Obeleženo 90 godina od rođenja Nj.V. Kralja Petra II - Commemorating the 90th Anniversary of the birth of HM King Peter II

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II u pratnji članova Krunskog saveta položio je danas venac na grob svog oca Njegovog Veličanstva Kralja Petra II u porodičnom mauzoleju Crkve Svetog Đorđa na Oplencu povodom 90 godina od rođenja blaženopočivšeg Kralja.

U Crkvi Svetog Đorđe na Oplencu, zadužbini dinastije Karađorđević služen je pomen za pokoj duše Nj.V. Kralja Petra II, nakon čega je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II položio venac na grob svog oca, blaženopočivšeg Kralja Petra II u porodičnoj kripti. U pratnji Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II bili su i članovi Krunskog saveta: g-din Predrag Marković, Prof. dr Slobodan Marković i g-din Darko Spasić. Poštu Nj.V. Kralju Petru II odali su i članovi Udruženja Kraljevina Srbija zajedno sa građanima Topole.

Nj.V. Kralj Petar II bio je prvorođeni sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije, Rođen je u Beogradu 6. septembra 1923. Kumovi na krštenju bili su mu  engleski Kralj Džordž VI i Kraljica Elizabeta (kasnije Kraljica Majka Velike Britanije). Posle osnovnog obrazovanja koje je stekao na Dvoru, pohađao je školu u Engleskoj, iz koje se vratio posle atentata na njegovog oca 1934. Pošto je tada bio maloletan i imao svega 11 godina, kraljevsko upravljanje zemljom preneto je na Namesništvo koje se sastojalo od tri regenta, među kojima je bio i njegov stric Knez Pavle Karađorđević.

Početak Drugog svetskog rata 1939. stavio je Kraljevinu Jugoslaviju pred tešku odluku: da li da pristupi Trojnom paktu (Nemačka – Italija – Japan) ili da se suprotstavi neuporedivo snažnijem neprijatelju. Odluka Princa Pavla da potpiše ponuđeni ugovor naišla je na žestoke proteste u zemlji, koji su 27. marta 1941. doveli do krize vlade i državnog udara. Prestolonaslednik Petar proglašen je punoletnim, i odmah preuzeo ovlašćenja od Namesništva.

Jugoslovenska vojska nije mogla da se odupre predstojećoj invaziji nacističke Nemačke koja je usledila: Jugoslavija je bila okupirana za 11 dana. Kralj Petar II bio je primoran da zajedno sa vladom emigrira, prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol otpora nacizmu. Za vreme svog izbeglištva Kralj Petar II je dovršio školovanje u Kembridžu, nakon čega se pridružio engleskom Kraljevskom vazduhoplovstvu (RAF). 

Uprkos slomu jugoslovenske vojske u zemlji su oformljena dva suparniča pokreta otpora. Prvi je bio rojalistički na čelu sa generalom Dragoljubom (Dražom) Mihajlovićem, Ministrom odbrane vlade u izgnanstvu. Drugi je bio komunistički partizanski pokret, koji je vodio komunista Josip Broz - kasnije poznatiji kao Tito. Posledica je bio krvavi građanski rat.

Saveznici su najpre podržavali Mihajlovića, a onda su se preorijentisali na Tita. Godine 1944, u pratnji sovjetskih tenkovskih brigada, partizani su ušli u Beograd i oformili komunističku vladu. Naredne godine, u novembru, monarhija je nezakonito, bez referenduma ukinuta, a Jugoslavija se preobrazila i tokom više od četiri decenije ostala totalitarna jednopartijska država pod vlašću komunističke partije.

Kralj Petar II nikada nije abdicirao. Godine 1947. komunistička vlast je oduzela državljanstvo i konfiskovala imovinu Kraljevskoj Porodici. U izgnanstvu je prvo živeo u Londonu sa svojom suprugom, grčkom i danskom princezom Aleksandrom (od 1944. godine) i sinom Aleksandrom, rođenim 1945. godine. Poslednje godine života proveo je u Americi. Posle duge i teške bolesti umro je u denverskoj bolnici 3. novembra 1970, a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu. On je bio jedini kralj sahranjen u Sjedinjenim Američkim Državama. 22. januara 2013. godine njegovi posmrtni ostaci preneti su u Kraljevsku kapelu na Dedinju, a 26. maja 2013. godine sahranjeni u zadužbinskoj Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu tokom Državne sahrane zajedno sa njegovom suprugom Njenim Veličanstvom Kraljicom Aleksandrom, njegovom majkom Njenim Veličanstvom Kraljicom Marijom i bratom Njegovim Kraljevskim Visočanstvom Kraljevićem Andrejom.

