Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II
САОПШТЕЊЕ
КРАЉЕВСКИ ПАР
ПРИРЕЂУЈЕ СВЕЧАНУ ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ВОЈВОДЕ ОД ЕДИНБУРГА УЧЕНИЦИМА БРИТАНСКЕ
ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ ШКОЛЕ У БЕЛОМ ДВОРУ
Београд, 8.
новембар 2012. године – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник
Александар и Принцеза Катарина и Амбасадор Уједињеног краљевства у Србији
Његова Екселенција господин Мајкл Девенпорт, приредиће у четвртак, 8. новембра са почетком у 18.00 часова у Белом
Двору, свечану церемонију доделе Награде Војводе од Единбурга ученицима
Британске интернационалне школе из Београда.
Током церемоније
Њ.К.В Престолонаследник Александар уручиће укупно 12 награда које носе име
Војводе од Единбурга најбољим ученицима ове интернационалне школе. Награда се додељује младима од 14 до 24
године који успешно заврше програме посебно осмишљене тако да их науче животним
и пословним вештинама неопходним за лакше запошљавање, као и да повећају њихову
физичку спремност. Више од 275.000 младих широм света такмичи се годишње за ову
престижну награду.
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II
САОПШТЕЊЕ
Београд, 5. новембар 2012. године – Његово Краљевско
Височанство Престолонаследник Александар отворио је данас 12. по реду Сајам
запошљавања намењен студентима и дипломцима техничких и технолошких факултета
Универзитета у Београду. Свечана церемонија отварања дводневног сајма оџана је
под геслом „Креирај своју будућност“ у заједничкој згради техничких факултета у
Београду.
У свом говору Њ.К.В. Престолонаследник је истакао следеће:
„Од највеће је важности да помогнемо младима да будућност потраже у својој
земљи. Модерну Србију можемо изградити само радом и сталним учењем. Ово је
једини начин на који можемо помоћи нашој земљи да постане јака. Радује ме ако
сам данас допринео да омогућимо студентима да дођу до посла и да почну да граде
своју будућност у Србији“
Фондација за културу и образовање Њ.К.В. Престолонаследника
Алексданра је овогодишњи покровитељ сајма. Покровитељство је наставак
активности Њ.К.В Престолонаследника да кроз подршку иницијативама за
запошљавање помогне бржи економски опоравак Србије.
Сајам запошљавања „JOB FAIR 2012“ је највећа манифестација
коју организују Удружење студената технике Европе – Бест Београд (БЕСТ) и
Удружење студената електротехнике Европе – Истек Београд (ЕЕСТЕЦ). Сајам се
организује како би младим инжињерима и студентима омогућили да лакше дођу до
првог посла или радне праксе у компанијама које послују у Србији.
HRH CROWN PRINCE ALEXANDER OPENED THE 12TH ANNUAL JOB FAIR
FOR STUDENTS AND GRADUATES OF TECHNICAL AND TECHNOLOGICAL DEPARTMENTS OF THE UNIVERSITY OF BELGRADE
Belgrade, November 5 – His
Royal Highness Crown Prince Alexander II officialy openend the 12th annual Job
Fair for students of technical and technological departments of the University of Belgrade. The opening cremony for the
two-day job fair held under the moto Create Your Own Future was held at
Electro-Technical Department of the University
of Belgrade.
In his opening speech HRH Crown Prince Alexander said: „It
is vitaly important to help young people find future in their country. Modern Serbia is
achivable only through hard work and constant learning. This is the only way in
which we can make our country strong. I am happy if I helped the students find
jobs and start believeing in their future in Serbia.“
Education Fund of HRH Crown Prince Alexander was one of the
patrons of this year`s fair. The patronage is a continuation of support HRH the
Crown Prince gives to employment initiatives across Serbia
in an effort to speed up economic recovery of Serbia.
The Job Fair 2012 is the largest activity organized by the
European Technical Students Association – Best Belgrade (BEST) and European
Electrotechnical Students Association (EESTEC). The two associations organized
the Job Fair for the eight time in a row to give young engenieers and students
a chance to find the first job or an internship at companies present in Serbia.
The Fair is supported by the Government of Serbia and the University of Belgrade.
На Митровдан, у
селу Тршићу крај Лознице 06. 11. 1787. године, рођен је Вук Стефановић Караџић,
најзначајнија личност српске културе, аутор новог правописа и реформатор
српског језика. Описменио се у родном селу код рођака трговца, затим у школи у
Лозници па у манастиру Троноша. Током Првог српског устанка био је писар, затим
учитељ у Београду и цариник на Дунаву код Кладова. После пропасти устанка 1813.
