Њ.К.В. ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА У ХУМАНИТАРНОЈ ПОСЕТИ КРАГУЈЕВЦУ И ПИРОТУ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Сензорна соба за децу са аутизмом отворена у Пироту

Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина посетила је данас Крагујевац и Пирот.

Њено Краљевско Височанство је заједно са г-ђом Вивијен Нојес Томас – директорком за пројекте у Кристел Хаус Фондацији посетила Крагујевац где је у последњих пет година уз помоћ Фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине реализован пројекат стручног усавршавања деце из социјално угрожених породица са територије града Крагујевца.

Пројекат има за циљ да се деци из социјално угрожених породица помогне да се осамостале и да се обуче неком занату. У ту сврху је организовано неколико радионица у основној школи Вук Караџић и средњој стручној школи у Крагујевцу. Овом посетом настављена је и проширена досадашња сарадња.

Након посете Крагујевцу, Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина је посетила Пирот, где је званично отворила прву Сензорну собу за децу са аутизмом у основној и средњој школи за децу са специјалним потребама „Младост”. Њено Краљевско Височанство такође је посетила одељење педијатрије у Општој болници у Пироту и уручила поклоне деци.

Поводом званичног отварања Сензорне собе за децу са аутизмом у Пироту у присуству градоначелника Пирота г-дина Владана Васића, Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина је нагласила: „Изузетно ми је драго што смо се данас окупили овако лепим поводом. Велика ми је част да отворим сензорну собу која је дар Фондације Лајфлајн у Њујорку чији сам покорвитељ. Сигурна сам да ће овај поклон олакшати живот ученицима ове школе и рад запосленима.“

Средства за ову вредну донацију прикупљена су захваљујући добротворном ручку који је организован у Њујорку прошле године у присуству Њ.Е. г-дина Вука Јеремића и његове супруге Наташе као и г-ђе Бан Сун Тек, супруге Генералног Секретара Уједињених Нација г-дина Бан Ки Муна као и многих других који подржавају хуманитарни рад Краљевског пара.

Њ.К.В. Принцеза Катарина посетила је и галерију традиционалних Пиротских ћилима „Грлица” где је уживала у традиционалној изради и уметничкој лепоти рукотворина који су обележје и део културне баштине тог краја.

Crown Princess Katherine humanitarian visit to Kragujevac and Pirot

Sensory room for children with autism opened in Pirot

Her Royal Highness Crown Princess Katherine visited today Kragujevac and Pirot.

During her visit to Kragujevac, Her Royal Highness was accompanied by Mrs. Vivian Neyes Thomas, Project Director at the Chrystal House Foundation, which in the last five years have implemented a project for training children from socially disadvantaged families in the city of Kragujevac, in cooperation with HRH Crown Princess Katherine Foundation.

The project aims to help children from socially disadvantaged families to become independent and well trained for a specific vocational craft. For this purpose several workshops in elementary school “Vuk Karadzic” and High school “Srednja strucna skola” in Kragujevac were organized. By this visit a fruitful cooperation has continued with hope to expand further  in future.

Following the visit to Kragujevac, Her Royal Highness Crown Princess Katherine visited the City of Pirot where she officially opened the first Sensory Room for children with autism in elementary and secondary school for children with special needs "Mladost". The Crown Princess also paid a visit to the pediatric department at the General Hospital in Pirot where she presented gifts to children.

During the official opening of the Sensory room for children with autism in Pirot, which took place in the presence of the Mayor of Pirot, Mr. Vladan Vasic, the Crown Princess emphasized: “I am very happy that we have gathered here for such a special occasion. The sensory room, which I am honoured to officially open today, is a valuable gift from Lifeline New York Humanitarian Organisation which is operating under my patronage. I am sure that this gift will make lives easier both for children and teachers“.

The funds for this valuable donation were collected thanks to the Charity lunch that took place in New York last year, in the presence of H. E. Mr. and Mrs. Vuk Jeremic and Mrs. Ban Soon-Taek, the wife of UN Secretary General Mr. Ban Ki Moon as well as many other supporters of the humanitarian endeavors of the Royal Couple.

HRH Princess Katherine also visited the gallery that exhibits traditional rugs "Grlica" where she admired the traditional craftsmanship and artistic beauty of the handicrafts which are a characteristic part of the cultural heritage of Pirot .

