Академик Душан Ковачевић: Уплашио сам се схвативши да смо сви заједно у рукама једног човека – Косово је окупирано

Академик Душан Ковачевић: Уплашио сам се схвативши да смо сви заједно у рукама једног човека – Косово је окупирано

Највећи живи драмски писац у нас Срба, свакако је Душан Ковачевић. Као српски гласноговорник, већ деценијама кроз: Маратонце, Балканског шпијуна, Ко то тамо пева, Сабирног центра, Професионалце… Освешћује нас, засмејава и наводи да се замислимо над својим српским кодом. Као окорели Шапчанин монархиста, навукао је велике бесове на себе, не само за време титоизма, већ и за време Милошевића. Само зато што је дочекао престолонаследника Александра Карађорђевића, Милошевић му је уручио позив за рат. Иако, сам никада није обукао униформу, већ седео у подруму и викао „јуриш“! Својевремено је имао великих непријатности са војвођанским аутономашима због своје драме „Свети Георгије убива аждаху“. Једно време провео је у Португалу као амбасадор, али схвативши да нема времена за писање, које је његов начин живота, вратио се у српску престоницу. Управник је Звездара театра.

7. 11. 2014. Разговор за ТАБЛОИД урадила Нада Андрејевић-Келери

Иако је цетири деценије у свету писања, Душан Ковачевић је написао је 16 – 17 драма. Писац његовог калибра, могао је да напише и педесетак, али Душан не ставља на папир било шта. Његово писање је споро, али квалитетно. Пише искључиво оно што мисли да је у том времену битно. Зато су његове представе дуговечне, а филмови постају култ српског народа…Тајна је, открива ми, у томе што се веома дуго одлучује шта ће да пише. А, ликове које исписује, глумци прихватају као апсолутно живе људе. Као човека који је одрастао на косовском миту, проблем Косова га и те како дотиче!

- Песме које сам читао у раном детињству су ме обележиле за цео живот. Брине ме пре свега тај окупацијски однос према Србима на Косову. Све те наше задужбине, цркве, манастири, светиње, чувају наоружани страни војници и плаћеници. Међутим трагедија је да људи на Косову живе у логору. Гледао сам на ТВ интервју са младим људима са Косова који причају да живе у логору. Једна девојка је причала да је била у Београду и да је цео дан шетала по Кнез Михајловој улици. То осећање да има своју територију након логора је најстрашније. Косово је велика несрећа и стално потенцијална опасност, не само за Србију него за Европу. Ако неко буде желео да стабилизује Европу, преко ноћи то може да уради. То је стално жариште. Питање је секунде кад може да се упали и да се цео регион поново претвори у рат.

*Шта се заправо од 1912. године ту променило? Да ли ће Срби опет бити граничари између Европе и Турске?

- Од 1912. године та линија Прешево се зове српско – турска граница. То је та иста линија и котлина, и данас је то српско – турска, српско – албанска, српско – европска, српско – америчка, српско – светска… не знам како се већ више зове и ко све обезбеђује и чува ту границу. То је редак пример у новијој историји отимања једног дела земље. И зато је та прича да је запад учествовао и организовао 5. октобар делимично тачна, а у суштини није. Њима је рат с Милошевићем био потребан. Да су хтели да га скину, они су то могли да ураде 1995 – 96… међутим, њима је био потребан рат да би ушли на Косово. Да је неко други био на челу државе, можда би пристао на неку другу варијанту и можда не би дошло до директног – оружаног сукоба али пошто су нашли човека који ће сигурно прихватити рат, то су искористили. Ем су нас частили са рушењем и убијањем, ем су ушли на Косово. Та прича о 90-им годинама кристалише се. Бивају све јасније коцкице тог великог и недефинисаног мозаика.

* Будући статус Космета је тренутно горућа тема у Србији…

- Косовски проблем се не може решити незадовољством ни једних ни других. То двоструко незадовољство ће бити решено тренутним компромисом који ће потрајати пар година… Док једног дана не установе да су сви ови простори део Европе што значи да неће бити граница. Да ли је то могуће на Балкану, јер данас се расправља о постављању граница које ће бити избрисане!? Онда је цела та прича апсурдна. Или ће бити граница, и то дубоко утемељених по националним и верским поделама. Зваће се, као 1912. године, српско-турска граница, која је заправо служила да се исламски свет не прелива према Европи. Срби ће опет бити граничари, или ће се границе отворити и бити ЕУ. Ту нема трећег решења, и нема трећег излаза, нити они размишљају о некој трећој варијанти. Значи, или ћемо бити Европа, или ће Срби бити граничари.

* Европа диктира своје услове у свим областима. Хоћемо ли ишта имати своје, ако уђемо у ЕУ?

- Националне институције морају да се сачувају. Ако се све испродаје, не видим шта је битно, важно и лепо у целој тој причи. Јер, тада ћемо сви чекати у реду за Мек Доналдс, носити иста одела, јести исту храну, слушати исту музику и гледати исте филмове – мање-више лоше. Особеност једног народа је драгоцена, јер те различитости су лепе. Наравно, особеност педантно и врло лукаво чувају озбиљни народи. Покушајте Енглезе да убедите да је нека заједница битнија од Енглеске. Знате када ћете их у то убедити? Никада! О томе неће уопште да причају.

* Остаћемо без кајмака, без шљивовице…

- Нећемо, јер наша храна је најквалитетнија у Европи. То знају људи. То није никаква тајна, зато што се све још увек ради ручно и није пластично.

* Као писац драме „Свети Георгије убива аждаху“, због чега кажете да је њено „ново рађање“ на филмском платну, животно и аутентично!?

- У њој се заправо поставља питање: где поциње и престаје уметност и где се позориште и филм приближавају животу. Неке реченице из текста као да су писане јуче, јер то што се десило 1914. заправо јесте било јуче. Те административне границе су исте као што су биле 1914. и поставља се питање ко је добио и изгубио два светска рата. Данас није јасно ко је победник, ко је био на чијој страни? Нажалост, код нас се историја врло често понавља. Ако се осврнемо на 20. век, имамо катастрофалну чињеницу: прошли смо кроз балканске и два светска рата и, као шлаг на ту страшну причу, задесило нас је бомбардовање. Врло мало људи на планети има „срећу“ да то доживи. Кад све то покушате себи да објасните, ни сами не верујете да је то могуће. Да један мали народ на једном малом простору прође кроз пакао 20. века и да је још жив? Последице тога само су споља видљиве, а оно што је унутра тек ћемо видети.

* Ако се не варам, на новосадској премијери „Светог Георгија“ сте остали без карата, а имали сте и пратњу?