године, одлази у Беч где упознаје Јернеја Копитара цензора словенских књига, на
чији је подстицај почео са прикупљањем српских народних песама, реформу
ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књизевност. Убрзо је
објавио прву збирку народних песама и " Писменицу " / граматика /, а
1818. године и " Српски ријечник ". Писао је историографска сведочанства,
бавио се етнографијом и водио огромну преписку.
Временом је
стекао велики углед међу интелектуалцима Европе, чак и код таквих умова какви
су били Гете и Ранке, а универзитет у Јени прогласио га је почасним доктором. Његове
идеје однеле су одлучујућу превагу 1847. године, кад су изашле " Песме
" Бранка Радичевића, писане управо " Вуковим језиком ", а Ђура
Даничић је текстом " Рат за српски језик и правопис " доказао
оправданост Вукове реформе.
Цела епоха
српског романтизма била је под његовим утицајем, био је најзначајнија личност
српске књижевности прве половине XIX века. Вукова варијанта
ћириличног писма састоји се од 30 слова, а свако од њих представља одговарајући
глас и назива се Вуковом азбуком.
Преминуо је 07.
02. 1864. године у Бечу.
После 33 године у
туђини, његови посмртни остаци пренети су 1897. године из Беча у отаџбину и
сахрањени уз Доситеја Обрадовића испред Саборне цркве у Београду.
Мирослав
Ђурић, једини дворски фотограф у земљи, сликао многе крунисане главе и
државнике. За 30 година снимио више од три милиона слика. Са многим звездама се
окумио
Када је
руски председник Владимир Путин последњи пут боравио у нашој престоници, пред
новинарима је ненадано запитао:
- А где
је Жика Слика?
- Није
још стигао - одговорили су му новинари.
Руски
лидер није одустао од намере да се чак и у Храму Светог Саве, где је
присуствовао свечаној литургији, сусретне са најпознатијим српским фотографом.
- Гледали
смо се само преко објектива, јер ми је било отказано договорено снимање
Владимира Путина у Амбасади Русије. Путин је, ипак, желео да ме лично поздрави.
Опет ћемо се срести када ускоро дође у посету Београду - открива нам своју малу
професионалну тајну Жика Слика.
Тај
надимак Мирослав Ђурић је добио почетком осамдесетих, када је у градићу Пејтону
на Чубури отворио фотографску радњу и почео да је рекламира код Милована Илића
Минимакса у емисији "Туп, туп".
-
Минимаксу сам плаћао рекламу и џингл "Жика Слика - најбољи фотограф на
Балкану". Реклама је успела толико да ме ни моја мајка више не зове
рођеним именом - смеје се задовољно Мирослав, јер му је популарност пружила
многа задовољства.
"РЕЗЕРВНА"
КЛУПА
НАЈЗНАЧАЈНИЈИ
експонат у студију је ова дрвена клупа, која је направљена 1991. године. На њој
су седели, док су чекали да их сликам Радован Караџић, Војислав Коштуница,
Матија Бећковић, Борис Тадић, Зоран Живковић, Светлана Ражнатовић, Ворен
Цимерман, Вилијам Монтгомери, Мајкл Полт, Ана Бекута, Владе Дивац, Горан
Хаџић... - набраја Жика Слика.
За три
деценије, колико Мирослав и његов брат Миладин воде фото-студио, снимили су 3,2
милиона фотографија. На наким од њих су највеће светске и домаће звезде. Са некима
од њих се Жика Слика окумио, а многи су постали његови пријатељи и драги
познаници. Са зидова у студију гледају нас Мића Минимакс, Милена Дравић, Лепа
Брена, Северина, Ана Ивановић, Драган Николић и Бата Живојиновић, судија
Колина, Марадона, звезде НБА, престолонаследник Александар Карађорђевић и
крунисане главе из још двадесетак династија.
Рођен је
као Мирослав Ђурић пре 50 година у Тузли, али се почетком седамдесетих са
мајком и братом Миладином обрео у Београду. Прве снимке је направио у Тузли,
али је у Београду док је студирао ДИФ настојао да свој хоби претвори у
професију.
- Како су
сви моји монархисти, животна жеља ми је била да постанем фотограф на краљевском
двору. То ми је успело 2004, када су ме принц Александар и принцеза Катарина
ангажовали. Снимао сам их са члановима династије раније и сада на Опленцу, као
и са свим високим гостима који долазе у њихов двор. То су чланови британског,
румунског, шпанског, шведског двора и других династија, председници и
премијери, хуманитарци и бизнисмени. Објектив имам, али уши немам - каже Жика
Слика.
