Осам деценија од убиства краља Александра у Марсеју

Пре осам деценија, 9. октобра 1934, у Марсељу, Француска, убијен је краљ Југославије Александар И Карађорђевић, творац југословенске државе. Атентат у којем је убијен и шеф француске дипломатије, члан француске "академије бесмртних" Луј Барту, извели су хрватски терористи усташе и припадници пробугарске организације ВМРО (Внатрешна Македонска Револуционерна Организација), уз несумњиву подршку Мусолинијеве Италије. Даља позадина овог злочина није никада потпуно расветљена, и постоји више чак опречних теорија.

Непосредни извршилац је био припадник ВМРО Владо (Величко) Георгијев Керин, с надимком Черноземски уз помоћ тројице припадника усташког покрета.

У Првом светском рату Александар је као регент, врховни командант Српске војске коју је победоносно водио се до пробоја Солунског фронта, коначне победе, и проглашења нове заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. После смрти оца краља Петра 1921. године, постао је владар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Идуће године оженио се руминком принцезом Маријом Хоенцолерн. Александар и Марија имали су три сина Петра, Томислава и Андреја.Био је један од твораца Мале Антанте, регионалног војног савеза између Чехословачке, Румуније и Краљевине СХС, односно Југославије.

Пошто се догодио трагични атентат јуна 1928. у Народној скупштини Краљевине СХС, када је посланик владајуће Радикалне странке Пуниша Рачић пуцао на посланике ХШ-а, при чему су у крајњем тројица смртно страдала, Краљ Александар је, како би стабилизовао прилике у земљи, јануара 1929. увео личну владу

Атентату на Краља Александра у Марсељу претходила су два покушаја, први 1921. године, у Београду који су организовали комунисти, атентатор је био Спасоје Стејић. Док су покушај атентата на краља Александра припадници хрватског усташког покрета, извели 17. децембра 1933. године, у Загребу. Усташе Петар Ореб и Иван Херничић ухапшени су потом и осуђени, као и претходно комуниста Стејић.Октобра 1934. Краљ Александар Карађорђевић дошао је у Француску у званичну државну посету. На улицама Марсеља дочекало га око 100.000 људи.

Атентатор Черноземски је, глумећи одушевљење скандирао краљу на француском, а потом је из букета којим је махао извадио револвер и испалио више хитаца. Смртно рањени Краљ Александар убрзо је издахнуо, неколико сати потом преминуо је и министар Луи Барту, док је рањени генерал Жозеф Жорж преживео. Како је тадашња штампа писала последње речи које је Краљ Александар изговорио биле су: "Чувајте ми Југославију" .Маса је линчовала атентатора којег је полиција претходно успела да рани, и он је убрзо преминуо. Француска полиција је ухапсила тројицу завереника-атентатора Звонимира Поспишила, Иву Рајића и Мију Краља, хрватске усташе. Француски суд осудио их је на доживотну робију

Годишњица смрти Александра Карађорђевића

Прије тачно 80 година у Марсељу је убијен југословенски краљ Александар Први Карађорђевић.

Приликом државне посјете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке, краљ Александар Први убијен је у Марсељу, 9. октобра 1934, заједно са француским министром иностраних послова Лујем Бартуом.

На пут у Француску југословенски владар је кренуо са жељезничке станице Топчидер возом до Косовске Митровице, а затим аутомобилом преко Цетиња, гдје је посјетио кућу у којој је рођен. Из луке Зеленика разарачем Југословенске краљевске морнарице "Дубровник" испловио је за Француску.

У Марсељу му је приређен величанствен дочек. Свечана поворка је нешто иза 16 часова кренула из луке и упутила се према центру, а бурно ју је поздравио велики број грађана Марсеља.

Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16 часова и 20 минута, један човјек је искочио из гомиле, носећи у десној руци букет цвијећа, и на француском викнуо: "Живео краљ!" Изненада је скочио с десне стране на папучицу аутомобила, одбацио цвијећа и из револвера испалио више хитаца у правцу краља.

Француски пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, с коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалила неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.

Краљ је лежао непомичан на задњем сједишту аутомобила, министар Барту је био погођен у десну надлактицу, а генерал Жорж је погођен са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак.

Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем милио је до полицијске станице, гдје је краљу пружена прва помоћ. Међутим, љекари ништа нису могли да учине, јер су ране биле смртоносне. Неколико минута послије 17 часова краљ Александар Први Карађорђевић издахнуо је не долазећи свијести.

Министар Барту је превезен у операциону салу болнице "Божји дом", гдје је издахнуо. Тешко рањен генерал Жорж успјешно је оперисан.

Атентатор Владимир Георгијев Керин, звани Владо Черноземски, погођен с више метака у тијело, исјечен ударцима сабље и линчован од гњевне масе. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбједности, гдје је и умро.

Ковчег са тијелом убијеног југословенског краља је истим бродом којим је отпутовао у Француску, најприје стигао у Сплит, а потом је транспортован специјалним возом, преко Загреба, у Београд.

Краљ Александар је сахрањен 18. октобра на Опленцу у задужбини свог оца Петра Првог Карађорђевића.

Стотине хиљада људи цијелим путем одавало је почаст убијеном владару, а у станицама гдје је воз стајао, интонирана је тродјелна југословенска химна (Боже правде – Лијепа наша – Напреј заставе славе).

Права верзија трагичне судбине краља Александра, који је био стуб јединствене државе Јужних Словена и новог европског поретка на југоистоку Европе, остала је неразјашњена.

Многи историчари и познаваоци тог времена тврде да су иза атентата стајале тајне службе земаља, које су тежиле ревизији Версајског поретка (Италија, Њемачка, Мађарска), док су извршиоци били чланови усташке организације, коју је предводио Анте Павелић и чланови пробугарске струје ВМРО-а.

Извор: РТРС