Dušan Kovačević: Zaslužili su Srbi malo i da žive

Dušan Kovačević uoči nove postavke drame „Sveti Georgije ubiva aždahu“: Falio bi nam još samo neki rat da bismo se potpuno smirili, da nas nema. Priča o slavljenju sopstvenog nestajanja mora da se zaustavi

KULTNA predstava „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića vraća se, posle dvadeset sedam godina, na scenu Ateljea 212: istorijska drama o ljubavnom trouglu koji se odvija u klanici Prvog svetskog rata, imala je premijerno izvođenje u režiji Ljubomira Mucija Draškića. Ovog puta biće rađena u novoj podeli, kao omaž velikom reditelju i prva će je videti publika u Kulturnom centru Bora, 26. septembra.

Najavljujući ovu „uzbudljivu, pomalo bizarnu priču o oklevetanim mačvanskim seljacima osakaćenim u balkanskim ratovima, koji su navodno iskoristili odsustvo sposobnih vojnika da bi se približili njihovim ženama i sestrama, pa ih srpska komanda (da bi sprečila pobunu) mobiliše i šalje na prvu liniju fronta Cerske bitke“ - pozorišna kuća se pridružuje i skorašnjem obeležavanju sto godina od Velikog rata...

- Ta predstava je za mene jedna od najznačajnijih u sveukupnom pozorišnom radu - kaže ovim povodom Dušan Kovačević. - Nije se igrala samo u Ateljeu, bilo je sjajnih postavki i u Novom Sadu, Kragujevcu i Banjaluci. Svaka od njih je na svoj način bila uzbudljiva i lepa, iako su svojevremeno imale problema sa napadima „velikosrpskog rukopisa“. Tako su u Novom Sadu do same premijere bili zabranjeni činovi na uniformama, a postala je i predmet rasprave zbog pesme „Prilep“ na makedonskom Sobranju. Ali je bila i ostala zaštitnik znak. I za mene i za Atelje.

* Sada se vraća na repertoar uoči stogodišnjice Prvog svetskog rata. Neki ratovi su nam se desili i u međuvremenu, ne samo od 1914. godine nego i od Draškićeve premijere?

NOVA PREDSTAVA

- „SVETI Georgije ubiva aždahu“ je rimejk Mucijeve režije, jedan pomalo jedinstven pozorišni događaj u kome gotovo ceo ansambl ulazi u podelu predstave koja je prvi put postavljena na scenu pre 27 godina - objašnjava Kovačević. - Ekipa je uz tekst dobila i DVD stare „Aždahe“, pripremali su se tokom leta, a na sceni je i veliki video-bim. Biće to „u korak“ isto kao što je bilo, a cela predstava se radi kao omaž velikom reditelju. Reč je o jednoj vrsti posebne pažnje, koja ne bi mogla da postane pravilo niti da se radi s drugim predstavama.

- Moj komad je priča o jednom događaju u jednom strašnom ratu. Pred nama nije proslava stogodišnjice, to je proslava pogibije! Za nekoliko dana izginulo je 16.000 srpskih vojnika prvog poziva. Kažu, izginulo je i 25.000 austrougarskih, a zaboravlja se da su polovina bili naši ljudi. Desio se masakr na Ceru. Ljudi su branili svoje kuće, ognjišta, porodice. Najviše ih je stradalo iz Mačve. Dakle, Prvi svetski rat je u srpskoj istoriji jedna od najvećih katastrofa. Posledica je to što nas danas nema, a što ne može da se nadoknadi. Nestala je trećina najvitalnijeg stanovništva, celokupne familije. Zato na taj dan treba da zvone zvona i da se drže parastosi.

* Kakva se istorijska pouka može izvući iz ovog događaja?

- Da je svaki razgovor i pregovor bolji od pogibije. Srbija danas ne sme da pomisli ni na jedan rat. Više nas nema ni za jednu kavgu. Svake godine nas je za 40.000-50.000 manje. Bavimo se pričom ko je nagovorio jednog velikog mučenika i nesrećnika Gavrila Principa da ode i puca na prestolonaslednika Ferdinanda. Naravno, iza svega stoje Apis i Nikola Pašić, kao što iza svega uvek stoje političke i vojne službe. I naravno, da ništa nisu tim povodom uradile, kao što nisu uradile ni 1903. godine posle masakra nad Obrenovićima, kada je nestala jedna familija. I taj isti Apis posle desetak godine uputio je u Sarajevo decu da pucaju u prestolonaslednika, znajući da će to da izazove rat.

* Nije toliko poznat podatak da je četiri decenije kasnije, zvanično, „oprana“ ta „crna ruka“?

- Dok mi ovde još jurimo četnike po planinama, 1953. godine prvi čovek kojeg je rehabilitovao Josip Broz bio je Apis. Anarhistu koji je vodio stvari do onoga što će nam se desiti u našem bratoubilačkom ratu od 1941. do 1945. godine, kada je ponovo izginulo toliko ljudi i nestala kompletna građanska klasa. I to što nam se danas zatvaraju škole, nestaju sela i ima nas toliko koliko nas ima, posledica je onoga što je istorijski prethodilo. U Prvom svetskom ratu smo opustošeni, a Drugi nam je došao po principu koji je najbolje artikulisao profesor Vladeta Jerotić svedočeći o demonstracijama 27. marta i euforičnim povicima „bolje grob nego rob“. Nisu tu masu animirali komunisti i Tito za koga se nije ni znalo do 1943, nego engleske obaveštajne službe. Na kraju smo, kaže Jerotić, dobili i grob i rob. U vreme kada su se Rim, Prag i Pariz proglasili za otvorene gradove, mi smo našli, vođeni suicidnim željama kroz celu istoriju da kažemo „ne“ pred jednom od najmoćnijih armija u svetu. Ima li to ikakve veze sa 1999. godinom i našim suprotstavljanjem sili? Pa naravno da ima.