И прича
да су принц и принцеза дивни и осетљиви људи, заљубљени једно у друго, али и у
своју породицу, коју су ове године ујединили.
Ђурић је
много пута са Карађорђевићима путовао по Србији и Републици Српској, где их је,
како сведоче његове фотографије, народ срдачно прихватао. Није, каже, имао
прилику да путује у Лондон код краљевића и код рођака из династије Виндзор, али
се са њима виђа у Београду.
-
Краљевићи Петар, Филип и Александар су дивни момци. Понашају се као моји
другари, јер их изводим на најлепша места по Београду. Они живе у Енглеској,
желе да се врате у Србију и да са собом доведу британске рођаке. Принц Чарлс
треба наредне године да дође у Београд код престолонаследника Александра. Тако
да ћу моћи и принца Чарлса да сликам - задовољан је Жика Слика, који планира да
своје најдраже снимке објави у књизи мемоара "Жикини пријатељи".
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II
САОПШТЕЊЕ
Београд, 3.
новембар 2012. године – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник
Александар и Принцеза Катарина присуствовали су Светој Литургији и помену
Његовом Величанству Краљу Петру II одржаној у суботу 3. новембра на Опленцу.
Свету литургију и помен у Цркви Св. Ђорђа
служило је свештенство Епархије шумадијске из Тополе.
Његово
Величанство Краљ Петар II био је прворођени син Краља Александра и Краљице
Марије. Рођен је у Београду 6. септембра 1923. године. Кумови на крштењу су му
били енглески Краљ Џорџ VI и Краљица Елизабета (касније Краљица Мајка). Основно
образовање је стекао на Краљевском двору у Београду, а средње у Енглеској.
Његово школовање прекинуо је атентат на његовог оца 1934. године. Како је био
малолетан са свега 11 година краљевско управљање земљом пренето је на
Намесништво са три регента, међу којима је био и његов стриц Кнез Павле
Карађорђвић.
По отпочињању
Другог светско рата, у априлу 1941. године Њ.В. Краљ Петар II емигрира заједно
са Владом, најпреу Грчку и Палестину, а потом и у Египат. У јуну 1941. године
долази у Енглеску где је током рата био симбол отпора који су југословенски
народи пружали нацизму. За време свог избеглиштва Краљ Петар II је довршио
школовање на Универзитету у Кембриџу, након чега се придружио снагама енглеског
Краљевског ратног ваздухопловства.
Нове комунистичке
власти у отаџбини одузеле су му држављанство 1947. године, а Краљевској
породици конфисковале сву имовину. Принуђен
на изгнанство, живео је најпре у Лондону са својом супругом, грчком и данском
принцезом Александром (од 1944. године краљицом Александром од Југославије) и
сином Александром рођеним 1945. године. Последње године живота провео је у
Сједињеним Државама где је после дуге и тешке болести и преминуо 3. новембра
1970. године. Сахрањен је у Цркви Светог Саве у Либертвилу. Он је данас једини
краљ сахрањен на територији САД. Очекује се да његови посмртни остаци буду
ускоро пренети у задужбинску Цркву Светог Ђорђа на Оппленцу.
THE ROYAL COUPLE ATTENDED MEMORIAL SERVICE MARKING 42ND
ANNIVERSARY SINCE THE DEATH OF HM KING PETER II
Belgrade,
3 November 2012 – Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Princess
Katherine attended the memorial service marking 42nd anniversary since the
death of His Majesty King Peter II. The ceremony was served by the clergy of
Sumadija Eparchy at the St. George Church in Oplenac.
HM King Peter II was the firstborn son of King Alexander I
and Queen Maria of Yugoslavia.
King Peter II was born in Belgrade
on September 6, 1923. His Godparents were King George VI of the United Kingdom
and his wife Queen Elizabeth (later the Queen Mother). His received elementary
education at The Royal Palace in Belgrade and
went on to study at SandroydSchool in England. He left the United Kingdom
shortly after his father's assassination in 1934. Since King Peter II was at
the time 11 years old and thus underage, regency was formed with three regents
including his great uncle Prince Paul of Yugoslavia.
During the Second World War HM King Peter II was forced to
leave the country along with the Yugoslav Government – first to Greece and Palestine
and later to Egypt.
King Peter II joined other exiled monarchs and political leaders from the Nazi
occupied Europe in London
in June 1941. During the war King Peter was regarded by the people of Yugoslavia as
the symbol of resistance against Nazi oppression. King Peter II completed his
education at CambridgeUniversity and went on to
join the Royal Air Force.