Commemorating the 90th Anniversary of the birth of HM King Peter II

His Royal Highness Crown Prince Alexander II accompanied by members of the Crown Council laid a wreath on the tomb of his father HM King Peter II at the family Mausoleum of St. George Church in Oplenac, commemorating the 90th anniversary of birth of the of His Majesty King Peter II.

The requiem for the late King was officiated at St. George Church in Oplenac, Endowment of the Karadjordjevic Dynasty, and afterwards HRH Crown Prince Alexander II laid a wreath on his father tomb in Family crypt. Accompanying HRH Crown Prince Alexander II were members of the Crown Council Mr. Predrag Markovic, Prof. Dr Slobodan Markovic, and Mr. Darko Spasic. Members of Kingdom of Serbia Association and citizens of Topola also paid respects to HM King Peter II.

King Peter II of Yugoslavia was the firstborn son of King Alexander I and Queen Maria of Yugoslavia. King Peter II was born in Belgrade 6 September 1923 his Godparents were King George VI and Queen Elizabeth (later Queen Mother of Great Britain). His education commenced at The Royal Palace after which he went to Sandroyd School in England, which he left after his father's assassination in 1934. Since King Peter II was 11 years old and underage at the time of his father’s assassination, a regency was formed consisting of three regents including his great uncle HRH Prince Paul Karadjordjevic.

In 1939 at the beginning of the Second World War, the Kingdom of Yugoslavia found itself surrounded by countries that had joined the Axis as allies of Nazi Germany. Prince Paul's decision in 1941 to sign a non-aggression pact with Nazi Germany resulted in severe protests in the country and this led to a government crisis and a coup d’état by Yugoslav officers on 27 March 1941. As a result of the coup, King Peter II was proclaimed of age.

The Yugoslav Army was unprepared to resist the ensuing invasion by Nazi Germany and Yugoslavia was occupied within eleven days. King Peter II was forced to leave the country along with the Yugoslav Government - initially to Greece, Palestine and then to Egypt. King Peter II joined other monarchs and leaders of German occupied Europe in London in June 1941. There King Peter was regarded by the people of Yugoslavia as the symbol of resistance against Nazism. King Peter II completed his education at Cambridge University and joined the Royal Air Force.

Despite the collapse of the Yugoslav army two rival resistance entities were formed. The first resistance entity was the loyalist one led by Yugoslav Army Colonel Dragoljub Mihailovic who was later promoted to General and made the Minister of Defence of the Yugoslav government in exile. The other resistance entity was that of the communist Partisans led by the communist party leader Josip Broz - later known to the world as Tito. A bitter civil war followed during the German occupation.

The Allies, having initially supported General Mihailovic later threw their support behind Tito. The Partisans entered Belgrade in 1944 in the wake of Soviet tank brigades and illegally established a communist Government. In November 1945, the monarchy was illegally abolished without a referendum and Yugoslavia remained a totalitarian single party state under the League of Communists for more than four decades.

King Peter II never abdicated. Initially King Peter II lived in exile in London with his wife (he married the Princess Alexandra of Greece and Denmark in 1944, she was the daughter of King Alexander of the Hellenes and Aspasia Manos) and their son Crown Prince Alexander was born in 1945.

HM King Peter II spent the last years of his life in America. After a long and grave illness, King Peter II died 3 November 1970 in Denver Hospital Colorado, and he was buried at the St. Sava Monastery Church in Libertyville Illinois. He was the only king buried in the United States. The King's remains were transferred to Royal Palace  Chapel on 22 January 2013 for a State Funeral that took place 26 May 2013 at the Karadjordjevic dynasty Mausoleum of St. George in Oplenac, Serbia where His Majesty joined his wife Her Majesty Queen Alexandra, his mother Her Majesty Queen Maria and his brother His Royal Highness Prince Andrej.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

У СЛАВУ РАВНОГОРСТВА

Још је Христос говорио апостолима : и не бојте се оних који убијају тело , а душе немогу убити. Знали су то ратници за Бога , Краља и Дражу. Своје младе животе положили су на олтар Отаџбине, знајући зашто га дају. Њихове душе остале да лебде над Србијом певајући химне Богу, Дражи и палимравногорским витезовима. Гајећи истину у душама Срба, монархиста. Тај дух смета актуелној власти деце комунизма у њиховој прљавој работи прекривања велом заборава Равногорску епопеју.

