БОЖИЋНЕ ХУМАНИТАРНЕ АКТИВНОСТИ ПРИНЦЕЗЕ КАТАРИНЕ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

БОЖИЋНЕ ХУМАНИТАРНЕ АКТИВНОСТИ ПРИНЦЕЗЕ КАТАРИНЕ

Београд, 7. јануар 2013. – Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина је традиционално на Божић посетила болнице у Београду.

Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина је у друштву г-ђе Кети Фенслоу, председнице управног одбора Лајфлајн Чикаго хуманитарне организације, и њене кћерке Трејси Армстронг, ове године обрадовала децу која се лече на дечијем одељењу на Институту за ортопедско – хируршке болести „Бањица“ и даровала им Божићне поклоне.

Њено Краљевско Височанство посетила је и Институт за онкологију и радиологију Србије у Пастеровој улици где их је дочекала др Лејла Париповић.

Уследила је посета Универзитетској дечијој болници у Тиршовој улици. где им је добродошлицу пожелела проф. др Ида Јовановић, директор болнице. Њ.К.В.Принцеза Катарина посетила је одељења за хематологију и кардиологију и даривала деци играчке и слаткише.

Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина посебно се обрадовала напретку ка оздрављењу храбре деце и обећала да ће наставити да шаље лекаре у иностранство на школовање и опрема болнице савременом медицинском опремом.

Деца су се посебно обрадовала поклонима за Божић и узвратили су искреном захвалношћу и топлим осмесима.

CHRISTMAS ACTIVITIES OF HRH CROWN PRINCESS KATHERINE

Belgrade, 7 January 2013 - Her Royal Highness Crown Princess Katherine traditionally visits hospitals and children during Christmas.

Accompanied by Lifeline Chicago Board President Mrs. Kathy Fanslow and her daughter Tracy Armstrong, the Crown Princess visited the Orthopaedic clinic "Banjica" where she saw the children's department and brought Christmas presents to children. Following HRH Crown Princess Katherine visited the oncology department in Pasterova Street and was welcomed by the chief of department Dr.Lejla Paripovic.

The University children hospital in Tirsova and its general manager Prof. Dr. Ida Jovanovic also welcomed HRH Crown Princess Katherine where she visited the departments of cardiology and haematology and gave toys and sweets to the children. HRH Crown Princess Katherine was happy to see children getting better and promised to continue to do her best to keep sending doctors abroad for training and equipping hospitals with the latest technology.

All children were delighted with their Christmas presents and expressed in return sincere wishes of wellbeing and happiness and rewarded their visitors with precious smiles and sincere gratitude.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

БАДЊЕ ВЕЧЕ У КРАЉЕВСКОМ ДВОРУ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

БАДЊЕ ВЕЧЕ У КРАЉЕВСКОМ ДВОРУ

Београд, 6. јануар 2013. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина, Принц Филип, Принцеза Лавинија (кћерка Принца Андреја и сестра Принца Владимира), њен супруг г-дин Причард Леви и њихов син Лука, Принцеза Јелисавета (кћерка Кнеза Павла), и г-дин Драган Бабић прославили су Бадње вече у Краљевском Двору на Дедињу.

Традиционално паљење бадњака обављено је испред Краљевског Двора, бадњак су благословили отац  Гаја Гајић из Храма Светог Саве и отац Панајотис Картасиос представник Грчке Православне цркве у Србији и свештенство Српске Православне Цркве.

Поред чланова Краљевске породице паљењу бадњака присуствовали су и припадници Жандармерије, запослени на Двору и представници медија. Традиционални пригодни пријем за све присутне приређен је потом у Краљевском Двору.

Њихова Краљевска Височанства присуствоваће у поноћ Божићној Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј у Храму Светог Саве.

CHRISTMAS EVE AT THE ROYAL PALACE

Belgrade, 6 January 2013 - Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander, Crown Princess Katherine, Prince Philip, Princess Lavinia (daughter of Prince Andrej and sister of Prince Vladimir) her husband Mr Prichard Levy and their son Luca, Princess Elisabeth (daughter of Prince Paul), and Mr. Dragan Babic celebrated Christmas Eve at the Royal Palace in Dedinje.