After the end of the war, in 1947 the new communist
government took away the citizenship and confiscated the property of the Royal
Family. During his exile HM King Peter II lived in London with his wife (in
1944 HM King Peter II married the Princess Alexandra of Greece and Denmark, the
daughter of King Alexander of the Hellenes and Aspasia Manos). His son and heir
Crown Prince Alexander was born in 1945.
HM King Peter II spent the last years of his life in the United States.
After a long and grave illness, HM King Peter II died on November 3, 1970 at Denver Hospital, Colorado.
He was buried at the St. Sava Monastery Church in Libertyville, IL.
He is the only king buried in the United States. The King's remains
will be transferred to the Karadjordjevic dynasty Mausoleum of St. George in Oplenac, Serbia
where His Majesty will join other members of The Royal Family.
Данас је 41.
годишњица смрти краља Петра Другог Карађорђевића и у Цркви Светог Ђорђа на
Опленцу у Тополи ће бити одржан помен.
Прворођени син
краља Александра I и краљице Марије, рођен је у Београду (1923). Кумови на
крштењу су му били енглески краљ Џорџ VI и његова жена Елизабет Боуз-Лајон.
После основног образовања које је стекао на Двору, похађао је Сандроид школу у
Енглеској, из које се вратио после атентата на његовог оца 1934. Пошто је тада
био малолетан, краљевска власт пренета је на Намесништво на челу са кнезом
намесником Павлом Карађорђевићем.
Почетак Другог
светског рата (1939) ставио је Краљевину Југославију пред тешку одлуку: да ли
да приступи Тројном пакту (Немачка — Италија — Јапан) или да се супротстави
неупоредиво снажнијем непријатељу. Одлука кнеза Павла да потпише понуђени
уговор наишла је на жестоке протесте у земљи, који су 27. марта 1941. довели до
кризе Владе и војног удара. Краљ Петар Други проглашен је пунолетним, и одмах
преузео власт од Намесништва. Југословенска војска била је потпуно неспремна да
се одупре инвазији нацистичке Немачке која је уследила, и Југославија је за
једанаест дана била окупирана. Краљ Петар II био је приморан да са Никшићког
аеродрома, заједно са Владом, емигрира, прво у Грчку, а затим у Египат. У јуну
1941. стигао је у Енглеску. За време свог избеглиштва Краљ Петар II је довршио
школовање у Кембриџу, а потом се придружио снагама британског Краљевског ратног
ваздухопловства. Упркос слому југословенске војске у земљи су оформљена два супарничка
покрета отпора. Први је био Југословенска војска у отаџбини, позната и као
Четнички или Равногорски покрет, на челу са ројалистом, касније генералом
Драгољубом (Дражом) Михаиловићем, Министром одбране Владе у изгнанству. Други
је био револуционарни партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз —
касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат.
Губитак престола
и укидање монархије
Савезници су
најпре подржавали Михаиловића, а онда су се преоријентисали на Тита. Под
притиском Британаца краљ Петар је позвао снаге под командом генерала
Михаиловића да се ставе под команду комунистичких одреда Јосипа Броза Тита.
Године 1944. Београд је ослобођен од стране јединица НОВЈ и Црвене Армије.
Поставило се питање легитимитета краљевске власти. Договором „Тито-Шубашић“ и
пристанком краља Петра II решен је тај проблем формирањем прелазне владе на
челу са др. Шубашићем. Указом краља Петра II смењен је генерал Михајиловић са
места министра војске и морнарице и на његово место поставњен маршал Јосип Броз
- Тито. Почетком 1945. године, у склопу договора о прелазној влади, краљ Петар
II се одрекао све власти и политичких ингеренција у корист намесништва и нове
владе. Наредне године (1945), у новембру, монархија је укинута референдумом, а
Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала
једнопартијска држава под влашћу Комунистичке партије. Одлука о одрицању од
својих ингеренција и преносу истих на намесништво и владу од стране једног
броја историчара се сматра абдикацијом, док други сматрају да није никада
абдицирао.[1][2] У изгнанству је прво живео у Лондону са својом супругом
(оженио се грчком принцезом Александром 1944.) и сином Александром, рођеним
1945. Политички је био активан до смрти, тесно је сарађивао са српском
емиграцијом. Последње године живота провео је у Америци.
После дуге и
тешке болести умро је у денверској болници 3. новембра 1970, а сахрањен је у
цркви Светог Саве у Либертивилу (САД). У плану је да се његови посмртни остаци
пренесу у задужбинску Цркву Светог Ђорђа на Опленцу (код Тополе).