- Када је овај комад игран у Новом Саду, на власти је била једна гарнитура политичара због које се касније десила она „јогурт револуција“. Аутономаши су уочи премијере забранили да се на униформама носе еполете! Сећам се да смо на премијеру кренули Борислав Михајловић Михиз, Бора Пекић и ја. Карте за нас нису биле резервисане, јер су чули да ће доћи Добрица Ћосић. Обезбеђење нас је пратило од уласка у град и испратило нас је из Новог Сада, што је за поштовање, јер човек може да залута.

* Жарко Лаушевић, законски јесте ослободен кривице, али крвна освета у Црној Гори јача је од сваког државног закона. Колико је Жарку заиста загарантована безбедност!?

- Жарко Лаушевиц је радио у Звездари и његова лична драма и трагедија, као и тих људи који су остали без својих ближњих је права античка трагедија. То је толико страшна прича, да ја о њој размишљам са толико стрепње. То је питање на које немам одговор. Та трагедија заправо не може да се исправи. Ту постоје закони и правила да ли Жарко може да се врати или не може, то је његова лична одлука.

* Када би Вас Жарко питао да се врати у Звездара театар, шта бисте му одговорили?

- Рекао бих му – мораш сам да одлучиш! Не може нико да у његово име одлучи и каже било би добро да урадиш то и то. Он то врло добро зна, јер је изузетно интелигентан човек. Та једна ноћ била је страшна ноћ погрешног сусрета и судбинске грешке. Та ноћ, на том месту – је неисправљива. Заувек ће Жарко остати на робији, без обзира где био. Он ће робијати, било да је у затвору, било да је на слободи. Људи којима су убијени најближи, волели би да он буде заувек затворен, а његов осећај да више не може да се бави својим послом, да шета и ради на грађевини, да живи као улични пас кога може сваког тренутка неко да прогони или да га оптужи је нешто што неће моћи да одболује. Та његова драма заправо нема краја.

* Поред државних закона, постоје и обичајни закони који су јачи од сваког закона, зар не?

- Постоје народи у којима је кум јачи и битнији од сваког закона. Ако имате кума који је негде у врху власти – Бог на небу, кум на земљи! Док се не посвађате са кумом па не убијете један другог. Али, то су стварно таква правила. Донесите неки закон у Црној Гори, на Сицилији, у етичким центрима Шпаније… Правила понашања једне заједнице кодирана су хиљадама година. Када је донет закон против мафије на Сицилији и када је несретни судија кренуо да коначно реши тај проблем, они су дигли два километра ауто-пута у ваздух заједно са њим и комплетном владом. Не можете законом да промените обичајно право. Не можете ни дан данас да решите проблем крвне освете.

* Ако се не варам, након сусрета са Милошевићем, били сте веома уплашени… На основу чега сте знали да ће нас тај човек увести у рат?

- После тог сусрета 1988. године са Милошевићем, био сам страшно уплашен. Сусрет је инициран од стране Савеза драмских уметника. Ишао сам због бедних пензија и због болести Мије Алексића који је сећам се сваког месеца морао да обезбеди преко хиљаду марака за лекове а његова пензија је била 50 марака. Све је измакло контроли и једноставно смо хтели да покушамо да то решимо или да дигнемо руке. Тај сусрет је био инициран у данашњој згради председништва. Уплашио сам се чињенице да смо са Милошевићем причали појединачно – свако понаособ. Нас десетак је излагало проблеме из разних области културе. После једно два сата нашег излагања Милошевић се сваком од нас обраћао по имену.

Шокирале су ме две ствари – прво, да ништа није бележио и да је свакоме понаособ знао име. Ако је у Хрватској 17 – 18 одсто порез на књиге, и уопште на ту област културе, рекао је да ће тај износ бити повећан неколико пута, рекао је да ће се тада горући проблеми са мањинама у Македонији решити за недељу дана. Причао је у име државе. Да је рекао – ја ћу све ово што сам чуо изнети у парламенту или констатовати са стручњацима: правницима, председништвом… Не, он је сам одлучивао и што је најзанимљивије после недељу дана се све то средило. Ја сам имао осећај да смо после Броза који је све сам одлуцивао, добили другог Броза.

Уз оне своје две, Тито је имао још неколико пудлица које су изигравале неке потпредседнике и председнике владе и неке генерале који су му цистили цизме. Али, да ли је неко могао да помисли да је у бившој Југославији нешто могло да се одлуци без њега. Да ли је нека битна ствар могла да се уцини, а да он то није знао? Да ли је неко смео на своју руку да уцини велики потез, а да није добио зелено светло од Тита. Наравно, то би му било прво и последње. Уплашио сам се схвативши да смо сви заједно у рукама једног човека.

* За време Милошевића, били сте принуђени да напустите земљу, јер Вам је живот био у питању, такорећи глава у торби. Због чега?

- Није то било питање страха, већ питање мог огорчења, стида, поноса и части. Не може неко да ми због дочека престолонаследника Александра Карађорђевића, после седам дана уручи позив за рат. По свим законима српске војске трећи позив је за рат. Добио сам војни распоред да идем на фронт, само зато што сам сачекао човека који је чукун унук људи у које се ми кунемо као стуб српства Карађорђевића. То је био мој највећи грех!

У истом тренутку док ми то уручују, син тог ко командује целом том причом се богати на гајбама пива и на рату. А, тај који командује није обукао ни једном униформу. И када је било бомбардовање сакривао се у Титовим бункерима у Добановцима и викао јуриш! Ко што је Тито за време Информбироа седео на Брионима надомак упаљене енглеске подморнице која је у случају да нападну Југославију 1948. била спремна да отплови ка Италији. Та храброст се понављала исто са овим нашим храбрим Милошевићем који је викао јуриш из подрума у Добановцима.

* Верујете ли да је Милошевић мртав. Бата Живојиновић каже да Милошевића нико није видео мртвог. Отпораши су у Пожаревцу пробијали ковчег коцем, а тела није било…

- Те приче ме подсећају на Тита. Да ли је Тито мртав и да ли је сахрањен? Милошевић је наравно преминуо! Постоје медицински извештаји. Ја сам разговарао са Милошевићевим лекаром пошто сам и сам имао неке проблеме са притиском, отишао сам на детаљан преглед. Тај човек је био Милошевићев лекар по задужењу, иначе врстан кардио-хирург. На снимку срца који се ради због тог прегледа установљено ми је да једна комора има задебљане један центиметар, а нормално је да има два-три милиметра. А, онда ми је рекао да то није тако страшно с обзиром на године, али знаш каже Милошевић је имао задебљање четири центиметра. То срце није радило. „У извештају који сам слао у Хаг, написао сам да он не може да издржи, јер то срце је потпуно нееластично, крв не може да се пумпа како треба. Да мора редовно да узима терапије које су врло тешке“. А, онда је Милошевић, по свом принципу инаћења, једно време одбијао да узима лекове. Тај човек ми је тад – годину дана уочи Милошевићеве смрти рекао, да људи који имају та обољења, пошто је то немогуће оперисати, никад не могу да преживе дуже од три-четири године у идеалним условима. Њега су одвели са свим налазима тешке болести.