The traditional burning of the Yule log was performed in front of the Royal Palace and was blessed by Father Gaja Gajic, representative of St. Sava Temple and Father Panayotis Kartasios, representative of the Greek Orthodox Church in Serbia and clergy of the Serbian Orthodox Church.

Beside the members of the Royal Family there were also present members of the Gendarmerie, employees of The Royal Palace, as well as representatives of the media. The burning of the Yule log was followed by a traditional reception for all present at the Royal Palace.

Their Royal Highnesses will attend the Midnight Christmas Liturgy at the St. Sava Temple that will be officiated by His Holiness Patriarch Irinej of Serbia.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Божићни пријем у Инђији

Општински одбор Удружења Краљевина Србија из Инђије, приредио је, у петак, 4. јануара 2013. године, у просторијама Канцеларије за младе Општине Инђија, Божићни пријем.. Пријем је, по традицији, почео интонирањем државне химне Боже правде(изворне, монархистичке верзије), коју су сви са одушевљењем отпевали. У уводном говору председник Општинског одбора господин Предраг Меденица се свима захвалио на изузетној сарадњи у протеклој години, посебно је похвалио рад Краљеве омладине а потом је присутнима пожелео срећне Божићне и Новогодишње празнике.. Краљев омладинац Немања Милојевић је прочитао Божићну и Новогодишњу честитку ЊКВ Престолонаследника Александра упућену грађанима Србије, да би после тога био емитован и ''Годишњи филм КС Инђија 2012.'', који говори о активностима нашег одбора у прошлој години. Годишњи филм је након емитовања поздрављен аплаузом који је трајао неколико минута, на чега смо јако поносни.. Потом су званице уживале у пригодном коктелу..

БОЖИЋНА И НОВОГОДИШЊА ПОРУКА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА II

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

БОЖИЋНА И НОВОГОДИШЊА ПОРУКА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА II ГРАЂАНИМА КОЈИ СЛАВЕ БОЖИЋ И НОВУ ГОДИНУ ПО ЈУЛИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ

Београд, 4. јануар 2013.- Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II упутио је грађанима Србије који Божић славе по Јулијанском календару следећу Божићну и Новогодишњу поруку.

Поштовани грађани Србије,

2012. је била веома тешка година за Србију, иако је испунила све своје међународне обавезе. Још увек није званично затражено да Србија призна Косово, али јој је наложено да са њим нормализује добросуседске односе. Наш народ који тамо живи је изложен великом притиску. То се све дешавало у 2012. години која је стогодишњица Првог балканског рата којим је мој прадеда Краљ Петар Први испунио Косовски завет и после пет векова ослободио српски Јерусалим. И тада, пре 100 година Србија је тражила свој пут између великих сила које јој нису увек биле наклоњене, али је имала своје националне циљеве, своју стратегију, и своје начине како да их оствари. Неки кажу да историја не сме да буде терет за пут у будућност, и ја се са тиме слажим, али историја мора да нам буде наук, из ње морамо да учимо да не бисмо правили исте грешке.

Економија је такође област у којој смо проживели још једну тешку годину, и то не само ми, већ читав свет. Ипак, потребни су много енергичнији потези, потребно је да се сруше још многобројне бирократске баријере како би пословна клима у Србији постала добра за наше привреднике и пожељна за стране инвеститоре.

Изузетно сам поносан што је година на измаку донела више светски значајних резултата. Наши млади математичари су поново побеђивали на светским такмичањима, као и наши спортисти који су донели медаље са Олимпијских игара. Победници су ту, међу нама. Сви ови резултати и достигнућа потврђују да је Србија земља са много талената и великим потенцијалима.

Управо због тога треба сви да се ујединимо и градимо стабилно и просперитетно друштво, за добробит наше отаџбине, својих породица и свих грађана Србије, без обзира на њихово порекло или верско опредељење.