* Ruševine nas podsećaju na tu godinu više nego sopstveno pamćenje?

- Najlepša ulica u Beogradu i sada je u ruševinama i služi kao turistička atrakcija za one koji hoće da vide kako se šaka ljudi suprotstavila armiji kao NLO jedinici. Jedva smo je i videli. Falio bi nam još samo jedan rat da bismo se potpuno smirili. Da nas nema. U celoj toj tragediji, priči o glorifikaciji smrti, nikako da shvatimo da nije hrabrost izvršiti samoubistvo. Treba živeti. Bio bi red da pre nego što svi postanemo nebeski narod, budemo malo i ovozemaljski. Zaslužili su Srbi malo i da žive. Zato me posebno nervira što o najvećim herojima pričaju najveće kukavice, kao što pričaju o Principu i njegovom samoubistvu. O njegovom zanosu i činu samopožrtvovanja. Setimo se i kako je 1999. godine, u masakru nad Srbijom, vođen rat tako što je glavni komandant bio u Titovom skloništu i odatle komandovao. Prijatelju, onda obuci uniformu i idi na prvu liniju fronta! A ne uz viski i iz atomskog skloništa u Dobanovcima.

* Zato nas je sve manje?

- Godišnje za 50.000, za deceniju će nestati grad od 500.000 stanovnika, a ako se tako nastavi, za vek će nas biti upola manje nego danas. Kome onda mi gradimo mostove i puteve? Juče sam čuo statistički podatak koji me je porazio: svakog dana u ovoj zemlji četvoro, uglavnom mladih ljudi, izvrši samoubistvo. Među prvima smo u Evropi po suicidu, ima li šta alarmantnije? Šta je gore od toga? Uz svu pevaniju i cirkuse koji se vrte po našim televizijama, tek tu i tamo poneka emisija bavi se ovom temom. Ima li išta važnije? Pa kod nas je zakonom dozvoljeno da se trudnice otpuštaju s posla. S takvim i sličnim pojavama svakodnevno se suočava ovo malo nas što je ostalo...

* Šta bi trebalo uraditi da se ovako predvidiv scenario ne ostvari?

- Najosnovniji zadatak svake vlade jeste da se broj stanovnika uveća, a onda i da se više naših ljudi vrati iz sveta nego što u njega ode. Nema trećeg imperativa! U to nas uveravaju nemilosrdni podaci koji nemaju veze s kafanskim patriotizmom i četvorogodišnjim mandatima. Mogu sve naše bitke da se obeležavaju zvonima, parastosima, sećanjima, ali priča o slavljenju sopstvenog nestajanja - mora da se zaustavi. To je bolest. I još o tom slavlju pričaju oni koji ne bi ni iz kuće izašli. Da ih ne produva. Najveći „heroji“ su najveće kukavice: oni koji se nikad ne bi usudili da tako nešto urade pričaju o Principovom umiranju u kazamatu, u vlazi i memli, kao o svetom činu. U poslednjim ratovima su, opet, izginuli mali, obični ljudi, a obogatili se oni koji su ih huškali na rat. Šta smo posle svega dobili? Novu klasu bogataša i nesreću raseljenih...

ŽIVEĆE UMESTO NAS

- PRE par meseci gledao sam emisiju na Bi-Bi-Siju o jednom plemenu u Australiji koje se danas svelo na dva čoveka, jedinu dvojicu koji na svetu govore tim jezikom. Zaključak je bio - kad jedan umre, drugi će zaćutati. Neće imati s kim da razgovara. Mi o takvim stvarima ne razmišljamo. I zato se ponovo pitam, zašto uopšte gradimo, zašto se sekiramo? Planeta je prenaseljena, neko će sigurno doći na to što mi ostavljamo. Oživeće i naša opustošena sela. Mi gradimo nekima koji će ovde živeti umesto nas.

Извор: Вечерње НОВОСТИ  online

Vukica STRUGAR | 09. septembar 2013.

Нико не зна чији је кнез Михаило

Нестанак ограде око обележја у Кошутњаку показао је и да нико не преузима одговорност да се о том споменику брине како га крадљивци не би оскрнавили а време докрајчило Ако и даље не може да се расветли ко је сковао заверу против кнеза Михаила Обреновића, требало би барем да се зна ко је задужен да се стара о споменику у Кошутњаку на месту где је он пао као жртва атентата. Нестанак ограде око обележја, показао је и да нико не преузима одговорност да се о том споменику брине како га крадљивци не би оскрнавили, а време докрајчило. Одричу га се све институције. Пре свих, београдске општине Чукарица, Раковица и Савски венац, за које у Заводу за заштиту споменика културе и градском Секретаријату за културу кажу да је једној од њих, по прописима, задатак да одржава меморијал. Којој тачно од те три општине, то јуче нико није умео да разјасни, односно, није био спреман да призна.