* Поготову што је волео виски, а лекове избегавао…

- А, затим лекар је рекао и то – када се узимају лекови, алкохол је апсолутно забрањен. Јер, изазивају контра-ефекат. Тако да ме та прича подсећа на ту мистичну причу за леп филм и литературу.

* У коликој мери је по Вама хашки трибунал праведна институција, ако фокусирамо случај Војислава Шешеља?

- Ја сам гледао скоро све преносе о Шешељу и то ме се изузетно тиче. Интересује ме суђење целом том рату, не само Србима. Врло лако се може уочити да они не знају шта ће да раде са Војиславом Шешељом. Не могу да га осуде, јер након толиких година проведених тамо, они немају ни један доказ о тој тзв. командној одговорности. Покушавају на основу 5. 000 сати видео материјала да установе где би могли да пронађу некакав део. Заправо га, изузев за вербални деликт, не могу осудити по другој основи. Шешељ је једини затвореник који је толике године у истражном затвору.

* Хашки трибунал даје себи за право да не обештећује никога ко је робијао невин… Дакле, Шешељ чамује у Хагу годинама, а за то неће бити обештећен…

- Сва Шешељева судења сам гледао помно, јер невероватна количина података је у том човеку. Непојмљиво је да један човек може у својој меморији да држи толико чињеница, места, имена људи све три стране. Када се помене једно место, он зна ко је био председник општине, ко је био у цивилној одбрани…

Његово познавање прилика током 20 година, он се враћа на периоде седамдесетих и осамдесетих година је равно једном компјутеру са подацима који су фрапантни за меморију компјутера. Гледао сам неколико пута судију који се смејао и уживао у његовом образложењу, а онда с времена на време Шешељ у том свом силном дрибловању, да аутогол. Занесе се и онда прича приче које директно иду у корист сопствене штете. Мислим да је прича са њим заправо прича о нама. То је страшна прича, која ме интересује као човека који живи у овој земљи а који је имао врло штуре информације о томе шта се догађало, који је врло често имао погрешне информације, јер свака страна је давала оно што је волела да чује и види. У његовом излагању се отвара цела та књига на најстрашнији начин. Њега неко може да воли, да га не воли, али 90 одсто тога што је рекао, биће забележено и остаће као подаци о збивањима на простору неколико бивших Југославија.

* Врло интересантан је Ваш први сусрет са Војиславом Шешељом у Клубу књижевника?

- Ја сам га срео два пута у животу. Једном када се вратио из Босне после робијања и тада нас је упознао Михиз кога је Шешељ поштовао, али и Михиз њега, јер је био први и прави политички осуђеник оног окрутног времена. Био је висок као што је и данас и изузетно мршав. Човек који је носио своје књиге које у то доба није хтео нико да штампа. У Клубу књижевника смо седели и свако од нас је купио Војине књиге да види шта је то што је, што би рекли браћа Руси самоиздато. У то време се литература уносила из Русије и из земаља СССР – а илегалним путевима. Ја сам пренео у то време неколико књига одавде у Чешку. Носио сам их људима који су после били у врху власти. Мислим да ће све године његовог излагања у Хагу бити драгоцене за историчаре. За све оне који ће желети да педантно запишу шта се све збивало и какав је то рат био.

Косово је велика несрећа и стално потенцијална опасност, не само за Србију него за Европу. Питање је секунде кад може да се упали и да се цео регион поново претвори у рат

Извор: http://magazin-tabloid.com/

"Možda sam problem za vladu" Princ Aleksandar Karađorđević o razlozima za neučestvovanje u obeležavanju 100. godišnjice Velikog rata u Srbiji i odnosima sa vlašću

Razočaran sam nedostatkom poštovanja za moje pretke, ne šalju mi ni pozivnice Postoje strašna kršenja ljudskih prava moje porodice i mene, koja treba rešiti To što smo dobili spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom pre nego što su spomenike dobili vladari naše krvi je vrlo interesantno, ali i tužno
Autor: R. D.

Ova godina bila je veoma važna zbog naše istorije, ali sam konstatovao da u Srbiji nije bilo mnogo prilika da se vidi šta su moji preci - kraljevi Petar Prvi Oslobodilac i Aleksandar Prvi Ujedinitelj radili pre 100 godina, iako su veoma važni ljudi za našu istoriju. Moj deda je bio vrhovni komandant srpske vojske. Ni na izložbi „Srbija 1914“ u Istorijskom muzeju nisam video njegovo ime. Razočaran sam zbog tog nedostatka priznanja. Skoro svaki član Karađorđeve dinastije lično je učestvovao u Velikom ratu i svaki od potomaka vrhovnog vožda je deo ikonostasa našeg nacionalnog bića i naše istorijske svesti - ističe princ Aleksandar Karađorđević. U razgovoru za Danas on govori o obeležavanju 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata u Srbiji, odnosima sa aktuelnom vlašću, položaju i prilikama u Kraljevskom domu, čiji je starešina.

Da li je Srbija na pravi i dostojan način obeležila balkanske ratove i početak Prvog svetskog rata, koji je zvanično počeo austrougarskim bombardovanjem Beograda?

- Moglo je više da se uradi, ideje su postojale duže vremena, ali su se po pravilu ostvarivale u poslednjem trenutku. Bilo je delova istorije koji su nedostajali, a nedostajalo je i više medijske pokrivenosti i priznanja za ono o čemu govorite. Nažalost, mnogim ljudima nije u interesu da zna naša prava istorija, drže se njene pročišćene verzije.

 Zbog čega niste bili viđeni na svečanostima kojima je u Srbiji obeležena 100. godišnjica početka Velikog rata i čuvenih bitaka?

- Nisam dobio poziv. Čak ni za obeležavanje bitke na Ceru, što je tužno, zato što mnogi naši ljudi poštuju ono što je moj deda uradio. Nisam mogao da položim venac. Žalio sam se vlastima, ali nije bilo efekta. Drugi slučaj bilo je obeležavanje 80 godina od atentata na kralja Aleksandra u Marseju. Francuzi su bili vrlo korektni. Kad su konstatovali da nisam u delegaciji Srbije, organizovali su naš dolazak, na aerodromu nas je dočekao predstavnik francuske vlade. Francuska vlada je socijalistička, ali ima veliko poštovanje prema mojoj porodici.