Моја породица ми се придружује у најбољим жељама свим грађанима Србије за срећну и берићетну Нову 2013. годину.

Срећан вам Божић,

Христос се роди!

Александар

БАДЊЕ ВЕЧЕ У КРАЉЕВСКОМ ДВОРУ

Београд, 4. јануар 2013. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина ће прославити заједно са Њ.К.В. Принцом Филипом, Њ.К.В. Принцезом Лавинијом (кћерком Њ.К.В. Принца Андреја), Њ.К.В. Принцезом Јелисаветом (кћерком Њ.К.В. Кнеза Павла) и г-дином Драганом Бабићем, г-дином Остином Причардом Левијем супругом Принцезе Лавиније и њиховим сином Луком Бадње вече у Краљевском Двору на Дедињу.

Њихова Краљевска Височанства ће у недељу, 6. јануара у 19:00 часова испред Краљевског Двора палити Бадњак.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар ИИ и Принцеза Катарина ће такође присуствовати Божићној светој архијерејској литургији коју ће у поноћ у Храму Светог Саве у Београду служити Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.

Позивамо новинарске екипе да медијски испрате активности Краљевске породице Карађорђевић.

С поштовањем,

Односи с јавношћу

Краљевски Двор

Београд 11040, Србија

HRH CROWN PRINCE ALEXANDER II CHRISTMAS AND NEW YEAR MESSAGE JULIAN CALENDAR

Belgrade, 4 January 2013 – His Royal Highness Crown Prince Alexander II extends Christmas and New Year’s greetings to the citizens of Serbia who celebrate Christmas according to the Julian calendar.

Dear Citizens of Serbia,

2012 was a very difficult year for Serbia, although we fulfilled all our international obligations. It is not officially requested that Serbia recognise Kosovo, but it is demanded that Serbia normalise relations in the spirit of good neighbours. Our people who live there are still suffering great pressure. All this was happening in 2012, the centenary of the First Balkan War, when my great grandfather King Peter I fulfilled Kosovo’s oath to liberate the Serbian Jerusalem. Even then, 100 years ago, Serbia tried to find its’ own path between the great powers that were not always friendly, but Serbia had its national interests, its strategy and its way to realise them. Some people say that history should not be a burden on the way towards the future, and I agree with that, but history should teach us some things, and we should learn from it, to avoid repeating the same mistakes.

The economy is another field in which we suffered a very difficult year, and not just us but the world as a whole. Nevertheless, much more decisive actions are needed to remove bureaucratic barriers, so that the economic environment becomes more friendly for our business people and attractive for foreign investors.

I am extremely proud that the previous year brought several world class results. Our young mathematicians won world competitions again, as well as our athletes who won Olympic medals. We have winners here, among us. All these achievements confirm that Serbia is a country of many talents and great potential.

Those are the reasons for us all to unite, to build a stable and prosperous society, for the benefit of our homeland, our families and all citizens of Serbia regardless of religion or ethnic origin.

My family joins me in wishing all citizens of Serbia a good and prosperous New Year for 2013.

Merry Christmas!

Christ is born!

Alexander

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

НОВИ ПАТРИОТИЗАМ

Каже један од поглавица такозване „Друге Србије“: „Патриотизам и шовинизам су исто.“ Наравно, заборавио је да прецизира - само у Србији и у случају Срба. Патриотизам је идеологија демократије. Данас не постоји демократска држава чије друштво није прво уједињено снажним и јасним осећањем за заједницу, државу. Патриотизам нису измислили Хитлер или Мусолини. Он није неизоставно повезан ни са „нацијом“, која се појавила крајем 18. века. Патриотизам је симбол и заједница римске врлине (свих пет римских врлина) која је у темељу савремене европске и светске државности. Када се подсмехују ограниченим и будаластим типовима који су најупорније бранили метафору о „Небеској Србији“ не треба да забораве да је то само невешта интелектуална позајмица „Небеског Јерусалима“. Када се наругају нашим косовским мученицима, треба да знају да је још у Антици – на Термопилима и код Фарсале - било „слатко и славно за Отаџбину мрети“.