Престоница ће данас обележити 1. новембар – датум када је
1918. Прва армија, под командом Петра Бојовића, однела победу
Обележје посвећено војводи Петру Бојовићу постављено је тек
1990. код Каленић пијаце (Фото З. Кршљанин)
Једна од важнијих, али и често запостављених годишњица у
историји престонице – Дан ослобођења Београда у Првом светском рату биће
обележена данас, у знак сећање на тадашњу Прву армију српске војске и њеног
команданта Петра Бојовића. Ове трупе успеле су да 1918. за свега месец и по
дана од пробоја Солунског фронта, у ноћи између 14. и 15. септембра, ослободе
целу тадашњу Србију и 1. новембра освану на улицама главног града и тако продру
чак 600 километара у дубину окупиране територије. Гоњење је одмах настављено
преко Саве и Дунава.
У престоници после 94 године, прославу победе из 1918.
организоваће Град и Савез потомака ратника Србије 1912. до 1920. године, а
данас ће на Костурницу бранилаца Београда из 1915. на Новом гробљу, члан
градског већа Ацо Петровић положити венац. Осим ове званичне посете,
значајнијих свечаности неће бити, па обележавање ове годишњице донекле дели
„судбину” 20. октобра, датума када је Београд ослобођен у Другом светском рату
1944.
– У централној зони града постоји мали број знамења која
подсећају на Први светски рат, а још мање на балканске ратове. Сем Костурнице
на Новом гробљу најпознатији су Споменик трећепозивцима на Врачару и Костурница
бранилаца на Београдској тврђави. Тек 1990. код Каленић пијаце постављено је
обележје посвећено војводи Петру Бојовићу – наглашава Лидија Котур из Завода за
заштиту споменика културе.
Више оваквих знамења постоји у широј околини главног града,
на местима где је било већих окршаја. Она се углавном налазе у селима јужно и
источно од Београда, јер је тамо Дунавска дивизија Прве армије водила главне
борбе док је у урбани део ушла готово без сукоба.
Уз одсуство обележја која би подсећала на 1. новембар, многа
сведочанства указују да веома мали број Београђана зна шта је тада било. То
потврђују и професори историје у престоничким основним и средњим школама.
– Мало је ђака који могу да одговори на ово питање, док се у
уџбенику за четврти разред овај датум помиње само као дан ослобођења целокупне
Србије. Колеге и ја настојимо да им детаљније објаснимо шта се заиста тада
догодило. Наши ученици су изузетна деца, али они тај историјски податак немају
где да чују, као што нису имали ни њихови родитељи који би им то знање пренели.
Проблем је што је код млађих генерација националној историји посвећено генерално
мало пажње, па се она зато погрешно и тумачи – истиче Михајло Ћулум, професор
историје у Првој београдској гимназији и добитник Светосавске награде.
Да је статистика када је реч о познавању чињеница о Дану
ослобођења Београда 1918. забрињавајућа подвлачи и Вељко Вилимоновић, његов
колега из Основне школе „Олга Петров”.
– По оквирној процени готово 95 одсто деце неће знати да
одговори шта се у Београду десило тога дана. Без обзира што се овај датум
помиње у уџбеницима, потребно је да им ми додатно укажемо на овај догађај, јер
ни велики број њихових родитеља то не зна. Сличну необавештеност видели смо у
анкети о томе када се српска војска вратила на Косово у Првом балканском рату.
Није боље ни када је реч о 11. новембру 1918. – дану када је Немачка пристала
да потпише примирје у Првом светском рату – закључује Вилимоновић.
Извор: Политика
----------------------------------------------
Водио ратове – погинуо од батина
Петар Бојовић, рођен 1858. године, у борбе је кренуо већ
1876, као питомац Војне академије и подофицир у тадашњем српско-турском рату. У
великом сукобу са Централним силама рањен је у окршају на Дрини 1914, па га је
заменио тада армијски генерал Живојин Мишић. После опоравка у јануару 1916.
постављен је за начелника Штаба Врховне команде уместо остарелог Радомира
Путника. На том положају задржао се до јуна 1918. Вратио се на место команданта
Прве армије и ангажовао се у ослобођењу Србије због чега је 26. септембра добио
титулу војводе.
У Београду је дочекао 1945, а 20. јануара те године,
осамдесетседмогодишњег ветерана на смрт је претукла група партизана која је
покушала да га исели из куће у Улици Трнској 25. Његово тело таљигама је
пребачено на Ново гробље, а народа на сахрани није било.
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