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

КРАЉЕВСКИ ПАР ПОЛОЖИО ВЕНАЦ НА ГРОБУ ПРЕМИЈЕРА ДР ЗОРАНА ЂИНЂИЋА

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина су данас положили венац на гроб покојног Председника Владе др Зорана Ђинђића.

Десет година је прошло од убиства др. Зорана Ђинђића 12. марта 2003. испред зграде Владе Републике Србије.

Он се храбро борио и положио свој живот да Србији пружи демократску будућност. Његов легат су његова породица, супруга Ружица, кћерка Јована и син Лука. На овај дан се присећамо великог борца за слободу и великана српске политичке сцене.

Royal Couple Lay Wreath on the Grave of Prime Minister Dr. Zoran Djindjic

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine laid a wreath today on the grave of Prime Minister Dr. Zoran Djindjic.

Ten years have passed since the assassination of Dr. Zoran Djindjic on 12 March 2003 in front of the Government Building of the Republic of Serbia.

He fought bravely and gave his life to build a democratic future for Serbia. His legacy lives through his family, his wife Ruzica, daughter Jovana and son Luka. Today we are thankful for the beacon of freedom he bore and we remember a giant of Serbian political virtue.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

12.03.1856 - РОЂЕН ЈЕ СРПСКИ ВОЈВОДА СТЕПАН - СТЕПА СТЕПАНОВИЋ

1856 - Рођен је српски војвода Степан-Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у оба балканска и у Првом светском рату. Рођен је у Кумодражу код Београда. У Церској бици у августу 1914. Друга армија под његовом командом разбила је аустроугарске трупе, за шта је добио чин војводе, а на Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству са Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију. После завршене Артиљеријске школе у Београду, у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. исказао је велику личну храброст и умешност у командовању. Учествовао је и у Српско-бугарском рату 1885, а потом је професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног генералштаба. У генералски чин унапређен је 1907. и постављен за команданта Шумадијске дивизије, 1908. постао је министар војске, затим командант Дринске, па Моравске дивизије и од 1911. до 1912. поново министар војске. У Првом балканском рату командовао је Другом армијом у Кумановској бици, затим је крајем 1912. и почетком 1913. учествовао у опсади и заузимању Једрена. У Другом балканском рату с Другом армијом одбранио је прилаз Пироту. На почетку Првог светског рата је, замењујући начелника штаба Врховне команде војводу Радомира Путника, успешно спровео мобилизацију и концентрацију српске војске, а после Церске битке у септембру 1914. његова Друга армија је упорном одбраном осујетила аустроугарску Пету армију да форсира Дрину. У Колубарској бици у другој половини новембра 1914. снаге под његовом командом водиле су тешке борбе на подручју Лазаревца и спречиле аустоугарске трупе да са југа обухвате српску војску и потом у децембарској контраофанзиви учествовале су у избацивању аустроугарске војске из Србије. Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. успео је да са Другом армијом, у садејству са Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије.

ДЕСЕТ ГОДИНА ОД УБИСТВА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА

Навршило се 10 година од убиства премијера Србије и лидера ДС-а Зорана Ђинђића. Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године.

Данас се навршава десет година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића, који је убијен испред седишта Владе Србије 12. марта 2003. године.

У првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође кринималног земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова "највеће организоване групе на простору бивше Југославије", како је означен земунски клан.

Ђинђић је у једном од последњих интервјуа пред убиство, а након неуспелог атентата 24. фебруара 2003. године на ауто-путу испред Београдске арене, демантовао тврдње да је са такозваним "црвеним береткама", припадницима ЈСО, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замену за "неко право изнад закона".

Неколико сати након убиства Ђинђића проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на предлог Владе Србије.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.

У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО Звездан Јовановић његови помагачи и још неколико припадника те јединице, као и већина припадника земунског клана и других криминалних група у земљи и расветљена нека неразјашњена убиства из претходних година.

У августу 2003. године, подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у убиству премијера Ђинђића, а први на листи окривљених, Милорад Улемек Легија, предао се српским властима 2. маја 2004. године.

Суђење оптуженима за убиство премијера Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду, у Одељењу за борбу против организованог криминала. Они су 23. маја 2007. године оглашени кривим и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора.

За организовање убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант "црвених беретки" Милорад Улемек. На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков заменик. Те пресуде потврдио је и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правник, има двоје деце.

Студије филозофије почео је у Београду, али је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора, заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се супротстављали ауторитарном режиму.

По завршетку студија, нигде у земљи није могао да добије посао, па је отишао у Немачку, где је докторирао на Универзитету у Констанци, а у Југославију се враћа тек после 12 година и пада Берлинског зида.

У Демократској странци био је од 1989. године, као један од њених оснивача и њен најутицајнији председник.

После победе опозиције на локалним изборима, 1997. године, и после сукоба са Милошевићевим режимом, постао је први градоначелник Београда који није био члан комунистичке партије.

Током 2000. године био је главни стратег и организатор кампање опозиције, која се завршила 5. октобра одласком Милошевића са власти.

У јануару 2001. године, постао је први српски премијер, који иза себе нема комунистичку прошлост.

У експозеу који је поднео посланицима Народне скупштине Србије навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена "на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то време прошло 5. октобра".

"Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корените промене", рекао је тада Ђинђић.

За време његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији.

НА ДАНАШЊИ ДАН ВЕЛИКА ШКОЛА ПРЕИМЕНОВАНА У "УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ "

1905. - Краљ Петар I  потписао је указ о Универзитету, чиме је Велика школа је преименована у "Универзитет у Београду". Универзитету је Народна Скупштина Краљевине Србије осигурала висок степен аутономије. Одређено је да ректора - обавезно редовног професора Универзитета - бира Универзитетски савет, што министар просвете само "прима к знању". Научна слобода зајамчена је одредбом да ниједан професор није могао бити отпуштен због научних или политичких уверења. После Првог светског рата поред Универзитетског савета установљено је и Универзитетско веће и ни у једном телу није било људи ван Универзитета. Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом књаза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. премештена је у Крагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј (Лицеум) или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића преименован у Велика школа. Данас се узима да је година оснивања Универзитета 1838. када је основан Лицеј.

РЕБЕКА ПАТИСОН ПОБЕДИЛА У ТРЦИ НА 250 КИЛОМЕТАРА КРОЗ ПУСТИЊУ АТАКАМА У ЧИЛЕУ У КОРИСТ ХУМАНИТАРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЛАЈФЛАЈН

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Прикупљено 10.000 фунти стерлинга за децу са аутизмом у Србији

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина су веома поносни на г-ђу Ребеку Патинсон која је постигла велики успех освојивши прво место међу женама и 18. место међу свим такмичарима у трци кроз пустињу Атакама остварила свој циљ прикупивши средстава за помоћ деци са аутизмом у Србији путем http://www.justgiving.com/Rebecca-Pattinson1 у износу од 10.000 фунти стерлинга за Лајфлајн хуманитарну организацију под покровитељством Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине.

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина радују се великом успеху г-ђе Ребеке Патинсон како у трци, тако и у хуманитарној кампањи. Краљевски пар јој упућује захвалност на прикупљеним значајним средствима за помоћ деци са аутизмом у Србији, као и свима онима који су је подржали у овом изузетном подухвату.

Хуманитарна кампања г-ђе Ребеке Патинсон у оквиру Лајфлајн хуманитарне организације под покровитељством Њ.К.В. Принцезе Катарине била је усмерена пре свега на децу и породице погођене аутизмом у Србији. Аутизам је доживотно стање које често услед недостатка разумевања и правилне дијагностике узрокује изолованост деце од света који их окружује.

Г-ђа Патинсон је у оквиру трке „прелазак Атакаме” учествовала у шест маратона у трајању од пет дана, прешавши 250 км суровог терена и оштрих климатских услова на просечној надморској висини од 2500 м. Г-ђа Ребека Патинсон ради у Монаку као успешан брокер за јахте. Претходно је учествовала 2011. године у трци „Непал 2011”.

Као победница у женској конкуренцији, у свом блогу посвећеном трци г-ђа Патинсон је изјавила:

”Никад нисам била срећнија, осећам се сјајно, упркос болу и препрекама на путу, вредело је сваког корака. Хвала вам свима што сте са мном поделили ово невероватно путовање и помогли вашим донацијама и свесрдном подршком.”

