queen Draga Obrenovic. The Serbian army organized a Coup d’Etat and proclaimed Prince Peter Karadjordjevic, then living in Switzerland, as the new King of Serbia. The National Parliament confirmed this on 15 June 1903. After 45 years the Karadjordjevic family regained the leadership of the Serbian state, starting a new era in its development. “I want to be a true constitutional King of Serbia” – said King Peter I in his declaration on the day of taking his oath.

From the beginning of his reign, King Peter I faced serious obstacles. Interior political fights disrupted the country and Austro-Hungary, benevolent towards the new Serbian King at first, it soon became an open enemy of Serbia, particularly after the crisis caused by the annexation of Bosnia and Herzegovina by Austria-Hungary in 1908.

The first Balkan War against Turkey in 1912 and the second – against Bulgaria in 1913, ended in the triumph of the Serbian Army under the supreme command of King Peter I. Serbian victories in these wars resulted in the liberation of the Raska District, Kosovo, Metohija and Macedonia, and their uniting with Serbia.

The constant physical demands of the Balkan Wars resulted in King Peter’s deteriorating health and on 24 June 1914 he transferred his royal prerogatives to his son Crown Prince Alexander. A month later Austro-Hungary declared war on Serbia, which sparked World War I. After the victories of the battles of Cer and Kolubara in 1914, Germany and Bulgaria entered the war in 1915 and the Serbian Army was forced to withdraw and leave the country. The Albanian Golgotha, a winter retreat of the Serbian Army through the mountains of Albania, furthermore affected the health of the aging King. However, he lived on to witness Serbia’s victory at the end of World War I and the liberation of Serbia along with the establishment of the new country the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes of which he was proclaimed the first King.

King Peter I died 16 August 1921 in Belgrade and was buried in the Mausoleum of St. George in Oplenac. Owing to his accomplishments in the Balkan wars and World War I, he was known by the people as King Peter I, The Liberator.
http://www.youtube.com/watch?v=kBto3IzAHhM

Тегла, лоптице, камење и песак

Када вам се учини да губите контролу над својим животом, када 24х на дан није дововљно, сетите се тегле од киселих краставаца... и кафе...

Професор је стајао пред групом студената на часу филозофије и држао неке предмете иза себе. Када је час почео, без речи је подигао велику, празну теглу од киселих краставаца, ставио је на катедру и напунио је лоптицама за тенис. Потом је упитао студенте да ли је тегла пуна. Сложили су се да јесте. Затим је професор подигао кутију пуну каменчића и сипао их у теглу.

Благо ју је протресао. Каменцици су се откотрљали у празан простор између лоптица. Тада је поново упитао студенте да ли је тегла пуна. Опет су одговорили да јесте. Следећа кутија коју је професор узео била је пуна песка. Када га је сипао, песак је, наравно, испунио све преостале шупљине у тегли. Питао је још једном да ли је тегла пуна. Студенти су скрушено одговорили да јесте. Онда је професор испод стола извадио две шољице пуне кафе и сипао их у теглу. Кафа је натопила песак. Студенти су се смејали. «Сада!», рекао је професор, док је смех замирао, «хоћу да схватите да ова тегла представља ваш живот. Тениске лоптице су важне ствари у вашем животу: ваша породица, ваша деца, ваше здравље, ваша вера и ствари којима се страсно предајете. То су оне ствари уз које би вас живот и даље био испуњен и када би све друго нестало. Каменчићи су остале ствари које су важне: ваш посао, ваша кућа и ваш ауто. Песак представља преостале ствари. Мале ствари. Ако напуните теглу песком нема места за каменчиће и тениске лоптице. Исто важи у животу. Ако потрошите све своје време и енергију на мале ствари, никада нећете имати места за оне важне ствари. Водите рачуна о стварима које су кључне за вашу срећу. Играјте се с децом. Нађите времена за одлазак лекару. Изведите партнера на вечеру. Понашајте се поново као да вам је 18. Увек ће бити времена да се очисти кућа и ураде поправке. Прво се побрините за тениске лоптице – ствари које су вам заиста важне. Утврдите своје приоритете. Све остало је песак.»

Једна од студентиња је подигла руку и упитала шта је представљала кафа. Професор се насмејао. «Драго ми је да сте то питали. Њу сипам, да би вам показао, да без обзира колико мислите да вам је живот пун, увек има простора за шољицу кафе са пријатељем.»

Извор: coolinarika.com

вања22

Обележено 200 година од погибије Хајдук Вељка

У присуству бројних Неготинаца и гостију поводом 200 година од погибије легендарног крајинског јунака из првог српског устанка, Хајдук Вељка Петровића, на месту погибије, код старог споменика одржан је помен и свечана академија.

На споменик Хајдук Вељку цвеће су положиле делегације Општине Неготин, СУБНОР-а,  МЗ Леновац код Зајечара и КК“Хајдук Вељко“.

Академију је отворио мр Милан Уруковић, председник Општине Неготин.