 Никада ми није било јасно како је могуће да оно што је дозвољено Немачкој, и то после Дахауа и Аушвица, мора бити ускраћено Србији и Србима. Због Сребренице, а упркос Јасеновцу и Јадовну. Нема ту наравно много да се разуме, зато што зло не може бити објашњено.

За какву се грађанску државу ти критичари патриотизма залажу када су у борби за њу у савезу са хрватским и другим националистима? У свету у коме, без обзира на глобализацију и полумртве европске интеграције које ентузијазам плаћају стотинама милиона евра, нација доживљава нови процват. У коме у мислима маркетнишких могула управо тих империјалних заштитница наводне демократије и тобожњег космополитизма, од савремених Срба и Руса полако настају регионални потомци давно изумрлих Диоклијана, Илира, Дарданаца, Гепида, Пелазга, Скита, Гота...

 Неко се у српској елити етаблиран, усуђује да каже да је Св. Сава „превазиђен светитељ“, а кнез Лазар некрофилни неразумник?! О томе пишу новине иза којих стоје огромни капитали и малобројни читаоци. На то се позивају фонадације које у Србији троше милионе увeрене да ће ако већ не успеју да придобију, на крају подмитити и каријером помутити читава поколења... Да ли можемо очекивати модерност и европејство од ауторитарних типова, који уз помоћ ко зна чијих фондова, „деконатминирају“ српску културу (а могу да се сетим само једне идеологије која је своје неистомишљенике деконтаминирала)...? Толико су се занели да их албански косовски писци, очекивано шовинизмом згађени над садашњом Србијом и Србима, називају „амбасадом Републике Косова“.

 Патриотизам и национални идентитет су важни за модерну државу. Тезу да је нација умрла шириле су државе чије су нације у поптуности афирмисане, док саме имају империјалне тежње према другим малим, нестабилним државама и нацијама. У Србији су им поверовали југословенски и комунистички епигони који су оправдано кајање због греха очева потиснули дивљом агресивношћу. Помодне кукавице што би Србију, након што су је оглодали, бацили на ђубриште. Олош, који верује да се љубав и верност плаћају... У време када је успон савременог америчког и немачког национализма на врхунцу, када је претходни француски председник организовао јавну анкету ради креирања новог француског национализма, када на Балкану и Европом тријумфују покрети за стварање или обнову независних држава, од Србије се очекује да ради кредита и европских интеграција постане нови Курдистан!? Ако пројекат отимања северног Косова, гашења Републике Српске и осамостаљења АП Војводине успе, а извесно је да ће у наредних десет година искушења по том питању бити велика, већина српског народа живеће изван расуте, обесправљене и опустеле централне Србије.

Зато је данас патриотизам у Србији у ствари окосница одбране демократије и слободе. Шта је данас српски патриотизам? Данас је наш циљ да заштитимо права и јединство српске нације. То јединство у деценијама тријумфа поражених у два светска рата подразумева пре свега инвестиције у култури, просвети и привреди. Предуслов свега тога је заустављање економије деструкције која је у нашој држави доминантна још од времена комунистичке диктатуре. Нама треба буџетски и спољно-трговински суфицит. Без тога ће нам у замену за прескупе кредите узети народ и државу. Темељи српског идентитета су: наша историја и свест о њој – таква-каква је али истинита, каква је успостављена још у 19. веку, а не лажна какву су уделили појединим нашим несрећеним суседима. Наша православна црква, али не као политички фактор каква је била у време османског јарма или југословенских држава. Наш краљ, један и једини - син чукунунука обновитеља Србије и унук ујединитеља Српства - Александар Други. Наши универзитети и наша школа. Разноликост српских земаља. Коначно, српске везе са европским културама и наше братство са Русијом, Румунијом и Грчком.