С обзиром на такав мањак свести о дужностима према споменику једном од најзаслужнијих владара у српској историји, није изненађење што је обележју до пре три месеца недостајала и плоча, коју је неко украо. Историјски музеј Србије успео је да окупи неколико јавних предузећа и градски Завод за заштиту споменика културе у акцији да се обележје делимично обнови. Уклоњени су графити и израђена је нова плоча, коју је потом на јавној свечаности почетком јуна открио тадашњи министар културе Братислав Петковић.

Ограду, које до данас нема, „Србијашуме” су однеле да је поправе, кажу у Заводу за заштиту споменика културе. Претпостављају да се она и даље налази у том јавном предузећу.

Да ли је то тачно и, ако јесте, када ће ограду оспособити за враћање на старо место у Кошутњаку, у „Србијашумама” нам јуче нису одговорили. Податке о томе, како су казали, нису успели да прикупе до 15 часова, када им се завршило радно време.

Обележје у целини није под старањем завода, јер није испунило критеријуме да буде проглашено културним добром.

– Ми смо се побринули за израду и постављање нове плоче, зато што су нас позвали из Историјског музеја да помогнемо. Чим смо чули да је ограда нестала, послали смо нашег човека да обиђе то место и провери у каквом је стању, односно да ли има још неких оштећења која би указивала на крадљивце. Нисмо сигурни ко је меморијал подигао, али за његово одржавање задужена је општина на чијој се територији налази. Не знам да ли је то Чукарица, Раковица или Савски венац – рекла је Милица Грозданић, директорка београдског Завода за заштиту споменика културе.

Из све три општине на које је Грозданићева упутила, међутим, тврде да обележје није у њиховој ингеренцији. У Раковици су предложили да позовемо завод а, после одговора да већ јесмо, досетили су се нове адресе – градског Секретаријата за културу. Из Савског венца су поручили да споменик припада Чукарици, чији је председник Зоран Гајић казао да то није тачно а није имао ни идеју ко јесте задужен за меморијал.

У Секретаријату за културу су потврдили наводе завода да сваки споменик који није проглашен културним добром потпада под старање општине на чијој се територији налази. Али, Горица Шкипина, помоћница секретара, јуче није имала информацију на којој је заправо општини обележје места смрти кнеза Михаила.

В. Вукасовић

Извор: Политика online

Прокламација краља Петра из Рибарске бање

Принц Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић пи­смом по­здра­вио одр­жа­ва­ње све­ча­но­сти ко­јом је обе­ле­же­но сто година при­са­је­ди­ње­ња осло­бо­ђе­них кра­је­ва Ср­би­ји, а по­ли­ти­ча­ра ни­је би­ло Кру­ше­вац – Сто­та го­ди­шњи­ца од пот­пи­си­ва­ња Про­кла­ма­ци­је кра­ља Пе­тра Пр­вог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа о при­са­је­ди­ње­њу осло­бо­ђе­них обла­сти ма­ти­ци Ср­би­ји обе­ле­же­на је скром­но и до­сто­јан­стве­но у Ри­бар­ској Ба­њи, у ор­га­ни­за­ци­ји Спе­ци­јал­не бол­ни­це и Град­ског од­бо­ра Удру­же­ња „Кра­ље­ви­на Ср­би­ја” Кру­ше­вац. Ло­кал­них и ре­пу­блич­ких др­жав­них функ­ци­о­не­ра ни­је би­ло, као ни би­ло ко­га из кра­љев­ске по­ро­ди­це Ка­ра­ђор­ђе­вић, „због ра­ни­је при­хва­ће­них оба­ве­за”. Принц Алек­сан­дар упу­тио је пи­смо уче­сни­ци­ма до­га­ђа­ја и из­ви­нио се због не­мо­гућ­но­сти да се ода­зо­ве по­зи­ву.

Краљ Пе­тар Пр­ви Ка­ра­ђор­ђе­вић је, под­се­ти­мо, Про­кла­ма­ци­ју пот­пи­сао 25. ав­гу­ста /7. сеп­тем­бра 1913. упра­во у Ри­бар­ској Ба­њи, где се та­да на­ла­зио на ле­че­њу од ре­у­ме, а „По­ли­ти­ка” је већ су­тра­дан об­ја­ви­ла тај ње­гов акт.

Све­ча­но обе­ле­жа­ва­ње овог до­га­ђа­ја оба­вље­но је ју­че ис­пред спо­мен-пло­че ко­ју је Спе­ци­јал­на бол­ни­ца по­ста­ви­ла 2006, упра­во на ме­сту на ко­ме је краљ Пе­тар пре јед­ног ве­ка ста­вио свој пот­пис на овај акт.

„По­вра­так ју­жних кра­је­ва под окри­ље ма­ти­це Ср­би­је био је ис­пу­ње­ње ви­ше­ве­ков­ног сна и кру­на огром­них на­по­ра ко­је је наш на­род у ра­ту и ми­ру под­нео ис­пу­ња­ва­ју­ћи за­вет ча­сног кне­за Ла­за­ра. Бу­ди­те уве­ре­ни да све­срд­но по­др­жа­вам Ва­ше ак­тив­но­сти на очу­ва­њу на­ше на­ци­о­нал­не исто­ри­је и тра­ди­ци­је”, на­пи­сао је, по­ред оста­лог, принц Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић у по­ру­ци упу­ће­ној Јо­ви­ци Ву­ји­чи­ћу, пред­сед­ни­ку Град­ског од­бо­ра Удру­же­ња „Кра­ље­ви­на Ср­би­ја” Кру­ше­вац.