Šta kažete za predloge gradskih zvaničnika da se u Beogradu podignu spomenici kraljevima Petru Prvom i Aleksandru. Da li su Vas konsultovali u vezi sa tim?

- Čuo sam to prošle nedelje iz Skupštine grada. Ja u potpunosti podržavam i podstičem podizanje spomenika kralju Petru Prvom i kralju Aleksandru. Krajnje je vreme. U Parizu postoji spektakularan spomenik dvojici kraljeva, bio bih oduševljen i veoma ponosan ako bi takav veličanstven spomenik postojao na nekoj lepoj lokaciji u Beogradu. Mislim da ne treba da budu na kraju sveta. To što smo dobili spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom pre nego što su spomenike dobili vladari naše krvi je vrlo interesantno, ali i tužno. Mislim da bi svoje ulice u Beogradu uskoro trebalo da dobiju i moj deda i moj otac.

Zbog čega niste bili na osveštanju spomenika caru Nikolaju i kakve su Vaše veze i kontakti sa Rusijom?

- Lep spomenik. Ne sećam se da sam bio pozvan, a u svakom slučaju to je bilo u poslednjem trenutku i imao sam znatno ranije prihvaćene obaveze u inostranstvu. Imam dobre veze sa Rusijom i uvek ću se sećati fenomenalnog i nezaboravnog ručka na kom smo moja supruga i ja bili u Kremlju kao gosti predsednika Vladimira Putina, premijera Dmitrija Medvedeva, ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova i ruskog patrijarha.

Kako objašnjavate to što ocena ličnosti, državničke, vojne i spoljne politike kralja Aleksandra, ni posle 80 godina od ubistva u Marseju nije izašla iz klišea koji su o njemu, kako tvrde istoričari, stvorili „komunisti i politički protivnici“?

- Postoje pojedinci koji se još osećaju neprijatno kada je u pitanju naša necenzurisana istorija, ali sam siguran da će sa više otvorenosti i vremenom stvari postati jasnije i mnogo otvorenije. Želim da napomenem da kad sam došao da živim u Dvorskom kompleksu, zadržao sam sve simbole prošlosti, a postoje mnogi koji se odnose na našu komunističku prošlost. Samo diktatori čiste istoriju.

 Da li je takav odnos prema kralju Aleksandru, posebno u Srbiji, cena njegovog forsiranja jugoslovenske ideje?

- To je bio dogovor sa svima posle Versajskog sporazuma, a bilo je i pritisaka sa Zapada. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, potom Kraljevina Jugoslavija bila je rešenje za to vreme, bez kog bismo imali još jedan rat. Etnička mapa bivše Jugoslavije bila je kao „leopardova koža, koja je pokazivala izuzetnu raznolikost. Sada je ta mapa svuda, osim u Srbiji etnički vrlo čista, posebno u Hrvatskoj i Bosni. To što se dogodilo sa životima ljudi, njihovim domovima i imovinom, bilo je zaista šokantno. To je bilo potpuno ludilo. Kad smo došli pre 13 godina, imali smo više od 500.000 siromašnih izbeglica. Moramo da znamo šta se dogodilo u prošlosti, da ne bi ponavljali takve situacije u budućnosti. Naša obaveza je da poštujemo sve religije i svako etničko poreklo, što podržavaju i patrijarh, velikodostojnici drugih verskih zajednica, političari koji se zalažu za ljudska prava i dijalog. Sada stojimo pred vratima Evropske unije i pokazujemo da poštujemo sve, bez obzira na etničko poreklo ili veroispovest.

Profesor Oliver Antić je prilikom prenosa posmrtnih ostataka Vašeg oca rekao da „predsednik Nikolić priprema teren za monarhiju i da je sada neka vrsta „zamene za kralja“. Kako ocenjujete Nikolićev rad kao „kraljevske zamene“ i da li se Srbija i uopšte makla u pravcu obnove monarhije?

- Moj stav je da bi našoj zemlji ustavna parlamentarna monarhija dobro poslužila, za šta ima mnogo primera širom sveta. Naši političari bi imali jedan položaj manje oko koga bi se borili, a za koji se pokazalo da stvara političke sukobe. Ali, problem je što mnogi ne razumeju šta znači ustavna parlamentarna monarhija, zato što je bilo mnogo propagande protiv nje. Monarh nije član političke stranke, ne bavi se dnevnom politikom - on je simbol jedinstva, stabilnosti i kontinuiteta. Putujući po Srbiji video sam da ima mnogo interesovanja za monarhiju. Ljudi iz svih političkih stranaka su predusretljivi, topli. U nekim mestima gradonačelnici iz stranaka koje nisu monarhističke bili su nam najbolji domaćini. Ali, trebalo bi pitati predsednika Nikolića kakvi su njegovi stavovi. Ja mislim da je rešenje za dugoročnu vlast da bude premijer, kad njegov potencijalni drugi mandat predsednika istekne. Premijer može biti izabran više puta, ako pobeđuje na izborima. Kad sam Nikoliću, u šali, rekao za ovo rešenje, odgovorio je: „Interesantno.“

Da li Vam je na Zapadu ili Istoku bila predlagana obnova monarhije u Srbiji?

- Mnogi ljudi, pa i oni koji nisu monarhističkih ubeđenja, ustavnu parlamentarnu monarhiju vide kao dobro rešenje za Srbiju i napominju da će ona omogućiti novi, očajnički potreban pozitivan imidž za Srbiju. Nema zemlje koja je protiv, uključujući i Amerikance. Ali, to je stvar naše unutrašnje politike.

Da li političari u Vama i dalje vide konkurenta, mada Vi izbegavate svako izjašnjavanje o politici, čak i kada je reč o državnim i nacionalnim pitanjima?
Da li je to ćutanje kontraproduktivno za monarhističku stvar ili je posledica političkih odnosa u Srbiji?

- Moguće je da me vide kao konkurenciju, pa čak i da postoji zavist zbog mojih mnogobrojnih međunarodnih veza i prijatelja. Takođe, postoji dilema šta da urade sa mnom i mojom porodicom, jer do sada ništa nije rešeno - naša ljudska prava se krše, mi i dalje živimo u oduzetim nekretninama. To pitanje se beskrajno dugo rešava i za vlast predstavlja tešku situaciju koju mora da reši na pravi način.

U čemu je problem kada je reč o statusu Kraljevskog doma?

- Za rešavanje ovog pitanja postoje primeri u Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, koja je donela specijalni zakon. Mi smo sa Tadićevom i Dačićevom vladom razgovarali o novom zakonu sličnom crnogorskom. O tome je bilo reči i prošlog juna na sastanku sa ministrom pravosuđa. Plan je bio da se ide preko kancelarije predsednika vlade, ali je tu stalo. Mi ih podsećamo, ali oni kažu da čekamo, jer imaju puno posla - dolaze važni ljudi, dronovi...

