Дан сећања на заборављено ослобођење Београда

Престоница ће данас обележити 1. новембар – датум када је 1918. Прва армија, под командом Петра Бојовића, однела победу

Обележје посвећено војводи Петру Бојовићу постављено је тек 1990. код Каленић пијаце (Фото З. Кршљанин)

Једна од важнијих, али и често запостављених годишњица у историји престонице – Дан ослобођења Београда у Првом светском рату биће обележена данас, у знак сећање на тадашњу Прву армију српске војске и њеног команданта Петра Бојовића. Ове трупе успеле су да 1918. за свега месец и по дана од пробоја Солунског фронта, у ноћи између 14. и 15. септембра, ослободе целу тадашњу Србију и 1. новембра освану на улицама главног града и тако продру чак 600 километара у дубину окупиране територије. Гоњење је одмах настављено преко Саве и Дунава.

У престоници после 94 године, прославу победе из 1918. организоваће Град и Савез потомака ратника Србије 1912. до 1920. године, а данас ће на Костурницу бранилаца Београда из 1915. на Новом гробљу, члан градског већа Ацо Петровић положити венац. Осим ове званичне посете, значајнијих свечаности неће бити, па обележавање ове годишњице донекле дели „судбину” 20. октобра, датума када је Београд ослобођен у Другом светском рату 1944.

– У централној зони града постоји мали број знамења која подсећају на Први светски рат, а још мање на балканске ратове. Сем Костурнице на Новом гробљу најпознатији су Споменик трећепозивцима на Врачару и Костурница бранилаца на Београдској тврђави. Тек 1990. код Каленић пијаце постављено је обележје посвећено војводи Петру Бојовићу – наглашава Лидија Котур из Завода за заштиту споменика културе.

Више оваквих знамења постоји у широј околини главног града, на местима где је било већих окршаја. Она се углавном налазе у селима јужно и источно од Београда, јер је тамо Дунавска дивизија Прве армије водила главне борбе док је у урбани део ушла готово без сукоба.

Уз одсуство обележја која би подсећала на 1. новембар, многа сведочанства указују да веома мали број Београђана зна шта је тада било. То потврђују и професори историје у престоничким основним и средњим школама.

– Мало је ђака који могу да одговори на ово питање, док се у уџбенику за четврти разред овај датум помиње само као дан ослобођења целокупне Србије. Колеге и ја настојимо да им детаљније објаснимо шта се заиста тада догодило. Наши ученици су изузетна деца, али они тај историјски податак немају где да чују, као што нису имали ни њихови родитељи који би им то знање пренели. Проблем је што је код млађих генерација националној историји посвећено генерално мало пажње, па се она зато погрешно и тумачи – истиче Михајло Ћулум, професор историје у Првој београдској гимназији и добитник Светосавске награде.

Да је статистика када је реч о познавању чињеница о Дану ослобођења Београда 1918. забрињавајућа подвлачи и Вељко Вилимоновић, његов колега из Основне школе „Олга Петров”.

– По оквирној процени готово 95 одсто деце неће знати да одговори шта се у Београду десило тога дана. Без обзира што се овај датум помиње у уџбеницима, потребно је да им ми додатно укажемо на овај догађај, јер ни велики број њихових родитеља то не зна. Сличну необавештеност видели смо у анкети о томе када се српска војска вратила на Косово у Првом балканском рату. Није боље ни када је реч о 11. новембру 1918. – дану када је Немачка пристала да потпише примирје у Првом светском рату – закључује Вилимоновић.

Извор: Политика

----------------------------------------------

Водио ратове – погинуо од батина

Петар Бојовић, рођен 1858. године, у борбе је кренуо већ 1876, као питомац Војне академије и подофицир у тадашњем српско-турском рату. У великом сукобу са Централним силама рањен је у окршају на Дрини 1914, па га је заменио тада армијски генерал Живојин Мишић. После опоравка у јануару 1916. постављен је за начелника Штаба Врховне команде уместо остарелог Радомира Путника. На том положају задржао се до јуна 1918. Вратио се на место команданта Прве армије и ангажовао се у ослобођењу Србије због чега је 26. септембра добио титулу војводе.