„О трагу који је у историји Неготина оставио Хајдук Вељко и о миту који су о њему Неготинци преносили са колена на колено, говори податак да је израда нацрта за  споменик, овде, на месту његове погибије поверена чувеном српском архитекти Јовану Илкићу, иначе аутору зграде Народне скупштине у Београду. Бронзани медаљон са ликом легендарног јунака израдио је такође чувени вајар с краја 19. и почетка 20. века Ђоко Јовановић, аутор београдског “Победника”. Споменик Хајдук Вељка у Неготину откривен је 1892. године и том приликом је Београдско певачко друштво први пут извело шесту руковет  Стевана Мокрањца, која је убрзо постала и химна Неготина. Желим да напоменем да смо у спомен на легендарног крајинског јунака Хајдук Вељка Петровића, а у години када Неготин обележава два века од његове херојске погибије, завршили конзервацију овог споменика. Сада предстоји  реконструкција читавог комплекса који ће добити потпуно нови изглед. То је у овом тренутку најмање што смо могли да учинимо као наш дуг и поруку будућим генерацијама да наставе путем који је пре два века зацртао наш јунак Хајдук Вељко Петровић. Хвала и слава му.” – поручио је председник Уруковић.

Уз учешће здружених неготинских хорова, о лику и делу Хајдук Вељка Петровића беседио је глумац Миодраг Мики Крстовић. Надахнуто и емотивно он је говорио сегменте из Житија Хајдук Вељку, Вука Стефановића Караџића и поезију посвећену крајинском великану.

У знак захвалности МЗ Леновац, која је изнедрила јунака Хајдук Вељка Петровића, мр Милан Уруковић, председник Општине Неготин уручио је Милану Шолцу, председник Савета МЗ Леновац, плакету Неготин.

Академија је завршена Шестом руковети Стевана Стојановића Мокрањца у заједничком извођењу Црквеног и хорова Неготинске гимназије и Музичке школе уз подсећање да је Шеста руковет, незванична химна Неготина  први пут изведена 1892. године и то приликом откривања првог споменика Хајдук Вељка у Неготину.

Извор: неготин.рс

Хајдук Вељко Петровић (1780-1813)

Вељка, рођеног у Леновцу код Зајечара, његов немирни дух још 1803. године води у хајдуке. Четовао је са познатим харамбашом Станојем Главашом, са чијом се рођаком Маријом касније и оженио и имао двоје деце.

У почетку Првог српског устанка Вељко је ратовао са Станојем Главашом, Ђушом и Вујицом Вулићевићем. Уз дозволу Совјета, 1807. године, диже на устанак свој родни крај, Црну реку. Лична храброст и јунаштво од Вељка врло брзо чине једног од највећих српских хероја о коме се песме певају и већ за живота га уводе у легенду. Карађорђе га именује за војводу и поверава му да чува Бању, а касније и Неготин где је јуначки погинуо бранећи Крајину од Турака.

Хајдук Вељко Петровић, војвода Крајински, чува источну границу Србије, обезбеђује ред и мир у Крајини, утврђује Град и шанчеве око њега. На тај начин Неготин добија значајну улогу у обезбеђењу српске границе према турској видинској армији.

Међународни положај Србије 1812. године, након што Русија завршава рат против Турске миром у Букурешту, све се више компликује. Турци нуде Србима амнестију под условом да стање у Србији буде као пре устанка. Међутим, Срби не желе поново Турке у својим градовима, већ траже аутономију од Порте и тако рат постаје неизбежан. После првих сукоба са Турцима почетком 1813. године, Вељко је са својом коњицом продро до Видина и запленио доста стоке. Међутим, Турци су већ припремили напад на Крајину. Почетком јула 1813. године, код села Буковча, долази до првог већег боја у коме је Вељко са својим бећарима до ногу потуко део турске војске. После три дана велика турска војска је прешла Тимок и упутила се ка Неготину. Упркос саветима многих да би са расположивом војском, која је бројала мање од три хиљаде људи наспрам 16.000 Турака, Крајину могао успешније да брани са околних брда, Вељко, ипак, одлучује да Турке сачека у утврђеном Неготину. Свакога дана је Хајдук Вељко излазио у сусрет Турцима и са неисказаном храброшћу се са њима тукао, али надмоћнија турска војска је, ипак, успела да се одржи и да се опрезно примакне утврђеном Неготину.

Узалуд је Вељко сваке ноћи јуришао у турске редове и борио се надљудском снагом, време је овога пута радило за Турке. Вишедневна опсада Неготина потпуно је исцрпела његове браниоце. Муниција је била при крају, а помоћ није стизала. За то време Турци ду били све ближе Вељковим шанчевима и непрекидно су тукли топовима неготинска утврђења. Гореле су и у пламену нестајале неготинске брвнаре, тресла се Баба Финка од турских ђулади, рушиле су се дрвене куле. Причало се да је Вељко наредио да се покупе све металне ствари, тањири и калајна кандила и да се претопе у пушчану муницију, па је на крају и талирима (метални новац) пунио топове када су турци негде учинили јуриш.