Чедомир Антић

www.napredniklub.org

УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И ИРСКЕ

Географија

Континент     Европа

Престоница   Лондон

Површина      315,093 km km²

Становништво          16,345,646

Друштво

Званични језици       енглески, шкотски, шкотски гелски, велшки, ирски

Религија         Протестантизам, Католицизам

Валута            Британска фунта

Законодавна власт    Парламент

Владавина

Облик владавине      Парламентарна и уставна монархија

Титула владара          Краљ Велике Британије и Ирске

Историјско доба        Нови век

Оснивање      1801.

Престанак      1922.

Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске (енгл. United Kingdom of Great Britain and Ireland) је било званично име Уједињеног Краљевства између 1801. и 1927. Већи део Ирске се одвојио и основао Слободну Ирску Државу. Закон о краљевским и парламентарним титулама из 1927. је изменио назив Парламента Уједињеног Краљевства како би тачније одражавао промене у границама државе и тај закон се сматра тренутком када је промењено и име држави.

Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске је настало 1. јануара 1801. по одредбама Закона о унији из 1800. којим су независна краљевства Велике Британије и Ирске уједињена. Краљевство Велике Британије је настало 1707. године уједињењем некадашњих посебних краљевстава Енглеске и Шкотске.

Данашње Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске је наследник Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске, са истим уставним и парламентарним системима, али азузима само део претходне територије. Јужни део Ирске који се одвојио од уније данас представља Републику Ирску. Он обухвата исту територију као бивша Слободна Ирска Држава, али је усвојио нови устав 1937. године.

31. XII 1845 РОЂЕН ЈЕ НИКОЛА ПАШИЋ

Рођен је у Зајечару 31. XII 1845 у пекарској породици. Никола Пашић је један од највећих српских државника 19. и 20. века - политиком се бавио више од пола века, у Кнежевини и Краљевини Србији и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих. Студирао је на Политехничкој школи у Цириху техничке науке као државни стипендиста. За време боравка у Швајцарској био је близак Светозару Марковићу, али се касније разишао са њим. После једногодишње праксе на изградњи пруге Будимпешта-Беч вратио се у земљу mада је по образовању био инжењер, најмање се бавио својим стручним послом. У идеолошком смислу, прошао је кроз неколико фаза: у младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за парламентарну демократију, док је у касним годинама постао конзервативац.Био је вођа Радикалне странке од оснивања до смрти, када је изгубила политички утицај. У 19. веку Странка је била углавном у опозицији против Обреновића, а у 20. веку била је искључиво на власти. Са краљем Петром Карађорђевићем био је чак у присним односима.

Имао је скоро невероватну, веома бурну политичку прошлост. Због покретања Тимочке буне био је осуђен на смрт, изгнан из земље. 0д 1883. до 1889. године, затвореник због увреде краља и учешћа у Ивањданском атентату 1899. године. Обављао је разне дужности - био је градоначелник Београда, народни посланик, председник Народне скупштине, дипломатски представник, преговарач на Конференцији мира у Паризу, председник владе (1891-1892, 1904-1918, са три краћа прекида, 1921-1926 са једним прекидом).

За време владавине краља Александра Обреновића саставио је прву владу.

Из српства у југословенство прешао је после пропасти царске Русији.

Одиграо је велику улогу у формирању Краљевине Србa, Хрвата и Словенаца. Умро је у Београду, 10.12.1926.године.

ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА

Политичку каријеру отпочео је 1878. године као народни посланик, изабран у Зајечару. У идеолошком смислу, прошао је кроз неколико фаза: у младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за парламентарну демократију, док је у касним годинама постао конзервативац.

Године 1881. кад је званично основана Радикална странка, Пашић је био први председник Главног одбора. По избијању Тимочке буне напушта земљу, а децембра 1883. је у одсуству осуђен је на смрт. После абдикације краља Милана (1889), био је амнестиран, вратио се у земљу и поново преузео вођство Радикалне странке.

Два пута је био градоначелник Београда: 30. 12. 1889 - 14. 1. 1891. и 10. 1. 1897 - 13. 11. 1897. Расписао је велики зајам и калдрмисао главне улице.