Већ сада је Србија прекривена споменима на христомученичку борбу, страдање, издају Савезника и свенародно пострадање. Споменици Дражи, светој Равној Гори, спомен плоче, обележја и знамења слебдбеника Краља и Драже, на тај начин боре се за истину. Негде лакше, негде теже а у Црној Гори никако. Покушај Равногораца да на месту боравка током рата Драже и Врховне команде, подигну меморијални комплекс, велелепан споменик Дражи, Равногорски дом, диван храм и друге пратеће објекте до темеља су порушили Милови јаничари а идејног посленика, књижевника Драгољуба Шћекића мучки лишили живота !

Ових дана носиоци идеје Равне Горе у Билећи да раде на завршној фази Равногорски спомен парк а млади Равногорци Трстеника и Врњачке Бање , на челу са агилним Данилом Станковићем увелико раде на изградњи спомен комплекса на славној планини Гоч. Радови теку нормално на изградњи споменика ратницима Трстеничке бригаде. Бригада је била у саставу Расинског корпуса под командом јунака Драгутина Кесеровића са преко 5000 ратника. Трстеничком бригадом од првог дана командовао непосредни херој капетан Никола Гордић , који је своје херојство маниестовао још првих дана рата када је са Веселином Миситом потукао немачки гарнизон и ослободио Лозницу а на крају у Босни дао је и свој живот. Још током ратних дејстава , Трстенички борци паралелно су гајили и духовну страну свога ратовања. Подигли су цркву брвнару Св. Георгија и споменик својим палим , до тада , саборцима.  По доласку црвених домаћих изрода партизана споменик је срушен а црква брвнара спаљена по сценарију Синан Паше. Али млади настављачи идеје Равногорства обновили су срушено и не само то, већ граде Меморијални комплекс по пројекту уваженог Београдског архитекте Спасоја Крунића , који је оставио бисер архитектуре Спомен дом на Равној Гори...

Тај простор биће место ходоћашћа за народ Трстеничког краја, а сваке године безбројним туристима и гостима Врњачке Бање , како домаћим , тако и страним, место обиласка и одавања почасти Дражи и његовој целокупној  ЈВУО.

Аутор: Берислав Станојловић - Мајор

                                                                                                                                       

Престолонаследник Александар посетио Смољинац и подржао борбу против „беле куге“ у Србији -Crown Prince Alexander visits Smoljinac extends support to fight declining birth rate in Serbia

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар посетио је данас Смољинац поред Пожаревца и изразио своју најискренију подршку активностима у борби против „беле куге“ у Србији. Поред Његовог Краљевског Височанства, присутнима су се обратили и Његово Преосвештенство Владика браничевски Г. Игњатије,  наш чувени глумац Милорад Мандић Манда и телевизијски редитељ и глумац Радош Бајић.

У свом обраћању, Њ.К.В. Престолонаследник Александар је истакао: „Бела куга прети Србији, јер се млади боје да заснују породицу и рађају децу због неизвесне будућности. Хоћу да са овог питомог и лепог места подсетим да су деца наше највеће благо, а да је богата и срећна породица наша једина гаранција да ћемо наставити да живимо и успешно се развијамо као народ и као држава у будућности.“

Crown Prince Alexander visits Smoljinac extends support to fight declining birth rate in Serbia

His Royal Highness Crown Prince Alexander visited Smoljinac near Pozarevac today and extended his strong support towards to fight the declining birth rate in Serbia. Besides His Royal Highness, His Grace Bishop Ignjatije of Branicevo, famous Serbian actor Milorad Mandic and actor and TV director Rados Bajic also addressed the gathering.

In his address, HRH Crown Prince Alexander emphasized: “The falling birth rate poses a great danger for Serbia, because young people are afraid to start families and have children due to the uncertain future. I would like to remind all of us from this beautiful place that children are our greatest fortune, and that rich and happy families could be the only assurance of successful and prosperous development of our state and our nation in the future”.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

________________________________________________________________________________________________________________________________

Краљевина Србија Велико Градиште

Престолонаследник у Смољинцу

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар посетио је данас Смољинац поред Пожаревца где је у оквиру "Смољиначких дана" одржана манифестација "Дан борбе против беле куге" .Престолонаследник је изразио своју најискренију подршку активностима у борби против „беле куге“ у Србији. Поред Његовог Краљевског Височанства, присутнима су се обратили и Његово Преосвештенство Владика браничевски Г. Игњатије, наш чувени глумац Милорад Мандић Манда и телевизијски редитељ и глумац Радош Бајић. Као и увек уз свог Краља били су и представници Удружења Краљевина Србија. Имате прилику да видите фоторепортажу коју је направио фотограф нашег Општинског Одбора.