Обра­ћа­ју­ћи се при­сут­ни­ма, Ву­ји­чић је под­се­тио да оп­хо­ђе­ње во­жда Ка­ра­ђор­ђа (Цр­ног Ђор­ђа) и краљ Пе­тра Пр­вог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа пре­ма свом на­ро­ду „оста­је за на­век при­мер др­жав­нич­ког и па­три­от­ског по­на­ша­ња свим бу­ду­ћим на­ра­шта­ји­ма”.

Ди­рек­тор Спе­ци­јал­не бол­ни­це у Ри­бар­ској Ба­њи др Ду­шан Шо­ко­рац је на­гла­сио:
– Обе­ле­жа­ва­мо до­га­ђај ко­ји се ни­ма­ло слу­чај­но ни­је до­го­дио ов­де, у Ри­бар­ској Ба­њи, јер је краљ Пе­тар Пр­ви био наш из­у­зет­но дра­ги гост, та­ко да је он и идеј­ни гра­ди­тељ Ри­бар­ске Ба­ње, као и још не­ких ба­ња у Ср­би­ји, ко­је су по­ди­за­не баш по ње­го­вом на­ло­гу, по угле­ду на нај­о­пре­мље­ни­је ба­ње Евро­пе то­га до­ба.

Про­кла­ма­ци­ју из 1913. го­ди­не про­чи­тао је Алек­сан­дар Ран­ко­вић, члан Удру­же­ња „Кра­ље­ви­на Ср­би­ја” и од­бор­ник ДСС у Скуп­шти­ни гра­да Кру­шев­ца, а за­тим је, уз бу­кет цве­ћа, по­ста­вио на клу­пу по­ред Спо­ме­ни­ка кра­љу Пе­тру Пр­вом, да би би­ла до­ступ­на свим по­се­ти­о­ци­ма ба­ње по­зна­те по ле­ко­ви­тој, то­плој и сум­по­ро­ви­тој во­ди још у до­ба вла­да­ви­не Ри­мља­на.

--------------------------------------------------------------------------------

Из Про­кла­ма­ци­је кра­ља Пе­тра Пр­вог, об­ја­вље­не у „По­ли­ти­ци”
 

На по­чет­ку Про­кла­ма­ци­је на­ро­ду срп­ском, об­ја­вље­ној у „По­ли­ти­ци” краљ Пе­тар ка­же:
„По­сле два ра­та ко­ји ско­ро го­ди­ну да­на пре­ки­до­ше на­ше по­сло­ве и на­ше на­пре­до­ва­ње на­стао је бла­го­дет­ни мир. У оба та ра­та на­ша је вој­ска сјај­но вр­ши­ла по­ве­ра­ва­не јој за­дат­ке. У пр­вом, с Тур­ском, са­мо за ме­сец да­на, она је до­не­ла сло­бо­ду це­лој Ста­рој Ср­би­ји и знат­ном де­лу Ма­ће­до­ни­је. Доц­ни­је, на јед­ној стра­ни пре­га­зи­ла је Ар­ба­ни­ју, иза­шла по­бе­до­но­сно на Ја­дран­ско Мо­ре и за­гр­ли­ла се с ју­нач­ком цр­но­гор­ском вој­ском, а на дру­гој стра­ни по­мо­гла Бу­га­ри­ма да осво­је пр­ву тур­ску пре­сто­ни­цу у Је­вро­пи – Је­дре­не.”

Краљ у Про­кла­ма­ци­ји под­се­ћа да је „Вла­да Ње­го­вог ве­ли­чан­ства ру­мун­ског кра­ља Ка­ро­ла” учи­ни­ла од­лу­чан ко­рак „у ко­рист по­ре­ме­ће­не рав­но­те­же и ми­ра на Бал­ка­ну”, па је у Бу­ку­ре­шту 28. ју­ла 1913, по ста­ром ка­лен­да­ру, за­кљу­чен и пот­пи­сан мир, на осно­ву че­га и об­ја­вљу­је Про­кла­ма­ци­ју, у ко­јој на­во­ди ко­ји су то обла­сти вра­ће­не зе­мљи ма­ти­ци:

„Пре­ма то­ме, ја овим про­гла­ша­вам при­са­је­ди­ње­ње Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји свих осво­је­них обла­сти у гра­ни­ца­ма ко­је су од­ре­ђе­не: пре­ма Кра­ље­ви­ни Бу­гар­ској уго­во­ром о ми­ру за­кљу­че­ном у Бу­ку­ре­шту; пре­ма Кра­ље­ви­ни Грч­кој спо­ра­зу­мом; пре­ма Ар­ба­ни­ји при­вре­ме­ном де­мар­ка­ци­о­ном ли­ни­јом и са­о­бра­зно ре­ше­њи­ма Ам­ба­са­дор­ске Кон­фе­рен­ци­је у Лон­до­ну, до­кле на­ро­чи­та ко­ми­си­ја не бу­де из­вр­ши­ла ко­нач­но раз­гра­ни­че­ње; пре­ма Кра­ље­ви­ни Цр­ној Го­ри за са­да де­мар­ка­ци­о­ном ли­ни­јом вој­не оку­па­ци­је до ко­нач­ног раз­гра­ни­че­ња; пре­ма Бо­сни-Хер­це­го­ви­ни до­са­да­шњим гра­ни­ца­ма.”

