Србија је прелепа земља брдовитог Западног Балкана, међу 10 земаља у Европи које морате посетити, јер је изнад свих очекивања - јединствено аутентичан део југоисточне Европе. Србија је ризница богате историје и културног наслеђа из праисторијског, римског, византијског, средњовековног и модерног доба. Србија је стратешки и драгоцен део Балкана, јединствено узбудљивих разноликости живописних села, пријатних изненађења, богате традиције и очуваних природних и културних добара.
Листа заштићених културних добара Србије обухвата 156 непокретних добара од изузетног значаја, међу којима је 6 на УНЕСЦО листи светске културне баштине. Листа заштићених природних добара Србије укључује 5 Националних Паркова, 14 Паркова природе, 18 Предела изузетних одлика, 72 Природних Резервата и Специјалних Резервата Природе, 329 Споменика Природе итд... Заштићена природна подручја Србије доприносе заштити и очувању окружења, биодиверзитету, дуговецности и квалитету природних вредности и пејсажа, геонаслеђу, простору као архитектонко-урбанистичком принципу... Највећа заштићена подручја Србије су покривена шумским екосистемима и представљају основу за здраву природну средину и кључни услов за њену заштиту, очување и повећање.
Србија је земља изузетно срдачних и гостопримљивих људи, заводљивих специфичности, несвакидашњих ритмова, незаборавних тонова, одличне забаве и чаробних мириса, које прати богатство "менталних укуса".
Људи Србије су најбољи бранд ! Многи за Србе кажу да су веома срдачни, поносни, храбри, отворени, страствени, предузимљиви, лаковерни, великодушни, брижни и изузетно гостопримљиви. Срби су углавном снажне "балканске генетике", маштовити и креативни, али и веома породични. Узастопно страдање под страним освајачима допринело је неустрашивости и племенитости Срба и допринело великој моралној енергији и драгоценим интелектуалним способностима. Срби су формирали своју традицију у борбама за политичку независност и културну самосвојност, развивши својеврсни епски нарцизам као врсту илузије да је могуће одупрети се свакој сили, без обзира на њену снагу. Срби су емотивни и често достојанствено говоре о својој историји и очекивањима. Највероватније захваљујући наследној генетици, Срби су веома истрајни, издрзљиви, енергични и позитивни. Раде на развоју своје вољене Србије и радују се будућности, свесни проблема са којима се земља суочава /распад Југославије, ратови на Балкану и 15 година изолације је уништило јаку привреду некадашње Југославије/.
Београд и други велики градови су густо насељени и у њима је изванредно живо. Ноћни живот у Србији и Београду је потпуно невероватно искуство, коју многи оцењују најбољим у Европи, због пријатних места и људи, који знају да се опусте и друже. Београд, главни град Србије нуди повољан живот метрополе на раскрсници Централне и Источне Европе, захваљујући мноштву кафића и ресторана, као и раскошној уметности и књижевности. Посетиоци Београда из других делова Србије сматрају главни град Србије ужурбаним, мистериозним, прихватљивим и дефинитивно незападним.
Ван градова је живот становника села у Србији много, много мирнији. У селима Србије сте опијени мирисима природе и чистим ваздухом, пијући воду са свежих планинских извора. Сеоски домацини Србије са породицама обављају послове на својим имањима и газдинствима, али нађу времена и да се друзе. Сеоски послови се обављају ручно, коришћењем старог оруђа и малих трактора. Становници Србије имају времена да седну и уживају у јакој кафи, домаћој ракији или цигарети, јер је та кофеинска комбинација многима омиљени свакодневни ритуал. У сеоским подручјима Србије су начин живота и одећа локалног становништва једноставни и традиционални. Недеља је дан одмора, те и они који нису верници, настоје да не раде недељом.
Људи у Србији /поготово младе генерације/ знају - помало - енглески језик, што олакшава комуникацију са гостима из иностранства. Туристи, посебно Американци, нису још увек чести гости у Србији, али је становништво увек одушевљено интересовањем посетилаца за српску културу и историју. Руковање са представљањем је у Србији уобичајени начин поздрављања мушких и женских особа. Руковање је облик поштовања и чак се сматра непристојним међусобно упознавање без руковања. Када се особе боље познају, при сусрету се три пута пољубе, што је у складу је са православним обичајима у Србији и представља општи начин поздрављања блиских особа.