Sa kojom ste vlašću od prvog dolaska u Srbiju 1991, posebno od definitivnog povratka 2001. godine, najlakše sarađivali?

- Sa Miloševićevim režimom nisam imao kontakte, samo sa DOS. Imao sam sreću što sam imao dobre odnose sa svakom vladom posle 2000. godine. Bilo je teških trenutaka i još ima mnogo toga da se reši, ide bolno sporo. Trenutno sam u pregovorima i nadam se da će nešto pozitivno proizaći iz njih. Dvorski kompleks je od istorijskog značaja, ima neprocenjiva umetnička dela, otvoren je za javnost. Pošto je i dalje konfiskovan, kao, uostalom, i sva druga imovina moje porodice, jedino pošteno bilo bi da se za održavanje i popravke brine država, sa odgovarajućim budžetom. Otvoreni smo za sve zahteve iz ministarstava i ambasada za gotovo svakodnevne posete. Ljudi vole da dolaze u obilaske Kraljevskog i Belog dvora, jer zaista uživaju u našem malom srpskom Versaju. Trudimo se da svim sredstvima održavamo kompleks u dobroj formi, ali to nije lako. Sadašnji premijer je ljubazan kad se sretnemo, ali možda vlada ne zna kako da reše našu situaciju. Mislim da nisu protiv porodice Karađorđević, ali da ne znaju kako da reše pitanje budžeta za održavanje Dvora i kako da čuvamo ovaj spomenik.

Da li je vlast profitirala od kraljevske sahrane na Oplencu prošle godine?

- Svi su profitirali - moja porodica i ljudi na vlast. To što je šef države omogućio da se vrate moj otac, pokojni kralj Petar - bio je znak poštovanja. Značajno je i to što su se „vratili“ i moja majka, baka i stric princ Andrej. To je okupilo celu porodicu, i sada svi oni počivaju mirno na Oplencu, kao što su želeli kralj Petar Prvi i kralj Aleksandar.

Da li je država ispunila sve svoje finansijske obaveze u tom pogledu?

- Upravo u petak prošle nedelje uplaćen je novac. Prethodno su bili izmireni računi u Londonu, grčka vlada je platila za moju majku, a sada je konačno plaćen prenos za mog oca i strica.

Kako ocenjujete odnose unutar Kraljevskog doma i da li ima „nezdravih“ ambicija među nekim njenim članovima?

- Imam dobre odnose sa većinom mojih rođaka, ali sam tužan zbog nekih pitanja. Svi članovi porodice su slobodni da dođu i mnogi su više puta boravili u oba dvora. Naravno, važno je da porodica bude ujedinjena i srećna.

Zbog čega jedino Vi od potomaka kraljice Marije niste podneli zahtev za njenu rehabilitaciju, koja je, kako se tvrdi, zakonski neophodna za vraćanje imovine Karađorđevićima, iako je samo knez Pavle bio osuđen i to pre rata zbog Trojnog pakta?

- Ja sam u punom procesu praćenja i čitanja svih beskrajnih vanrednih zahteva i birokratskih procedura. Postoje strašna kršenja ljudskih prava moje porodice i mene, koja treba rešiti. Ono što se dogodilo 1947. godine bilo je užasno, a još nije rešeno. Nedavno smo dobili pismo iz Komisije za restituciju, u kome kažu da je potrebna rehabilitacija za kraljeviće Tomislava, Andreja i za mene. Mislim da Komisija kupuje vreme.

Koliko je tačan utisak da kneginja Jelisaveta ima „povlašćen“ položaj kod aktuelne vlasti - najpre su u Srbiju vraćeni posmrtni ostaci njenog oca kneza Pavla, iako je „prenos“ krunisanih članova prve nasledne linije Kraljevskog doma bio izvestan, on je mimo protokola kralja Petra Prvog sahranjen u velikoj crkvi na Oplencu, a njoj je prvoj od Karađorđevića vraćena nekretnina na Dedinju?

- Ne znam za takve povlastice, već samo to da je slučaj princeze i njenog brata princa Aleksandra mnogo lakši i jednostavniji za rešavanje nego ostatka kraljevske porodice. Vrlo sam srećan što su se njen otac, majka i brat „vratili“ i što su sahranjeni na Oplencu. Dobro je i što su joj vila „Crnogorka“ i zemlja vraćeni. Mislim da ona nije problem za vladu, dok ja možda jesam, pa ne spavaju dobro.

Nisam odustao od svojih prava kralja

- Nikada nisam odustao od svojih prava, iako sam davne 1970, kada je moj otac kralj Petar preminuo, odlučio da ne koristim titulu kralja - ističe princ Aleksandar. Na pitanje da li i misli da je bila dobra odluka da se njegovi sinovi školuju i odrastaju van Srbije, odgovara da su prinčevi „Petar, Filip i Aleksandar često ovde i da su pomagali žrtvama strašnih poplava“.

Sef za Broza odmah otvorili

Da li je paradoks to što je imovinska rasprava koju su pokrenuli potomci Josipa Broza otvorila mogućnost da se uključe i Karađorđevići, potražujući svoju imovinu?

- Siguran sam da sva pitanja mogu biti rešena na vreme uz dobru volju. Ovo pitanje treba pažljivo ispitati i proceniti. Kada smo saznali za sef u Narodnoj banci, više puta sam zvanično tražio da se otvori, ali nisam dobio odgovor. Kad je to zatražio Joška Broz, odmah su otvorili sef. To je urađeno pre dve godine. Interesantno je da su unutra stvari članova porodice Karađorđević. Kada su u Švedskoj našli sef Romanovih, odlučeno je se ide na aukciju, kako da bi se izbegli sukobi i rasprave. Moja porodica je, na podsticaj supruga moje rođake princeze Lavinije Ostina Pričard-Levija, predložila Vladi Srbije da bi to i ovde bilo dobro rešenje, ali nisam dobio nikakav odgovor. Takvim rešenjem bi se sigurno izbegao sukob, kao što je izbegnut u slučaju sefa Romanovih.
Извор: Danas.rs
 