Раде Стан­ко­вић

објављено: 08.09.2013.

Извор: Политика online

Краљевски пар домаћини манифестације „24 сата елеганције“ у Белом Двору - Royal Couple host opening of “24 Hours of Elegance” at the White Palace

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина били су домаћини званичног отварања манифестације „24 сата елеганције – изложба елеганције и салон луксуза”, тродневног спектакла, посвећеног рафинираности и квалитету, који се одржава од 6. до 8. септембра у Београду, вечерас у Белом Двору. Покровитељ догађаја је Његово Краљевско Височанство Принц Наследник Петар, а пријему је присуствовала и Њ.К.В. Принцеза Јелисавета.

Госте су поздравили Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, Сер Пол Џаџ, председник британско – српске Привредне коморе, г-дин Дејвид МекФарлејн, отправник послова амбасаде Велике Британије у Србији и г-дин Џејмс Шервуд, чувени британски писац и историчар.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар је у свом обраћању истакао: „24 сата елеганције се већ други пут одржава у Белом и Краљевском Двору и изузетно сам поносан на ту чињеницу. Са нама је и сер Пол Џаџ који представља британско – српску привредну комору што је такође веома значајно за промоцију пословне сарадње између наших држава. Хоћу да нагласим да ово није само промоција чувених светских брендова који су вечерас присутни овде, већ и промоција Београда и Србије. Надам се да ће овај догађај донети и нове послове за наше и светске компаније. Желим свим нашим драгим гостима који су дошли у Београд да понесу лепе утиске са ове смотре елеганције и бизниса и да нам се поново врате и наставе сарадњу са нашим пословним људима и у наредном периоду.”

Овогодишње издање „24 сата Елеганције” се одржава у сарадњи са амбасадом Велике Британије, Британском привредном комором, фирмом Квинтисеншели и СуперСтар ПР агенцијом, а биће посвећено британским луксузним брендовима који су синоним врхунског квалитета израде и мајсторства детаља.

У Белом Двору је свечано представљена јединствене изложбе историјских одела чувене куће елеганције Килгур од Савил Роуа (Килгоур оф Савиле Роw), под покровитељством Њ.К.В. Принца Наследника Петра. Познати британски писац и историчар елеганције Џејмс Шервуд представио је своју последњу књигу „Савршени џентлмен“  која се бави мушком елеганцијом и традицијом израде престижних енглеских мајстора. Специјални гост вечери била је и реномирана кућа парфема „Пенхалигон’с“ која је подарила незаборавну мирисну ноту овом гламурозном догађају. Осим тога, гости су имали прилику да виде моделе Ролс-Ројса из светски познате СК колекције, у власништву чувеног добротвора Солијуса Каросаса, који су блистали на платоу испред Белог Двора.

У вечерњим сатима била је приређена гала вечера уз добротворну аукцију изузетних комада ручних сатова ТАГ Хојер, уникатног накита Футуро Ремото, материјала из колекције „Витале Барберис Kанониkо”, и две школарине за Маркетинг менаџмент у вредности од по 1.200 евра за Лондонски факултет трговине (ЛСЦ) у Београду. Приход са ове хуманитарне гала вечере биће искоришћен за подршку пројектима Фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине.

Обраћајући се гостима, Њ.К.В. Принцеза Катарина је истакла значај породице у њеном и животу сваког од нас, а поготово кад се ради о породици са болесним дететом или неким другим чланом, и нагласила:  „Породица је нешто најдрагоценије што имамо. Она је уз нас у тешким временима, срећним временима, сваког дана нашег живота! ... Многи људи затраже помоћ када  им се разболи неки члан породице, дете, мајка ... Такве породице често буду маргинализоване и искључене из друштва. Скоро пуне две деценије мој супруг и ја се трудимо да помогнемо онима којима је помоћ највише потребна у Србији, без обзира на нацију или веру. Вечерас бих хтела да вам скренем пажњу на само три озбиљна проблема са којима се суочавају многобројне породице у Србији – аутизам, рак и бригу о деци … Шта ради моја Фондација? Трудимо се да им помогнемо да прекину тај зачарани круг у коме су се нашли!  Трудимо се да им помогнемо како би они помогли својим породицама!”

Royal Couple host opening of “24 Hours of Elegance” at the White Palace

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine hosted the official opening of “24 Hours of Elegance - Concours d’Elegance & Luxury Salon”, a three day event addressing refinement and quality, that will be held in Belgrade from September 6-8, starting this evening at the White Palace.  The Patron of the event is His Royal Highness Hereditary Prince Peter and HRH Princess Elizabeth also attended the event.

HRH Crown Prince Alexander II, Sir Paul Judge, Chairman of British – Serbian Chamber of Commerce, Mr David McFarlane, Chargé d'affaires at the British Embassy in Serbia and Mr James Sherwood, a famous London-based author and historian, addressed the guests.

HRH Crown Prince Alexander emphasized in his speech: “24 Hours of elegance is being held for the second time at the White Palace, and I am very proud of that. Sir Paul Judge, who represents the British – Serbian Chamber of Commerce, is with us this year, and that is very important for the development of business cooperation between our two countries. This is also a promotion of Belgrade and Serbia. I hope that this event will bring new business deals for our companies and companies from abroad. I wish all our dear guests to take with them fond memories from this event of business and elegance, and to come back to continue the cooperation with our business people for years to come”.