Отворена изложба "Светлост Теслиног дела"

Изложба "Светлост Теслиног дела" отворена је вечерас у Галерији науке и технике САНУ, у присуству патријарха српског Иринеја, који је истакао да је Тесла био велики ум, који је "подигао име нашег рода са другим великанима".

"У времену када се доказујемо и повраћамо углед доста унижаван, његово име ће показати да смо историјски, европски и балкански народ", поручио је патријарх Иринеј. Патријарх је казао да је Српска православна црква покренула питање да Теслина урна, која се чува у Музеју Николе Тесле у Београду, буде смештена код Храма светог Саве, а да ту буде подигнут и споменик научнику, изразивши наду да ће се то и учинити.

На изложби, која ће бити приказана у септембру у Њујорку у згради Мисије Србије у Уједињеним нацијама, приказано је 40 ликовних радова еминентних сликара попут Зорана Илића, Јасмине Сарић, Бранислава Банета Стефановића, Љубодрага Јалета Јанковића, инспирисаних Теслиним ликом и делом.

Изложбу је отворио потпредседник САНУ академик Љубиша Ракић, који је поручио да чешће "треба да се присећамо овог научника, чији су проналасци непресушни подстицај" за даља изучавања и решења, нагласивши да је он био почасни члан САНУ.

Саветница председника Србије Томислава Николића Јасмина Митровић Марић је рекла да је Тесла био амерички научник српског порекла који је задужио човечанство.

"Председник Николић је увек говорио да код других народа треба да тражимо оно што нас спаја са њима, а оно што веже Србију и САД је Никола Тесла", нагласила је она. На изложби је представљен и споменик Николи Тесли, рад академика Николе Коке Јанковића, који ће 23. септембра председник Николић открити исред Теслине лабораторије на Лонг Ајленду. До тада ће бити привремено постављен у Кнез Михаиловој улици.

Изложба, чији је аутор галериста Момчило Моша Тодоровић, је "путујућа", па ће након Њујорка бити приказана у Торонту, Чикагу, Филаделфији...

Организатори изложбе, која ће бити отворена до 28. августа, су Канцеларија Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Уметничка галерија "Радионица душе".

Извор: Танјуг

b92.net

Краљевски пар на изложби „Карађорђевићи и Обреновићи у збиркама Историјског музеја Србије" - Royal Couple visit exhibition “Karadjordjevic and Obrenovic Dynasties at Historic Museum of Serbia Archives”

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина, у пратњи Њ.Е. г-дина Френциса О’Донела, амбасадора Сувереног малтешког војног реда у Бечу посетили су данас изложбу у Историјском музеју Србије посвећену династијама Карађорђевић и Обреновић.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, уживали су у изложби посвећаној двема династијама које су заслужне за ослобађање српског народа од вишевековне османлијске власти и стварање модерне српске државе.

У оквиру изложбе „Карађорђевићи и Обреновићи у збиркама Историјског музеја Србије", изложени су врло вредни експонати - више од 400 предмета који су припадали родоначелницима нововековних српских династија Карађорђу и Милошу, и њиховим наследницима.

Међу експонатима се својим уметничким квалитетима и историјским значајем издвајају краљевске инсигније: шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле опасан хермелином први пут изложен након рестаурације и једина сачувана српска круна - круна Краља Петра I Карађорђевића, изливена по нацрту Михаила Валтровића од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа у чувеној радионици браће Фализ у Паризу, коју је краљ Петар I носио само једном - на свом крунисању 1904. године на стогодишњицу Првог српског устанка. У поставци је и вождов јатаган белосапац са раскошним орнаментима, сабља Александра, накит породице Обреновић поручен за време прве владавине кнеза Милоша, оригинална платна познатих сликара Уроша Кнежевића, Паје Јовановића и Уроша Предића, намештај који је некада красио ентеријере српских дворова.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II сматра да је обавеза и одговорност на сваком од нас да чувамо сећање свог народа на своју прошлост и традицију како би спречили брисање наше народне баштине и обичаја, и у том задатку Историјски музеј Србије има велику улогу.

Royal Couple visit exhibition “Karadjordjevic and Obrenovic Dynasties at Historic Museum of Serbia Archives”

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine, accompanied by HE Mr. Francis M. O'Donnell, Ambassador of Sovereign Military Order of Malta in Vienna, visited today an exhibition at  the Historic Museum of Serbia about the Karadjordjevic and Obrenovic Dynasties.

TRH Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine enjoyed an exhibition devoted to the two Dynasties that take most of the credit for the liberation of the Serbian people from the Ottoman Empire and building of the modern Serbian State.

At the “Karadjordjevic and Obrenovic Dynasties in Historic Museum of Serbia Archives” Exhibition very valuable items are displayed, among them more than 400 personal belongings of Karadjordje and Milos, founders of the modern era of Serbian Royal Dynasties and their descendants.

The ones which distinguish themselves among other exhibits, by their artistic quality and historical significance, are the Royal insignia of HM King Peter I: orb, scepter, coronation gown of Venetian velvet and silk and his crown made out of cannon handle from the First Serbian uprising that he wore only once during his coronation in 1904; the Supreme leader Karadjordje's lavishly ornamented yataghan; the saber of Aleksandar Obrenovic, and jewelry of the Obrenovic family, paintings by famous Serbian painters Uros Knezevic, Paja Jovanovic and Uros Predic, and furniture from the Serbian Royal Palaces

HRH Crown Prince Alexander II believes that it is obligation of us all to preserve the historic memory of our nation, our tradition and to keep our national and cultural heritage. The Historic Museum of Serbia has very important role in this regard.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Принчеви згрожени лажима изнетим у Нашим новинама

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Заједничка изјава Њихових Краљевских Височанства Принца Петра, Принца Филипа и Принца Александра, поводом данашњег чланка о њиховој породици у таблоидном издању "Наше новине":

„Молимо вас да не користите нашу породицу као мамац у циљу продаје ваших новина. То што је написано у вашем достојном презира чланку су све лажи. Ми јесмо прославили рођендан нашег оца у Лондону неколико дана пре самог рођендана, у кругу породице, јер смо сви ми запослени и не можемо да долазимо у Србију онолико често колико бисмо желели.

Морате да знате да нас је Принцеза Катарина подигла, да смо веома блиски са њом и са гнушањем одбацујемо било какве оптужбе на њен рачун и на рачун наше породице. Ми се одлично слажемо у оквиру породице, управо супротно од ваших потпуно неоснованих оптужби и лажи, и проводимо онолико времена заједно колико нам животне обавезе дозвољавају.

Такође, ми нисмо гости у Краљевском Двору, јер је то наш дом и враћамо се кући кад год можемо, као и сви млади људи који граде своје самосталне животе, и заиста се увек радујемо времену које проведемо са породицом у Србији. Истовремено, гаде нам се оптужбе усмерене на наш начин живота и понашање. Најтоплије вам препоручујемо да прекинете ову кампању јефтиног журнализма, не само када смо ми у питању, већ и други грађани и породице, и да се убудуће уздржите  од сличних јефтиних писанија”.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

99. ГОДИНА ОД ЦЕРСКЕ БИТКЕ - Тито у казненој експедицији на Србију

ЛОЗНИЦА - Премијер Србије Ивица Дачић предводиће данас, у оквиру спомен-комплекса „Церска битка” у Текеришу код Лознице, централну државну церемонију поводом обележавања 99. годишњице прве победе над централним силама у Првом светском рату.

Крај Спомен-костурнице у Текеришу биће положени ловорови венци и одате државне и војне почасти, а церемонији ће присуствовати представници Владе Србије, Лознице, Шапца, Крупња и представници бројних удружења грађана.

Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, представља једну од најзначајнијих и највећих победа српске војске у читавом току Првог светског рата и то је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције.

Остваривши победу у знаменитој Церској бици, припадници српске војске, предвођени генералом Степом Степановићем, пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације све до наших дана.

Прва победа српске војске у Првом светском рату резултат је десетодневних сукоба у рејону планине Цер, Посавини и Подрињу, а после уласка српске војске у Шабац, који су Аустроугари запосели на почетку операције, Стрепа Степановић, командант Друге српске армије, бива унапређен у чин војводе.

У операцијама у западној Србији учествовало је око 200.000 аустроугарских и око 180.000 српских војника, а процењује се да је агресор претрпео двоструко веће губитке.

Процене броја погинулих аустроугарских војника крећу се између 6.000 и 10.000, око 30.000 је рањено, а 4.500 заробљено. Војска Краљевине Србије имала је између 3.000 и 5.000 погинулих и око 15.000 рањених.

Током операције аустроугарске снаге су починиле стравичне злочине над цивилним становништвом у окупираним градовима и селима у западној Србији.

Танјуг

Церска битка: Српска победа која је задивила цео свет

Церска битка, прва савезничка победа у Првом светском рату над Централним силама (Аустроугарска и немачко царство), вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су се главне војне операције одвијале у сливу реке Јадар.

По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегијске одбране у контранапад, она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт.

Церској бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, који су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа.

Знајући да Аустроугарска припрема велику летњу офанзиву на Србију, српска Врховна команда припремала се за тактичко-оперативна дејства и контраофанзиву. Процењујући да ће главнина аустроугарских снага ударити са севера и долином Мораве, док ће помоћне снаге надирати са запада од Дрине, Команда је своје снаге распоредила на следећи начин: Прва армија, под командом генерала Петра Бојовића, налазила се на простору Гроцке, Смедеревске Паланке, Раче и Тополе. Друга армија, под командом генерала Степе Степановића, налазила се у рејону Обреновца, Лазаревца и Аранђеловца. Трећа армија, под командом генерала Павла Јуришића, штитила је северну и северозападну границу од ушћа Колубаре до Љубовије, док се Ужичка војска, под командом генерала Милоша Божановића, налазила у рејону Ужица, како би контролисала правце који од Вишеграда и Бајине Баште воде долином Западне Мораве.

Насупрот њима, Пета армија Аустроугарске, под командом генерала Франка, налазила се на простору Бијељина, Зворник, Прибој, Брчко. Шеста армија, под командом генерала Поћорека, била је груписана у рејону Власеница, Рогатица, Калиновик, Сарајево, док се Друга армија, под командом Бем-Ермолија, налазила у Срему и Банату. Аустроугарска команда главнину снага концентрисала је на Дрини, одлучујући се за северозападни стратегијски правац што је донекле изненадило српску Врховну команду.

Уочавајући стратешку важност планине Цер, а према тренутном распореду снага, командант Друге армије Степа Степановић израдио је план дејства Друге армије по главном стратешком правцу, као и план садејштва Треће армије и делова Прве армије (Моравске 2 и Тимочке 1. дивизије).

Битка

Борбе су почеле у зору прелазом аустроугарске армије код села Батара и Самуровића аде, са циљем даљег продирања у Србију, док је Друга армија форсирала реку Саву и заузела Шабац.

До првог великог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су борбе вођене све до 20. августа на фронту ширине 50 километара и правцу Шабац-Текериш-Крупањ.

Аустроугарске снаге, које је предводио командант балканске војске Оскар фон Поћорек, имале су више од 200.000 људи, добро наоружаних и опремљених, који су дејствовали уз одличну логистику и садејство модерне артиљерије. Војска Краљевине Србије, чији је врховни командант био регент Александар Карађорђевић, имала је 180. 000 војника и невиђен морал.

Победи Срба, поред тога, допринела је исправна стратегија врховне команде, али и искуства у модерном ратовању која су стекли у Балкански ратовима. Аустроугарске снаге натеране су на повлачење у ноћи између 19. и 20. августа, које се наставило и наредног дана.

Истеривањем непријатеља до Дрине и завршним операцијама, од 21. до 28. августа 1914. године, када је ослобођен Шабац, окончане су такозване церске операције.

Војници на Церу

У тешким борбама Аустроугарска је имала око 25.000 погинулих и рањених и више од 4. 500 заробљених официра и војника. На српској страни из строја је избачено 16.045 подофицира и војника и 259 официра, од тога је било 2.107 погинулих и 250 заробљених.

У извештају о поразу аустроугарске војске, аустријски новинар Ервин Киш је написао: “Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници (…) Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу”.

Пресудну улогу одиграла је Друга армија, као најзначајнија оперативна група и њен командант ђенерал Степа Степановић, који је израдио план оперативних дејстава и у кључном тренутку упутио један пук да овлада гребеном Цер, што је одлучило исход битке.Због изузетних заслуга у руковођењу и командовању у Церској бици, командант Друге српске армије Степа Степановић унапређен је у чин војводе. Та прва победа савезника у Првом светском рату афирмисала је команданта Степу, што је битно ојачало и морал савезничке војске.

Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914 године, окончана је тзв. церска операција.

Вест да је српска војска до ногу потукла аустроугарске трупе изненадила је светску јавност, која није очекивала да се једна мала држава, исцрпљена Балканским ратовима у претходне две године, може војнички одупрети великој сили.

Тито у казненој експедицији на Србију

До сада се само стидљиво помињало да је Јосип Броз био аустријски каплар у Првом светском рату. Истина је да је он учествовао у походима најозлоглашеније аустроугарске 42. вражје дивизије и да је за учешће у рату против Србије добио унапређење.

Највећа тајна коју је Јосип Броз Тито морао да сакрије како би се српском народу наметнуо као вођа и „највећи син” део је његове војничке биографије из Првог светског рата и учешће у аустроугарској казненој експедицији на Србију. После Другог светског рата, стидљиво се у државноконтролисаним биографијама Јосипа Броза Тита појављивала информација да је у младости био аустријски каплар, али најновија открића показују да је Тито учествовао у неким од најславнијих тренутака јуначке српске историје, само на непријатељској страни.

Серију текстова којом Прессмагазин настоји да демистификује лик и дело највећег Југословена, чији култ поново оживљава широм бивше државе поводом тридесетогодишњице његове смрти, настављамо ексклузивним открићем да је Тито био војник злогласне 42. вражје дивизије, која је од свих аустријских формација највише посејала зла по Србији, и да је за време деловања на српском тлу напредовао до највишег подофицирског чина у аустроугарској војсци.

Перо Симић, најпознатији биограф Јосипа Броза Тита, дошао је до тајних докумената о Јосипу Брозу који су чувани у архивама некадашњег Маркс-Лењин института, а који говоре о његовим ратним данима у служби цара. Строго чувана тајна забележена је у аутобиографији коју је Тито морао да пише када је постао комуниста, а у којој због ригорозне провере није смео да изостави тако важне детаље.

- Броз је крајем 1912. године регрутован за техничку службу Бечког арсенала, централну групацију Аустроугарске монархије. Вредним извршавањем војничких обавеза, већ на почетку војничке каријере скренуо је пажњу на себе и старешине су му омогућиле да заврши подофицирску школу. Тито је постао најмлађи извиђачки водник у 25. домобранском пуку, а према неким изворима, био је и најмлађи подофицир у целој аустријској војсци. Према ратном дневнику његове јединице, као и према поверљивим подацима који се чувају у архиви у Москви, Броз је имао запажену улогу у Првом светском рату – каже Перо Симић.

Званична југословенска историја тек је у фрагментима бележила овај део његове историје. Титов биограф Владимир Дедијер писао је да је Тито са својим пуком стигао само до границе са Србијом, а Тито је тврдио да је „избегавао судбину да се као Хрват и социјалиста бори против своје браће и другова, српских радника и сељака”. Дедијер је такође забележио да је Тито у Србији вршио антиратну пропаганду, због које је наводно био затворен у Петроварадинској тврђави. Међутим, Тито је у поверљивој аутобиографији коју је писао у Москви признао да је учествовао у казненој експедицији на Србију и да је почетком 1914. отишао на српски фронт као водник, где је остао до другог одступања аустријске војске у децембру 1914. године.

Да је Тито прешао границу са Србијом за време рата потврдио је и Жарко Ведрић, аустријски генералштабни пуковник 42. вражје дивизије. Он је, према подацима из Архива Југославије, једном од сарадника Агитпропа прецизно рекао да је 25. пук остао на српском фронту све до јануара 1915. године, дакле више од пет месеци.

Тито је једном приликом и сам признао да је био у западној Србији. Како каже Перо Симић, то је историчару Ванцеславу Генчићу, који је имао прилике да разговара са највећим бројем комунистичких функционера, потврдио лично Александар Ранковић. Када је у јесен 1941. године врх КПЈ тражио погодно место за саветовање својих највиших функционера по западној Србији, Тито је, на запрепашћење свих, а поготово својих српских пратилаца, показао одлично познавање терена, укључујући бројне стазе и пречице. Ранковић га је тада питао да ли је некада био у овом делу Србије, а Тито му је одговорио:

- Па ја сам овде ратовао као аустријски војник 1914.

Титу је тада саветовано да то више никада не помиње ако жели да га Срби прихвате.

Према ратном дневнику Титове јединице, види се да је 42. домобранска вражја дивизија учествовала у свим великим биткама у западној Србији, Гучеву, Мачковом камену, као и у великим биткама на Дрини, Церу и Колубари. Ратни извештаји аустријске, али и српске војске говоре да је његова дивизија учествовала чак и у опсади Београда. Тито је, иначе, на Србију кренуо са чином каплара, а из Србије отишао са чином старијег водника, што је био највиши подофицирски чин у аустријској војсци. После учествовања на српском фронту, постао је ордонанс у штабу 42. вражје дивизије, добио „униформу са три ширита” и постао штабсфелдвебел.