У Београду је дочекао 1945, а 20. јануара те године, осамдесетседмогодишњег ветерана на смрт је претукла група партизана која је покушала да га исели из куће у Улици Трнској 25. Његово тело таљигама је пребачено на Ново гробље, а народа на сахрани није било.

Н. Белић

објављено: 01.11.2012.

Извор: Политика

ИЗАСЛАНИЦИ Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА II ПОЛОЖИЛИ ВЕНАЦ НА СТОТУ ГОДИШЊИЦУ КУМАНОВСКЕ БИТКЕ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ

ИЗАСЛАНИЦИ Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА II ПОЛОЖИЛИ ВЕНАЦ НА СТОТУ ГОДИШЊИЦУ КУМАНОВСКЕ БИТКЕ

Београд, 28. октобар 2012. – Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II делегирао је г-дина Милорада Савићевића, члана Крунског кабинета и г-дина Дарка Спасића, члана правног тима, да поводом стоте годишњице од велике Кумановске битке у његово име положе венац на спомен обележју српским јунацима на брду Зебрњак крај Куманова.

Прослави су присуствовали Њ.Е. г-дин Томислав Николић, председник Србије, Њ.Е. г-дин Ивица Дачић, премијер Владе Србије, Њ.Е. г-дин Никола Селаковић, министар правде и државне управе, Њ.Е. г-дин Милорад Додик, председник Републике Српске, Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије, генерал – потпуковник Љубиша Диковић, начелник Генералштаба Војске Србије, представници Владе Македоније, бројних српских удружења из ове државе, као и велики број грађана.

Кумановска битка била је прва од три велике битке коју је српска војска водила и добила против османлијских освајача у Првом балканском рату. Командант Прве армије која је понела највећи терет у овој бици био је тада Њ.К.В. Престолонаследник Александар, касније Њ.В. Краљ Александар I од Југославије, деда Њ.К.В. Престолонаследника Александра II, а начелник штаба Врховне команде српске војске био је генерал Радомир Путник, који је после Кумановске битке унапређен у чин војводе.

100 година Кумановске битке

Српско национално буђење и ослобађање од Османског царства трајало је читав деветнаести век. Последњи корак који је Србија начинила на том путу било је ослобођење свих крајева насељених Србима. Исте тежње према својим сународницима гајили су и остали балкански народи, што их је, упркос међусобним несугласицама, навело на зближавање ради остварења заједничког циља. Низом билатералних политичких и војних споразума Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска су 1912. године дефинисале и ускладиле своје ратне планове и циљеве у предстојећем рату. Повод који су балкански савезници искористили за објаву рата био је тежак положај хришћанских балканских народа у Османском царству.

Мобилизација војске у Србији почела је 30. септембра и трајала је свега 6 дана. Ентузијазам становништва понесеног идејом коначног ослобођења резултирао је огромним одзивом. На крају мобилизације Србија је под оружјем имала 356.000 војника, од чега 286.000 првог и другог позива, те преко 20.000 добровољаца.

Рат Османском царству прва је објавила Црна Гора 8. октобра, затим Србија и Бугарска 17. и Грчка 19. октобра. Последња етапа у борби за ослобођење Балкана је почела.

План напада српске Врховне команде, био је предмет дугогодишњих расправа и планирања, а предвиђао је напредовање српске 1. армије на главном правцу дејства – јужноморавском правцу – преко Куманова ка Овчем Пољу и Скопљу. На левом крилу српског распореда на криволачко-брегалничком правцу имала је дејствовати 2. армија док је 3. армија на косовском правцу линијом Топлица – Приштина – Скопље штитила десни бок главнине српских снага. Ибарска војска имала је за циљ ослобађање Рашке и Новог Пазара, док је Јаворској бригади намењено дејство према граници са Босном односно ка Сјеници и Пљевљима. На вардарско-косовском ратишту предвиђено је ангажовање већине српских снага са задатком да униште османску Вардарску армију.