Србија је претежно планинска земља, са 27% укупне територије прекривене шумама у централним и јужним подручјима, док је пространа равница Војводина у северном делу земље. Велики планински део западне и јужне Србије обухвата неколико најзначајнијих планинских система Балкана : Динарски планински систем на западу, северне Проклетије и Шар планина у југозападном делу, док је планина Балкан - Стара Планина смештена у Источној Србији. Падине планина Србије се у северном делу земље спуштају према рекама Дунаву и Сави, док се њиховим рекама и притокама напајају река Дрина, која чини део западне границе, Колубара, Морава и Тимок. Североисточну Србију чини плодна равница Дунава, у кога се уливају реке Сава, Тиса и Морава. Бројна језера у Србији су природна и вештачка, а одликује их смарагдно-зелена вода и очувана природа, те су драгоцена одредишта риболоваца и ловаца, али и многобројних посетилаца.
Србија је подељена на 29 округа, од којих се 5 налази на Косову и Метохији, тренутно под управом УН-а и посебног округа Града Београда. Окрузи су подељени на 108 Општина.
Јужни Словени (или Југословени) су једна од пет главних етничких група на Балканском полуострву, коју чине Срби, Хрвати и Словенци. Иако је покрет политичког уједињења ових народа започео почетком 19. века, јужни Словени су историјски били подељени и под управом различитих сила, као што су Турска, Италија, Аустрија, Мађарска и Бугарска.
У Србији, по попису из 2006. године живи 9797000 становника, које чине већински Срби, те остале национале заједнице - Албанци, Мађари, Словаци, Русини, Румуни, Хрвати, Црногорци, Бугари и Македонци и други. Војводина је једна од етнички најразноврснијих територија у Европи, са више од 25 различитих националних заједница. Према последњем попису из 2002. године, покрајина Војводина има око 2 милиона становника, од којих су 65% Срби, 14,3% Мађари, 2,79% Словаци, 2,78 Хрвати, неопредељени 2,71%, Југословени 2,45%, Црногорци 1,75%, Румуни 1,50%, Роми 1,43%, Буневци 0,97%, Русини 0,77%, Македонци 0,58%, регионално опредељени 0,50%, Украјинци 0,23% и друге националне заједнице – Албанци, Словенци, Немци, Пољаци, Кинези ....
По Уставу Србије, званични језик у Србији је српски, док су у Војводини следећи језици такође званични – румунски, русински, мађарски, словачки и хрватски, а на Косову и Метохији је званични језик албански.
Језик који Срби говоре се научно најчешће назива српско-хрватским језиком. Овај језик користе Срби и Хрвати, као и словенски Муслимани у Босни и Херцеговини и подручју Санџака - региона средњовековне Раске, који данас одређује гранично подручје између Србије и Црне Горе. У прошлости су такође постојали народи који су користили исти језик, али нису били ни Срби, нити Хрвати. Хрвати овај језик зову хрватски, а Срби српски. Ћирилица је званично писмо у Србији, али се упоредо користи и латиница. Српско ћирилично правило Вука Стефановића Караџића гласи : "Пиши као што говориш, читај како је написано" Вук Стефановић Караџиц. Због историјских разлога, српски, који је некада био део српско-хрватског уједињења је донео употребу латинице. Ћирилично писмо, познато и као српска азбука, по старом називу слова којима почиње је писмо које користе неки источни и јужнословенски језици – белоруски, бугарски, македонски, руски, русински, српски и украјински, као и многи други језици некадашњег Совјетског Савеза, Азије и Источне Европе.
Србија, којом тече Дунав, прошарана шљивицима и подељена планинама прекривеним лековитим биљем и дивљим цвећем је једна од давно заборављених лепотица Европе. Српски ботаницар Јосиф Панчић пише ... "Босиљак прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита босиљка у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина или болеће сроднице рука босиљак на гроб посади". Србија је земља богате културе, дубоке религије, дивље природе и јединствених људи. Посетиоци Србије могу уживати у средњовековним манастирима, смештеним вековима у подножјима врлетних планина, прекрасним рекама, језерима и водопадима, топлим лековитим изворима, изванредно укусној храни и домаћем вину и њеним пријатним становницима.