The 2013 edition of “24 hours of Elegance” was held in conjunction with the British Chamber of Commerce, the British Embassy and the eminent luxury concierge, Quintessentially. This event is dedicated to a number of  British luxury brands that are globally recognised for their supreme quality, craftsmanship and detail. The organizer of the event is SuperStar PR Agency from Belgrade.

An exhibition of historic clothing from the archive of the famous house of elegance, Kilgour of Savile Row, under the patronage of HRH Hereditary Prince Peter was displayed at the White Palace. The famous London-based author and historian, James Sherwood, presented his latest book, “The Perfect Gentleman,” (edition of Thames & Hudson), a lavish publication celebrating the essence of men's elegance and tradition of prestigious English tailors.  Additionally, another honoured guest this evening was the renowned perfumery house of Penhaligon's, who complimented this sophisticated event with their unforgettable and unique fragrances.   Furthermore, guests had the opportunity to view and enjoy a confined collection of Rolls Royce heritage models which were luminously displayed in front of the Royal Palace.

The evening portion of the event included a gala dinner and charity auction at the Royal Palace. Items auctioned included watches from the TAG Heuer collection, Futuro Remote unique jewellery, “Vitale Barberis Canonico” fabrics, two Marketing management scholarships worth 1,200 EUR each for the London School of Commerce (LSC) in Belgrade, limited edition fragrances and photographs, to name a few. All proceedings will benefit projects of the HRH Crown Princess Katherine Humanitarian Foundation in Serbia.

In her address, HRH Crown Princess Katherine spoke about the importance of the family in her life and emphasized how important family support is when there is a sick child or other member of the family involved. She said: “Your family is the most precious thing you have. It stays with you during hard times, happy times, and every day of your life! … Many seek help because a member of the family is ill, their loved ones, a child, a mother… they are often forgotten, marginalised, excluded from society. For almost two decades, my husband and I worked to help those in need in Serbia, regardless of religion or ethnic origin… Tonight we would like to draw your attention to just three problems that many families in Serbia are facing – autism, cancer and child care… What does my foundation, do? We help people to break the vicious circle! We try to help them to help their family!...”

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Obeleženo 90 godina od rođenja Nj.V. Kralja Petra II - Commemorating the 90th Anniversary of the birth of HM King Peter II

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II u pratnji članova Krunskog saveta položio je danas venac na grob svog oca Njegovog Veličanstva Kralja Petra II u porodičnom mauzoleju Crkve Svetog Đorđa na Oplencu povodom 90 godina od rođenja blaženopočivšeg Kralja.

U Crkvi Svetog Đorđe na Oplencu, zadužbini dinastije Karađorđević služen je pomen za pokoj duše Nj.V. Kralja Petra II, nakon čega je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II položio venac na grob svog oca, blaženopočivšeg Kralja Petra II u porodičnoj kripti. U pratnji Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II bili su i članovi Krunskog saveta: g-din Predrag Marković, Prof. dr Slobodan Marković i g-din Darko Spasić. Poštu Nj.V. Kralju Petru II odali su i članovi Udruženja Kraljevina Srbija zajedno sa građanima Topole.

Nj.V. Kralj Petar II bio je prvorođeni sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije, Rođen je u Beogradu 6. septembra 1923. Kumovi na krštenju bili su mu  engleski Kralj Džordž VI i Kraljica Elizabeta (kasnije Kraljica Majka Velike Britanije). Posle osnovnog obrazovanja koje je stekao na Dvoru, pohađao je školu u Engleskoj, iz koje se vratio posle atentata na njegovog oca 1934. Pošto je tada bio maloletan i imao svega 11 godina, kraljevsko upravljanje zemljom preneto je na Namesništvo koje se sastojalo od tri regenta, među kojima je bio i njegov stric Knez Pavle Karađorđević.

Početak Drugog svetskog rata 1939. stavio je Kraljevinu Jugoslaviju pred tešku odluku: da li da pristupi Trojnom paktu (Nemačka – Italija – Japan) ili da se suprotstavi neuporedivo snažnijem neprijatelju. Odluka Princa Pavla da potpiše ponuđeni ugovor naišla je na žestoke proteste u zemlji, koji su 27. marta 1941. doveli do krize vlade i državnog udara. Prestolonaslednik Petar proglašen je punoletnim, i odmah preuzeo ovlašćenja od Namesništva.

Jugoslovenska vojska nije mogla da se odupre predstojećoj invaziji nacističke Nemačke koja je usledila: Jugoslavija je bila okupirana za 11 dana. Kralj Petar II bio je primoran da zajedno sa vladom emigrira, prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol otpora nacizmu. Za vreme svog izbeglištva Kralj Petar II je dovršio školovanje u Kembridžu, nakon čega se pridružio engleskom Kraljevskom vazduhoplovstvu (RAF). 

Uprkos slomu jugoslovenske vojske u zemlji su oformljena dva suparniča pokreta otpora. Prvi je bio rojalistički na čelu sa generalom Dragoljubom (Dražom) Mihajlovićem, Ministrom odbrane vlade u izgnanstvu. Drugi je bio komunistički partizanski pokret, koji je vodio komunista Josip Broz - kasnije poznatiji kao Tito. Posledica je bio krvavi građanski rat.

