" ЗНАЊЕ " - СРПСКИ БРЕНД

Иако не тако бројна нација Србија је човечанству дала неколико веома значајних имена и увелико допринела развитку цивилизације.

Свакодневно смо сведоци одласка наших младих или одлива мозгова како се то већ каже и поред тога Србија поседује један велики интелектуални потенцијал који је уједно и капитал а и наш бренд поготово што ће будућност економије једне државе увелико зависити од интелектуалног потенцијала и то питање је од националног значаја.

Драгиша Јоцић

ШТА ЈЕ ЗНАЊЕ?

Одговор на ово питање дао је један други Швеђанин – Карл Ерик Свеибy у својој књизи „Ново Организационо Богатство“, дефинишући знање као индивидуално, нечујно, усмерено на акцију, базирано на правилима и у сталним променама.

С обзиром на комплексност термина, знање се изражава као КОМПЕТЕНТНОСТ.

Компетентност представља ВОЛУМЕН ДЕЛОВАЊА, и састоји се од 5 међусобно зависних елемената:

ЕКСПЛИЦИТНО ЗНАЊЕ укључује чињенице, сакупљене формалном едукацијом

ВЕШТИНЕ чине уметност „знати како“, која се добија тренингом и праксом

ИСКУСТВО се заснива на успесима и грешкама из прошлости

ВРЕДНОСТИ представљају човеков филтер о томе да ли ради праве ствари

ДРУШТВЕНА МРЕЖА коју чине човекови односи са другим људима и култура коју носи из амбијента

У времену, које је пред нама, учење постаје лична одговорност.

Људи треба да преузму одговорност за своје знање и квалитет посла који обавијају, не чекајући да иницијативе за стицање знања стигну од виших нивоа менаџмента.

Уважавајући ове чињенице, може се закључити да будућност и перспективу имају она друштва, организације и појединци који буду имали неопходна знања и вештине који ће им омогућити да надвладају тако моћне и међусобно повезане силе као што су брзина промена, сложеност окружења и несигурност времена. У својој књизи „Убрзано учење за 21. Век“, аутори Цолин Росе И Малцолм Ницхолс кажу да будућност припада онима који успешно савладају 3 ствари:

убрзано учење

већа меморија

креативно размишљање

На добар и сигуран посао моћи ће да рачунају само они појединци који буду прилагодљиви условима и времену, као и они који буду стално обнављали и иновирали стара и стицали нова знања.

За неке људе овакви трендови могу изгледати суморно или чак застрашујуће. За друге, ово ново време представља шансу и изазов. (У сваком случају, како ћемо „проћи“ у времену које је пред нама, зависи искључиво или у највећој мери од нас самих. Сви држимо судбину у својим рукама !

Извор: plark.net

Зашто Србија?

ДА БИ ПОВЕЋАЛИ СВОЈЕ ПОСЛОВАЊЕ

Југоисточна Европа је регион са највећим растом у Европи. Из више разлога, Србија је идаелно место за компаније које у овом региону траже место где ће започети или унапредити своје пословање. Србија је једина земља која није чланица Цоммонwеалтх-а (ЦИС) која ужива погодности слободне трговине са Руском федерацијом, нудећи приступ тржишту од 150 милиона људи, без пореза. Поред тога, Србија је у средишту зоне бесцаринске трговине у југоисточној Европи пружајући бесцарински приступ потенцијаном тржишту од 55 милиона људи. Локално тржиште у Србији је једно од највећих у региону (7,5 милиона људи). Српска економија је од 2004. године забележила раст од 7,6% и очекује се да ће се овај степен раста одржати,  што води ка значајном порасту куповне моћи и ширењу домаћег тржишта.

ДА БИ ИСКОРИСТИЛИ ИЗУЗЕТНЕ ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ И СМАЊИЛИ ТРОШКОВЕ

Хиљаде младих и образованих људи сваке године из универзитета у Србији излазе. То су високо образовани људи који лако усвајају нове технологије, познају ИТ и одлично владају станим језицима и који представљају истински капитал Србије. Поред тога, Србија поседује обучену и продуктивну радну снагу са богатим искуством како у пословима управљања тако и у производњи. Традиција дугогодишње сарадње са страним компанијама и деценије отворености према западној култури оставили су траг на способностима и квалитетима радне снаге.

Овај изузетан људски капитал досптупан је по веома повољим ценама. Цена радау Србији је међу најнижим у рефиону и значајно је нижа од цена рада у земљама чланицама ЕУ.

ДА БИ ЛАКО ПРУЖИЛИ УСЛУГУ ВАШИМ КЛИЈЕНТИМА У ЕУ

Пословањем у Србији, компаније могу да искористе лак приступ тржишту ЕУ истовремено користећи бенефит ниских трошкова производње. Пошто се граничи са Мађарском, Србија је на прагу ЕУ. Такође, Србија представља капију ка југоситочној Европи, западној и централној Европи и представља раскрсницу два најважнија транспортна коридора који повезују западну Европу и средњи исток (паневропски коридори бр. 10 и бр. 7). Инвестирање у Србији доноси ефективан сервис ка европским и средње-источним земљама и повећање профитабилности.

ДА ПОВЕЋАТЕ УШТЕДУ НА ТРОШКОВИМА

Порезни режим у Србији је један од најпогоднијих у региону. Неке од погодности укључују:

најнижи порез на добит у Европи који износи 10%,

смањење пореза за инвестиције у основна средства на 80% износа,

ослобођење од пореске обавезе на 10 година за инвестиције преко 7,5 милиона Еура.

субвенције за запошљавање нових радника, изузеци од пореза и мноштво других стимулација

IT сектор Зашто инвестирати у IT сектор у Србији?

Цена рада је значајно нижа него у западној Европи. Укупни трошкови обучене и образоване радне снаге су око 30% од оних на западу.

Одлична база едукације кадрова која се одржава добрим квалитетом универзитета на којима многи професори имају велико интернационално ускуство и високу репутацију широм света.

Одлична мрежа комуникације како у оквиру земље тако и споља.

Одлично владање енглеским језиком и образовни профил који је знатно виши од профила било које од источно-европских земаља.

Компаније поседују кључна знања о тржиштима у развоју како на Балкану тако и на источном тржишту.

Компаније поседују језичко знање и способност локализације на источно-европском и руском тржишту.

Сектор информативних технологија (ИТ) у Србији је у последњих 10 година забележио значајан пораст. Ова модерна индустрија, посебно сегмент пословних софтвера, пружила је многе могућности за развој пословања и остале предузетничке активности. Ово је последица успешних економских реформи и дубоко укорењене тежње ка образовању у последњих 5 деценија. Са оваквим интелекуалним и технолошким потенцијалом који достиже ниво развијених земаља, Србија сада има атрибуте да успешно изађе у сусрет потребама ИТ компанија широм света. Са датим нивоом глобалног ширења ИТ сектора на земље у развоју и транзицији, Србија има потенцијал да постане једна од најпожељнијих дестинација за медјународне компаније које траже решења за смањење трошкова и приступ стручном знању. Изузетан интелектуални капитал, привлачне цене рада, одлична обученост, одличан ниво комуникације на течном енглеском језику, то су само неке од кључнх предности који ће уверити међународне компаније да прошире свој посао доласком у Србију.

Потреба за инвестицијама, као страним тако и домаћим, заједно са стварањем нових могућности запошљавања су главни национални приоритети. Кључна питања решена су уз помоћ низа мера као што је програм приватизације, прилагођавање националног стратешког плана развоја и оснивање српске агенције за инвестиције и промоцију извоза (СИЕПА) и уз помоћ широких реформи законодавног, политичког и економског сектора.

Намена ове брошуре није да Вам пружи само један свобухватни поглед на ИТ сектор у Србији (који захтева више времена и простора). Намера је да Вам представимо главне чињенице и примере успеха који ће Вам дати увид како да користите ИТ сектор у Србији да би повећали конкурентност Ваше компаније.

Уколико желите детаљније информације о пословним могућностима, производима и услугама које нуде српске ИТ компаније, контактирајте агенције СИЕПА. Ми ћемо Вам помоћи да пронађете најбоље партнере у нашем региону.

ПОСВЕЋЕНОСТ ТЕХНОЛОШКОМ ОБРАЗОВАЊУ У СРБИЈИ ТРАЈЕ ВИШЕ ОД 5 ДЕЦЕНИЈА

Сваке године имамо око 1000 дипломаца из области електро-инжењерства и компјутерских наука што представља 7% укупног броја дипломаца са универзитета.

Од 1968 године, ученици средњих школа специјализованих за математику, физику и информатику освојили су завидан број награда на Светској Олимпијади (81 медаља из математике, 17 из физике и 14 из информатике).

У августу 2005, студенти ЕТФ (Електро техничког факултета у Београду) освојили су прву награду на највећем међународном такмичењу за младе електро-инжењере – ИЕЕЕ Инт Футуре Енергy Цхалленге 2005 на Институту за технологију у Иллиноису.

