Краљевски пар приредио вечеру у част новоакредитованих страних амбасадора у Србији - Royal couple hosted dinner in honour of newly accredited ambassadors to Serbia

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина приредили су вечерас вечеру на Краљевском двору у част новоакредитованих страних амбасадора у Србији.

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина су пожели топлу добродошлицу гостима у своју земљу и приближили им културу и традицију свог народа. Новоакредитовани страни амбасадори су уживали у традиционалним српским играма фолклорног ансамбла ’Градимир’, а након вечере упознали су се са историјом српског Краљевског двора чији ентеријер чува и негује велики део српске историје и традиције.

Међу новоакредитованим амбасадорима налазе се Њ.Е. г-дин Гордан Маркотић, амбасадор Републике Хрватске, Њ.Е. г-дин Михаел Борг-Хансен, амбасадор Краљевине Данске, Њ.Е. г-ђа Мена Марус Бакум, амбасадорка Арапске Републике Египта, Њ.Е. г-ђа Нариндер Чаухан, амбасадорка Индије, Њ.Е. г-дин Фахим Пур, амбасадор Исламске Републике Иран, Њ.Е. г-дин Туфик С. Жабер, амбасадор Либана.

Royal couple hosted dinner in honour of newly accredited ambassadors to Serbia

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine hosted a dinner at the Royal Palace in honour of the newly accredited ambassadors to Serbia.

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine warmly welcomed their guests to their country and present them the culture and traditions of Serbian people. The newly accredited ambassadors enjoyed the traditional Serbian folk ensemble “Gradimir”, and after dinner were introduced to the history of the Serbian Royal Palace whose interior keeps and cherishes a large part of Serbian history and tradition.

Among the newly accredited ambassadors are HE Mr Gordan Markotić Ambassador of the Republic of Croatia, HE Mr Michael Borg – Hansen Ambassador of the Kingdom of Denmark  H.E. Mrs Menha Mahrous Bakhoum Ambassador of the Arab Republic of Egypt, HE Ms Narinder Chauhan Ambassador of the Republic of India, H.E. Mr Majid Fahim Pour Ambassador the Islamic Republic of Iran and H.E. Mr Toufic S. Jaber Ambassador of the State of Lebanon.

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Обележено 79 година од убиства Њ.В. Краља Александра I од Југославије - 79th Anniversary of assassination of HM King Alexander I of Yugoslavia

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II И Принцеза Катарина у пратњи г-дина Владана Живуловића, члана Крунског Савета, присуствовали су данас обележавању 79. године од убиства Њ.В. Краља Александра I од Југославије у краљевском маузолеју  Цркве Светог Ђорђа на Опленцу. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, Његово Високопреосвештенство Митрополит аркадијски Г. Василије и Његово Преосвештенство Епископ сафитски Г. Димитрије из Антиохијске Патријаршије служили су Свету Архијерејску Литургију.

По завршетку Литургије венце на Краљев гроб положили су Њихова Краљевска Височанства, представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Војске Србије, општине Топола, Задужбине Краља Петра I, многобројних удружења и грађана који су се окупили да одају пошту вољеном Краљу.

Њ.В. Краљ Александар I од Југославије је мучки убијен током државне посете Француској, у Марсељу, 9. октобра 1934. године. Са њим је страдао и француски министар иностраних послова г-дин Луј Барту. Њ.К.В. Престолонаследник Александар II је унук Њ.В. Краља Александра I од Југославије Ујединитеља.

Њ.В. Александар I, југословенски Краљ, други син Краља Петра I и Кнегиње Зорке, рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Александар II. Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Петрограду, а потом у Београду. Након смрти Краља Петра I, он ступа на престо Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Овим чином остварени су идеали о уједињењу јужних Словена, за које су се залагали његов отац и деда. После смрти Краља Петра И 16. августа 1921, Регент Александар је постао Краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1922. године оженио се принцезом Маријом од Румуније. У том браку рођена су три сина – Петар, Томислав и Андреј.