Након борби на граници у којима су јединице 3. армије разбиле главнину османских трупа, Косово и Метохија су убрзо били ослобођени. Трећа армија је ослободила Приштину 22. октобра и наставила кретање на југ према Овчем Пољу. У исто време јединице Ибарске војске и Јаворске бригаде су без већег отпора ослободиле Рашку област и делове Метохије.

КУМАНОВСКА БИТКА

Намера српске врховне команде била је да све три армије истовремено крену у напад на османске снаге које су очекиване на Овчем Пољу. Обзиром да је 3. армија у самом почетку каснила на свој положај, а 2. армија била позиционирана релативно далеко на правцу Страцин – Кратово, 1. армија се нашла усамљена код Куманова. Ову неповољну околност искористиле су трупе Вардарске армије и изненада напале српске јединице 23. октобра отпочевши Кумановску битку. Ова битка, испоставило се, била је пресудни моменат у рату. Иако у изузетно тешкој ситуацији, српска 1. армија, захваљујући пре свега храбрости и пожртвованости војника и официра, успела је да одоли нападу и нанесе противнику велике губитке. Првог дана битке најжешћа борба вођена је на Сртевици где су четнички одред мајора Војина Поповића - војводе Вука и 7. пешадијски пук одолели нападу далеко бројнијег и јачег непријатеља. Заузимањем Зебрњака, половином другог дана, српске јединице су потпуно разбиле османски распоред и натерале их на повлачење. Услед недостатка правих информација српска Врховна команда није одмах схватила значај ове победе те није искористила све могућности за још одлучнији ударац поклеклој Вардарској армији.

текст преузет са сајта Војног музеја

Сећање на Кумановску битку

Oбележавање Кумановске битке je порука мира и сећање на цивилизацијски преокрет Балкана, Европе и света, поручио председник Србије Томислав Николић са централне манифестације на Зебрњаку поводом 100 година од Кумановске битке.

На брду Зебрњак у Македонији одржана je централна манифестација поводом обележавања 100 година од Кумановске битке. Државну делегацију предводио је председник Србије Томислав Николић.

Председник Томислав Николић поручио је, обраћајући се окупљенима, да је обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизацијски преокрет Балкана, Европе и света.

Николић је рекао да данас са Зебрњака, места које нас спаја, Србија и Македонија шаљу поруку мира, сарадње и разумевања региону и целом свету.

"Испуњени поносом, потомци весника слободе, стојимо на Зебрњаку, месту где је пресуђена судбина Отоманском царству", рекао је председник Николић.

Николић је рекао да о значају Првог балканског рата у националној стести сведочи то што се на мобилизацију одазвало више људи него што је позвано, нарочито из Босне, Далмације и Војводине. "Од три милиона, 402 хиљаде људи је стављено под шајкачу и пушку", подсетио је Николић.

Председник Србије је нагласио да је данас циљ Србије улазак у Европску унију и да је на том путу много учињено.

"Добићемо битку коју водимо против криминала и корупције, бескомпромисно ћемо спровести до краја бројне реформе које су у току", нагласио је Николић и оценио да Србија нема чега да се стиди из своје прошлости.

Србија данас бије другачије битке

Председник Србије је указао да 100 година након велике војне победе, Србија бије другачије битке са једнаком историјском тежином.

"Идемо у сусрет својој европској будућности уз очување територијалног интегритета и безбедности за све своје грађане", рекао је Николић.

Председник Николић је нагласио да се данас "проблеми не решавају оружјем, већ промишљањем, вољом и мудрошћу" и додао да ћемо "проблеме решити зато што су правда и право на нашој страни, зато што за своју децу и себе не тражимо ништа више и не прихватамо ништа мање од онога што добијају други".