ЗАШТО ЈЕ СРБИЈА НАЈПОЖЕЉНИЈА ИТ ДЕСТИНАЦИЈА?

Тренутно имамо око 3000 квалификованих ИТ инжењера који раде на пројектима за стране партнере, углавном из поља израде софтвера и развоја услуга. Укупан приход само у овом под-сектору процењује се на скоро 100 милиона УСД. ИТ сектор бележи годишњи раст од 18,3% и пројектованих 16,8 % за следећих 5 година (ЦАГР).

Вредност српског ИТ тржишта у 2003. години процењена је на 340 милиона УСД (Извор: ИДЦ ИЦТ Сецтор Маркет Аналyсис анд Трендс ин Сербиа анд Монтенегро, 2003.2008).

Поред великих мултинационалних компанија као што су Ерицссон и Сиеменс, које су порисутни у Србији, један број мањих европскх фирми такође је дошао у Србију у циљу проширења тржишта и развоја производње за регион.

Преко 100 приватних ИЦТ компанија и представника универзитета и истраживачких института формирало је ИЦТ групу у Србији.

Циљ ове групе је да повећа компетитивност српске ИЦТ индустрије кроз обострану сарадњу и заједничке активности чланова групе.

Фирме ФинСофт Лондон и ТелеТрадер, иначе из Беча, обе имају преко 50 девелопера у Београду. Овај број нараста до преко 100 за време периода највеће производње.

19. априла 2005. аустријска компанија С&Т порписала је уговор о преузимању ИТ банкинг солутионс провидера СИТО Инц. Информатион Сyстемс Енгинееринг анд Десигн Цомпанy. У Србији тренутно ради 1408 ИТ компанија. Власничка структура ИТ компанија у Србији је следећа: 95% су домаће компаније, 3% су мешаног власништва док су 2% стране компаније.

Трошкови образоване радне снаге су значајно нижи него у западној Европи. Нето плата варира од 350 до 850 ЕУР месечно за квалификовану и искусну радну снагу. Укупни трошкови за програмера / систем експерта су у опсегу од 700 до 1400 ЕУР месечно.

Многе компаније су оствариле бенефит из сектора који се од традиционалних индустрија разликује по ставу, посвећености и резултатима. Њихови укупни трошкови су значајно нижи у Србији него у већини земаља источне и западне Европе. Србија нуди велик број подстицаја новим и постојећим инвеститорима који су усмерени ка побољшању компетитивности наше земље као локације привлачне за инвеститоре. Порез на добит од 10% је најнижи у Европи.

Кључни производи и понуде

OUTSOURCING

Код оутсоурцинг аранжмана, српски програмери преузимају потпуну или делимичну одговорност за свакодневне ИТ потребе клијената. У многим случајевима они побољшавају и унапређују целокупан ИТ процес који укључује апликације, базе података и мреже. Искуство и знање српских софтвер девелопера примењиво је на широк спектар послова и решења. Оутсоурцинг клијентима пружа прилику да се фокусирају на континуитет и проширење свог пословања без потребе да буду заузети инфраструктуром технологије и запошљавањем ИТ експерата.

У таквој ситуацији клијент може да се фокусира на планирање производње, на иновације, паковање, маркетинг док ће српске оутрсоурцинг компаније подржати срж развоја пројекта и понудити услуге у свим фазама развоја софтвера (дизајн, имплементација, тестирање, инжењеринг, интеграција, одржавање).

Са искуством у креирању обимних и инвентивних решења од почетног стратешког планирања до имплементације пројеката они Вам пружају услуге развоја и прилагођавања најновијих информативних технологија за СМЕ, корпоративне клијенте и провајдере високих технологија.

Посао који се преузима је широког спектра и укључује развој wеб дизајна за европске компањије, и ангажовање како на специјализованим wеб задацима тако и на развоју техничких хардверских и софтверских решења за велике међународне компаније као што су Пхилипс Семицондуцторс, Царл Зеисс, Раyтхеон и НЦР.

Српске оутсоурцинг компаније нуде своје услуге у неколико поља рада примењивих на мноштво могућих форми сарадње:

Пилот пројекти

Рад на основу спецификација

Преузимање комплетног развоја система (комплетан пројект), као нпр.: дизајн базе података, имплементација, функционални и системски тест

Преузимање развоја дела пројекта или ситема

Преузимање развоја пројеката који су већ у процесу развоја

Дизајн и имплементација нових система (аликација) на основу постојећих (наслеђених) система.

Рад на временској основи

У зависности од потреба клијената, српски софтвер девелопери могу понудити све видове оутсоурцинг-а. Ако компаније жели да започне оутсоурце пројекат под својом управом и на својој локацији, српски произвођачи софтвера могу обезбедити развој и анализу на лицу места и интегрисати се са тимом клијента. Са друге стране, ако компанија жели да под оутсоурце стави део комплетног софтверског пројекта, српске компаније могу да понуде решења по принципу “кључ у руке”. Кључне локације за Оффсхоре Девелопмент центре у Србији су Београд и Нови Сад. Ова града су јаки универзитетски центри, са добром инфраструктуром комуникације и са много пословног потенцијала. Оба града се такође сматрају местима угодним за живот и рад, са квалитетним културним садржајем и међународним школама.

РАЗВОЈ СОФТВЕРА

У Србији постоји 835 компанија за развој софтвера. Ове компаније имају обучене инжењере који су компетентни у широком спектру методолигија, технологија и алата који подржавају ефикасан развој високо квалитетних софтвера и система интеграције. Наши стручњаци поседују експертизу у развоју фронт енд и бацк енд развоја и моддле wаре компоненти, али такође врло пажљиво слушају и прате потребе клијената и креирају посебно прилагођене софтвере и системе.

Фокус на развоју индивидуалних решења креиран је путем традиционалних потреба за мањом ценом и затвореношчу укупне економије током 90их. Одређен број компанија има искуство у сарадњи са југоисточном Европом и препознаје компетитивну снагу која лежи у познавању тржишта и техничким способнстима запослених.

Српски софтвер девелопери нуде улслуге консалтинга у циљу решавања горућих проблема у индустрији на стратешки одређен, тачан и брз начин. Неколико српских ИТ компанија има своје пројект менаџере који свој посао раде на начин на који то раде пројект менаџери у западним земљама што представља још једну важну компоненту квалитета њихових услуга.

Пројект менаџери поседују значајно искуство у међународним пројектима кроз учешће у ИТ пројектима у северној Америци, ЕУ и  Азији.

Стубови истраживачко-развојног сектора српске ИТ индустрије

Електротехнички факултет

Електротехнички факултет на Универзитету у Београду је најстарија институција ове врсте у Србији.

Компјутерски центар ЕТФ пружа своје ресурсе на коришћење струдентима и запосленим на факултету. Што се тиче имплементације нових технологија, овај центар је по том питању водећа институтција у нашој земљи од свог оснивања.

Након иницијативе од стране Владе Републике Србије, електротехнички и машински факултет заједно су основали Центар за иновације који представља место за комерцијални развој идеја и пројеката који су настали у овим институцијама. Овај центар има врло блиску сарадњу са ИТ индустријом.

Даљи развој нових технологија захтева континуитет у усавршавању знања, посебно на пољу ИТ. ЕТФ који запошљава врхунске експерте у сарадњи са водећим светским ИТ компанијама даје одговор на поменуте захтеве. На ЕТФ основан је центар за образовање који пружа стално обучавање за разне компјутерске вештине за школе, студенте и запослене. Такође, све ове услуге су на располагању свакоме ко жели да стекне знања у овој области.

Научни центар Петница

Научни центар Петница је јединствена невладина, непрофитабилна и независна институција која је основана да помаже и подржава младе људе који демонстрирају повећани интерес за науку који превазилази редовни школски програм. Научни центар Петница је активни члан ИНСИТЕ мреже УНЕСЦО-а. Центар се налази у селу Петница у близини Ваљева  западној Србији.

Центар је стекао углед на основу  својих иновативних метода у научном образовању и изузетно је цењен, како у Србији тако и у иностранству, због свог значајног дорпиноса у идентификовању и образовању надарених студената.

Захваљујући подршци локалних власти, школа, универзитета и индустријских компанија Научни центар Петница је постао прави центар за напредно научно и технолошко образовање у нашој земљи и постао је и светски призната институција.

Са готово 500 школа, са више од 800 професионалних научника и универзитетских професора и са више од 3000 најбољих студената у Србији сваке године, Научни центар Петница представља једну од ретхих светских институција која строга школска правила приближава новим методама и технологијама будућности.

Компјутерска архитектура, принципи оперативних система, алгоритми, алати за програмирање на УНИX систему, компјутерска графика и базе података и информациони системи су само нека од поља која покрива ИТ секција у Научног центра Петница.

Факултет организационих наука

Факултет организационих наука је водећи институт за управљање и информационе системе у Србији. ФОН припада групи техничких факултета и део је Универзитета у Београду. Основан је 1969. године након иницијативе од стране више од 200 организација фокусираних на ојачавању економије кроз технолошке иновације. Концепт факултета што се тиче програма, особља и организације је већ доказан и ради се на даљем унапређењу.