Прводецембарско уједињење

Народно веће у Загребу је 24. новембра 1918. године прогласило уједињење. Одлуци о уједињењу претходио је ултиматум далматинске владе од 16. новембра 1918., по којем је из Сплита имало да се прогласи непосредно уједињење са Србијом ако се у року од пет дана то не учини из Загреба. Делагација Народног већа, од тридесет чланова, стигла је у Београд ујутро 28. новембра 1918. За утврђивање начина како да се прогласи уједињење, образован је одбор од шесторице. У њега су ушли Анте Павелић, Светозар Прибићевић и Јосип Смодлака као представници народног већа, и Стојан Протић, Љубомир Јовановић и Момчило Нинчић, као представници Владе Краљевине Србије. У одбору шесторице одлучено је да се уједињење изврши тако што би делегација Народног већа упутила адресу регенту Александру Карађорђевићу, која би садржала закључак и напутке „упутства“ од 24. новембра. Двочански акт уједињења извршен је у 8 сати увече, 1. децембра 1918. године, у салону куће Крсмановића на Теразијама у којој је регент Александар привремено становао након ослобођења престонице. Чланови делегације Народног већа, стојећи у полукругу, чекали су долазак регента. Регент Александар се затим појавио у пратњи Протића, Јовановића, Нинчића и војводе Живојина Мишића. Потом је иступио Анте Павелић и прочитао адресу. Регент Александар је у одговору на Адресу изразио задовољство одлуком загребачког Народног већа од 24. новембра и прогласио уједињење. Регент Александар је одбио да за првог председника Владе постави Николу Пашића, већ је на то место указом поставио Стојана Протића. На листи министра прве Владе Краљевине СХС било је 9 Срба, 5 Хрвата, 3 Словенца и 1 муслиман. Влада под Протићевим председништвом носила је југословенско обележје. Крајем децембра Влада је нотификовала стварање нове Краљевине, а до средине 1919. године уследила су међународна признања.

ОДРЖАНА РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА КРАЉЕВИНА СРБИЈА У БЕЛОМ ДВОРУ - KINGDOM OF SERBIA ASSOCIATION’S ANNUAL ASSEMBLY HELD AT THE WHITE PALACE

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Редовна годишња скупштина Удружења Краљевина Србија, које се налази под патронатом Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра одржана је данас у Белом Двору. Изборној скупштини Удружења Краљевина Србија присуствовао је 81 делегат из 50 одбора широм Србије.

Свечани део скупштине отворио је дечији црквени хор „Острог“ из Нових Бановаца, а овом делу скупштине присуствовали су и уважени представници саветодавних тела круне г-дин Предраг Марковић, члан Крунског савета и г-дин Ђурђе Нинковић, члан Крунског кабинета. Они су се обратили делегатима говорећи им о важности постојања овог Удружења, смислу њиховог рада и залагања, као и о предностима монархистичког државног уређења у односу на републичко државно уређење.

Због обавеза ван земље Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар није присуствовао годишњој скупштини Удружења Краљевина Србија, али је делегатима прочитано његово писмо којим им је поручио: „Имам част да Вас поново поздравим у дому Краљевске породице поводом ваше годишње скупштине. Претходна година била је пуна изазова који су већим делом савладани, на чему Вам честитам. Желим да радите заједо, као тим, и будите узор и младим и старијим генерацијама у Србији, удружењима грађана и политичким организацијама. Да би сте то постигли морате да поштујете важеће законе, да радите транспарентно и јавно“ – поручио је Престолонаследник Алексасндар.

За председника Удружења Краљевина Србија изабран је г-дин Марио Мајсторовић, за потпредседника Удружења г-ђица Бранислава Драгутиновић, а за генералног секретара г-ђица Јелена Будимировић.

Удружење Краљевина Србија је основала група студената Београдског Универзитета 2008. године под именом Краљева омладина, као нестраначко, невладино и непрофитно удружење, под патронатом Њ.К.В. Престолонаследника Александра, са примарним циљем обнове монархије у Србији. Ова група младих људи, уверена да успостављање монархије може помоћи Србији, успела је да својим активностима подстакне како млађу тако и старију популацију грађана да им се придружи. Управо због жеље великог броја људи старијих од 26 година да се укључе у рад за обнову монархије, Краљева омладина од јануара 2010. наставља да делује као подмладак веће организације – Удружења Краљевина Србија. Од оснивања до данас, наше Удружење је постало највеће монархистичко удружење у Србији са сталним порастом броја чланова. Тренутно Удружење броји преко 10.500 чланова, махом млађих од 35 година, који су организовани у преко 50 одбора и повереништава широм Србије.

Према последњем истраживању јавног мњења из априла 2013. године, 39,7% грађана Србије подржава обнову уставне парламентарне монархије, што ову опцију чини водећом у нашем друштву, поготову ако се сетимо да се негативна кампања против Краљевске породице Карађорђевић и монархије као државног уређења води од 1946. године.

У остваривању својих циљева Удружење Краљевина Србија се користи ненасилним и демократским средствима, не прихватајући насилне, недемократске и тоталитарне методе. Искључиво позитивном кампањом, промотивним активностима и хуманитарним радом,Удружење промовише идеју уставне парламентарне монархије са династијом Карађорђевић на челу, као циљ коме тежи.

Уколико желите да се прикључите раду Удружења Краљевина Србија све информације можете добити путем интернет страница овог Удружења www.kraljevinasrbija.com

KINGDOM OF SERBIA ASSOCIATION’S ANNUAL ASSEMBLY HELD AT THE WHITE PALACE

The Annual Assembly of the Kingdom of Serbia Association, which is under patronage of His Royal Highness Crown Prince Alexander, was held at the White Palace today. The Electoral Assembly ofthe Kingdom of Serbia Association was attended by 81 delegates from 50 committees from all over Serbia.

The ceremonial part of the meeting was opened by the children’s choir “Ostrog” from Banovci, and this part of the meeting was attended by the distinguished Advisors of the Crown, Mr. Predrag Markovic, a member of the Crown Council and Mr. Djurdje Ninkovic, member of the Crown Cabinet. They addressed the delegates, telling them about the importance of this Association, the sense of their work and dedication,as well as about the benefits of constitutional parliamentary monarchy as a form of government.

Due to commitments abroad His Royal Highness Crown Prince Alexander did not attend the Kingdom of Serbia Association’s Assembly, but his letter was read to the delegates, and in it the Crown Prince said: “I have the honour to greet you again in the home of the Royal Family on the occasion of your Assembly. The previous year was full of challenges that were largely overcome, for which I congratulate you. I want you to work together, as a team, and be a role model to young and older generations in Serbia, citizens’ associations and political organizations. To do that you must comply with the laws and regulations, and work transparently and publicly”- said Crown Prince Alexander.

Mr. Mario Majstorovic was elected president of the Kingdom of Serbia Association, Miss Branislava Dragutinovic vice-president of the Association, and Miss Jelena Budimirovic secretary general.

The Kingdom of Serbia Association was founded by a group of Belgrade University students in 2008 under the name the King’s Youth, as a non-partisan, non-profit association, under the patronage of HRH Crown Prince Alexander, with the primary objective of restoring monarchy in Serbia. This group of young people, convinced that monarchy could help Serbia, managed to attract both younger and adult citizens to join them. It is because of the desire of many people over the age of 26 to engage in the work for the restoration of monarchy, that the King’s Youth since January 2010, continues to act as the offspring of a larger organization - the Kingdom of Serbia Association. Since its foundation, the Association has become the largest monarchist association in Serbia, with increasing number of members. Currently the Association has over 10,500 members, mostly younger than 35, who are organized in more than 50 committees and branches throughout Serbia.