Током државне сахране 26. маја 2013. године, у Краљевском маузолеју на Опленцу сахрањени су и Њ.В. Краљ Петар II, Њ.В. Краљица Александра, Њ.В. Краљица Марија и Њ.К.В. Краљевић Андреј поред Њ.В. Краља Александра I и Њ.В. Краља Петра I.

79th Anniversary of assassination of HM King Alexander I of Yugoslavia

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine, accompanied by Mr. Vladan Zivulovic, member of the Crown Council, attended today marking of 79th anniversary of assassination of HM King Alexander I of Yugoslavia at the Royal Mausoleum in St. George Church in Oplenac. His Grace Bishop Jovan of Sumadija officiated the Holy Liturgy and the Requiem together with His Eminence Metropolitan Basil of Arcadia and His Grace Bishop Demetrios of Safita of Patriarchate of Antioch.

After the church service, wreaths were laid on King’s tomb by Their Royal Highnesses, representatives of the Ministry of Labour, Employment and Social Policy, Army of Serbia, Municipality of Topola, HM King Peter I Foundation, numerous associations and citizens who have gathered to pay their respect to the beloved King.  

HM King Alexander I of Yugoslavia was treacherously assassinated during the official state visit to France on 9 October 1934 in Marseille, along with the French Foreign Minister Monsieur Louis Barthou. HRH Crown Prince Alexander II is a grandson of HM King Alexander I the Unifier.

HM King Alexander I of Yugoslavia was the second son of HM King Peter I and Princess Zorka, who was born in Cetinje Montenegro 16 December 1888. His Godfather was the Russian Tsar Alexander II. Young Prince Alexander spent his childhood in Montenegro and was educated in Geneva Switzerland. He continued his schooling at the Military School in St. Petersburg Russia and then in Belgrade. After the death of HM King Peter I he ascended the throne of the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes.

This act completed the dream of his father and grandfather - to unify Southern Slavs in one nation. When King Peter I died on 16 August 1921, the Regent HRH Crown Prince Alexander became the King of the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes. In 1922, he married HRH Princess Maria of Romania. They had three sons - Crown Prince Peter, Prince Tomislav and Prince Andrej.

After the State funeral held on 26 May 2013, HM King Peter II, HM Queen Alexandra, HM Queen Maria and HRH Prince Andrej are buried at their final resting place beside HM King Alexander I and HM King Peter I at the Royal Mausoleum in Oplenac

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

09.10.1934 извршен атентат на краља Александра I Карађорђевића у Марсеју

У јесен 1934. године Карађорђев праунук, краљ Југославије, Александар I Карађорђевић, имао је пуних 46 година и 20 година владарског стажа (од 1914. као престолонаследник, од 1918. као регент и од 1921. године као краљ.

Као престолонаследник и врховни командант Српске војске у Првом свjетском рату стекао је углед доброг ратника и надареног војсковође. Као побjедник у рату суочио се у миру са тешко премостивим проблемима. Новостворена државна заједница из 1918. године (до 1929. године Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, после Краљевина Југославија), била је земља великих разлика и супротности – националних, вjерских, политичких, економских, класних и културних, што је била последица вишевjековних историјских околности, прије свега посебности развоја, али и утицаја страних фактора.

Чврсто опредељен за очување јединствене државе, Александар је имао много противника, па је због политичког безизлаза, из кога грађанске странке нијесу имале решење, у периоду од 1929. до 1931. спроводио диктатуру.

Атентат у Марсељу на краља Александра I Карађорђевића се одиграо у уторак, 9. октобра 1934. године, приликом његове званичне посете Француској, у Марсељу испред Палате Бурзе, у 16 часова и 20 минута.

Атентатор, Владо Черноземски, припадник Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), пуцао је у краља Александра са четири метка, а једним је лакше ранио француског министра иностраних послова, Луја Бартуа, који је услед неадекватне медицинске помоћи искрварио и умро.

Око атентата су сарађивали усташе и ВМРО, који нијесу жељели да Хрвати и Македонци (који су сматрани Бугарима живе у краљевини Југославији него у независним државама, Македонији и Хрватској.

У сам чин атентата су биле умјешане и поједине стране силе, у првом реду Мусолинијева Италија, која је имала територијалне претензије ка Југославији, односно њеној јадранској обали.

Неуспјели атентати на краља Алесандра Карађорђевића

Убиству Александра I Карађорђевића је претходило неколико неуспјелих атентата.

1916. године у Солуну је покушан атентат на регента Александра I Карађорђевића, због чега је Драгутин Димитријевић Апис осуђен и погубљен.

Након усвајања Видовданског устава 1921. године, комунисти су организовали неуспешан атентат на краља Александра I Карађорђевића.

17. децембра 1933. године Петар Ореб и Иван Херничић, припадници усташког покрета, покушавају да убију краља Александра приликом његове посјете Загребу, што је успјешно спријечила југословенска полиција, ухапсивши атентаторе.

Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16 часова и 20 минута, један човјек искочио је из гомиле, носећи у десној руци букет цвијећа. На француском је викнуо:„Живео краљ!“.

Изненада је скочио са десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвијећа и из пиштоља испалио више хитаца у правцу краља.

Пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, са коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалили неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.

Краљ Александар сахрањен је 18. октобра на Опленцу у задужбини његовог оца Петра I Карађорђевића.

Извор: http://www.in4s.net/

Коментар: Никола Зец

Upozorenje Spalajkovića Upravnik dvora pukovnik Pavlović, koji je bio na iskrcavanju pored Kralja, zgranuo se: „Kakav je to bio haos, prava gungula!“ Kralj je jedva prišao Partu, francuskom ministru spoljnih poslova, koji ga je prvi pozdravio dobrodošlicom. Jedva se mogao čuti od orkestra koji je intonirao himne. Aleksandar mu je veoma kratko odgovorio, s osmehom, bled. Kralj je trebalo da se pozdravi i sa delegacijom francuskih boraca sa Solunskog fronta, ali se uz njega našao poslanik u Parizu Miroslav Spalajković koji mu je usplahiren rekao: „Veličanstvo, Veličanstvo… treba promeniti maršutu…“ Spalajković je širio ruke, molio Kralja da mimo utvrđenog protokola krenu desno, a ne levo gde su ga očekivali atentatori. Aleksandar je i njemu rekao ono što je govorio na „Dubrovniku“: „Program se mora izvršiti“. Čak ga je odgurnuo rukom da bi prišao nekoj od delegacija koje su se probijale prema njemu. Maršal dvora general Dimitrijević je povisio glas i, mada se govorilo isključivo francuski, na našem jeziku rekao: „Vaše veličanstvo, ovuda, po protokolu, ovuda…“ Opis iskrcavanja završavamo rečima akademika Volkova: „To je bila prva zvanična poseta kralja Aleksandra Francuskoj pa su obe strane htele da to bude što svečanije.“ I ovaj Volkovljev navod je netačan. Kako su to obe strane želele da doček bude što svečaniji kod jednog suverena, vladaoca-kralja najveće države na Balkanskom poluostrvu, dočekuje jedan od 23 francuska 46 ministra. Gde su predsednici: Republike, Vlade, Parlamenta, Senata, Vrhovnog vojnog saveta? Inače, kad je Francuzima na to stavljena primedba odgovorili su da je ovo što se dešava u Marseju samo „susret“, a ne i doček, koji će biti u Parizu, a po diplomatskom protokolu „susret“ se ne pravi kad gost stupa na tle domaćina, nego kad se sretnu na neutralnom terenu.

Marsejski atenatat na kralja Aleksandra Karađorđevića

Велика хуманитарна журка Удружења Краљевина Србија, Клуб Молокини Београд, 08.10.2013.

У уторак, 08. октобра у клубу Молокини  одржана је велика хуманитарна журка у организацији , Удружења Краљевина Србија и Фондација „Срце за децу“ за седмочлану породицу Стојменовић из околине Врања.

Гости вечери су били : Немања Стевановић, Милан Топаловић, Марко Булат, Филип Митровић, Немања Анђеловић, Ивана Костић, Дарија, Игор Икс