Србија има релативно мали број становника /7,3 милиона, без података о територији Косова и Метохије, која је под управо УН-а/ на релативно великој територији од 88.407 км2. Већи део ненастањене територије Србије обухватају заштићени национални паркови. Србија има пет величанствених националних Паркова, који су станишта праисторијске флоре, са водопадима, узбудљивим пећине и дивљом лепотом, који одликују ову неотркивену туристичку земљу. Они који посете дивље пределе Србије су одушевљени недовољно познатим и потпуно оцуваним лепотама сеоског амбијента Србије.
Планине Србије су лако доступне и представљају изванредну дестинацију за одмор током читаве године. Скијашка сезона у Србији је дуга, захваљујући свежем снегу. Планине Тара, Копаоник и Голија су врхунски зимски и летњи центри, са обиљем зеленила током читаве године. Ски центар Брезовица на планини Шари, на надморској висини од преко 2200 метара је најбољи ски центар Србије, као и место богатог лова у вансезони.
Србија је одувек била занимљива туристичка дестинација онима који желе да побољшају своје здравље у некој од бројних лековитих бања. Лековити минерални извори, чист планински ваздух и блага клима су изванредне одлике лековитих и здравствених бања Србије. Најпознатија бања у Србији је Врњачка Бања, која постоји више од 120 година. У Врњачкој Бањи постоји неколико природних извора, чија је вода лековита. Врњачка Бања се налази на подручју, које је од 12. века драгоцено за културу, археологију и историју Србије.
Села Србије су права ризница народних обичаја и јединственог гостопримства локалног становништва. Једна ствар коју не можете порећи о свадбама у Србији је да су свадбарска весеља незаборавна. Заветовање двоје људи једно другоме пред другима је уобичајени ритуал свадбе у Србији. Да би свадба остала у сећању, многи се одлучују за венчање на необичним местима у Србији – необична и незаборавна свадба значи добар почетак заједничког живота.
Раскошна природа, древна историја и изванредно очувана култура и обичаји Србије су вредности које треба упознати. Србија је земља богате историје и бројних културних споменика и величанствених археолошких локалитета и знаменитости. Скривена од света влашћу владара и деценијским ратом Србија је дочекала да се покаже и представи свету својом суштином – као ризница модерне Европе.
Слава – заштитник светац је божански облик православља код Срба, дубоко укорењен у српском традиционалном бићу. Слава Србима представља једну од основних карактеристика православне вере. Слава је посебна одлика српског народа цији су преци прослављали успомену на оног хришћанског светитеља, кога су нарочито поштовали као свог заштитника, чији им је хришћански живот био пример који су настојали да следе. Крсну славу прослављају једино Срби. Дубоки смисао слављења славе лежи у најпросветљенијем савршенству српског народа – савршенству светог човека, који је човек ослобођен од земаљског живота, чист од неправде и таштине, човек испуњен љубављу према Богу и људима, неустрашив према смрти, једном речју – човек душеван !
Јединствен духовни значај славе се може разумети само када се схвати да породица прославља празник свога свеца, који је посебан заштитник породице током више векова - од када је она примила хришћанство. Генерације славе дан заштитника породице јер им он даје снагу заједништва породице, окупља их да би величали и захвалили се Богу - творцу и спасиоцу. За славу се окупи читава породица, када је све припремљено, укључујући традиционалну храну - "славски колач" и "кољиво". "Славски колач" буквално значи славска торта, мада је заправо више слична хлебу. У зависности од периода када се слави слава, посни или мрсни период у години, славски колач се припрема са јајима, маслацом и млеком или без ових намирница. Славски колач представља Христа, који је хлеб живота. Врх славског колача се украшава знаком крста голуба мира и другим симболима, везаним за породицу. "Кољиво" (такође "жито") се припрема од куване пшенице. Кољиво може бити припремљено на разне начине, али се најчешће користе ораси, орашчић и или каранфилић и мед. Пшеница је симбол Христовог Ускрснућа и ускрснућа покојника чланова породице. Црвено вино, које представља крв која је потекла из
Христових рана се прелије преко славског колача и жита. Уколико слава пада у периоду поста, припремају се посна јела – од намирница које нису животињског порекла, односно када није пост - за славу се служе се мрсна јела, припремљена од садржаја животињског порекла, те се за славе у Србији каже да су посне или мрсне. На дан славе породица иде у цркву и присуствује литургији и учествује у Светом Причешћу. После литургије, свештеник је позван у кућу домаћина славе, где служи кратку службу у којој призива поштовање свеца, благосиља славски колач и кољиво, као и славску свећу. Иако није неопходно, свештеник такође благосиља кућу и служи кратку литургију за упокојене рођаке.
Ево како је говорио и мислио наш Никола Тесла - Биће могуће разговарати са душама умрлих одвојених од тела - преузето са www.порекло.рс
“Радим за будућност и савременици ме неће разумети, али једног дана превладаће научни закон природе чије сам тајне открио и као дланом о длан све ће се променити. Наступиће нова ера човечанске мудрости, чије ће главне одлике бити разумевање времена, откриће извора бескрајне енергије и обликовање материје по вољи научника. Људска свест помериће границе живота и биће могуће разговарати са душама умрлих одвојеним од тела. Ова сазнања додатно ће померити наше схватање о разлици живота и смрти. Јим Јармусцх говори о Тесли
Уверен сам да је цео космос обједињен, како у материјалном, тако и у духовном погледу. Постоји у васиони неко језгро откуда ми добијамо сву снагу, сва надахнућа. Оно нас вечно привлачи, ја осећам његову моћ и вредности које оно емитује целој васиони и тиме је одржава у складу. Ја нисам продро у тајну тог језгра, али знам да постоји и кад хоћу да му придам какав материјални атрибут, онда мислим да је то СВЕТЛОСТ, а кад покушам да га схватим духовно, онда је ЛЕПОТА и САМИЛОСТ. Онај који носи у себи ту веру осећа се снажан, рад му чини радост, јер се и сам осећа једним тоном у свеопштој хармонији." Тајна Николе Тесле
Руски дипломата и научник Иван Степанович Јастребов 1886. године пише о важном српском обичају слави - "Слава се слави код Срба не само у Србији, већ и у Аустрији, Мађарској, Босни, Црној Гори, Косову, Морави и подручју Призрена, као и у подручјима око Скопја, Велеса, Прилепа, Битоле и Охрида, укључујући такође и Дебар и околину Тетова. Сви становници у поменутим крајевима такође говоре словенско-српским дијалектом и сматрају овај обичај славе светињом."
Најчешће славе у Србији су Свети Никола – 19. децембар, Свети Ђорђе – 6. мај, Свети Јован Крститељ – 20. јануар, Свети Димитрије – 8. новембар и Свети Арханђел Михајло – 21. новембар. Српска Православна Црква користи Јулијански календар, који је био у употреби до 20. века као народни календар, посебно у православним земљама, али је замењен новом верзијом Грегоријанског календара. Још увек се користи у неким православним црквама, међу којима су Српска Православна Црква, Света Гора у Грчкој и Бербери у Јужној Африци. У Србији, у којој је Јулијански календар поштован као званични календар по традицији Српске Православне Цркве је Нова година први пут прослављена 31. децембра 1919. године, када је Краљ Александар Карађорђевић прихватио Грегоријански календар, као национални календар.
Извор: panacomp.net/serbia
Serbia
Serbia
is fabulous country in the mountainous Western Balkans, breathtakingly rich in
History and outstanding cultural Inheritance from the Prehistorical, Roman,
Byzantine, Medieval and the Modern times. Serbia
is amazing country among 10 essential stops in Europe,
providing diversified and spectacular landmarks, colorful and picturesque
villages and unique surprises of tradition beyond imagination.
The List of Immovable cultural monuments of Serbia contains
156 sites of exceptional importance amongst them 6 belong to UNESCO Cultural
Heritage. The list of Protected Natural Values of Serbia includes 5 National
Parks, 14 Nature Parks,
18 Landscapes of Outstanding Features, 72 Nature Reserves and Special Nature
Reserves, 329 Natural
Monuments etc.
Protected areas of Serbia
contribute to the conservation and enhancement of the environment,
biodiversity, longevity and quality of natural resources and landscapes,
geo-heritage phenomena, the space as the architectural-urbanistic category,
etc. The largest protected areas in Serbia are covered with forest
ecosystems, as the basis of the healthy environment and the key factor of its
conservation and enhancement.
Serbia
is country of exceptionally warm and hospitable people ! Serbia is
strategic and valuable piece of the Balkans rich in desirable flavors, seducing
tones of great fun, unique rhythms and incredible joys where amazing
"mental" contrasts enhance awesome issues. Serbia
just has too many excellent people and places to discover what make it exotic
tourist destination in Europe !
People of Serbia
are the best Serbian brand ! Many find the Serbian people are very warm, proud,
brave, passionate, open-minded, credulous, enterprising, generous, traditional,
caring and extremely hospitable. Serbs are generally of "Balkan
genetics", imaginative and creative and strong people, but highly family-oriented.
Repeatedly suffering under foreign invaders purified Serbian courage and
chivalry and contributed to their large ethnical energy and precious
intelectual features. Serbs have created their tradition in constant fights for
political independence and cultural self-consciousness, by develop of
particular epic narcissism as kind of illusion that it is possible to withstand
any power, regardless its strenght. Serbs are emotional and express dignity
often placed within the context of their history and their hopes. Serbian
people are very tough and have positive attitude, most probably for the energy
inherited by genetics. Serbs remain fairly positive, tenacious and open-hearted
people, looking forward to the renewal of their beloved country. Although carrying
scars of the almost two decades after the brake-up of Yugoslavia and the recent war and
aware of problems still facing the country (15 years of sanctions crippled a
once-strong economy) Serbs look into the future.
Bustling Belgrade and other
big cities in Serbia
are densely populated and extremely vibrant. Night life in Belgrade
Serbia is one of the best in
Europe and absolutely extraordinary experience
for many ! Friendly places and people
who know how to relax and socialize... With a thriving cafe and restaurant
culture, famous nightlife and a passion for arts and literature, the capital
city of Belgrade offers affordable metropolitan
living at the crossroads of Central and Eastern Europe.
Visitors of other parts of Serbia
find it lively, mysterious, affordable, and decidedly unwestern.
Outside of the cities, life of Serbian villagers becomes
much more tranquil. In Serbian countryside you should savor the breathtaking
scenery and breathe in the fresh air while drinking from the cool mountain
springs. Farmers do all the work on the farm themselves, together with their
families, but find some time to get together. Farm work is done by hand, with old
tools, and smaller tractors. Local people take the time to sit down and enjoy
strong coffee or homemade rakija /brandy/ and smoke cigarettes; such a caffeine
combination is a favored daily ritual for many. In the rural areas of Serbia the life
and dress of the locals are more simple and traditional. Sunday is seen as a
day for rest. Even people who are not religious will tend not to work on
Sundays.
People from Serbia
(especially younger generations) can speak at least some English, which makes
communication with foreign visitors a bit easier. Tourists, especially
Americans, are not very common yet, and locals are especially thrilled when one
takes an active interest in Serbian culture and History. A handshake with an
introduction of who you are is usually an appropriate greeting style for both
male and female Serbs. A handshake is a form of respect and it is ofter found
rude if one does not acknowledge a person by introducing him or herself with a
shake hand. As you become familiar 3 times - left-right-left- kissing may be
used as common way of communication in Serbia in relation with Orthodox
religion.
Serbia
is predominantly mountainous country with forests covering 27% of its territory
in the central and the southern areas, and low-lying plains of Vojvodina in the
north. Largely mountainous in the west and south, Serbia
lies within several most significant mountain systems of the Balkans: the Dinaric
Alps in the west, the North Albanian Alps and the Sar
Mountain in the southwest, and the
Balkan Mountain-Stara Planina Mountain in the east of Serbia. Much of
Serbia slopes generally descend north toward the Danube and Sava Rivers and are
drained chiefly by the Drina River (which forms part of the western border with
Bosnia and Herzegovina), Kolubara, Morava, and Timok rivers and their
tributaries. The northeast of Serbia
is part of the fertile Danube plain drained by the Danube, Sava, Tisa, and Morava Rivers.
Serbia is
divided into 29 districts of which 5 are in Kosovo and Metohija (currently
UN-administered) and the City of Belgrade.
The districts are further divided into 108 municipalities.
The South Slavs (or Yugoslavs) are one of the five major ethnic
groups of the Balkan Peninsula, incorporating
the Serb, Croat, and Slovene peoples. Although the movement for political
unification of these people dated back to at least the early 19th century, the
South Slavs had historically been separated and controlled by various
neighboring powers, such as Turkey,
Italy, Austria, Hungary,
and Bulgaria.
The population of Serbia
(2006 est. pop. 9,797,000) consists primarily of Serbs with Albanian, Magyar,
Hungarian, Slovak, Ruthenian, Romanian, Croat, Montenegrin, Bulgarian and
Macedonian national communities.
Vojvodina is one of the most ethnically diverse territories
in Europe, with more than 25 different
national communities. According to the last completed census /2002/, the
province has a population of about 2 million, of which: Serbs 65%, Hungarians
14.3%, Slovaks 2.79%, Croats 2.78%, undeclared 2.71%, Yugoslavs 2.45%,
Montenegrins 1.75%, Romanians 1.50%, Roma 1.43%, Bunjevci 0.97%, Ruthenians
0.77%, Macedonians 0.58%, regional affiliation 0.50%, Ukrainians 0.23%, others
/Albanians, Slovenians, Germans, Poles, Chinese etc/.
Official language is Serbian according to the Constitution
of Serbia; in Vojvodina, the following languages are also official: Romanian,
Rusyn, Hungarian, Slovak, and Croatian; in Kosovo-Metohija also Albanian.
The language which Serbs speak is most often referred to in
scholarship as Serbo-Croatian. This language is used by the Serbs and Croats,
as well as by the Slavic Moslems of Bosnia and Herzegovina
and of the Sanjak (a region which outlines the modern borders between Serbia and Montenegro). In the past, there
were also groups who used the same language, but who were neither Serbs nor
Croats. The Croats call the language Croatian, and the Serbs call it Serbian.
Cyrillic alphabet is official in Serbia, but used both with the
Latin alphabet. Serbian Cyrillic rule: "Write as you speak and read as it
is written" Vuk Stefanović Karadžic. Due to historical reasons, Serbian
once being a part of the Serbo-Croat unification brought Latin usage into Serbia. The
Cyrillic alphabet / also called Serbian azbuka, from the old name of the first
two letters/ is an alphabet used for several East and South Slavic languages;
/Belarusian, Bulgarian, Macedonian, Russian, Rusyn, Serbian, and Ukrainian/ and
many other languages of the former Soviet Union, Asia and Eastern Europe.
Crossed by the Danube
River, dotted by plum orchards and
divided by wild-flowers and herbs covered mountains, Serbia
is one of Europe's long-forgotten beauties.
Serbian botanist Josif Pančić writes :.... "Basil follows the Serb through
all serious life occasions, from his birth, when a bunch of consecrated basil
is brought to baby's cot, until his death, when a hand of sister or someone
close plants basil on his grave". Serbia is a land of rich culture,
deep religion, wild nature and unique people. Visitors to Serbia can enjoy Medieval Monasteries which have
sat at the foot of mountains for centuries, beautiful waterfalls, natural hot springs, delicious
food and local wines and friendly people.
Serbia has a rather small population of 7,3 million /without
data for Kosovo and Metohija Province which is adminstered by UN/ living on a
relatively large amount of land /88.407 sq km/. Much of Serbia's
unoccupied land sits inside of protected natural parks. The five gorgeous
National Parks of Serbia are home to prehistoric flora, crystal clear river,
lakes and waterfalls, intriguing caves and a wild beauty that is characteristic
of this uncharted land. Those who visit the Serbian wild lands may find
themselves cutting their own trails in the undiscovered and well preserved
beauties of the Serbian countryside.
Serbia's
mountains are easily accessible and make a perfect holiday destination in any
season. Serbia's
ski season is long and the snow is always fresh. Mt.
Tara and Mt.
Kopaonik and Mt. Golija
are gorgeous hot-spots in the summer and winter with an abundance of greenery
year round. Mountain Brezovica on Sharr
Mountain, though, is Serbia's best
skiing hot-spot with an altitude of over 2,200 meters and ample hunting in the
off season.
Serbia
has long been a popular tourist destination for those who wish to regain their
health in one of the country's many spas. The thermal springs, clean mountain
air and mild weather all make Serbia
the ideal location for health spas. The most famous of Serbia's spas
is Vrnjacka Banja Spa which has been in operation for over 120 years. The
Vrnjacka Banja Spa is home to several natural springs, the waters of which are
believed to be curative. The spa itself is situated in an important
archaeological area with monuments dating back to the 1300's.
The Serbian countryside is real treasure of traditional
customs and unique cordiality of local population. The one fact no one can deny
about Serbian weddings is that they are expected to be unforgettable. Two
people committing to each other in front of many people is the usual wedding
scenario in Serbia.
To make this day really count, many couples seek extraordinary locations in Serbia - the
more extravagant and memorable ceremony, the better initiation to the life
together...
The natural splendor, ancient history and intriguing culture
and well-preserved customs of Serbia
all make it worth seeing and discovering. Serbia is historical country full
of precious cultural monuments and magnificent archaeological sites and
landmarks. Hidden from the world by rulers and war for decades, it is time to
open up Serbia to the world
and expose it for what it is - a treasure of modern Europe.
Slava - patron saint is divine form of Orthodoxy by Serbs,
which is so deeply inborn into the Serbian traditional soul. Slava is special
feature of the Serbian nation, that represents one of the main identifying
characteristics of the Orthodox Faith for Serbs, whose ancestors celebrated
memory of the Christian saint who was particularly respected as their
protector, and whose Christian life they strived to follow. Slava is celebrated
only among Serbs. The Deep sense of celebrating slava lies in the most
enlighten ideal of the Serbian nation - the ideal of the holy man which is :
man free from the earthen life, the man clean from injustice and vanity, the
man fulfilled with love towards God and people, the man fearless to death, in
one word - the soulful man !
The special spiritual depth of the Slava can only be
understood when one realizes that the family celebrates it on the feast day of
the Saint which has been the special patron of that family for centuries - ever
since the family became Christian. For generations, the patron Saint's day has
been a special uniting force in the family, bringing it together to give glory
and thanks to God the Creator and Saviour. The occasion of slava brings all of
the family together, and a feast is normally prepared, including traditional
foods: "slavski kolač" and "koljivo". "Slavski
kolač" literally means "the slava cake", although it is actually
more similar to bread. Depending on whether the slava celebration falls during
fasting, "slavski kolač" is made with or without eggs, butter and
milk. The cake itself symbolizes Jesus who is the bread of life. The top of the
slavski kolač is adorned with the sign of the Cross the "Dove of
Peace" and other symbols that relate to the family. "Koljivo"
(also called "žito") is made of boiled wheat. It can be prepared in a
variety of ways but most usually includes walnuts, nutmegs and/or cloves and
honey. The wheat is a symbol of the Resurrection of Christ and deceased family
members. Red wine which is poured on the Slavski Kolac and the Žito symbolizes
the blood that poured from Jesus' wounds. Depending on whether the celebration
of slava falls in a period of fasting, the rest of the feast consists of
animal-free (posni) meals or not (mrsni); thus, colloquially, slavas can be
referred to as mrsne or posne.
On the day of the Serbian slava, the family attends church
services and partakes in Holy Communion. Following the service, the parish
priest is received in the family's home. He performs a small service which
entails venerating the Saint's memory, blessing the slavski kolač and koljivo,
as well as lighting the "slava candle". Though not necessary, it is
common for the priest to bless the house and perform a small memorial service
for dead relatives.
Russian publicist I.S. Jastrebov writes in 1886 about
important Serb custom of Slava - "Slava is celebrated by Serbs not only in
Serbia, in Austria, Hungary, Bosnia, Montenegro, Kosovo, Morava and area of
Prizren, but also in the areas of Skopje, Veles, Prilep, Bitola and Ohrid,
including also Debar and the area of Tetovo. All inhabitants in the mentioned
area who speak with the Slavo-Serbian dialect keep that custom holy."
Secrets of Nikola Tesla
Jim Jarmusch talking about Tesla
The most common Slavas - feast days in Serbia are Saint
Nicolas /falling on December 19/, Saint George /May 6, Djurdjevdan/, Saint John
the Baptist /January 20/, Saint Demetrius /November 8/ and Saint Archangel
Michael /November 21/. Serbian Orthodox Church uses Julian calendar. Julian
calendar remained in use until the 20th century as the national calendar,
especially in the Orthodox countries, but it was changed into the new version
of the Gregorian calendar. Still it is used in some national Orthodox churches
amongst them is the Serbian Orthodox Church, The Holy Mount Athos in Greece and
Berberi in the South Africa. In Serbia
which used to respect Julian calendar as the official calendar according to the
tradition of the Serbian Orthodox Church the New Year on the 31st December was
first celebrated in 1919 when King Aleksandar Karadjordjevic accepted the
Gregorian calendar as the national calendar.
panacomp.net/serbia
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