According to the latest opinion poll in April 2013, 39.7% of citizens of Serbia support the restoration of constitutional parliamentary monarchy, which makes this option a leading one in our society, especially if we remember that negative campaigns against the Royal Family and monarchy as a form of government has been going on ever since 1946.

In achieving its objectives, the Kingdom of Serbia Association uses non-violent and democratic means, and rejects undemocratic and totalitarian methods. Only by positive campaign, promotional activities and humanitarian work, the Association promotes the idea of constitutional parliamentary monarchy with the Karadjordjevic Dynasty at the helm, as the aim it pursues

If you want to join the work of the Kingdom of Serbia Association all information can be obtained via the Association’s website www.kraljevinasrbija.com



Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Престолонаследник на обележавању 130. годишњице рођења др Лудвика Хирцфелда пољског научника и добровољца у српској војсци у Великом рату - Crown Prince attends 130th Anniversary birth of Dr Ludwik Hirszfeld Polish scientist and member of the Serbian Army in the Great War

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

ЊеговоКраљевскоВисочанствоПрестолонаследник Александар биојевечерас у Београду почасни гост на свечаној академији посвећеној 130. годишњици рођења др Лудвика Хирцфелда пољског научника и добровољца у српској војсци у Великом рату. Њ.Е. г-дин Александер Чећко, амбасадор Пољске у Србији, био је домаћин свечаности.
Њ.К.В. Престолонаследник Александар истакао је др Лудвик Хирцфелд као добровољац у српској војсци у Великом рату своје знање ставио на располагање нашој земљи, у најтежим тренуцима за наш народ и нашу војску, прихватајући Србију као своју другу отаџбину. Његови братски подвизи заслужују да га се са великим поштовањем сећамо као великог научника, брата и саборца, докле год као народ постојимо.
Др Хирцфелд је за своје заслуге одликован орденом Светог Саве III степена као и орденом Белог орла са мачевима III степена за војничке заслуге, а Њ.В. Краљ Петар II, отац Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра, доделио му је почасно држављанство Краљевине Југославије.

　
Crown Prince attends 130th Anniversary birth of Dr Ludwik Hirszfeld Polish scientist and member of the Serbian Army in the Great War

　
His Royal Highness Crown Prince Alexander was a guest of honour at the Academy in honour of 130th Anniversary of the birth of Dr Ludwik Hirszfeld Polish scientist and member of the Serbian Army in the Great War tonight in Belgrade. HE Mr. Aleksander Chećko, Ambassador of Poland to Serbia hosted this event.
HRH Crown Prince Alexander emphasized that Dr Ludwik Hirszfeld put his knowledge and great personal courage in the use of Serbian Army and Serbian people, and saved many Serbian lives during the war and at exile at the Corfu Island in Greece. He deserves that we always remember him as a great friend, comrade in arms and great scientist, as long as we exist as a Nation.
Dr Ludwik Hirszfeld was awarded the Order of White Eagle with swords III degree for his military merits for Serbia, and HM King Peter II, father of His Royal Highness Crown Prince Alexander, awarded him honorary citizenships of the Kingdom of Yugoslavia.

 

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Престолонаследник и Принцеза испоручили хуманитарну помоћ грађанима Обреновца - Crown Prince and Crown Princess deliver humanitarian aid to citizens of Obrenovac

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

 

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, у пратњи г-ђе Бети Румелиотис, сестре Принцезе Катарине, посетили су данас Обреновац и испоручили хуманитарну помоћ за 60 породица чији су домови страдали у мајским поплавама. Помоћ се састојала од кућних апарата (фрижидера, шпорета…), прехрамбених пакета, средстава за хигијену, опреме за бебе, постељине и школског прибора. У оквиру данашње посете Обреновцу Краљевски пар посетио је и неколико породица у њиховим домовима који су током мајских поплава били потопљени.

Данашњу хуманитарну помоћ, Престолонаследник и Принцеза обезбедили су захваљујући хуманитарним Лајфлајн канцеларијама у Чикагу и Канади чији је покровитељ Њ.К.В. Принцеза Катарина.
„Моја супруга, мој син Принц Петар и ја дошли смо у Обреновац одмах по избијању поплава у мају како би од самог почетка ове катастрофе били са грађанима Обреновца, и како би им пружили помоћ. Ситуација са којом смо се тада сусрели била је запањујућа. Ми смо веома забринути за грађане Обреновца чији домови нису спремни за предстојећу зиму. Као што видите, хладни дани су стигли а њихови домови су још увек неусловни за живот. Данас сам видео да велики број људи још увек живи овде у хотелу, у хотелским собама. Ми смо данас поред прехрамбених пакета, беби опреме и средстава за хигијену донели и кућне апарате, али велики број људи нема свој дома и нема где да остави те уређаје. Моја породица и ја смо веома тужни због тога, и ми ћемо наставити да прикупљамо помоћ не само за грађане Обреновца, већ за све наше грађане којима су домови уништени током поплава“ – истакао је Престолонаследник Александар.
Принцеза Катарина је додала да су она, Престолонаследник Александар и њихови синови много пута били у Обреновцу од избијања мајских поплава, и да су захваљујући њеним Лајфлајн хуманитарним канцеларијама у Лондону, Њујорку, Чикагу, Канади и Атини допремили много помоћи грађанима Обреновца, али и бројним другим грађанима чији су домови страдали у поплавама широм Србије. „Забринути смо за наше грађане, зима је на прагу, хладни дани су већ стигли а ситуација је и даље тужна. Проблеми су велики и ми се трудимо да помогнемо нашој Влади у решавању ових проблема. То смо радили и до сада, то ћемо наставити да радимо и у будућности“ – рекла је Принцеза Катарина.