Saveznici su najpre podržavali Mihajlovića, a onda su se preorijentisali na Tita. Godine 1944, u pratnji sovjetskih tenkovskih brigada, partizani su ušli u Beograd i oformili komunističku vladu. Naredne godine, u novembru, monarhija je nezakonito, bez referenduma ukinuta, a Jugoslavija se preobrazila i tokom više od četiri decenije ostala totalitarna jednopartijska država pod vlašću komunističke partije.

Kralj Petar II nikada nije abdicirao. Godine 1947. komunistička vlast je oduzela državljanstvo i konfiskovala imovinu Kraljevskoj Porodici. U izgnanstvu je prvo živeo u Londonu sa svojom suprugom, grčkom i danskom princezom Aleksandrom (od 1944. godine) i sinom Aleksandrom, rođenim 1945. godine. Poslednje godine života proveo je u Americi. Posle duge i teške bolesti umro je u denverskoj bolnici 3. novembra 1970, a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu. On je bio jedini kralj sahranjen u Sjedinjenim Američkim Državama. 22. januara 2013. godine njegovi posmrtni ostaci preneti su u Kraljevsku kapelu na Dedinju, a 26. maja 2013. godine sahranjeni u zadužbinskoj Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu tokom Državne sahrane zajedno sa njegovom suprugom Njenim Veličanstvom Kraljicom Aleksandrom, njegovom majkom Njenim Veličanstvom Kraljicom Marijom i bratom Njegovim Kraljevskim Visočanstvom Kraljevićem Andrejom.

Commemorating the 90th Anniversary of the birth of HM King Peter II

His Royal Highness Crown Prince Alexander II accompanied by members of the Crown Council laid a wreath on the tomb of his father HM King Peter II at the family Mausoleum of St. George Church in Oplenac, commemorating the 90th anniversary of birth of the of His Majesty King Peter II.

The requiem for the late King was officiated at St. George Church in Oplenac, Endowment of the Karadjordjevic Dynasty, and afterwards HRH Crown Prince Alexander II laid a wreath on his father tomb in Family crypt. Accompanying HRH Crown Prince Alexander II were members of the Crown Council Mr. Predrag Markovic, Prof. Dr Slobodan Markovic, and Mr. Darko Spasic. Members of Kingdom of Serbia Association and citizens of Topola also paid respects to HM King Peter II.

King Peter II of Yugoslavia was the firstborn son of King Alexander I and Queen Maria of Yugoslavia. King Peter II was born in Belgrade 6 September 1923 his Godparents were King George VI and Queen Elizabeth (later Queen Mother of Great Britain). His education commenced at The Royal Palace after which he went to Sandroyd School in England, which he left after his father's assassination in 1934. Since King Peter II was 11 years old and underage at the time of his father’s assassination, a regency was formed consisting of three regents including his great uncle HRH Prince Paul Karadjordjevic.

In 1939 at the beginning of the Second World War, the Kingdom of Yugoslavia found itself surrounded by countries that had joined the Axis as allies of Nazi Germany. Prince Paul's decision in 1941 to sign a non-aggression pact with Nazi Germany resulted in severe protests in the country and this led to a government crisis and a coup d’état by Yugoslav officers on 27 March 1941. As a result of the coup, King Peter II was proclaimed of age.

The Yugoslav Army was unprepared to resist the ensuing invasion by Nazi Germany and Yugoslavia was occupied within eleven days. King Peter II was forced to leave the country along with the Yugoslav Government - initially to Greece, Palestine and then to Egypt. King Peter II joined other monarchs and leaders of German occupied Europe in London in June 1941. There King Peter was regarded by the people of Yugoslavia as the symbol of resistance against Nazism. King Peter II completed his education at Cambridge University and joined the Royal Air Force.

Despite the collapse of the Yugoslav army two rival resistance entities were formed. The first resistance entity was the loyalist one led by Yugoslav Army Colonel Dragoljub Mihailovic who was later promoted to General and made the Minister of Defence of the Yugoslav government in exile. The other resistance entity was that of the communist Partisans led by the communist party leader Josip Broz - later known to the world as Tito. A bitter civil war followed during the German occupation.

The Allies, having initially supported General Mihailovic later threw their support behind Tito. The Partisans entered Belgrade in 1944 in the wake of Soviet tank brigades and illegally established a communist Government. In November 1945, the monarchy was illegally abolished without a referendum and Yugoslavia remained a totalitarian single party state under the League of Communists for more than four decades.

King Peter II never abdicated. Initially King Peter II lived in exile in London with his wife (he married the Princess Alexandra of Greece and Denmark in 1944, she was the daughter of King Alexander of the Hellenes and Aspasia Manos) and their son Crown Prince Alexander was born in 1945.