Николић је нагласио да је "за неке Србија прихватљива само када пригушује своју историју и традицију и када се жртвује за тобож више политичке интересе које називају очувањем српске политичке стабилности".

"Са нама неће моћи тако. Ми враћамо нашем народу оспорене тековине наше славне прошлости. Не вређамо друге, само себи враћамо самопоштовање инсистирајући на историјским чињеницама, бранећи њихову аутентичну ослободилачку идеју", поручио је Николић.

Николић је додао да је данас Србија пред великим искушењима и да покушава да досегне дубину и значај косовског завета "који је у основи нашег идентитета".

"Свесни смо да ће о нашим делима судити будуће генерације, желећи као и ми, да схвате разлоге трагичне историјске судбине нашег народа. Србија је једна од ретких земаља које могу да се поносе својом историјом и традицијом као вредним учења и памћења", рекао је председник Србије.

Историјски и цивилизацијски значај победе 

Заменик министра културе Македоније Драган Недељковић поручио је са скупа да данас, "када се сећамо хероја, не смемио изгубити из вида историјски и цивилизацијски значај победе на Куманову и осталих победа, тим пре што смо суочени са покушајима ревизије не само српске него и балканске историје".

Свечаности на брду Зебрњак присуствовали су премијер Ивица Дачић, министар правде Никола Селаковић, министарка у влади Републике Македоније Елизабета Ташевска, начелник Генералштаба Војске Србије генерал потпуковник Љубиша Диковић, представници Скупштине Србије Александар Чотрић и Милорад Стошић, председник Републике Српске Милорад Додик и председник Нове српске демократије из Црне Горе Андрија Мандић.

Код Споменика победе српске војске венце су положили председник Србије Томислав Николић, начелник Генералштаба ВС генерал потпуковиник Љубиша Диковић, председник РС Милорад Додик и представник Владе Македоније.

Владика хвостански Атанасије служио је помен погинулим војницима.

Организатор државне церемоније је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Најзначајнија битка Првог балканског рата одиграла се у Кумановској долини 23. и 24. октобра 1912. године, а српска војска победила је тада надмоћније трупе Отоманске империје и после више од пет векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

Споменик кумановским јунацима, првобитно висок више од 48 метара, дело је српског архитекте Момира Коруновића. Подигнут је 1937. године, а пет година касније су га већим делом уништиле бугарске окупационе трупе.

У крипти споменика положени су посмртни остаци 723 српска јунака, страдала у Кумановској бици.

извор РТС

Њ.К.В. ПРИНЦ НАСЛЕДНИК ПЕТАР ПРИСУСТВОВАО ХУМАНИТАРНОМ ДОГАЂАЈУ "УКУСИ СРБИЈЕ" У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЛАЈФЛАЈН ЧИКАГО ЗА ПОМОЋ ДЕЦИ БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА У СРБИЈИ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ

Београд, 22. октобар 2012. – Његово Краљевско Височанство Принц Наследник Петар био је почасни гост на традиционалном хуманитарном догађају „Укуси Србије“, који је организовала хуманитарна организација Лајфлајн Чикаго, која ради под покровитељством Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине, прошле суботе у Чикагу. Овогодишња манифестација била је веома успешна, окупивши више од 250 гостију, а прикупљена средства биће употребљена за помоћ Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у у Звечаснкој улици у Београду, као и за реконструкцију централне кухиње ове установе која се налази у дому „Јован Јовановић Змај“.

Гости су имали прилику да уживају у специјалитетима традиционалне српске кухиње, нашим народним играма и песмама, као и да учествују у хуманитарној аукцији.

Лајфлајн Чикаго користи ову прилику да се захвали свим појединачним донаторима, као и компанијама „Сити Фреш Маркет” и „Џуел Кетеринг” које су подржале овај хуманитарни догађај.

Odnosi s javnošću

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

КРАЉЕВСКИ ПАР НА КРАЉЕВСКОМ ВЕНЧАЊУ У ЛУКСЕМБУРГУ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

САОПШТЕЊЕ 

Београд, 22. октобар 2012. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствовали су протеклог викенда венчању Његовог Краљевског Височанства наследника Великог Војводе Гилијема и грофице Стефани де Ланој у Луксембургу.

Церемонији су присуствовали и Краљ Харалд и Краљица Соња од Норвешке, Принц Ханс-Адам II  и Принцеза Мари од Лихтенштајна, Краљица Беатрикс од Холандије, Краљ Алберт и Краљица Паола од Белгије, јапански Престолонаследник Нарухито, Краљица Маргарета од Данске и Принц Хенрик, Краљица Силвија од Шведске, Принцеза Лала Салма, супруга Краља Мохамеда оф Марока, Ерл и Грофица од Eсекса, Престолонаследник Фредерик и Принцеза Мери од Данске, Престолонаследник Хакон и Принцеза Мете Марит од Норвешке, Принц од Оранжа и Принцеза Максима од Холандије, Принц Хасан и Принцеза Сарват од Јордана, Краљ Константин и Краљица Ана Марија од Грчке, Краљ Симеон и Краљица Маргарита од Бугарске.

Званице су у вечерњим часовима присуствовале пријему и вечери приређеним у Краљевској палати.

Odnosi s javnošću

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Војвода Путник има планину

Срби у Канади су подигли  спомен плочу нашем великану

и планину назвали – Путник

Како би одали почаст начелнику Врховне команде српске војске и првом српском војводи Радомиру Путнику, Канађани су планину која се налази у близини провинције Алберте назвали Путник. У присуству групе поштовалаца и ратних ветерана, откривена је и освештана спомен-плоча.

Многи знају да на Месецу постоји кратер назван по једном од највећих климатолога и астронома 20. века, Милутину Миланковићу, као и да српских топонима има у многим деловима планете, али мало ко у Србији, а и међу око 200.000 канадских Срба свих генерација, зна да у Канади постоји планина Путник.

Та планина део је ланца Стеновитих планина између канадских провинција Алберте и Британске Колумбије у планинском масиву Кананаскис и висока је 2.940 метара.

Канађани су је тако назвали још 1918. године, одајући почаст начелнику Врховне команде српске војске (1912–1916) и првом српском војводи Радомиру Путнику (1847–1917).

Равногорски покрет из Калгарија, највећег града Алберте, и група људи из Едмонтона, главног града те провинције, овековечили су планину Путник откривањем и освећењем спомен-плоче.

На плочи су на енглеском језику уклесане ове речи: „Планина Путник названа је у знак вечног сећања на мушкарце и жене из савезничких оружаних снага у Србији и њиховог вође, војводе Радомира Путника (1847–1917)".

 „Србија је изгубила четвртину свог становништва, како припадника војске, тако и цивила за време Првог светског рата (1914–1918). Ова жртва била је део канадских и савезничких борби у Европи против три царевине у циљу заштите људских права и слободе човечанства", пише на спомен-плочи.

Свечаност у подножју планине Путник имала је српско-канадски карактер и почела је певањем канадске и српске химне у извођењу 10-годишње Кристине Филиповић, уз пратњу Велимира Живковића.

Вијориле су се заставе Канаде, Алберте и Србије, свирала војна церемонијална музика, а присуствовали су и канадски војни ветерани.

Спомен-плочу открио је један од најстаријих чланова Равногорског покрета у Калгарију Бранко Тумбас, а освећење је обавио парох српске цркве Свети Симеон Мироточиви у Калгарију Обрад Филиповић.

Присутне је у име организатора поздравио председник те организације Бошко Ивковић, а у име владе Алберте директор Регионалног центра Марк Стори.

Према речима овлашћеног нотара Србије у Калгарију Милице Опачић, српска заједница у том граду броји до 5.000 припадника и акција на планини Путник део је трајних и разноврсних активности неколико српских организација у представљању српске историје, традиције и културе и њиховом очувању међу канадским Србима.

Извор РТС