Crown Prince and Crown Princess deliver humanitarian aid to citizens of Obrenovac

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, accompanied by Mrs Betty Roumeliotis, sister of Princess Katherine, visited Obrenovac today and delivered humanitarian aid to 60 families whose homes were destroyed during May flooding. They gave home appliances (refrigerators, stoves …), food parcels, hygienic items, baby items, bedclothes and school supplies. Their Royal Highnesses visited several families in Obrenovac in their homes.
This humanitarian aid was provided by Humanitarian Lifeline organizations in Chicago and Toronto whose patron HRH is Princess Katherine.
“My wife, my son Prince Peter and I came to Obrenovac immediately after flooding in May, in order to be with the citizens of Obrenovac since this disaster has begun and to help them. We have been astonished with what we have seen. We are very concerned about citizens of Obrenovac who still do not have homes rebuilt before the winter. As you can see, the cold days are here, and their homes are still not ready. We can see that many people still live in a hotel. We brought home appliances beside food, baby and hygienic items, but many people do not have homes to put those items in. My family and I are very sad about that, and we will continue to collect aid not just for citizens of Obrenovac, but for all our citizens who lost their homes during flooding”, said Crown Prince Alexander.
Princess Katherine added that she, Crown Prince Alexander and their sons visited Obrenovac many times since the natural disaster in May, and that thanks to her Lifeline Humanitarian offices in London, New York, Chicago, Toronto and Athens, they brought humanitarian aid not only to many citizens of Obrenovac, but also to other towns in Serbia as well. “We are very concerned about our citizens, winter is coming it is very cold and situation is still very grave. There are lot of problems, and we do our best to help. We have done it until now, we will do so in the future, as well”, said Princess Katherine.

 

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.

Престолонаследник и Принцеза испоручили хуманитарну помоћ Шамцу у Републици Српској - Crown Prince and Crown Princess deliver humanitarian aid to Samac in the Republic of Srpska

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

              The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

 

Захваљујући Њиховим Краљевским Височанствима Престолонаследнику Александру и Принцези Катарини, 70 породица у општини Шамац чији су домови оштећени током овогодишњих поплава добило је помоћ у виду кућних апарата (фрижидера, шпорета…), прехрамбених пакета, средстава за хигијену, постељину и других кућни потребштина. Помоћ је обезбеђена захваљујући хуманитарним канцеларијама Лајфлајн Канада и Лајфлајн Чикаго, чији је покровитељ Принцеза Катарина, а Престолонаследник и Принцеза су ту помоћ лично уручили угроженим породицама у Шамцу, у присуству г-ђе Бети Румелиотис, сестре Принцезе Катарине, г-дина Сава Минића, начелника општине Шамац, г-дина Игора Видовића, министра за економске односе и регионалну сарадњу у Влади Републике Српске, г-дина Горана Мутабџије, министра просвете и културе у Влади Републике Српске и г-дина Млађана Цицовића, директора представништва Републике Српске у Београду. ЕКГ апарат, Престолонаследник и Принцеза поклонили су Дому здравља у Шамцу, као донацију хуманитарне Фондације Принцезе Катарине.Њихова Краљевска Височанства посетила су и предшколску установу „Радост“ где су малишане обрадовали играчкама.

„Народ у Републици Српској треба да зна, да моја породица и ја никада не заборављамо на тешкоће са којима се сусреће сваки појединац како у Србији, тако и у Републици Српској. За нас Дрина је само река, и та река није и не треба бити препрека да сви заједно радимо и помажемо једни другима у невољи. У годинама у којима живимо невоље су велике, али је велика и наша љубав према вама, као и жеља да пружимо свој максимални допринос у побољшању квалитета живота сваког појединца у Србији и Републици Српској. Влада у Републици Српској зна да може да рачуна на моју помоћ у сваком тренутку“ – истакао је Престолонаследник Александар.
Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина истакла је да је веома срећна што је данас у Шамцу. „Свесни смо чињенице да је Ваш град највише страдао у мајским поплавама и драго нам је што можемо да вам помогнемо. Помоћ коју вам данас доносимо прикупљена је на хуманитарним догађајима у Торонту и Кливленду. Наши људи који живе у дијаспори увек се труде да помогну свом народу. У овим тешким тренуцима морате да будете храбри, а мој супруг, Престолонаследник Александар и ја, и наши пријатељи из дијаспоре, као и сви људи добре воље како у Србији, тако и у иностранству, наставићемо да помажемо свима којима је помоћ најпотребнија“ – рекла је Принцеза Катарина.
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина и Принц Наследник Петар су од почетка мајских поплава до сада у неколико наврата слали помоћ угроженим подручијима у Републици Српској. Принцеза Катарина је прошлог месеца посетила Бродац код Бијељине где је најугроженијем становништву уручила хуманитарну помоћ коју је обезбедила њена Лајфлајн хуманитарна канцеларија у Чикагу.

Crown Prince and Crown Princess deliver humanitarian aid to Samac in the Republic of Srpska

Thanks to Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, 70 families in the municipality of Samac,whose homes were damaged during this year’s floods, received aid in the form of home appliances (refrigerators, stoves…), food packages, hygiene products,bedding and other household utensils.The aid was provided thanks to the Toronto Canada and Chicago offices of the Lifeline Humanitarian Organisation which are under patronage of Crown Princess Katherine. The Crown Prince and Crown Princess personally handed out aid to vulnerable families in Samac, assisted by Mrs. Betty Roumeliotis, the sister of Crown Princess Katherine, Mr. Sava Minic, the Mayor of Samac, Mr. Igor Vidovic, the Minister of Economic Affairs and Regional Cooperation in the Government of the Republic of Srpska, Mr. Goran Mutabdzija, the Minister of Education and Culture of the Republic of Srpska and Mr. Mladjan Cicovic, the director of the Representative Office of the Republic of Srpska in Belgrade. The Crown Prince and Crown Princess delivered an ECG to the health centre in Samac, as a donation of the Foundation Crown Princess Katherine. Also, Their Royal Highnesses visited the nursery “Radost” where they gave children toys.
“The people of the Republic of Srpska need to know that my family and I can never forget the difficulties they faced by both in Serbia and in the Republic of Srpska. For us, the Drina river should not be an obstacle for all of us to work together and help each other in trouble. In the years in which we live troubles are great, but so is our love for you, and the desire to provide the maximum contribution to improving the quality of life of every individual in the Republic of Serbia and Srpska. The Government of the Republic of Srpska knows it can count on my help at any time” – said Crown Prince Alexander.
Her Royal Highness Crown Princess Katherine said that she was very happy to betoday in Samac. “We are aware that your citysuffered heavily during the May floods andwe are glad that we can help you. The aid we are bringing today was raised at charity events in Toronto and Cleveland. Our people living in the Diaspora have always been trying to help their people. In these tough times, you have to be brave, and my husband, Crown Prince Alexander and I, our friends in the Diaspora, as well as all peopleof good will in Serbia and abroad, will continue to help those in need” – said CrownPrincess Katherine.
Since the beginning of the May floods Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander, Crown Princess Katherine and Prince Peter have sent aid to the affected areas in the Republic of Srpska on several occasions.Last month Crown Princess Katherine visitedBrodac near Bijeljina, where she delivered humanitarian aid, that was provided by theLifeline Humanitarian Organisation office in Chicago, to the most vulnerable population.

 

Kraljevski Dvor

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs