Репортер НТ у посети сестринском граду Чикагу, у коме Срби имају све значајнију улогу. Студент медицине Николина Ђого, најлепша Српкиња у Америци у овом граду се спрема за нова такмичења и поручује:
Победићу на избору Мис Европе у Паризу. Жеља ми је да будем српска Сидни Крафорд !
- Срби из Чикага су од свих наших људи овде данас најмоћнији у Америци. У Вашингтону имамо конгресмена Мелису Лубурић Бин, гувернер државе Илиноис је Милорад Благојевић, а овдашњи правник Јован Павић, кандидовао се за Конгрес града Чикага. Може се очекивати и да Павић за коју годину постане конгресмен у Вашингтону. А наши људи верују да ће Род Благојевић да се за десетак година кандидује и за председника Америке.
Ово нам је рекла Тамара Весна, сигурно најобавештенији члан српске колоније у Чикагу, када смо прошлог викенда стигли у Чикаго. Град у коме према српским проценама има око 200.000 наших људи, а према америчком попису једва 70.000, летос је постао «сестра» Чикагу. Тако Американци говоре за братимљење пријатељских градова.
- Братимљење Београда са Чикагом подигло је углед српске заједнице у овом граду, али и у читавој држави Илиноис. Сам гувернер Род Благојевић све више показује интерес за повезивање Американаца са Србијом, а његов политички пулен Јован Павић је своју изборну кампању, управо, започео међу Србима – открила нам је Тамара Весна, иначе, власник и главни уредник Српске телевизије у Чикагу.
Човек ЦИАЧикашки Срби су за Јована Павића чули тек пролетос када се први пут јавно, као кандидат демократа, упустио у политичку битку за посланичко место у Конгресу града. Тада је овој младог Србина недељник «Тајма» представио као тајновитог и загонетног човека:
«Овај демократа је бивши службеник ЦИА. У централи ЦИА у Ленглију био је задужен за Балкан, а последњих месеци је пребачен у Чикаго, јер је постао главни инспектор за државу Илиноис. Као млад правник Павић је каријеру почео као службеник ФБИ у Минесоти…”
Јован Павић има само 28 година. Политички следи свог српског идола Милорада Благојевића, јер у својој кампањи гласачима из јужних делова Чикага, обећава смањење државних и градских пореза, већу социјалну сигурност и више пара.
- Павић је одрастао је експерт за међународно право и проблеме Источне Европе. Службовао је једно време на Космету, а потом је 2002. у Трибуналу у Хагу био саветник Биљане Плавшић. Јако добро познаје све српске проблеме и наши људи верују да ће Јован Павић добити наше гласове и победити, као што се то пре 6 година догодило са Милорадом Благојевићем – испричала нам је у поверење Славица Петровић, новинар И уредник српског месечника “Огледало”.
Први човек једне од најразвијенијих америчких држава Милорад Благојевић ради у Спрингфилду, главном граду државе, али викенде проводи у Чикагу. Срби му замерају да није улинио довољно за “српску ствар”. Појединци га чак оптужују и за издају, јер је Благојевић потписао закон којим се од јавних основних и средњих школа у Илиноју захтева да у свој програм уврсте лекције о геноцидима који су почињени у свету. Милорад Благојевић сматра да млади Американци морају да уче о холокаусту, о геноциду у Јерменији, Босни, Камбоџи, Руанди, Судану и Украјини.
И мада сам гувернер тврди да је важно да ученици разумеју расну, националну, етничку и верску мржњу која може да доведе до трагедије, неки Срби му замерају да је тиме у уџбенике убацио Србе, не као жртве већ као извршиоце.
И Мелиса Бин Лубурић, америчка конгресменка, која је на последњим изборима отишла у Вашингтон и постала члан српског кокуса, своје слободне дане проводи у Чикагу. Као и Благојевић, и Мелиса Лубурић викендом ради у свом политичком оркугу, д аби остала у вези са гласачима и сачувала позивију у Вашингтону.
- Наша Мелиса је задужена за привреду, финансије и мала предузећа. Не знамо колико је у томе успешна, али ми пролазимо кроз јако велику економску кризу. Бензин у Америци никад није био скупљи – 2,8 долара за галон. Тиме ми Американци плаћамо цену рата у Ираку – каже Славица Петровић.
Американац у Београду
Чикаго је град у коме Срби имају два манастира, осам цркава и осам кафана. Црква Васкресења Христовог је већ читав век са српским народом. Прослави стогодишњице присуствовала је принцеза Катарина, која је искористила прилику да у Чикагу направи и неколико пословних контаката. Принцеза је, како смо сазнали, успела да ангажује неколико америчких фирми да инвестирају у Србију.
У међувремену бизнисмен Слободан Павловић је у Београд довео најпознатијег чикашког трговца некретнинама и грађевинара Дејвида Босија, који је одушевљен нашом престоницом и Србијом:
- Био сам први пут у Србији. Одушевљен сам топлином ваших људи, лепотом Београда, а највише ме изненадила чињеница да многи Срби говоре одлично енглески. Као бизнисмен заинтересован сам да у центру Београда подигнемо Амерички-трговачки центар. Тражио сам погодну локацију и мислим да сам је нашао. Од господина Слободана Јанковића сам добио понуду да на Новом Београду подигнем амерички хотел Мериот. Заузврат бих госпидиуну Јанковићу помогао да у Америци отвори српски ресторан Перпер – открио нам је део својих пословних тајни Дејвид Боси, један од директора компаније Мидамерика.
Оно што нам није рекао господин Боси, открио нам је Слободан Павловић:
- У граду Слобомиру планирамо да подигнемо први Дизниленд у југоисточној Европи и четврти на свету! Креативни тим, који планира развој града Слобомира направио је пројекат забавног парка Дизниленд 11 језера на 1о хектара. Желимо да подигнемо огромни акваријум, марине и лакуне са чаробним бродићима и лађама, зоолошки врт са домаћим и дивљим животињама, луна парк и базене са топлом водом, јер имамо лиценцу за коришћење термалних вода.
Павловић је у Чикагу управо потписао писмо, које његова компанија Слобомира шаље управи Дизниленда у Лос Анђелос са молбом за одобрење лиценце за подизање првог Дизнијевог града забаве и игре на српској земљи.
А једна делегација породице Павловић ће до краја године отићи у званичну посету Дизниленду у Паризу и Дизниленду у Лос Анђелосу да би видели како данас функционише овај највећи забавни парк на свету.
Лепотица дана
Сигурно најпопуларнија међу Србима у Чикагу данас је млади студент медицине Николина Ђого, која је у септембру проглашена за најлепшу у Америци. А потом је на избору лепотице Србије и Црне Горе освојила титулу друге пратиље и звање кандидата за избопр Мис Европе у Паризу. Тако се догодило да једна Српкиња из Америке буде бирана за најлепшу Европљанку.
Срели смо Николину Ђого у Чикагу. И одмах нам се пожалила:
- Ја још немам америчко држављанство, јер сам се у САД услеила пре 5 година из Задра. Када сам одлазила за Београд морала сам да добијем посебну дозволу америчких власти, јер ми у супротном, не би дозволили да се вратим у Америку. Нисма планирала да ћу да будем међу пет најлепших Српкиња, тако да ћу морати опет да одложим студије медицине, како бих се што боље припремила за избор у Паризу – признала нам је Николина Ђого, која је просто опседнута младим Србима, који јој се удварају, јер је јавно признала да нема момка.
Николину је пронашла новинарка Тамара Весна на једном од српских сабора у манастиру Нова Грачаница и једва је убедила да учествује на чикашком избору лепотица. Српска публика и у Чикагу и у Београду је мислила, готово, исто – Николина Ђоко је лепотица светског ранга.
- Припреме за такмичење у Паризу почиње на Карибима у јануару месецу. Ја сам у међувремену потписала неколико уговора за рекламирање америчлких и српских производа, тако да ћу почети да радим као манекенка. С обзиром да живим у САД, имам велике шансе да успем у свету моде у Америци. Чикаго је један од центара моде и мислим да је добра одскочна даска за успех. Волела бих да постанем успешна и славна као мој амерички идол је Сидни Крафорд – открила нам је део свог америчког сна Николина Ђого.
Тесла у Чикагу
После Рода Благојевића, Мелисе Лубурић и Јована Павића, сигурно најпознатији чикашки Србин међу Американцима је данас вајар Слободан Бобан Илић. Овај уметник који спаја метал различитог порекла, који од кашика прави сребрне гифуре, имао је у САД већ стотинак изложби. Пре две године Чикагу је приказао своје виђење српске краве. Наиме, како је читав град, ког Индијанци зову Поље лука, претворен у изложбени павиљон, вајари су направили на стотине крава од различитих материјала. Бобан илић се одлучио за метал и српску краву, са великим белим и браон острвима на кожи.
После тога је Бобан Илић улепшао Чикаго са гвозденим ружама, на оградама око старинских кућа. Зато је изгледа, овом уметнику галеријска кућа из Лос Анђелоса понудила изложбе у 35 америчких градова:
- Ово је ће бити промотивна кампања мојих нових радова, који имају заједнички мото: "Храна за душу и варница живота". Галеристи из Калифорније су ме нашли у Њујорку, где сам излагао на највећој светској изложби "Арт експо".
У међувремену Илић је био у Канади, а потом у Србији, као почасни гост на отварању Европској првенства у кошарци. Бобан Илић жели Београду да поклони споменик са ликом Зорана Ђинђића, а Чикагу жели за Дан српске културе, наредне године у септембру, да поклони монумент Николе Тесла.
- Идеја је кренула од наших људи који живе овде у насељу Скоки. Госпођа Вера Чаловић ми је рекла да су Индуси направили скулптуру “Гандија”, а ми Теслу држимо у мраку и књигама. Када је Владе Дивац био у Чикагу пролетос, жалио ми се да његов син има у школи задатак да пише о Едисону и настанку електричне енергије, Владе му је поцепао задатак и рекао му да прво прочита књигу о Тесли, па онда да пише. То ми је било смешно, јер сам ја нешто слично урадио својим ћеркама. Онда ми је Дивац обећао озбиљну подршку у мом подухвату да у Чикагу подигнем споменик Николи Тесли – признао нам је Бобан Илић.
У Чикагу је после тога настала трка ко ће поред Владе Дивца бити спонзор овог српског уметничког дела, које треба да краси Чикаго. Скулптура са ликом Николе Тесле би требала да буде инсталирана са постољем од варница, формула и изума генијалног научника. Све њих мучи неизвесност како ће Тесла изгледати у Илићевим очима и рукама, јер познати вајар не жели да открије своју највећу тајну.
Срби у Мотороли
Америчка компанија Моторола, која се налази на листи десет највећих фирми у свету, већ неколико деценија држи примат у развоју електронске технологије. Зато није ни чудо што је ова светска компанија привлачна за стручњаке из целог света, који просто хрле у Чикаго.
- Ми можемо да будемо посебно поносни, јер међу странцима у Мотороли највише има Срба – чак 50. То су врхунски стручњаци, који су били својевремено били најбољи студенти електротехнике и електронике на нишком, београдском и новосадском факултету. У Мотороли су наши стручњаци јако успешни и зато и јако цењени. Захваљујући понајвише њима Моторола је одлучила да своје послове прошири и на Србију – рекао нам је недавно Деско Никитовић, генерални конзул у Чикагу, који је прихватио Београд као свој «сестрински град».
Запослени Срби у Мотороли и другим америчким фирмама у Чикагу, којих има око хиљаду, покушали су да лане формирају Клуб инжињера и техничара, али им због превелике заузетости и обавеза на послу то није пошло за руком. Међутим, наши људи запослени у Мотороли увек пронађу макар мало времена да се друже. Инжињер Владимир Малешевић је недавно обележио своју јубиларну прву деценију рада у Мотороли. На прослави су били његови земљаци Јовица Савић, Љубомир Коњевић, Зоран Улићевић, Стеван Живановић, Борис Марендић, Стеван Малешевић, Милош Дедовић, Ивана Дедовић, Милош Грчић, Оливера Станковић и Јудита Цинклер.
Малешевић је софтвер инжењер. У Мотороли ради на једном занимљивом тајновитом пројекту, о коме због пословне тајне не сме много да говори. И Љубомир Коњевић је софтвер инжењер. Ради у сектору за комерцијалне и индустријске производе, који има и одељење за специјалне наружбине из америчког Стејт департмента.
- Моторола у Београду отвара фабрику софрвера за аутомобилску индустрију и ми се сви враћамо кући. Преговоре са Србијом око инвестирања у Нишу и Београду започео је Мајкл Зафировски, извршни директор Мотороле. О улагањима Мотороле у Србију директор Зафировски је преговарао је лане са Борисом Тадиће, председником Србије. У међувремену, Мајк Зафировски је отишао у пензију, али је преговоре наставио нови први човек копаније Ед Зандер – открио нам је још једну амричку пословну тајну инжињер Владимир Малешевић.
Чикаго као Београд
Град на реци Чикаго је трећи по величини метрополис у САД који је из индустријског и радничког града прерастао у велики пословни центар. У њему је седиште великих корпорација попут Мотороле, Мек Доналдса и Боинга. Динамичан развој града довео је до великог етничког шаренила које се најбоље доживљава кроз кухињу. На располагању су јела од аутентичних специјалитета као што су Чикашка 'дубока' пица и пољска кобасица са Максвел стрита, преко разноврсних италијанских, француских, мексичких и оријенталних посластица, до бурека и ћевапћића. Културни живот је, такође, богат. Можете обићи светски познате музеје, погледати предпремијеру најновијег бродвејског мјузикла, слушати најбоље музичаре света у току Блуз или Џез фестивала, или отићи до Грчке четврти на српско-грчко-македонско вече.
Познато је да у Чикагу живи велики број наших људи што знатно олакшава одржавање културног идентитета. Поред уметника којима је Чикаго дом, као сто су стари мајстор хармонике Новица Неговановић, певачи Лепа Лукић, Зоран Калезић или нова звезда у успону, Милош Ђорђевић, Ветровити град редовно посећују најпознатиији српски уметници, од Марине Арсенијевић, преко трубача Бобана Марковића, преко Здравка Чолића до Рибље Чорбе и Индексовог радио позоришта.
Извор:
Академија је
отпочела молитвом Оче наш и химном Боже правде у извођењу певачког друштва
Мокрањац при храму Светог Саве у Београду, диригент Јелена Јеж. Присутни су
могли да чују по први пут и песму Иди сине, која је објављена у листу
Равногорска застава бр. 1, августа 1944. године, у извођењу драмске уметнице
Мирјане Марковић. Програм је окончан песмама Ој Србијо, Војтеха Шистека у
извођењу хора Мокрањац и Востани Сербије- солиста Лубомир Манасијевић упратњи
хора Мокрањац.