Деветнаестог дана одбране, 18. јула 1813. године, погинуо је Хајдук Вељко на Абрашевом шанцу, у тренутку када је бодрио своје борце да истрају. Турско ђуле окончало је живот прослављеног Крајинског војводе. И узалуд су његови најближи саборци пет дана крили његову смрт. Војска је врло брзо осетила да је Вељко погинуо и преко ноћи, кроз неготински рит, побегла у Пореч. И, како је записао Вук Караџић: 'Врло брзо цео онај крај, а потом и сва Србија позна да Вељка нема'. Остао је његов животни мото 'Главу дајем, Крајину не дајем'. Мокрањац му је посветио ВИ руковет.

МУЗЕЈ ХАЈДУК ВЕЉКА

Музеј је смештен у конаку кнеза Тодора. Поставка је посвећена јунаку из времена првог српског устанка, Хајдук Вељку.

Изложена су уметничка дела инспирисана Хајдук Вељком, оружје и барјаци из првог српског устанка, фотографије и документа о ратовању.

Етнолошки експонати у оџаклији илуструју градску кућу из деветнаестог века.

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине дубоко је шокирана неистинитим тврдњама “Наших Новина” у вези с прикупљеним средствима за Тијану Огњановић

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Пре свега, сви смо веома тужни због преране смрти мале Тијане, и дубоко саосећамо с њеним родитељима и родбином.

Фондација Принцезе Катарине никада није била, нити ће бити, укључена у прикупљање средстава намењених за помоћ малој Тијани. Тај наш став је сасвим јасан, и од њега нема одступања. Њено Краљевско Височанство и њена Фондација били су укључени у успостављање контакта с болницом у Хјустону, у Тексасу, као и у обезбеђивање и организацију одласка Тијане у Сједињене Америчке Државе. Такође, Фондација је била укључена у проналажење специјалног авионског транспорта за Тијану.

Њено Краљевско Височанство је, уз помоћ својих контаката, као и контаката њеног супруга, Престолонаследника Александра, била у прилици да обезбеди знатно смањење трошкова лечења, у износу од 300.000 долара, као и бесплатан смештај у близини болнице. Фондација ни у једном тренутку није имала никакав приступ, нити је на било који начин користила било која средства намењена Тијани.

Искључиво чланови најуже породице покојне мале Тијане могу да пруже податке који се тичу лечења и његових трошкова, јер су једино они законски овлашћени да такве податке дају, а све такве информације сматрају се приватним, по законима Србије и Сједињених Америчких Држава. Преме томе, сва питања која се тичу прикупљања и трошења средстава, као и трошења средстава у будућности, морају бити упућена директно родитељима мале Тијане.

У овом тренутку, једино што би било прикладно, јесте да се поштује жалост родитеља и родбине мале Тијане.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

ПАРАСТОС ЖРТВАМА ОЛУЈЕ У ЧИКАГУ

У српском Саборном храму у Чикагу одржан је парастос жртвама акције Олуја. Сабор крајишких Срба је поднео тужбу против компаније МПРИ из Вирџиније за коју тврди да је помогла хрватској војсци у протеривању Срба из Крајине. Почетак расправе се очекује крајем августа.

У организацији Сабора крајишких Срба и удружења Срба Републике Српске у српском Саборном храму у Чикагу, одржан је парастос жртвама акције Олуја. Присуствовало је око 250 људи. Иначе, Сабор крајишких Срба сарађује са чикашким адвокатским фирмама које су поднеле тужбу против компаније МПРИ из Вирџиније оптужене да је помогла хрватској војсци у протеривању српског живља у Крајини.

Председник организације Богдан Кљајић каже да се ове недеље очекује значајан помак у судском процесу.

„Ми смо након објављивања у свим сведским медијима, добили на стотине имејлова, писама из целог света. Скупили смо доста података, и група од једно 6 људи, који су сада одрасли људи, а тада су били деца, биће главни сведоци у том поступку.

Ми смо на време предали тужбу и очекујемо почетак расправе у овом месецу, крајем августа. Контактирао сам адвоката Павића, који ми је рекао да ћемо следеће недеље разменити информације и добити свеже податке. Углавном, судски процес је почео“, каже Кљајић.

Припрема, која је трајала неколико месеци, ушла је у другу фазу, која је много интензивнија.

„То је типичан судски процес где одређена група оштећених представља тужитеље и представља комплетну популацију. У овом случају, деца од 14, 15 година су велики људи, држављани су Сједињених Држава, има их шесторо, и прихватили су да представљају комплетну популацију Срба Крајишника избеглица“, каже Кљајић.

У Сабору крајишких Срба процењују да само у Чикагу и широј околини има око 25000 крајишких Срба који су дошли после Олује.
Извор: РТС

Најстарија сеоска школа у Србији - Црква брвнара из 1779.

У севернозападном делу порте, цркве у Крњеву, смештена је зграда старе школе са карактеристичним отвореним тремом и стубовима на главној страни.

Грађена је 1779. године.

Као једина школа у овом крају тог времена радила је под окриљем манастира Манасије и сматра се претечом Велике Школе у Београду, т. ј. Београдског лицеја. Традицију прве школе у Крњеву наставила је садашња основна Школа у Крњеву, која је у 2004. години обележила своју 225 -ту годишњицу.