Квалитет дипломираних студената осликава се у статистици која говори да нико са дипломом овог факултета није чекао на посао више од 3 месеца. Вечина студената добија и прихвата прилике за посао пре завршених студија. Диплома ФОН-а је призната у најразвијенијим земљама света.

ФОН је опремљен најновијом технологијом која се користи за научна и академска истраживања у разним пољима развоја: ИТ опрема, мултимедиа, Интернет. ФОН је главни интернет провајдер за академску мрежу у Србији. Факултет је такође остварио значајну међународну сарадњу кроз организоване стучне посете професора и асистената и њихово учешће на конгресима и семинарима. Поред сарадње са индивидуалним предавачима и сарадницима, ФОН је остварио сарадњу и са бројем страних институција из области науке и образовања.

Научно-истраживачки рад факултета врши се у оквиру четири института (за информативне системе, менаџмент, индустријски инжењеринг и управљање квалиетом). У оквиру организационих јединица ФОН-а постоји искуство у решавању одређењих организационих и проблема.  Статистике до сада реализованих пројеката и институције и компаније који су у њима учествовале сведоче о оријентацији, динамици и достигнућима научно-истраживачког рада.

Реализовано је 220 истраживачких пројеката, око 150 семинара и 28 пројеката који нуде консалтинг или пружање практичних услуга. Већина ових пројеката је реализивана за потребе наших компанија. Од 2000. године, истраживање у оквиру 62 пројекта вршено је на захтев и по договору са 36 релевантних локалних компанија и неки од њих су приведени крају.

Институт Михајло Пупин

Институт Михајло Пупин (ИМП) је водећи центар за истраживање и развој на пољу комуникација и информационих технологија (ИЦТ) у Србији а поред тога је и највећи ИЦТ институт у југоисточној Европи. Од свог оснивања 1946. године, ИМП је био уговорно везан за истраживање у име кључних комуналних и транспортних компанија и разних вертикалних индустријских сектора.

Институт располаже базом од 250 способних и иноватнвних истраживача.

Због свог бескомпромисног интегритета постао је избор за пројектима виталним за јавну безбедност и финансије Владе Републике Србије. ИМП нуди широк спектар производа и услуга. Спектар услуга института покрива посебно прилагођена ИТ решења, хардверски и софтверски оутсоурцинг, технолошки консалтинг, инжењеринг, прототипови и дизајн система и интеграција. ИМП такође нуди широк спектар ИЦТ решења у следећим програмима производње:

Програм за контролу процеса. СЦАДА системи (хардвер и софтвер) оптимизовани за велике и географски дистрибуиране комуналне система, контрола и надгледање решења за индустријске процесе.

Програм за управљање информацијама, алати за саветовање приликом инвестирања и системи за прикупљање информација као и разна ЕРП решења.

Програм за управљање саобраћајем.

Системи за наплату путарина, управљање градским саобраћајем, ГПС лоцирање возила.

Безбедносни програм, криптографски уређаји, опрема за пренос електричне енергије, решења за комуникацију за безбедан рад високо напонских мрежа.

ИСО 9001 Qуалитy Ассуранце дозвољава Институту Михајло Пупин да изађе у сусрет очекивањима својих партнера. Водеће светрске компаније као што су БАСФ, Раyтхеон, НЦР и Пхилипс оствариле су бенефит од решења и услуга које нуди ИМП. Кроз своју канцеларију за удружене пројекте ИМП уједињава ИЦТ експертизу и ресурсе са реномираним немачким организацијама за истраживање и развој као што је Фраухофер Геселлсцхафт. Због свог широког спектра рада на разним устраживачким пољима ИМП је у могућности да оформи динамичне тимове са експертизом одговарајућом за специфичне задатке који су од кључне важности за реализовање великих пројеката.

Ова разноликост чини ИМП јединственим центром знања у овом делу света, интердисциплинарним ИЦТ знањем које представља основу за развијање комплаксних системских решења. ИМП је дугорочно оријентисан ка међународној сарадњи са компанијама и институцијама, било да је то вид укључивања у заједничка истраживања или пројекте оријентисане ка апликацијама, вид академске сарадње или пружање услуга.

На институту увек постоји спремност за размену знања и достигнућа и урдуживање снага са компанијама са сличним пољима рада и интересовања у циљу остварења бољих резултата и приступа ширем тржишту.

ИМП користи иницијалне предности које пружа глобализација и европске интеграције да би заузео своју позицију предводника у усвајању нових технологија кроз ојачавање веза са угледним европским и светским центрима.

Мицронас НИТ

Мицронас НИТ гаји комплексно окружење у којем се наука среће са пословним приликама пружајући бенефит крајњим корисницима. НИТ је саставни део Универзитета у Новом Саду, Факултета техничких наука и одељења за компјутерски инжењеринг и теоретско знање што у комбинацији са практичним искуствима доноси компетитивну предност у односу на остале сличне компаније у свету.

Активно учешће и пажљиво усмеравање дипломираних студената у оквиру неких од истраживачких пројеката представља темељ будућности Мицронас НИТ. НИТ је организација способна да испоручи високо квалитетна и ефикасна решења у следећим пољима:

Системско програмирање и оперативни системи

Апликације у пољима мултимедија, потрошачке електронике и комуникација

Оутсоурцинг потенцијал њиховог одељења за истраживање и развој (Р&Д), сопствени производи и партнерство са компанијом Мицронас пружа неопходну стабилност за успех на светском ИТ тржишту. Успешна сарадња са компанијама Мицронас, Пхилипс, Схарп, Мицрософт и Опенwаве и осталим организацијама доказ је да НИТ може бити изврстан партнер чак и највећим компанијама које се баве високом технологијом.

Мицронас НИТ је одличан пример преношења знања из високих технологија у конкретне производе. Институт је углавном оријентисан ка  дизајнирању системских софтвера, реал тиме софтвера, хердверских прототипова , потрошачке електронике, аудио, видео и мултимедијалних апликациа.

Нарочит нагласак даје се знању и искуству из поља хардвера и софтвера данашње електронике која се базира на полу-проводницима.

ИЦТТ

Са седиштем у Београду у чувеном Генеx торњу са 1800м2 простора, ИЦТТ представља први ИТ инкубатор у Србији. Ово је приватна иницијатива покренута од стране предузетника за предузетнике. Циљ ИЦТТ је да постигне пораст капитала и подржи почетни развој пословања компанија кроз предузетничке и професионално вођене инкубационе центре.

За три године рада, ИЦТТ је асистирао 9 компанија у почетку свог пословања чиме је створено око 100 нових радних места. Компанија пружа услуге домаћим и страним ентитетима за развој свог пословања у Србији.

Својим заједничким радом са лидерима у индистрији и предузетницима из области ИЦТ и осталих поља знања, инкубатор креира нову вредност пословања. У том погледу, развој усмерен ка ОпенСоурце и ЛинуxОС представља главни фокус инвестиција. Градећи на успеху ИЦТТ, њихов тим пажљиво ради на постављању и покретању сличних центара за развој пословања.

Значајне информације о индустрији

БИОГРАФИЈА ИТ СЕКТОРА У СРБИЈИ

У време иницијалног ширења ИТ сектора, бивша Југославија је непобитно била регионални лидер на том пољу. Добро образовани експерти поштовани су широм света.

Велики број компанија и истраживачких института у овом сектору,  били су високо цењен и имали су добре везе са широким спектром индустријских сектора.

Бивша Југославија је била прва од земаља југоисточне Европе која је дозволила приступ Интернету.

За време економсих санкција према Србији постављеним од сране Уједињених Нација (1992. – 1997.), академска ИТ веза пружила је изузетно тражену везу са Интернетом и контакте са универзитетима широм света.

Већина научних института користила је своје мреже и комуникационе способности да би одржали проток информација које се тичу нових технологија и научних истраживања.

Образовни систем у земљи поседује историјску традицију и одлично је развијен у пољима технике и инжењеринга. Многи дипломирани студенти из области ИТ и млади инжењери су током 90их нашли запослење у ИТ сектору у западној Европи и Америци.

Овај „одлив мозгова“ смањио се након политичких промена и спровођења економских реформи у земљи 2001. године.

Демократске промене 2000. године значајно су поправиле стање ИТ сектора у Србији. Српска Влада дозволила је смањање пореза на куповину компјутерске опреме, предводећи тако у легалне токове 90% трговине хардвером.

Захваљујући стратешкој сарадњи са Мицрософт-ом, софтвер који користи Влада постао је легалан и компаније су почеле процес легализације софтвера под надзором Владе.

ЧИЊЕНИЦЕ О ИТ ИНДУСТРИЈИ

Велика количина рада мањег обима на ИТ развоју, који је раније преузиман хонорарно, често под академским водством, сада се формално структуира у оквиру организација компанија са особљем посвећеним плановима развоја пословања. На тржишту ИТ производа и услуга још увек доминира Влада на централном и локалном нивоу и путем предузећа у друштвеном валсништву. Развој производње је примарно фокусиран на развоју специфичних производа за ово тржиште. Постоје велика очекивања да ће доћи до пораста имплементације ИТ у државни сектор на свим нивоима што ће довести до повећане активности ИТ сектора.