Председник српске владе постао је први пут 11. фебруара 1891. Председник владе је био 1891-1892. и министар иностраних послова Србије од 21. марта 1892. до 9. августа 1892. У периоду 1893-1894 био је дипломата, представник српске владе у Петрограду. Због неслагања са унутрашњом и спољном политиком последњег Обреновића, убрзо се разишао и са њим.

После неуспелог Ивањданског атентата на бившег краља Милана 1899, као радикалски првак осуђен је на 5 година затвора, али је одмах помилован и пуштен. Следећих неколико година, до Мајског преврата 1903, био је ван политичке сцене. Укључује се у политички живот 1901, а после убиства Александра Обреновића и повратка на власт династије Карађорђевић (1903), Пашић поново преузима вођство Радикалне странке.

Председник владе по други пут постаје 27. новембра 1904. На овом положају је углавном био све до своје смрти 1926. године. Прецизније, председник владе Србије је био 1904-1918 са три прекида и председник владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у периоду 1921-1926 са једним прекидом.

Осим ове велике функције био је пет пута председник Народне скупштине, затим министар спољних послова у периодима 1904-05, 1906-08, 1912-18. и потом у Краљевини СХС 1921. Осим тога, Пашић је од оснивања 1881. до своје смрти, водио Народну радикалну странку.

Успешно је водио Србију кроз два балканска рата и кроз Први светски рат. Био је председник делегације Србије на Конференцији мира у Букурешту 1913. Почетком 1915. године, као председник српске владе, Никола Пашић позива јеромонаха Николаја Велимировића у Ниш и упућује га у Енглеску и Америку да пропагира српску праведну борбу и да сузбија аустријску пропаганду против Србије. Био је један од потписника Крфске декларације 1917. Био је председник делегације Краљевине Срба Хрвата и Словенаца на Мировној конференцији у Паризу 1919.

Године 1923. постао је почасни грађанин Панчева.

Видовдански Устав

Био је један од главних твораца Видовданског устава из 1921. године, којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца добила облик унитарне монархије. Касније је краљу Александру Карађорђевићу почела да смета Пашићева личност, одвојио се од њега и уклонио га са положаја председника владе.

Био је на аудијенцији код краља Александра 9. децембра 1926. током које је краљ изнео неке критике на рачун Пашићевог сина и није му поверио нови мандат председника владе. Потрешен овим догађајем Пашић је изненада преминуо сутрадан 10. децембра 1926. од срчаног удара, у 81. години живота. Сахрањен на Новом гробљу у Београду. У политичком животу Србије, Пашић је провео 48 година. Активно се бавио политиком до смрти.

Царински рат

Изашао је као победник у Царинском рату са Аустроугарском (1906-1911), извукавши Србију из загрљаја економске блокаде велике суседне империје и омогућивши српској привреди да се пробије "из балканског котла на светску пијацу". У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску.

У политици се доказао као мудар, сталожен и упоран политичар. Говорио је: "Срби јесу мали народ, али већег између Беча и Цариграда немамо". Осим тога он је био ћутљив по природи и имао је узречицу "овај". Био је познат по надимку Баја.

КРИТИКЕ НИКОЛЕ ПАШИЋА

Било је и у његово време и касније разних критика на рачун Николе Пашића. Пера Тодоровић, ранији саборац из Радикалне странке, дао је следећи опис: "Пашић је до века био страшан сметењак, шепртљан и оклевало. Вечито шепртљање и кубура - то је најбитнија карактерна црта Пашићева. При свакој мало озбиљнијој ствари он се устумара, вије се као душа грешника, и не знаш да ли се више ускубурио пред мишљу или пред делом. Он никада не зна јасно ни шта хоће ни шта неће. Он хоће све и неће ништа. Он догађајима не излази у сусрет, он увек гегуца за њима". Арчибалд Рајс у својој књизи "Чујте Срби!" замера Пашићу на превеликој попустљивости према свом сину Радету који је под изговором болести био ослобођен учешћа у рату и банчио је по Паризу. О Пашићевој великом богатству Рајс каже: "Погледајте, син обичних и сиромашних сељака оставља једно од највећих богатстава у овој земљи. ... Рећи ћете ми да је жена Пашићу донела леп мираз. Шта је, међутим, тај мираз у поређењу са оним што је он оставио после смрти? Сламчица и ништа више."