Rebecca Pattinson finished first in Atacama, Chile 250 Kilometres crossing race for Lifeline

£10,000 raised for children with autism in Serbia

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine are very proud to announce that Rebecca Pattinson achieved great success finishing first among women and 18th overall in Atacama Desert  race and reached her goal by fundraising via http://www.justgiving.com/Rebecca-Pattinson1 £10,000 (Pounds Sterling) for Lifeline UK Humanitarian Foundation under the auspices of HRH Crown Princess Katherine in order to help children with autism in Serbia.

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine are delighted with Mrs. Rebecca Pattinson great success  and fundraising action. The Royal couple wishes to extend their gratitude for her fundraising campaign that gathered significant funds for helping children with autism  in Serbia and thank all that supported her in this valiant achievement.

Her sponsorship campaign focused on children and families affected by Autism in Serbia, a lifelong developmental disability which, due to lack of understanding or proper diagnosis in Serbia has meant children were isolated from the world around them.

Pattinson ran six marathons in five days 250 kilometres long in the self-supported event across the Atacama Desert in Chile crossing terrain which was rarely flat and enduring the harsh climate and altitude that averages 2500 metres.

Rebecca Pattinson is a yacht broker with Ocean Independence based in Monaco. Previously she participated in “Racing The Planet: Nepal 2011”.

As the winner among all women in her blog dedicated to the race Mrs. Rebecca Pattinson said:

“I’ve never felt happier or more amazing, I loved it all so much despite the pain and strain along the way, it was worth every foot step. Thank you again for your donations financially and emotionally, and for sharing this amazing journey with me!”

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

КАРАЂОРЂЕВИЋ - ИСПУНИЋУ ЗАВЕШТАЊЕ ПРЕДАКА

Ексклузивно - престолонаследник Александар о сахрани предака у мају: Посмртни остаци краљице Александре и краљице Марије до сахране ће бити положени у капели Дворског комплекса

КРАЉЕВСКА породица Карађорђевић је недавно службено на сајту објавила да ће се државна сахрана краља Петра Другог, краљице Александре и краљице Марије, који су живели и умрли у емиграцији, бити обављена у недељу, 26. маја у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу. Како нам је речено у Краљевском двору, престолонаследник Александар Други управо улаже велике напоре да у маузолеју Краљевске породице сахрани оца, мајку и баку, а потом и стрица Андреју.

- Њено величанство краљица Александра била је сахрањена на Краљевском гробљу палате Татои у близини Атине, а Њено величанство краљица Марија на Краљевском гробљу у Фрогмору поред замка Виндзор. Посмртни остаци мајке и баке у априлу стижу у Србију. Биће положени у капели дворског комплекса на Дедињу, где се већ налазе земни остаци мог оца Његовог величанства краља Петра Другог. Заједничком сахраном на Опленцу ћемо испунити завештање прадеде Њ. В. краља Петра Првог да сви Карађорђевићи почивају на једном месту - рекао је специјално за "Новости" престолонаследник Александар.

Старешина породице Карађорђевић је рођен 17. јула 1945. у Лондону, у хотелу "Клариџис", где су у егзилу живели родитељи. Британска влада је прогласила хотелски апартман број 212 југословенском територијом. Кумови на крштењу били су краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња принцеза, сада британска краљица Елизабета. Карађорђевићи су захваљујући краљици Елизабети успели да преживе емиграцију. У Енглеску се прва склонила краљица Марија Карађорђевић, која је после трагедије у Марсељу, када је 9. октобра 1934. убијен краљ Александар, живела у скромном стану у Лондону.

ПРВАК У СКИЈАЊУ

- Волим спорт, а највише скијање и роњење. Током војне каријере био сам првак у скијању. У последње време играм тенис и роним са посебним уживањем у тропским морима - открива престолонаследник Александар.

- То су мучна и тешка времена за њу - доба намесништва, успона фашизма, политичких интрига у Југославији, рата и веома трауматичног прогонства у Лондон. Посетио сам баку много пута у Лондону. Увек је била нежна. Било ми је 16 година када је умрла. На сахрани су били отац и мајка, стричеви, кнез Павле и кнегиња Олга. Живо се сећам одласка на приватно гробље у Виндзору, где је бака сахрањена поред своје прабаке, краљице Викторије, и принца Алберта - прича престолонаследник.