Повећава се развој извозних производа и услуга који покреће одређени број компанија које су оствариле пртнерства и пословне аранжмане у иностранству. Ове компаније генерално дају дају подршку и услуге или преузимају рад на развоју и дизајну за одређене међународне клијенте на бази уговора.

ПРАВНИ ОКВИРИ И ПОСЛОВНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ

Правни оквир

Од 2002. године, постоји повећана свест да повреда права на интелектуално власништво (ИП) мора бити смањена и да права на интелектулано власништво морају бити доведена на ниво европских стандарда. Већина домаћег законодавства у пољи ИТ хармонизована је са правилима ЕУ и WТО, нпр. аспекти трговине и права на интелектуално власништво (ТРИПС уговор).

Интелектуално власништво условљено је законима и регулативама које пружају чвсту основу за заштиту права али ипак, да би се у потпуности ускладили са међународним стандардима и да би се добио неопходни капацитет за спровођење закона, усвојено је пет нових закона о праву на интелектуално власништво крајем 2004. и почетком 2005. године.

Закон о патентима

Закон о трговонским маркама

Закон о ауторским правима

Закон о правној заштити дизајна

Закон о заштити топографија интегрисаних кола

Поред тога, 2004. године Влада Србије донела је Закон о електронском потпису, тако приближавајући ИТ законодавство европским стандардима. Такође, измењен је и Кривични Законик којем је додато поглавље које се односи на кршење ауторских права.

Први пут је у циљу боље контроле царина у бобри против фалсификата и пиратерије донета је регулатива у оквиру закона о царинама. Србија је заузела курс ка динамичној примени закона о заштити интелектуалног власништва мада ефектна примена закона захтева доста времена. 09. марта 2005. године Влада је започела кампању по имену Без толеранције за пиратерију, када је дата обавезујућа инструкција свим јавним тужиоцима о спровођењу пред криминалних процедура и правном гоњену починилаца. Србија је 07. априла 2005. потписала међународну конвенцију о сајбер криминалу  и на тај начин направила још један корак ка већој сарадњи са ЕУ. Укратко, Ствари се мењају за оне који крше закон интелектуланом власништву. Правна основа је постављена и постоји нарастајућа политичка воља да се ухвати у коштац са овим проблемом.

Србија је учинила доста на прилагођавању пословања ИТ сектора стандардима европске заједнице. Да би се убрзао развој информацијског друштва, усвојено је неколико важних закона.

Закон о електронском потпису

Закон о патентима

Закон о робним маркама

Закон о ауторским правима

Закон о заштити дизајна

Закон о заштити топографија интегрисаних кола

Закон о заштити личних информација

Закон о заштити потрошача

Закон о правима на приступ информацијама

Амандман на Кривични Законик

Стратегија развоја је да се исти приведе крају до краја 2005. године.

Пословне иницијативе

Најнижи порез на добит у Европи

10 година ослобођења од пореза за инвестиције веће од 600 милиона динара (око 7,4 милиона €) и запошљавање више од 100 нових радника.

Пореске олакшице за инвестиције у основна средства на 80% уложених средстава

Пореске олакшице што се тиче уплате доприноса за раднике и то за сваког новог запосленог у периоду од две године

Убрзано обарање цена едукативне и компјутерске опреме

Увоз опреме и других средстава као и констрикционих материјала у који улаже ентитет из иностранства је ослобођен царине

Увоз сировина, полупроизвода и компонената и делова неопходних за реализацију дугорочних пројеката у сарадњи са страним произвођачима ослобођен је царине и других увозних трошкова

Либерализација закона о својини учинила је могућим да странци могу да буду власници некретнина

Академски оквир

Због отворености читавог региона у преиоду пре 90их, образовање на пољу технике на универзитетима у Србији је изложеност утицајима и развоју технологоје на западу користило више него остале земље источне Европе. Српски ИТ сектор поседује високо обучену радну снагу од које је 70% са универзитетским нивоом образовања. Преко 878 дилпомираних студената из поља електроинжењерства, организационих наука и математичких инстатитута се 2003 специјализовало за компјутерске науке. Ученици средњих школа специјализованих за математику, физику и информатику освојили су импресиван број награда на Светској Научној Олимпијади. Галупова анкета 2003. открила је податак да је владање енглеским језиком знатно боље од оног којим располажу млади у осталим земљама источне Европе (42% писмених људи говори енглески језик). Научно-истраживачке и универзитетске институције крећу се ка развоју универзитетских комплекса што резултује приликама за боље утемељење нових технологија и пословања, појачаном индустријско/универзитеском сарадњом и привлачењем нових инвестиција из приватних ресурса.

Везе са универзитетима и истраживачким институцијама

Значајан број истраживања се традиционално спроводи на истраживачким институтима и универзитетима. Ове институције имале су везе са широким спектром индустријских сектора а такође је постоји и велико искуство у сарадњи са универзитеским комплексима у западној Европи, САД и Канади. Многе активности ових института сада су приватизоване. Универзитети такође развијају ближу сарадњу са страном индустријом на пројектима истраживања и развоја производа. Ове институције, компаније и иницијативе од стране универзитета развиле су медјународно признату експертизу и системе прототипова из области идентификације радио фреквенција, даљинског преузимања података, система за контролу процеса, комуникационих софтвера и интегрисаних система.

Људски ресурси

У овом сектору, са датим високим нивоом образовања и профилом младих људи, Србија поседује изражену способност владања енглеским језиком у поређењу са осталим земљама источне Европе.

Фирме у Србији биле су ангажоване у значајној трговини са страним фирмама и имале су добре контакте са западним компанијама. Приватно предузетништво је било дозвољено на нивоу малих предузећа док је током 90их дошло до значајног пораста овог сектора. Резултат тога је да су наши пословни менаџери добро упознати са филозофијом, стилом, обичајима и пословном праксом тржишне економије запада.

Као млада индустрија, ИТ сектор не пати од нефлексибилности радне снаге као многе традиционалне индустрије. Команије нису забележиле прекиде радних односа а просечна старост запослених је око 30 година.

Главна проиводња хардвера

Меморијски модули (СДРАМ, ДДР, ДДР2)

ТФТ монитори

Графичке картице

Флеш

Мултимедиа (УСБ стикови, МП3 плејери)

Кертриџи за ласерске штамапаче и мини фотокопир машине

Радио, базни и индустријски модеми

Проводници

Конвертери за комуникацију

Електронска опрема и склопови

Дигиталне централе

Дигитални оптички системи

Главна производња софтвера

Корпоративна пословна решења за модерну компанију представљају базу информација. Када се одлучује о имплементацији корпоративнх пословних решења, избор партнера је од изузетног значаја. Српски програмери су искусни и поуздани партнери са великим знањем у вези разних аспеката рада на пројектима комплексних пословних процеса. Са експертским знањем из области сотвера и развоја система информација они могу да пруже изузетна решења. Интегрисана пословна решења могу компанији да обезбеде

Управљање финансијама

Рачуноводство

Контрола и спровођење пословних анализа

Управлање продајом и набавком

Управљање складиштима

Одржавање односа са клијентима (ЦРМ)

Управљање људским ресурсима

Канцеларијску администрацију и интерну документацију

Подршку за е цоммерце

Пословна решења омогућавају компанији да контролише сваки део свог пословања. То су Интернет Цоммерце решења за постављање онлине каталога и аутматизовање процеса наручивања и обраде наруџби који се одвијају буквално без потребе за администрацијом. Циљна група корисника су компаније средње вреличине које желе да аутоматизују своје пословање са партнерима и купцима – буиснесс то бусинесс решења (Б2Б) и компаније које планирају продају директно крајњем кориснику – бусинесс то цонсумер решења (Б2Ц).

Решења за менаџмент продаје је систем апликација намењених унапређеном начину продаје за средња предузећа. Апликација покрива сва поља стандардног циклуса породаје и имогућава једноставно и ефикасно вођење продаје. Једноставан и напредно корисничко сучеље, брзо креирање докумената и промене стања лагера у реалном времену, смо су неке од могућности. Овај софтверски пословни модел, који је настао захваљујући великом искуству у развоју посебно прилагођених решења и пословном консалтингу, омогућава искусним менаџерима продаје и почетницима да брзо почну са коришћењем софтвера и наставе да унапредјују своје пословање.

Систем за креирање докумената је систем који се користи за организовање, креирање, дистрибуирање и обнављање пословне документације, за документовање самог процеса за време трајања документа као и за архивирање докумената у електронској форми.

Српски девелопери су проширили функције овог система и укључили су идентификацију докумената, чување, креирање верзија документа, управљање процесом креирања документа и приказ документа.