"Његово име ће остати у историји више због тога што је везано за велике догађаје, него зато што су ти догађаји везани за њега". (Отокар Кершовани

АНЕГДОТЕ

Био је познат као духовит човек и иза њега су остале многе анегдоте.

На питање новинара приликом једног изласка из скупштине после заседања, "Шта има ново?" одговорио је: "Не знам. Нисам још читао Политику".

Приликом једног заседања изнервиран употребио је неке "јаче" речи. Један посланик из клупе је добацио "Овако нешто Гледстон (тадашњи председник енглеског парламента) никад не би рекао у скупштини!". Баја је одговорио "Какви сте ви Енглези, такав сам Гледсон!"

У Спору два радикалска првака требало је да пресуди Никола Пашић. Прими првога, саслуша га пажљиво, и каже му:

- У праву сте, господине!

Прими другога, саслуша и њега пажљиво, па му каже:

- У праву сте, господине!

Секретар који је ту био присутан, не издржа:

- Али, господине председниче, како сте могли једном да кажете како је у праву, и другом да кажете како је у праву? То немас мисла!

А Пашић, кажу, погладио је браду:

- Момче, и ти си у праву!

Било како било, нико се на политичкој сцени није одржао тако дуго као Баја - а мало који политичар се својим занатом("политика је курва", каже стара српска изрека) бавио у тако компликованим временима, уз тако много политичких непријатеља и - са тако мало јавно изречених речи.

Пашићева ћутања била су речитија од брилијантних, запаљивих и бомбастих говора оних који су имали потребу коју, изгледа, Пашић није имао - да засењује простоту.

"Зна Баја шта ради", говориле су његове присталице, чак и кад Баја нит зна, нит шта ради.

"Баја једно каже, друго мисли, а треће уради!", гунђали су они који никако нису успевали да га истерају на чистину.

А његова узречица:"Може да бидне, не мора да значи", и дан-данас може се чути у српским кафанама, као својеврсна интерпретација Ајнштајнових теорија о релативитету, примењених на ствари обичне и свакодневне.

Најзад, не треба заборавити да је Никола Пашић послужио као модел Радоју Домановићу, за једну од најбрилијантнијих приповедака српске књижевности -"Вођу", у којој народ иде за"мудрим" старцем који ћути, све док, попадали на дно понора, не открију да је вођа слеп!

А једна анегдота из Ниша - где је Пашић примио неког француског новинара, испричавши му ствари које су мирисале на европски политички скандал - каже како је, упитан, узгред, за крај, о личним и породичним стварима, Баја, мртав хладан, рекао погрешно име своје супруге. А на чуђење присутних, кад су новинара испратили, мирно објаснио:

- Па, кад сутра избије скандал, ја ћу да кажем како је штампа све измислила - ево, новинар не зна ни како ми се жена зове!

Овом приликом преносимо неколико лепо илустрованих анегдота из листа"Балкан", које је скупио и прибележио, аутор већ познат нашим читаоцима - Никац од Ровина, један од сарадника Бранислава Нушића. Његовом сатиричном перу, које је тако лепо"шиљио" на записницима из црногорског парламента, није измакао ни Пашић, нарочито његова позната особина да, као човек са југа, Пашић никад није научио баш правилно да говори књижевни српски, и друга - да ретко и тешко памти имена, и трећа да врло често, расејан, не слуша људе шта му говоре, а не ретко говори шта било, као онај Индијанац из једног култног филма, који се зове Нико, зато што"говори много, али ништа не каже".

Шта је Пашић рекао, кад је у"Балкану" видео ове, злобом зачињене"хуморе и спрдње" чији је био главни јунак - не знамо. Али, можемо да претпоставимо да би реченицу почео, као обично:

- Овај... знаш... јесте...