Принц Александар се школовао у Швајцарској, у Војној академији Калвер у Индијани, Гордонстон школи у Шкотској и Милфилду у Енглеској. Уписао је Краљевску војну академију Велике Британије и ступио у британску војску као официр. Школовао га је стриц принц Томислав, јер су се принчеви родитељи краљ Петар Други и краљица Александра растали. Престолонаследник се радо сећа заједничког живота са њима:

- Док сам био дете, моји отац и мајка у почетку су живели у Лондону, потом у Француској, Швајцарској, Италији, Америци. Био сам близак и са мајком и оцем. Имали смо диван однос упркос потешкоћама, због носталгије оца за својом земљом. Са радошћу ми је показивао дом на Дедињу и сав узрујан ми је показивао слику Опленца. О оцу су у земљи измишљали разне приче, и то га је болело. Краљ Петар Други никада није абдицирао и никада није са собом однео никакво краљевско благо. Ни уметничка дела са двора. Волео бих да сазнам где се налазе та нестала уметничка дела - пита се Александар.

Престолонаследник први пут за јавност говори како је живео када су се његови родитељи шездесетих година растали.

- Моји родитељи се никада нису развели. Било је разлика, али су се увек враћали једно другом. Многе интриге и лажне гласине су колале. Често сам их посећивао на местима где су живели. Били смо, ипак, срећна породица.

Смрћу оца у Денверу 1970. године, принц је постао нови српски краљ.

- Као наследник престола одлучио сам да не користим титулу краља - каже. - Веровао сам да би то било бесмислено у егзилу. Истовремено сам јасно рекао да се не одричем права и титуле, као ни династијских права на круну. И онда, као и сада, најискреније сам веровао да је једини прави пут за Србију парламентарна уставна монархија. Моја улога као краља била би да поправљам слику о Србији у свету. Свака српска влада треба да зна да на мене може да рачуна - говори.

Деведесетих умрла је и мајка, краљица Александра, потомак грчке краљевске породице и сахрањена у Атини.

- Био сам јако потресен. Драго ми је да могу да кажем да ће моје мајка краљица Александра ускоро доћи у Србију. Њен ковчег ће бити изложен поред мог оца у дворској капели - открива престолонаследник, који од 2001. живи у Краљевском двору на Дедињу.

УЗБУДЉИВ ПОВРАТАК

- Мој први долазак у Србију са породицом, 1991, био је испуњен јаким емоцијама. Дочекало нас је неколико десетина хиљада грађана, и ја сам био дирнут. То је било остварење мога сна и једна од прекретница у мом животу.

- У тренутку када сам се 2001. уселио у дворски комплекс, био сам принуђен да продам имовину у Лондону како бих обавио најнеопходније поправке и обезбедио одржавање. До средине 2004, када је дворски комплекс поново враћен на државни буџет, породица Карађорђевић финансирала је његово одржавање - каже Александар Карађорђевић.

Пренос посмртих остатака српских монарха многи у Србији доживљавају као окупљање власти, цркве и династије.

- Испуњавам завештање прадеде. Опленац је заиста специјално и лепо место. Има оних који сматрају да је то велики корак ка националном и историјском помирењу. Сви важни догађаји иза себе имају велики рад. Повратак кући мог оца, мајке, баке, можда и стрица Андреје једна је од таквих историјских ствари. Заједничко ангажовање власти, цркве и Краљевског дома је потпуно природно.

- Желим да искажем захвалност за разумевање, подршку и помоћ председника Николића, као и свих чланова Државног одбора за пренос и сахрану преминулих чланова краљевске породице у Србију - рекао је за "Новости" престолонаследник Александар Други Карађорђевић.

НЕМА КОМПЕНЗАЦИЈЕ

- Сахрана Карађорђевића уз државне почасти је сама по себи значајан догађај. Ми не морамо никоме да се извињавамо због тога што обележавамо и поштујемо своју историју. Опет, овај догађај нам не сме бити изговор да не урадимо неке друге тешке и важне ствари - тврди престолонаследник.

ИЗВОР: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