Банковни информациони систем је интегрисани информациони систем за банкинг сектор који покрива сва битна поља банковних операција и банкинг Интранет-а. Ове софтверске апликације произведене су коришћењем Орацле базе података и алата. Орацле је иначе водећа светска компања из ове области технологије. Дерегулација банковног тржишта у Србији у задњих неколико година креирала је тражњу за специјализованим услугама. Висок степен специјализације у банковном сектору је евидентан, са неколико компанија које развијају фронт и бацк канцеларијски банкинг решења уз то нудећи и сервис у продршку 24 сата 7 дана у недељи и бекап услуге за локалне и регионалне банке.

Влада Србије има амбициозне планове да за неколико година пружи свеобухватан сервис доступан преко Интернета који ће укључивати све формалне регистрације, званичне формуларе и наплате рачуна. Неколико српских девелопера нуди интерактивне мрежне апликације за градске власти и одељења Владе. Остале услуге су wеб дизајн, wеб портали, пружање услуга Интернет-а, хостинг, одржавање интернет апликација, Интранет решења, развој база података, ГПС апликације, итд.

Преузето са сајта www.brendovisrbije.com

Укупно људско знање настало до 1900. године удвостручено је до 1950. године. Од тада се целокупно људско знање удвостручава сваких 5 – 8 година.

Истраживање Станфорд универзитета (САД)

Овај фасцинирајући податак осим што сам по себи представља занимљивост, има неслућене импликације на наш свакодневни живот – приватни и пословни. На приватном плану ова „експлозија“ знања има за последицу да земље и појединци којима су новоосвојена знања на располагању стичу велике потенцијале за континуирано повећање животног стандарда, квалитета живота и богатства уопште. На пословни живот појединаца, организација, држава и света посматраног у целини, ове огромне, убрзане и свакодневне промене утичу на начин који ће у сваком погледу и значајно изменити досадашњи начин живота.

На прагу новог миленијума сусрећемо се са огромним променама:

живот, друштво и економија постају све сложенији

време у којем живимо је непредвидиво

природа послова се радикално мења

све више послова нестаје услед технолошких промена

прошлост све мање може бити ослонац и путоказ за будућност.

Већ сада је тешко предвидети која знања и вештине ће бити потребне и тражене за наредних 10 година. Цл већини професија знање се дуплира сваких неколико година, што значи да знање свакога од нас треба да се дуплира сваке 2 – 3 године само да би „држали корак“ са променама. Они који то не буду чинили неумитно ће заостајати!

Друштва у којима се вреднује знање као ресурс, која улажу у образовање и науку, у којима је развијена информацијска инфраструктура и у којима се високо цени индивидуалност, способност и креативност појединаца и организација, са правом се могу назвати иновативним друштвима (неко их назива и интелигентним друштвима).

Јапан је још 1980. године донео стратешку одлуку да јапанска привреда промени стратегију развоја. Уместо инвестирања у тешку индустрију и петрохемију, тежиште улагања померено је на делатности које почивају на људском уму и знању и које троше мало енергије и сировина. Резултате те визионарске одлуке видимо данас !

Податак да се у САД број запослених у делатностима високог знања, као што су професионалне и пословне услуге изједначио са бројем запослених у индустрији (где је број запослених у сталном паду), потврђује да је број „организација знања“ у сталном порасту.

Енглеска Краљица Елизабета ИИ, у свом говору у енглеском парламенту, 14. маја 1997. године, рекла је: „Едукација младих људи биће највећи приоритет моје Владе. Она ће радити на подизању стандарда знања у школама, колеџима и универзитетима, као и на промовисању доживотног учења на радном месту.“ Ступивши прошле године на место Председника Владе Велике Британије која ће увести земљу у XXИ век, Тонy Блаир, рекао је да његова Влада има три основна приоритета: „Едукација, едукација и едукација“! Ово своје опредеИјење Тонy Блаир је потврдио именовањем „првог државног Подсекретара за Доживотно Учење“ (фирст Ундер-сецретарy оф Стате фор Лифелонг Леарнинг).

У данашње време многе организације су свесне да је једини начин да се освоји и задржи компаративна предност – учити брже од конкуренције. Због тога се све више компанија труди да усвоји и примени концепт „организације знања“ и на тај начин оствари предност на тржишту. Најбољи пример „организације знања“ свакако представља „Мицрософт“ Били Гатес- а. У вредности деонице ове компаније номиналне вредности 70 УСД, само 7 УСД представља књижну – видљиву (тангибле) вредност. Другим речима, на 1 УСД књижне вредности долази 9 УСД невидљиве (интангибле) вредности – коју највећим делом чини знање !

„Организације знања“ спремне на брзо учење карактерише:

брзо реаговање на жеље купаца (потрошача) тако што ће се нове информације брзо преточити у знање које ће се искористити на начин који ће купцу донети нову вредност

савладавање нових технолошких достигнућа и њихова примена у циљу квалитетније услуге купаца

смањење временских циклуса где год је то могуће

спремност на иновације (које се дешавају у амбијенту у коме влада међусобно поверење и слобода да се преузме ризик)

самопоуздање и прилагодљивост на промене у окружењу

иницијатива, одлучно и „безболно“ спровођење свих неопходних промена

Време је да менаџери почну да гледају своје организације кроз призму знања, како би тај „интелектуални капитал“ дошао до пуног изражаја, доносећи свим члановима организације нови профит и нове шансе. Да се подсетимо, дефиниција менаџера 21, века гласи: „Менаџер је особа одговорна за своје знање, и знање својих подређених“ !

У том светлу, потребно је утврдити шта је то што чини интелектуални капитал организације, вредновати га на прави начин, и потом „раширити“ по целој организацији. Уколико се то не учини, може се десити да „интелектуално“ највреднији појединци или најбоље идеје остану неискоришћени, или чак напусте организацију!

Интелигенција постаје капитал оног момента када донесе нови квалитет или нову вредност. Сходно томе, „интелектуалним капиталом“ може се назвати само оно знање које је примењиво и које има практичну корист.

Шведска компанија Сцандиа, која се бави финансијским услугама, прва је фирма у свету која је 1995., у свом годишњем финансијском извештају у посебном одељку изразила вредност свог интелектуалног капитала. Захваљујући свом визионарском раду, Швеђанин Леиф Едвинссон постао је познат као први директор Интелектуалног капитала у историји.

ЗАВРТАЊ

Пошто је сва неозбиљност око питања Косова и Метохије показана, сада званична Србија тражи ентитет за Србе на северу

„Завртањ” је окренут... Како то обично бива проклети круг неправде-притиска-попуштања-фрустрације-лажи је пређен, сада је дошло време за понављање процеса. Пре годину дана Србија је, једина од држава које су учествовале у југословенским ратовима, испунила све услове Хашког трибунала, онда су уследили нови захтеви у вези са Косовом и Метохијом. Прошла влада их је срамотно извршавала али су у Берлину и Вашингтону приметили да то може орније и боље. Затегли су мало са кандидатуром за чланство у ЕУ и потпомогли опозицију на изборима. Нова влада није управљала Србијом ни стотину дана, а нашли смо се под новим и тежим притисцима. Хашки трибунал се коначно представио као део ратних напора против српског народа. Одмах после те отужне представе, добили смо „задатак” да успоставимо границу са независним Косовом. Садашња влада, уверена да нема опозицију на десници и рањивија на недостатак страних кредита, спремније извршава налоге. Постала је актуелна прича о српском ентитету на северу Косова. Чујемо од министра Илића да су „други довели владу у теснац”, вели још да је „Устав закомпликовао неке ствари око Космета”(!?)

Наравно ни новој влади није блиска замисао о демократској расправи у Народној скупштини о решењу за Косово и Метохију. Пре пет година званична истраживања, које је поручило Министарство за Косово и Метохију, показивала су да је већина грађана за историјски споразум са Албанцима и поделу покрајине. Али тада су актуелне парламентарне странке имале друга посла: требало је једни друге да изварају и добију изборе. Надали су се да ће моћи да одлажу решење и да ће неког другог да снађе одговорност за решење статуса. Владу и опозицију није много брига што је скупштина донела десетине резолуција, декларација, закона, чак и један Устав, који се противе сваком од решења која су данас у оптицају (укључујући ентитет и поделу). Сви су они томе кумовали и сада имају образа да придикују како је прекасно за споразум. Пошто је сва неозбиљност око овог питања показана, сада званична Србија тражи ентитет за Србе на северу. Афере и медијска борба против корупције прикривају пуно и безусловно признање независног Косова. Ипак, нико од наших посланика и министара не размишља о томе да се спрема и следећи завртањ. Прво ћемо помагати укидање Републике Српске (циљ је да она постоји колико и суверенитет државе Србије на независном Косову). Србију, која је јемац Дејтонског споразума, уцењиваће кредитима и наравно осамостаљивањем АП Војводине.

Наша јавност можда није приметила, али прва чарка у новој борби за опстанак српске државе на северу наше земље је недавно завршена. Уставни суд је рекао своје о деловима Статута АПВ, на изборима су по ко зна који пут смрвљене аутономашке странке, изгубиле су поново Нови Сад, прескупа кампања за стварање војвођанске нације завршила се потпуним дебаклом. Мала удружења грађана и огранци појединих странака показали су се утицајнијим од партија, невладиних организација, читавих установа аутономије, пребогатих фондација из САД и ЕУ. Мада, треба рећи, ово је била само припрема. Пут је јасан. После више од деценије припреме, након неминовне поделе у ДС-у, биће створена некаква „Демократска партија Војводине”, која ће уз помоћ новца из иностранства, злоупотребљавајући буџет и установе АПВ, полако стећи потпуну власт на северу. Затим ће припадност покрету за отцепљење и војвођанској нацији бити услов за државно запослење, бесплатно школовање у иностранству, укратко припадност елити... Сваки демократски одговор биће ометан финансирањем или макар медијским подстицањем недемократских и екстремних политичких снага српског народа. Пут ка независности биће спор, али сигуран колико је сигурно да је СР Немачка моћнија од Републике Србије. Ако из Београда наставе да избегавају суочавање с процесом, ако сами не диктирају „дневни ред” догађаја, не спрече злоупотребу оправданог незадовољства тако што ће створити регионе у Срему, Банату и Бачкој и преместити главни град Србије у Нови Сад... исход ће бити предвидив и лош.

Буџет АПВ представља добар пример. Он износи око 628,3 милиона евра! Као, то је мало: иако државни буџет финансира школство, војску, полицију... Па буџет независне Босне и Херцеговине је једва 25 одсто виши (а финансира војску, део полиције итд). Пошто у Новом Саду минијатурна и исувише утицајна војвођанерска мањина често спомиње европске (можда хрватске) узоре, ето им Истре. Жупанија нема аутономију. Буџет јој је 15 пута мањи од војвођанског (у поређењу са бројем становника, површином и животним стандардом за 75 одсто нижи) а она учествује у хрватској привреди у већој мери него Каталонија у шпанској.

Чедомир Антић

Напредни клуб

објављено: 20.12.2012.

Извор. ПОЛИТИКА ONLINE

НЕКА ВРСТА МОНАРХИЈЕ

Повратак краља из једине преостале српске династије – престолонаследника Александра Другог свакако би помогао да Србија учврсти свој деценијама пољуљани идентитет

Србија по много чему није довршена држава. Од „ујединитељке југословенских земаља“, наша земља постала је „болесник Балкана“.

Није исправно закључити да је то само последица промене односа снага у Европи и свету, те да су догађаји од протеклу четврт века само и искључиво дело једне „историјске стихије“ (како их је уочи рата Србије и НАТО-а формулисао Војислав Шешељ).

Невоља у којој се српско друштво нашло 1990. године сводила се на избор мање лошег решења. За разлику од готово свих других социјалистичких држава, Србија је за српски народ била тек резервно и мање повољно решење од било какве Југославије.

Социјалистичка Југославија је за већину ионако подељених и неинтегрисаних Срба била, са свим манама, најбоље раздобље у историји. Комунизам „можда није био довољно успешан“, али за већину припадника српског народа он није био последица националног понижења и стране окупације (што је несумњиво био случај са нашим источним суседима).

Формулисани и започети на таквим основама реформски процеси су током протеклих деценија код нас били углавном половични: „бранили“ смо свакакву Југославију до карикатуралне државне заједнице са Црном Гором, у случају Косова и Метохије смо били спремни да форму суверенитета ставимо изнад будућности и слободе макар наших сународника са севера покрајине, градимо капитализам са елементима најцрње обесправљености из 18. века за раднике и социјалну државу коју не можемо да приуштимо за онолико политичара, државних службеника и пензионера, колико је потребно да би влада имала стабилност...

Однос целокупне наше елите и народне већине према установи парламентарне монархије представља једну од великих илузија после 1990. године. Београд је одавно прерастао своје шумадијске корене, а Србија – тешко пострадала у 20. веку – темељно је демографски измењена и послератним границама и југословенским искуством. Ипак, чудна је та општа повика на српске монархистичке традиције. Кад је реч о политичкој олигархији, она је логична и очекивана.

За партије, установа председника републике представља неку врсту џокера. Ко држи место председника републике, остварује и политичку превласт. Председник је темељ власти у успону, сидро у кризи и падобран приликом пада. Његова популарност је покриће и оправдање када истих у стварности нема.

Око председника се стварају парламентарне већине, њему опозициони вођа нуди да формулишу политику према Косову и Метохији (после десет година заједничког дувања у тикву: устава, резолуција, декларација, закона...). Сетимо се колико је пута Милошевићев режим губио парламентарну већину али је опстајао захваљујући стабилности председничке власти, а како је пао после председниковог пораза, упркос парламентарној већини.

Све споменуто говори у прилог тези да смо ми, у ствари, све време нека врста монархије. Монархија не мора да буде наследна, не мора, разуме се, бити ни ауторитарна. Установа председника републике је ионако израсла из установе монарха.

Невоља је у томе што установа нашег председника републике у већој мери баштини традиције Брозове диктатуре и власти Слободана Милошевића него српске монархијске традиције, посебно из оних малобројних али тиме драгоценијих година демократије и парламентаризма.

Борећи се за што већу власт и бранећи повластице, политичка олигархија брани установу председника са свим њеним ауторитарним и псеудомонархијским цртама, по цену да води кампању против државних традиција.

Парадоксално је да је углед династије Карађорђевић већи међу Србима у Републици Српској, Црној Гори или Македонији него у Београду и Војводини. Клевете које слушамо – од издаје до „покраденог злата“ – нису имале утицаја на Румуне и Бугаре, а њихови владари су потекли из страних династија и сарађивали су са Осовином.

Дисквалификација према којој престолонаследник недовољно познаје српски језик, није имала утицаја на прагматичне Енглезе када су пре три века успоставили своју данашњу династију, иначе најдуговекију и најпопуларнију.

У нашем случају однос према монархији често је део пропаганде оних који верују да јачајући себе и своје партије снаже државу. Повратак краља из једине преостале српске династије – престолонаследника Александра Другог свакако би помогао да Србија учврсти свој деценијама пољуљани идентитет.

Био би то нови интегративни фактор државе чији распад је процес који још увек траје.

Власт би се тако вратила у Скупштину и била би предата председницима владе, пренос власти би био осигуран и мање драматичан, а бастиони ауторитарности упућени на поглавара државе који представља симбол.

Чедомир Антић

објављено: 20.01.2012.

Извор. ПОЛИТИКА ONLINE

1918 ГОДИНЕ ФОРМИРАНА ПРВА ВЛАДА КРАЉЕВСТВА СХС

Југославија је била назив за три сукцесивне државе у југоисточној Европи, које су носиле тај назив од 1929. до 2003. године. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918. године, а 1929. званично преименована у Краљевину Југославију (понегде позната и као прва Југославија). Земља је током Другог светског рата била окупирана од стране сила осовине. Током 1945. године, накратко је постојала Демократска Федеративна Југославија, формално монархија, али већ са доминантним републиканским уређењем, да би 29. новембра исте године била проглашена Федеративна Народна Република Југославија - федерација са 6 република и 2 аутономне покрајине (позната и као друга Југославија). 1963. године, донет је нови устав, којим је земља преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Почетком 1990-их година, СФРЈ се распала у грађанском рату, али су две бивше републике, Србија и Црна Гора, одлучиле да наставе југословенску идеју, па је 27. априла 1992. године проглашена Савезна Република Југославија (трећа Југославија). 3. фебруара 2003. године, донета је уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора, којим су ове две републике наставиле постојање заједничке државе још три године (до проглашења независности Црне Горе), али је назив "Југославија" формално укинут.

Историја

Идеје југословенства

Илија Гарашанин

Идеја о стварању заједничке државе свих јужнословенских народа развијала се кроз XIX и почетак XX века. Слабост Турске и јачање Србије, Бугарске и Грчке после Берлинског конгреса унеле су наду код словенских народа под Аустроугарском, али и суревњивост аустроугарске и италијанске власти. У Србији су постојале три идеје о уједињењу. Прва је приповедала о уједињењу Србије и Бугарске, друга је била изражена у „Начертанију“ Илије Гарашанина и односила се на стварање југословенске државе, док је трећу заступао Светозар Милетић и односила се на стварање Балканске федерације. Код Јужних Словена у Аустроугарској су постојале две идеје. Прва је заступала стварање југословенске јединице у оквиру Аустроугарске (тријалистичка монархија), а друга је била за стварање независне југословенске државе. Главни противници стварања државе Јужних Словена били су спољни чиниоци.

Стварање нове државе

Предуслов за стварање југословенске државе било је избијање Првог светског рата. Народна скупштина је у Нишу 7. децембра 1914. године усвојила Нишку декларацију којом се залаже за „ослобођење и уједињење све неослобођене браће“. У Паризу је у пролеће 1915. године формиран Југословенски одбор од стране аустроугарских емиграната. За председника је изабран Анте Трумбић.

  

Проширења незванично понуђена Србији и Црној Гори августа 1915.

Савезници су са Србијом незванично преговарали, нудећи Босну и Херцеговину, Славонију, Срем, Бачку, јужну Далмацију и северну Албанију, али без Македоније и дела Баната. За улазак у рат Савезници су Италији претходно, тајним Лондонским уговором обећали Истру и већи део Далмације, док је у исто време у незваничним преговорима Румунији је нуђен Банат, а Бугарској Македонија. Србија је одбацила овакав договор пошто није била спремна да се одрекне Македоније. Компромис између ставова српске владе на челу са Николом Пашићем и Југословенског одбора чинила је Крфска декларација од 20. јула 1915. године.

Договорено је да име будуће државе буде Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, да ће бити уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевић и да су Срби, Хрвати и Словенци један народ са три имена. У октобру 1918. године у Загребу је створено Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба са циљем да се образује независна држава на јужнословенским просторима Аустроугарске - названа је Држава Словенаца, Хрвата и Срба. Таква држава би се касније ујединила са Краљевином Србијом. Дана 29. октобра 1918. године Хрватски сабор је раскинуо све државно-правне везе са Бечом и Будимпештом. Пошто нова држава није била способна да се брани од италијанских претензија, позвала је српску војску да заштити „националне територије Југословена“. Велика народна скупштина у Новом Саду је 25. новембра донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Србији. Дан пре тога 24. новембра је збор посланика народних већа Срема у Руми донео одлуку о присаједињењу Срема Србији. Велика народна скупштина у Подгорици је 26. новембра одлучила да се династија Петровић-Његош збаци са престола те да се присаједини Србији. Вијеће народних првака и посланика 28. новембра је донело одлуку да се Босна и Херцеговина припоји Србији. Народно вијеће из Загреба је 25. новембра донело одлуку да се југословенско подручје Аустроугарске (Држава Словенаца, Хрвата и Срба) уједини са Србијом у нову државу. 1. децембра 1918. године основана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

           

Краљ Александар Карађорђевић

Дана 20. децембра 1918. године формирана је прва влада на челу са радикалом Стојаном Протићем. Потпредседник је био Словенац Антон Корошец, министар унутрашњих послова Србин из Хрватске Светозар Прибићевић, а министар спољних послова Хрват Анте Трумбић.

Светозар Прибићевић

Највеће странке су биле Народна радикална (НРС) и Демократска (ДС). Такође су деловале и Хрватска републиканска сељачка странка (ХРСС) Стјепана Радића, Словеначка народна странка (СНС) Антона Корошеца и Југословенска муслиманска организација (ЈМО). Држава је била подељена на 33 области, округе, срезове и општине. На челу области је био велики жупан кога је постављао краљ. Грађани су уживали сва демократска права. ХРСС је тражила да држава постане федерална република, али се потом измирила са двором и из свог назива избацила реч републиканска. Врх државе је почео да спроводи политику помирења. Тако су у нову војску примани бивши аустроугарски официри укључујући и оне који су извршили злочине над Србима.

28. јуна 1921. донет је Видовдански устав. Устав је прогласио концепт државног и народног јединства. Владар је сазивао редовна и ванредна заседања Народне скупштине, могао ју је распустити, потврђивао је и проглашавао законе, био је врховни заповедник војске и заступао је државу у иностранству.

Комунистичка партија Југославије је основана априла 1919. године. Њене вође су се залагале за револуцију и долазак на власт насиљем. Њихов рад је суспендован Обзнаном (владином уредбом). На Четвртом конгресу КПЈ предвиђено је стварање независних држава Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније. Косово би било прикључено Албанији, а северна Војводина Мађарској.

Краљевина Југославија са Бановинама (1929-1939).

Непрестана полемика између радикала и хрватских посланика је дошла до критичне тачке. После увреда које је изнео на рачун Срба, радикалски посланик Пуниша Рачић је убио Павла Радића и Ђуру Басаричека и тешко ранио Стјепана Радића, који је касније подлегао повредама. Нови вођа ХСС је постао Владко Мачек. Краљ је размишљао о мирном разилажењу Срба и Хрвата. Линија разграничења би била: Вировитица, Пакрац, Уна, Крка, Шибеник и Задар. Краљ Александар је завео диктатуру 6. јануара 1929. године. 3. октобра је преименовао државу у Краљевина Југославија. Део посланика Хрватске странке права (Анте Павелић) одлази у иностранство и ствара усташку организацију. У Македонији јачају пробугарски елементи. Држава је подељена на девет бановина и град Београд. Краљ је донео тзв. „Септембарски устав“ 1931. године.

Пад Краљевине Југославије

Како би се спречиле ревизионистичке снаге Мађарске и Турске, створени су нови савези, Мала Антанта (Југославија, Чехословачка и Румунија) и Балкански савез (Југославија, Румунија, Бугарска и Грчка). Под заштитом Италије, Немачке и Мађарске, хрватске усташе и Унутрашња македонска револуционарна организација су извршили атентат на краља Александра Карађорђевића у Марсеју, у Француској, 9. октобра 1934. године. Убијен је и министар спољних послова Француске, Луј Барту. Уместо малолетног краљевића Петра II, државом је управљало тројно намесништво, чији је најистакнутији члан био кнез Павле. На изборима маја 1935. године је победио Милан Стојадиновић, оснивач Српске радикалне странке. Потписао је конкордат са Ватиканом и радио на зближавању са Италијом и Немачком. Под британским утицајем Стојадиновић је дао оставку, нови председник владе је постао Драгиша Цветковић, а потпредседник Владко Мачек. Споразумом Цветковић-Мачек створена је Бановина Хрватска 26. августа 1939. године.

Друштво Краљевине Југославије

У овом периоду су живели и стварали: Михаило Петровић Алас (математика), Милутин Миланковић (астрономија), Јован Цвијић (географ), Александар Белић (лингвистика), Слободан Јовановић (правне науке); књижевници: Иво Андрић, Милош Црњански, Растко Петровић, Исидора Секулић, Драгиша Васић, Момчило Настасијевић, Станислав Винавер, Мирослав Крлежа, Густав Крклец, Аугуст Цесарец, Мишко Крањец и други.

Југославија у Другом светском рату

Влада Цветковић-Мачек је 25. марта 1941. године, у замку Белведере у Бечу, потисала протокол о приступању Тројном пакту. 26. и 27. марта је извршен државни удар, свргнута је влада и намесништво. У јутро 27. марта је постављена нова влада на челу са генералом Душаном Симовићем. У Београду су одржане велике демострације против савезништва са Немачком. Хитлер је издао директиву да се Југославија жестоко нападне. Бомбардовањем Београда 6. априла, Југославија се нашла у Другом светском рату. Краљевска војска је капитулирала 17. априла.

На територији Бановине Хрватске, без делова које је присвојила Италија (Сплит, Шибеник, већина острва) и Мађарска (Међумурје, Барања и Бачка), Босне и Херцеговине и Срема створена је усташка Независна Држава Хрватска (НДХ). Словенија је подељена између Италије, Немачке и Мађарске. Бугари су окупирали Македонију и југоисточну Србију. Црну Гору је окупирала Италија. Континуитет Краљевине Југославије је наставила њена влада у емиграцији (Лондон). Призната је као званичан члан Савезника. У Другом светском рату, у српском народу, су постојала два покрета отпора. 11. маја 1941. године је на Равној гори основана Југословенска војска у отаџбини (четници) пуковника, потом генерала, Драгољуб Михаиловић. 27. јуна је основан Партизански одред Југославије, Народноослободилачка војска Југославије, команданта Јосипа Броза Тита. Основне разлике ова два покрета се огледају у државном уређењу нове Југославије. Четнички покрет је био грађански и монархистички, а партизански комунистички и републикански. У Србији су постојале две војне квислиншке организације: Српска државна стража генерала Милана Недића и Српски добровољачки корпус Димитрија Љотића.

Током рата Срби су у НДХ страдали највише у логорима Јасеновац (по немачким подацима тамо је убијено 500.000 Срба, Јевреја и Рома), Стара Градишка (75.000), Копривница, Сисак, Јастребарски, Новски. Посебна специфичност су били логори за децу. Убијено их је око 55.000. До 1945. године више од 100.000 Срба је напустило Космет пред албанским терором. Под притиском Британаца краљ Петар II је позвао Србе, Хрвате и Словенце да приступе у НОВЈ Јосипа Броза Тита. Југославија је ослобођена пробијањем Сремског фронта 12. априла 1945. године. Рат је у Југославији однео 1.706.000 жртава.

Друга Југославија

           

Југославија

На Трећем заседању Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије 29. новембра 1943. године збачена је монархија и проглашена република. Нови устав је донет 31. јануара 1946. године, када држава мења име у Демократска Федеративна Југославија. Устав је именовао пет нација, шест република и две аутономне покрајине. Републике: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија и Србија са Аутономном Покрајином Војводином и Аутономном Покрајином Косовом. Иако федерална, Југославијом је владала централизована КПЈ на челу са Јосипом Брозом Титом. Извршена је национализација имовине. 1948. године Тито није прихватио мешање Стаљина у унутрашње ствари Југославије, те до Стаљинове смрти наступа ера хладних односа са СССР-ом. Стаљинови симпатизери у Југославији су слани у логоре. 1950. године уведено је радничко самоуправљање. Земља 1953. мења назив у Народна Федерална Република Југославија. Југославија је један од оснивача Покрета несвртаних 1961. године и била је његов први домаћин. Творци овог покрета су били Тито, Нехру и Насер. Следећи устав је донет 1963. године.

Корени распада Југославије

Распад СФРЈ и ратни сукоби 1991-1999. године.

Почели су захтеви да Косово постане република. 1971. године је дошло до провале хрватског национализма, Хрватско прољеће. Протерана је либерална струја политичара у Србији. Нови устав је донесен 1974. године (Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Омогућено је даље јачање самосталности република и покрајина. Аутономне Покрајине Војводина и Косово и Метохија су фактички биле у Србији, а практички самосталне републике. После Титове смрти 4. маја 1980. године, почиње југословенски суноврат, прво у привредном па политичком смислу. 25. јуна 1991. године Словенија и Хрватска су прогласиле независност. Независност су прогласиле и Босна и Херцеговина (1.3.1992.) и Македонија.

Грађански рат

           

Након што је Словенија прогласила независност дошло је до краткотрајних сукоба Југословенске народне Армије (ЈНА) и Словеније.

Рат у Хрватској (1991-1995) је вођен између Хрвата и Срба. Срби су се бунили што су по новом хрватском Уставу изгубили статус конститутивног народа, а Хрвати су се желели да створе националну државу. Хрватска не сматра овај рат грађанским, већ агресијом Србије на њену територију, и назива га домовинским ратом. Рат је завршен акцијама хрватске војске против српског становништва и падом Републике Српске Крајине у операцијама хрватске војске Бљесак и Олуја. Протерано је преко 300.000 Срба.

Југословенски ратови

Рат у Словенији (1991)

Рат у Хрватској (1990-1995)

Рат у Босни и Херцеговини (1992-1995)

Рат на Косову и Метохији (1996-1999)

Рат у Македонији (2001)

Рат у Босни и Херцеговини је био национални и верски рат. Ратовали су Срби, Хрвати и Муслимани. Муслимани сматрају да су Савезна Република Југославија и Хрватска извршили агресију на БиХ. Срби, пак, сматрају да је био грађански рат. Хрвати заступају тезу да је по среди агресија СРЈ на БиХ и грађански рат када су Хрвати у питању. 1993. године Хрвати и Муслимани су се удружили. Рат је завршен Дејтонским мировним споразумом (21. новембар 1995). БиХ је подељена је на два ентитета: Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска.

У страној литератури сукоби деведесетих на овом подручју су означени као Wars of Yugoslav Succession.

Савезна Република Југославија

Подела Савезне републике Југославије

Србија и Црна Гора су остале да живе заједно. Створена је Савезна Република Југославија (СРЈ) 27. априла 1992. године. Први председник је био Добрица Ћосић. Она се сматрала сукцесором СФРЈ, али је 2001. године потписан споразум којим су за сукцесора одређене бивше југословенске републике. Одлуком Генералне скупштине Организација уједињених нација уведене су опште санкције СРЈ под оптужбом да је крива за рат у Босни и Херцеговини. Највећа инфлација на свету обележила је 1993. годину у СРЈ.

Албанска тзв. Ослободилачка војска Косова је крајем деведесетих почела са нападима на Србе на Косову и Метохији. Умешале су се западне силе помажући албанску страну. После неуспелих преговора у Рамбујеу, Северноатлантски савез – НАТО је извршио агресију на СРЈ која је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Погинуло је 1200-2500 цивила, а рањено 5000 људи. Незванична штета је процењена на 30 милијарди долара. 9. јуна је потписан Кумановски споразум о прекиду ратног дејства. Резолуцијом Савета безбедности ОУН 1244 Космет је стављена под управу Уједињених нација, где су УНМИК и КФОР били задужени за одржавање јавног реда и мира, и гарантована је целовитост Југославије.

24. септембра 2000. године су одржани избори. На изборима за председника СРЈ изабран је кандидат коалиције Демократске опозиције Србије (ДОС) Војислав Коштуница. Због непризнавања резултата дошло је до протеста у Београду 5. октобра, на којима се окупило више стотина хиљада људи. Слободан Милошевић, председник СРЈ, је морао да призна победу Војислава Коштунице. На парламентарним изборима у Србији победио је ДОС, а нови председник владе Србије је постао Зоран Ђинђић.

4. фебруара 2003. године је усвојена Уставна повеља. Створена је Државна Заједница Србија и Црна Гора. Административни центар заједнице је био Београд, а центар Врховног суда је био у Подгорици.

21. маја 2006. године, после референдума у Црној Гори, државна заједница се распала и Србија и Црна Гора су независне републике.

Југославија је трајала од 1. децембра 1918. до 4. фебруара 2003. године.

Уметност у Југославији

Пећка патријаршија

Западна сфера била је наклоњена више струјањима са запада и везује се за предроманику и романску, готску и за ренесансну и барокну уметност. Источни крајеви су више ослоњени на византијску уметност. Ове границе нису прецизно одређене и често су прелажене, на Деченима се може видети утицај са запада који се овде запажа преко Дубровника а могу се утврдити и неки обрнути правци. Касније се заснивају наше школе и радове често изводе наши домаћи мајстори који одлазе и на запад те се одатле враћају а исто тако су присутни и страни мајстори који су радили на подручју Југославије (Микелоцо Микелоци на кули Минчети у Дубровнику или Јурај Далматинац – видети Фисковића за ове податке).

Византијска уметност даје свој печат у Далмацији (Дубровник) и иконе из Византије кадо су куповане и поштоване су код нас и штоване као посебна светиња. У сликарству се јавља понеки византизам а постојале су и радионице које су радле на „византијски начин“. Старохрватска пластика није везана за етничку припадност и Словени су донели ову уметност резања у дрвету. Постојии тврђење да се уметност на тлу Југославије развијала као провинцијална уметност и да се јавља са извесним закашњењем у односу на остали свет. Но ова уметност није спутана официјалним оквирима. Фолклорни елементи дају јој многе вредности. Дела су инспирисана зооморфним и геоморфним облицима. Романска уметност- Радованов портал има поетичну страну Христовог рођења. Рана Рашка држава није могла формирати стабилну политику и лукаво се приклања час истоку час западу. Рашка школа у архитектури се може пратити већ на цркви Богородице Љевишке (манастир). Под утицајем Византије се излучује скулптура и опека постаје једини украс у архитектури - манастир Каленић.

Сликарство немамо сачувано изузев нешто мало у Двиграду и нешто у Црвеном отоку код Ровиња што сведочи да је постојао континуитет развоја између 4. века и 12. века, али је то толико фрагментално да се не можа створити слика што се заправо дешавало. Од 12. века до 14. века пратимо развој сликарства које има средњовековни карактер, иако се овај касни датум супротставља официјалној категоризацији. У Дубровнику се може уочити стварање које се може назвати школом која његује ренесансни стил. Суседна Италија је имала велики утицај, утицај једног Ђота може се препознати у неким делима а и утицај Византије који струји и обухвата и Истру, али не постоји у Словенији. У Рашкој је остао став у сликарству о једној истини која је за свагда дата, али је утицај са запада био јако слаб. Структура слике у Србији и Македонији је монументална, и композиције су великих размера. Слика је плитка и архитектонски облик тече тако да затвара плитак простор. Фигура је често сучелице постављена и суздржана у покрету. Промене се дешавају у 13. веку почев од 10. века. У западној Европи је уништена зидна слика појавом витража. У Италији постоје извесни квалитети. У овом добу наша уметност је свакако на највишем нивоу. Фигура добија у пластичности. У композицији се јавља вишесложеност, појављује се више лица и остварује се дубљи простор. Од раније наша уметност познаје а у 13. веку долази до изражаја обрнута перспектива која поседује иреална својства извлачи га из реалног сликарског простора и подређује га композицији и законитостима слике. Простор је повезан зидом који тече заједно са посматрачем. У току 15. века монументалност која је карактеристична за 13. век постепено опада. Потенцира се драматички моменат. Драперија која се развија између елемената се узнемирује и учествује у композицији слике. Сликарство Моравске школе стара се о детаљу и допадљивом колориту слике. Међу споменицима изузетак чини и сликарство и архитектура Рашке школе и манасијско сликарство који теже ка једном ретком и траженом колористичком сазвучију.

У време Турака ограниченим мерама око Пећке патријаршије покушава се повратити ниво на коме је било сликарство у 13. веку. Мајстори који су израђивали фреске већином су непознати и ако се потпишу они то учине на месту које се тешко може уочити као Макарије у Љубостињи, Јован у Раваници и др. Они су радили за славу у другоме свету.