HM King Peter II spent the last years of his life in America. After a long and grave illness, King Peter II died 3 November 1970 in Denver Hospital Colorado, and he was buried at the St. Sava Monastery Church in Libertyville Illinois. He was the only king buried in the United States. The King's remains were transferred to Royal Palace  Chapel on 22 January 2013 for a State Funeral that took place 26 May 2013 at the Karadjordjevic dynasty Mausoleum of St. George in Oplenac, Serbia where His Majesty joined his wife Her Majesty Queen Alexandra, his mother Her Majesty Queen Maria and his brother His Royal Highness Prince Andrej.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

У СЛАВУ РАВНОГОРСТВА

Још је Христос говорио апостолима : и не бојте се оних који убијају тело , а душе немогу убити. Знали су то ратници за Бога , Краља и Дражу. Своје младе животе положили су на олтар Отаџбине, знајући зашто га дају. Њихове душе остале да лебде над Србијом певајући химне Богу, Дражи и палимравногорским витезовима. Гајећи истину у душама Срба, монархиста. Тај дух смета актуелној власти деце комунизма у њиховој прљавој работи прекривања велом заборава Равногорску епопеју.

Већ сада је Србија прекривена споменима на христомученичку борбу, страдање, издају Савезника и свенародно пострадање. Споменици Дражи, светој Равној Гори, спомен плоче, обележја и знамења слебдбеника Краља и Драже, на тај начин боре се за истину. Негде лакше, негде теже а у Црној Гори никако. Покушај Равногораца да на месту боравка током рата Драже и Врховне команде, подигну меморијални комплекс, велелепан споменик Дражи, Равногорски дом, диван храм и друге пратеће објекте до темеља су порушили Милови јаничари а идејног посленика, књижевника Драгољуба Шћекића мучки лишили живота !

Ових дана носиоци идеје Равне Горе у Билећи да раде на завршној фази Равногорски спомен парк а млади Равногорци Трстеника и Врњачке Бање , на челу са агилним Данилом Станковићем увелико раде на изградњи спомен комплекса на славној планини Гоч. Радови теку нормално на изградњи споменика ратницима Трстеничке бригаде. Бригада је била у саставу Расинског корпуса под командом јунака Драгутина Кесеровића са преко 5000 ратника. Трстеничком бригадом од првог дана командовао непосредни херој капетан Никола Гордић , који је своје херојство маниестовао још првих дана рата када је са Веселином Миситом потукао немачки гарнизон и ослободио Лозницу а на крају у Босни дао је и свој живот. Још током ратних дејстава , Трстенички борци паралелно су гајили и духовну страну свога ратовања. Подигли су цркву брвнару Св. Георгија и споменик својим палим , до тада , саборцима.  По доласку црвених домаћих изрода партизана споменик је срушен а црква брвнара спаљена по сценарију Синан Паше. Али млади настављачи идеје Равногорства обновили су срушено и не само то, већ граде Меморијални комплекс по пројекту уваженог Београдског архитекте Спасоја Крунића , који је оставио бисер архитектуре Спомен дом на Равној Гори...

Тај простор биће место ходоћашћа за народ Трстеничког краја, а сваке године безбројним туристима и гостима Врњачке Бање , како домаћим , тако и страним, место обиласка и одавања почасти Дражи и његовој целокупној  ЈВУО.

Аутор: Берислав Станојловић - Мајор

                                                                                                                                       

Престолонаследник Александар посетио Смољинац и подржао борбу против „беле куге“ у Србији -Crown Prince Alexander visits Smoljinac extends support to fight declining birth rate in Serbia

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар посетио је данас Смољинац поред Пожаревца и изразио своју најискренију подршку активностима у борби против „беле куге“ у Србији. Поред Његовог Краљевског Височанства, присутнима су се обратили и Његово Преосвештенство Владика браничевски Г. Игњатије,  наш чувени глумац Милорад Мандић Манда и телевизијски редитељ и глумац Радош Бајић.

У свом обраћању, Њ.К.В. Престолонаследник Александар је истакао: „Бела куга прети Србији, јер се млади боје да заснују породицу и рађају децу због неизвесне будућности. Хоћу да са овог питомог и лепог места подсетим да су деца наше највеће благо, а да је богата и срећна породица наша једина гаранција да ћемо наставити да живимо и успешно се развијамо као народ и као држава у будућности.“

Crown Prince Alexander visits Smoljinac extends support to fight declining birth rate in Serbia

His Royal Highness Crown Prince Alexander visited Smoljinac near Pozarevac today and extended his strong support towards to fight the declining birth rate in Serbia. Besides His Royal Highness, His Grace Bishop Ignjatije of Branicevo, famous Serbian actor Milorad Mandic and actor and TV director Rados Bajic also addressed the gathering.

In his address, HRH Crown Prince Alexander emphasized: “The falling birth rate poses a great danger for Serbia, because young people are afraid to start families and have children due to the uncertain future. I would like to remind all of us from this beautiful place that children are our greatest fortune, and that rich and happy families could be the only assurance of successful and prosperous development of our state and our nation in the future”.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

________________________________________________________________________________________________________________________________

Краљевина Србија Велико Градиште

Престолонаследник у Смољинцу

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар посетио је данас Смољинац поред Пожаревца где је у оквиру "Смољиначких дана" одржана манифестација "Дан борбе против беле куге" .Престолонаследник је изразио своју најискренију подршку активностима у борби против „беле куге“ у Србији. Поред Његовог Краљевског Височанства, присутнима су се обратили и Његово Преосвештенство Владика браничевски Г. Игњатије, наш чувени глумац Милорад Мандић Манда и телевизијски редитељ и глумац Радош Бајић. Као и увек уз свог Краља били су и представници Удружења Краљевина Србија. Имате прилику да видите фоторепортажу коју је направио фотограф нашег Општинског Одбора.