А подручје на коме је деловала 42. вражја дивизија најтеже је страдало за време офанзиве аустроугарске војске на Србију. Само према попису становништва може да се утврди да је Подриње изгубило више од 50.000 људи, а према аустријском попису из 1916, само Шабачки округ је имао 76.000 људи мање него 1910, од чега 58.000 мушкараца.

Дедијер је тек након Титове смрти објавио како је Броз за време Првог светског рата одликован једном малом сребрном медаљом за храброст, и то за заслуге на руском фронту, где се налазио од јануара 1915. до марта исте године.

Међутим, према документима које је Перо Симић пронашао у Москви јасно се каже да је Тито „за време империјалистичког рата добио два ордена за храброст”. Документ је потписао један од најповерљивијих људи Коминтерне, шеф кадровског одељења за европске земље Георги Дамјанов. Како каже Симић, то указује да је Тито добио орден за заслуге и на српском фронту, као и на руском.

- Тито се на српском фронту задржао много дуже него на руском и у Србији је унапређен за штабсфелдвебела, а сва аустријска унапређења у том рату била су саставни део указа о одликовању – каже Симић.

Он нам је доставио и фотографију која, према његовим речима, све ово посредно доказује. Реч је јединој његовој до сада познатој фотографији из Првог светског рата, за коју се касније тврдило да је сликана на руском фронту.

- Обратите пажњу да пуца из рова одевен у лагану подофицирску блузу и панталоне, са плитким ципелама. У Русији је био током зиме и није могао да буде тако обучен. Слика је највероватније усликана на Бежанијској коси изнад Београда, имајући у виду ратни распоред његовог 25. пука. Та фотографија, такође, демантује да је он у Србији водио антиратну пропаганду – каже Симић.

Логор – Броз радио у млину сеоских кулака

Броз је после одласка из Србије ратну каријеру наставио на руском ратишту, где је био тешко рањен и заробљен. Када се опоравио, пребачен је на обалу Волге, у заробљенички логор у Алатиру, где су се заробљени аустроугарски Срби, Словенци и Хрвати припремали да пређу на страну Србије и откажу послушност цару. Према подацима до којих је дошао Перо Симић, Броз је ту понуду српске и руске владе одбио, па је пребачен у други логор, где је додељен тројици сеоских кулака да ради у њиховом млину. У затвору га је дочекала и фебруарска револуција у Русији, а Лењинова октобарска га је сачекала док је био у бекству, у области Омска, коју су бољшевици освојили тек две године касније. Занимљиво, у енглеској енциклопедији „Ко је ко” из 1950. године, Тито је написао да је учествовао у револуцији, да је дезертирао код Руса и да се борио на страни Црвене армије, а исте године у америчкој верзији ове енциклопедије написао је да су га Руси заробили. 

Вечера – Толбухин: Друже Чита, ви сте пуцали на мене

После Другог светског рата, Тито је у Београду приредио вечеру маршалу Толбухину, на којој је припити Совјет почео да приповеда ратне приче са Карпата из Првог светског рата, на шта је Тито одговорио:

- И ја сам био на Карпатима.

- Како на Карпатима, друже Чита?

- Тукао сам се на Карпатима као аустроугарски мобилизовани грађанин. Пали смо после тога у руско заробљеништво и тако сам доспео у Русију.

- Значи, друже Тито, ви сте се тукли против Руса? Значи, ви сте пуцали на мене?

- А шта сам могао да радим? Ви сте пуцали на мене, па сам и ја пуцао по вама. Логично. Нисмо могли да се дамо пострељати од вас као зечеви. Ви сте се тукли за руског цара, а ми за аустријског.

Мачевање – Фердинанд му лично уручио награду

Тито је по регрутацији од старешина добио дозволу да се усавршава у мачевању, које му је било јако привлачно. Он је то својим надређенима вратио пошто је постао првак 25. домобранског пука, а касније освојио и друго место у целој аустријској војсци. Награду му је том приликом уручио лично надвојвода Јосиф Фердинанд Први Хабзбуршки.

- Ја примам честитке од надвојводе. Обичан војник руковао се с чланом царске породице – рекао је том приликом Тито, касније велики комуниста.