20 година од убиства премијера Србије и лидера ДС-а Зорана Ђинђића.

У првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође кринималног земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова "највеће организоване групе на простору бивше Југославије", како је означен земунски клан.

Ђинђић је у једном од последњих интервјуа пред убиство, а након неуспелог атентата 24. фебруара 2003. године на ауто-путу испред Београдске арене, демантовао тврдње да је са такозваним "црвеним береткама", припадницима ЈСО, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замену за "неко право изнад закона".

Неколико сати након убиства Ђинђића проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на предлог Владе Србије.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.

У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО Звездан Јовановић његови помагачи и још неколико припадника те јединице, као и већина припадника земунског клана и других криминалних група у земљи и расветљена нека неразјашњена убиства из претходних година.

У августу 2003. године, подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у убиству премијера Ђинђића, а први на листи окривљених, Милорад Улемек Легија, предао се српским властима 2. маја 2004. године.

Суђење оптуженима за убиство премијера Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду, у Одељењу за борбу против организованог криминала. Они су 23. маја 2007. године оглашени кривим и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора.

За организовање убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант "црвених беретки" Милорад Улемек. На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков заменик. Те пресуде потврдио је и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правник, има двоје деце.

Студије филозофије почео је у Београду, али је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора, заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се супротстављали ауторитарном режиму.

По завршетку студија, нигде у земљи није могао да добије посао, па је отишао у Немачку, где је докторирао на Универзитету у Констанци, а у Југославију се враћа тек после 12 година и пада Берлинског зида.

У Демократској странци био је од 1989. године, као један од њених оснивача и њен најутицајнији председник.

После победе опозиције на локалним изборима, 1997. године, и после сукоба са Милошевићевим режимом, постао је први градоначелник Београда који није био члан комунистичке партије.

Током 2000. године био је главни стратег и организатор кампање опозиције, која се завршила 5. октобра одласком Милошевића са власти.

У јануару 2001. године, постао је први српски премијер, који иза себе нема комунистичку прошлост.

У експозеу који је поднео посланицима Народне скупштине Србије навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена "на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то време прошло 5. октобра".

"Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корените промене", рекао је тада Ђинђић.

За време његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији.

Шта је урађено за 25 месеци и 15 дана

2001. године земља је била у потпуној међународној изолацији. Од 2001. до 2003, после повратка у УН, обновљено чланство у свим значајним међународним организацијама, укључујући и међународне финансијске институције (ММФ, Светска банка). Почетком априла 2003, у ванредном стању, СРЈ примљена и у Савет Европе, што је била потврда реформи изведених у време Владе Зорана Ђинђића.

Просечна плата, са 35 евра у 2000, порасла до 164 евра у фебруару 2003. године.

Исплаћене све заостале пензије, дечји додаци и накнаде за материјално обезбеђење породице. На дан преузимања дужности премијера, пензије земљорадницима су касниле 36 месеци, дечји додаци 24 месеца, а материјално обезбеђење породице 26 месеци. „Класичне“ пензије су касниле више од 2 месеца.

Инфлација са затечених 113% у 2000. оборена на 8% до 2003. године.

Отписано 70% камата грађанима на дугове за струју. За неколико месеци су потпуно укинуте рестрикције. 2000. је Србија живела у полумраку.

На донаторској конференцији за СРЈ прикупљено 1,28 милијарди долара (јун 2001).

Српски буџет 2000. године имао је само 65 милијарди динара. После реформи, буџет за 2003. годину износио је већ 261,5 милијарди динара.

Привредни раст у 2001. 5,6%, у 2002. години 3,9%.

Одмах по преузимању Владе смењен Радомир Марковић, бивши начелник Ресора Државне безбедности.

Лишен слободе Слободан Милошевић.

Ухапшени Драгољуб Милановић (ген. дир. РТС), Радомир Марковић (бивши шеф ДБ), Бранко Ђурић (бивши шеф београдске полиције), Милан Радоњић (шеф београдског ДБ).

Обновљено око 800 км путева.

Смањене збирне стопе социјалних доприноса са 105% на 71,8%.

Стопа пореза на добит смањена са 20% на 14%.

Стопа пореза на доходак на приходе од самосталне делатности снижена на 14%.

Укинут злогласни Закон о информисању из 1998. године, којим је бивши режим кажњавао независне медије. Исплаћено 11,5 милиона динара симболичке одштете медијима.

Влада именовала нови УО РТС (март 2001). За председника изабран режисер Дејан Мијач, за генералног директора РТС Александар Црквењаков. Бојана Лекић постала главни уредник (октобар 2001).

Укинут репресивни Закон у универзитету. Именовани нови декани и ректори на универзитетима у Србији уз сагласност научно-наставних већа.

Усвојен Закон о враћању дела надлежности Аутономној покрајини Војводини одузетих током Милошевићеве власти.

године школска година је, после 10 година, почела без обуставе наставе, уведене су верска настава и грађанско васпитање. Плате просветним радницима повећане су са 30€ (2000) на 205€ (2002).

Драстично повећане плате у правосуђу. Просечна плата у јануару 2001. била је 170€. На крају 2002. износила је 600€.

Почеле велике реформе школства и правосуђа.

Додељено првих 1.000 стипендија за младе таленте из целе земље.

Први сусрет једног српског премијера и америчког председника (Зоран Ђинђић - Џорџ Буш, новембар 2001).

ММФ одобрио трогодишњи станд-бy аранжман у износу од 829 милиона долара (кључан за отпис дуга према Париском клубу поверилаца).

Париски клуб отписао Југославији 66% дуга, што представља највећи отпис дуга једној земљи у последњих 50 година (новембар 2001).

Потписан Уговор о првој транши помоћи ЕУ (150,8 милиона €) у 2001. години.

Европска комисија дала 34,4 милиона € помоћи Србији (2001).

Током 2001. потпуно елиминисано црно тржиште нафтних деривата. Током 90-их гориво у Србији се продавало на улици.

Уређено и нормализовано тржиште цигарета и заустављен масовни шверц из 90-их.

Укинуте све извозне квоте, које су биле извор корупције током 90-их.

Консолидовани ЕПС и НИС.

2001. године раст пољопривредне производње износио 25%.

Отворени први хипермаркети (Меркатор и Веропулос).

Настављена изградња Храма Светог Саве, после вишедеценијске паузе. Постављено 49 звона, а новембра 2002. године организована донаторска вечера на којој је прикупљено 82 милиона динара за завршетак храма.

Укинута смртна казна, а за најтежа кривична дела уведена казна од 40 година.

Почело враћање „старе девизне штедње“.

Након уласка здружених снага безбедности враћен суверенитет над територијом Копнене зоне безбедности и стабилизоване општине (Бујановац, Прешево, Медвеђа). Број терористичких напада пре ове операције просечно је месечно износио 136. До краја 2002. године ситуација је потпуно смирена.

Формиране Управа за борбу против организованог криминала и Жандармерија.

Донет закон о борби против организованог криминала.

АМБАСАДЕ БЕЛГИЈЕ И ЛИБИЈЕ ПРИДРУЖИЛЕ СЕ ЕКОЛОШКОМ ПРОЈЕКТУ У ДВОРСКОМ КОМПЛЕКСУ - EMBASSIES OF BELGIUM AND LIBYA JOINED ROYAL COMPOUND ENVIRONMENTAL PROJECT

  

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Амбасаде Краљевине Белгије и Либије придружиле су се другим дипломатским представништвима у Србији, компанијама и појединцима у подршци еколошком пројекту „Меморијална садња дрвећа у Дворском комплексу“ и засадиле саднице у Дворском парку на Дедињу.

 Амбасадорка Краљевине Белгије у Србији, Њ.Е. госпођа Кети Багенот, у присуству Њ.К.В. Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, засадила је данас храст са посветом „Заједно за бољу животну средину“. Пре садње, Њену Екселенцију са супругом и осталим представницима амбасаде дочекала су Њихова Краљевска Височанства у Краљевском Двору, а овом приликом је  организован и обилазак дома Краљевске породице Србије.

 Њ.Е. господин Мохамед Галбун, амбасадор Либије у Србији, заједно са другим званичницима либијске амбасаде, засадио је храст раније овог месеца, 1. марта. Пошто су Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина у то време били у иностранству, због добротворне активности у Њујорку, Његова Екселенција ће се у наредном периоду састати са Њиховим Краљевским Височанствима у Краљевском двору.

 „Желео бих да се захвалим амбасадорки Краљевине Белгије у Србији и амбасадору Либије у Србији, који су препознали значај нашег еколошког пројекта и што су изабрали прелепи Дворски парк да у њему чувамо сведочанство о добрим односима између наших земаља, јер ће ова засађена стабла такође стајати као симбол сарадње и пријатељства наших народа.

 Веома ме радује што се Дворски парк обнавља. Тиме се остварује визија мог деде, Kраља Александра I, и веома сам задовољан што ће његов сан наставити да живи. Свако засађено дрво је од великог значаја и за садашње и будуће генерације и можда је најприкладнији дар од свега што можемо дати нашој планети и животној средини. То је поклон који је трајан“, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.

 Еколошки пројекат „Меморијална садња дрвећа у Дворском комплексу“ инициран је у децембру 2021. године са главним циљем да се одговори на изазове са којима се суочава шума Дворског комплекса у којој многа стабла умиру због старости, као и да се унапреди животна средина и допринесе очувању природе. Овај пројекат негује и заоставштину Њ.В. Kраља Александра I – приближава се 100. годишњица од како је он својим личним средствима подигао Kраљевски Двор и лично учествовао у пројектовању Дворског парка.

EMBASSIES OF BELGIUM AND LIBYA JOINED ROYAL COMPOUND ENVIRONMENTAL PROJECT

The Embassies of the Kingdom of Belgium and Libya joined other diplomatic representations in Serbia, companies, and individuals in supporting the Royal Compound Commemorative Tree Planting environmental project and planted trees in the park of the Royal Complex in Belgrade, Serbia.

 The Ambassador of the Kingdom of Belgium in Serbia, HE Mrs. Cathy Buggenhout, in the presence of TRH Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, planted an Oak tree today, with the designation “Together for a better environment”. Before the planting, Her Excellency with her husband and other representatives of the Embassy were welcomed by Their Royal Highnesses in the Royal Palace and had a tour of the home of the Royal family of Serbia.

 HE Mr. Mohamed O.A. Ghalboun, the Ambassador of Libya in Serbia, together with other officials of the Libyan Embassy, planted an Oak tree earlier this month, on 1 March. Since TRH Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine were abroad at the time, due to a charity event in New York, His Excellency will have a meeting with Their Royal Highnesses in the upcoming period at the Royal Palace.

 “I would like to extend my gratitude to the Ambassador of the Kingdom of Belgium in Serbia and Ambassador of Libya in Serbia, who recognized the importance of our environmental project and also for choosing the beautiful Royal Park to keep the memory of good relations between our countries, since these trees planted will also stand as the mark of cooperation and friendship between our peoples.

 Seeing that the Royal Park is being refurbished makes me very happy. My grandfather, King Alexander I’s vision is implemented in the Royal Complex, and I am very pleased that his dream will continue living. Each tree planted contributes to both present and future generations and is perhaps the most fitting gift of all we can give to the world and the environment. It is a gift that keeps on giving”, stated HRH Crown Prince Alexander.

 The Royal Compound Commemorative Tree Planting environmental project started in December 2021 with the main goal to meet the challenges of the Royal Palace Forest in which many trees are dying due to age, and to enhance the environment and contribute to the preservation of nature. This project is also cherishing the legacy of HM King Alexander I – we are approaching the 100th anniversary since he, with his personal funds, built the Royal Palace, and personally was involved in the designing of the Royal Park

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА ОРГАНИЗОВАЛА РУЧАК ЗА ДАМЕ У БЕЛОМ ДВОРУ

  

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њ.К.В. Принцеза Катарина била је данас домаћин традиционалног „дамског ручка” у част Међународног дана жена – Осмог марта, у Белом Двору у Београду. Њено Краљевско Височанство организује ову манифестацију како би окупила високе државне званичнице, супруге високих српских званичника, амбасадорке, супруге амбасадора, представнице међународних организација у Србији и друге угледне даме.

 
Принцеза је веома срећна што је ова традиционална манифестација, посвећена обележавању доприноса жена друштву и стварању чврстих веза и пријатељстава између истакнутих дама у Србији, настављена и ове године, након двогодишњег прекида изазваног пандемијом COVID-19.

 Њено Краљевско Височанство дочекала је уважене гошће у дому Краљевске породице Србије и говорила им о важној улози коју жене имају у нашем друштву. Пре ручка даме су уживале у извођењу малих балерина, чланица хора БеоБалет. Након ручка, Њ.К.В. Престолонаследник Александар је гошћама поклонио цвеће.

 „Данас славимо допринос жена целом друштву, али смо ту и да успоставимо везе и учврстимо пријатељства између истакнутих дама у Србији. Увек морамо да се сетимо колику важну улогу жене имају у друштву. Ми смо одговорне да учинимо свет бољим местом за све. Ми испуњавамо свет радошћу, енергијом и новим идејама.

 Жене су јаке и способне, али морамо и да подржавамо једне друге у нашим тежњама да допринесемо свету. Важно је да радимо заједно, тако да јединством учинимо да се наше жеље остваре. Увек треба да следимо своје жеље и снове. Сопственом снагом све можемо да постигнемо. Драге даме, мајке, баке, кћерке, молим вас да пазите на себе, останите здраве, волите живот и наставите да будете најјачи стуб нашег света“, поручила је Њ.К.В. Принцеза Катарина у свом говору.

 Међу уваженим гостима билe су: супруга председника Народне скупштине Србије, госпођа Анђелка Орлић, супруге министара у Влади Србије: г-ђа Маја Вучевић, супруга потпредседника Владе и министра одбране, госпођа Милица Селаковић, супруга министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, г-ђа Јована Момировић, супруга министра унутрашње и спољне трговине, др Анета Јовановић, супруга министра за информације и телекомуникације, г-ђа Мирјана Гајић, супруга министра спорта; Њихове Екселенције амбасадорке: Краљевине Белгије, гђа Кети Бугенхоут, Немачке, гђа Анке Конрад, Португала, гђа Марија Вирџинија Мендес Да Силва Пина, Румуније, гђа Силвиа Давидоу, Либана, гђа Нада Ал Акл, гђа Фиоралба Шкодра, шеф Канцеларије резидентног координатора у Србији Канцеларије Уједињених нација за координацију развоја и друге истакнуте гошће.

 Њ.К.В. Принцеза Катарина захваљује свима који су помогли у организацији и реализацији ове манифестације: компанији Фитомер и њеној власници г-ђи Елеонори Секешан, Винарији „Радовановић“, „Артивал“ компанији, „Л’Артисиан“ компанији, Удружењу кувара јуниора Србије и професионалних радника у угоститељству „Јуниор шеф клуб“, Бео Балету, г-ђи Ивони Арсенијевић и њеној цвећари, пекари „Тодоровић” из Ваљева, хотелу „Хајат“ и примадони г-ђи Јадранки Јовановић.

CROWN PRINCESS HOSTS WOMEN’S DAY LUNCH AT THE WHITE PALACE

HRH Crown Princess Katherine hosted today the traditional “Ladies’ Lunch” in honor of International Women’s Day – 8 March, at the White Palace in Belgrade. Her Royal Highness organizes this event to bring together the senior officials ladies, the wives of senior Serbian officials, lady ambassadors, wives of ambassadors, representatives of international organizations in Serbia, and other distinguished ladies.

 

Crown Princess is very happy that this traditional event, dedicated to celebrating the contribution of women to society and making strong connections and friendships between prominent ladies in Serbia, was continued this year, after the 2 years disturbance due to the COVID-19 pandemic.

 Her Royal Highness welcomed the distinguished guests in the home of the Royal family of Serbia and spoke about the important role that women have in our society. Before lunch, the ladies enjoyed the performance of young ballerinas from BeoBalet. After the lunch, HRH Crown Prince Alexander presented flowers to the guests.

 “Today we are celebrating the contribution of women to the entire society, but we are also here to make connections and strengthen the friendships between the prominent ladies in Serbia. We must always remember what an important role women have in society. We are responsible as women to make the world a better place for everybody. We are contributing to the world with joy, energy, and new ideas.

 Women are strong and capable, but we also must support each other in our aspirations of contributing to the world. It is important that we work together, so we jointly make all our wishes come true, with unity. We should always pursue our wishes and dreams; with our strength, we can achieve everything. Dear ladies, mothers, grandmothers, daughters, please take care of yourself, stay healthy, love life and continue being the strongest pillar of our world”, said HRH Crown Princess Katherine in her speech.

 Among the distinguished guests were: wife of the President of the National Assembly of Serbia, Mrs. Anđelka Orlić, wives of Ministers in the Government of Serbia: Mrs. Maja Vučević, spouse of Deputy Prime Minister and Minister of Defence, Mrs. Milica Selaković, spouse of Minister of Labour, Employment, Veteran and Social Affairs, Mrs. Jovana Momirović, spouse of Minister of Domestic and Foreign Trade, Dr. Aneta Jovanović, spouse of Minister of Telecommunications and Information, Mrs. Mirjana Gajić, spouse of Minister of Sports; Their Excellencies Ambassadors: of the Kingdom of Belgium, Mrs. Cathy Buggenhout, of Germany, Mrs. Anke Konrad, of Portugal, Mrs. Maria Virginia Mendes Da Silva Pina, of Romania, Mrs. Silvia Davidoiu, of Lebanon, Mrs. Nada Al Akl; Mrs. Fioralba Shkodra, Head of Resident Coordinator’s Office in Serbia of the United Nations Development Coordination Office, and other prominent guests.

 HRH Crown Princess Katherine sends her gratitude to all those who helped in organizing and realization of this event: Phytomer Company and its owner Eleonora Sekešan, Radovanović Winery, Artival, L’Artisian, Serbian Juniors Chefs Club, BeoBalet, Mrs. Ivona Arsenijevic and her flower shop, Bakery Todorović from Valjevo, Hyatt Regency Hotel, and prima donna Mrs. Jadranka Jovanović.

Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

УДРУЖЕЊЕ КРАЉЕВИНА СРБИЈА - ГОДИНА ПРЕПОРОДА

 

    Поштовани чалнови Удружења Краљевина Србија,

Протекло је годину дана од када сам преузео руководство над Удружењем, заједно са својим саборцима из новоизабраног Управног одбора госпођом Сањом Спасенић, г. Стефаном Милановићем, г. Александром Вујчићем, г. Давидом Петровићем, г. Браниславом Томићем, г. Добрицом Милосављевићем и г. Станком Љубанићем.

После тешких година које су погодиле целокупно човечанство и двогодишње пандемије Корона вируса која је оставиле дубоке подледице на рад нашег Удружења приступило се обнови и консолидацији његовог рада. Ново руководство није имало ни мало лак задатак да се после две године неактивности поново оживи и покрене рад Удружења.

Прилике у којима је ново руководство изабрано од сране Скупштине и чланова Удружења, биле су веома сложене.

Изборнни процес 2022. године окончан  је уласком монархистичких политичких опција у Скупштину, чиме се борба за повратак монархије преместила и у оквире институција Републике Србије. Са друге стране бројна удружења, организације и појединци које баштине монархистичке идеале препознали су пут политичког ангажовања, као исправан и адекватан у овом тренутку, те који ће дати адекватне резултате у обнови ове идеје.

Према изричитој вољи високог покровитеља нашег Удружења и поред свих притисака остали смо изван свера дневне политике, чврсто везани за промоцију монархије као облика владавине, невезано од конкретне политичке ситуације.

Удружење је чврсто позиционирано као нестраначка и невладина организација, која се самостално и независно бави питањима промоције уставне парламетарне монархије и њене обнове у Србији и као својеврсно Дворско удружење које штити интересе Краљевског дома, односно садашњег његовог старешине ЊКВ Престолнаследника Александра, дајући потпору свим активностима које Краљевски дом спроводи и на тај начин подржавајући његов рад и опстанак у овим тешким временима.

Са великом одговорношћу ново руководство је приступило ревизији досадашњег рада Удружења и уложило велики напор да се свима члановима и руководиоцима омогући шанса за нови почетак, усклађен са политиком Удружења и новим тендецијама у друштву.

Време у коме је Удружење настало и тренутак у коме сада живимо захтевају бројне промене и одлуке које нису ни мало лаке. Ићи у корак са временом, јесте основна идеја коју Управни одбор Удружења следи. Пратећи савремене тенденције, предузете су и радње које ће омогућити успешан рад Удружења и у деценији која је пред нама.

Ове године  обележавамо 15 година рада Удружења,  што је велики залог за нставак нашег рада у будућности. Из тог разлога  поново смо афирмисали Краљеву омладину, која је у претходном периоду била такорећи заборављена. За кратко време под руководством г. Давида Петровића оживео је и подмладак наше организације, који је већ дао нови импулс и тон у нашем раду и унео преко потребну енергију, ентузијазам и нове идеје усклађене са жељама и виђењем младих генерација по питању обнове монархије у нашој земљи.

Кроз техничке иновације и осавремењавање рада и процеса у Удружењу олакшали смо бројне процедуре и поступке, а ускоро се надамо и отварању веб шопа и других медија преко којих ће чланови Удружења и други монархисти остварити комуникацију са нама и тиме допринети како раду и развоју Удружења, а исто како његовој промоцији у свим слојевима нашег друштва.

Удружење је претходној години остварило добру сарадњу и учврстило односе како са монархистичким странкама тако и са другим удружењима, огранизацијама и спортским друштвима која баштине патриотске и монархистичке традиције, како у замељи тако и у иностранству.

За протеклих годину днана Удружење је спровело преко 200 активности мањег и већег обима од којих је највећа била међународног карктера - обележавање сто година од венчања ЊВ Краља Александра и ЊВ Краљице Марије у Румунији, у сарадњи са пријатељима из АНРМ.

Годишњица нашег рада крунисана је велелепним пријемом одржаним поводом Крсне Славе Удружења, Светог Симеона Мироточивиг, где су се окупили чланови, руководство и пријатељи Удружења.

Удружење је још једном показало своју снагу, виталност и способност да одговори и на најзахтевније изазове,  а све у духу традиционалних вредности које баштини и идеала за који се залаже.

У наредном периоду очекује нас још много рада и труда како би нашу организацију подигли на виши ново  и како би као узор свим осталим монархистима могли да покажемо прави пут, на који начин,  како и у ком смеру треба ићи до одтварења нашег заједничког циља, обнове Уставне парламентарне монарјхије у Србији.

Овим путем бих се захвалио свим чалновима Удружења који дају пуну и немерљиву подршку његовој модернизацији и обнови рада усклађеног у тендеције модерног доба и тренутног политичког тренутка, препознавши у томе једини исправан пут који ће у будућности допинети  Крунисању Србије и ЊВ Краља Александра II Карађорђевића.

Честитам свима члaновима годину препорода Удружења са надом у још успешнију и плодоноснију годину која долази.

Дано у Београду 06.3.2023. године

Председник УО и Председник Удружења Краљевина Србија

Милош Павковић с.р.

Поводом 88. година од атентата у Марсеју, помен Витешком Краљу Александру Првом Карађорђевићу на локалитету Краљева чесма у Лисичијем потоку у Београду.

Београдски Градски одбор Удружења Краљевина Србија поводом 88. година од атентата у Марсеју, организовао је  помен Витешком Краљу Александру Првом Карађорђевићу на локалитету Краљева чесма у Лисичијем потоку у Београду.

Верски обред је обавило свештенство парохије Савског венца . Након помена венце на спомен чесму су  поред Удружења Краљевина Србија положили и делегације Војске Србије као и друге организације и удружења и политичке странаке које негују успомену на трагично настрадалог Краља Александра.

Писмо старешине краљевског дома Карађорђевића престолонаследника Александра II Карађорђевића прочитала је госпођа Сања Спасенић члан управног одбора удружења Краљевина Србија, потом окупљенима се обратио председник београдског одбора удружења Краљевина Србија г. Драгиша Јоцић, а писмо председника Покрета Обнове Краљевине Србије г. Војислава Михаиловића прочитао је потпредседник Покрета Обнове Краљевине Србије г. Владимир Ђорђевић.

ARČIBALD RAJS ( 8.7.1875 - 8.8.1929 )

 

Рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, Фердинанда Рајса, земљопоседника, и Паулине Забине Ане Габријеле, у месту Хехцберг (данас део Хаузаха), у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, отишао је због лошег здравственог стања на студије у Швајцарску, у романски кантон

Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, и бива изабран за асистента за фотографију, а потом је постао признати доцент за ту област, на Универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године. Као професор бавио се предано научним радом и стекао углед криминолога светског гласа.

 

Године 1912, за време Првог Балканског рата, био је репортер у Солуну. Никола Цоловић описује Рајса као великог љубитеља српске шљивовице. На позив српске владе Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске, Газет (Gazette). Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.

 

Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији.

 

Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе. Тадашња криминалистичка техника по мишљењу америчких истраживача који су путовали по Европи циљно проучавајући овај вид полиције, била је на веома високом нивоу. Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким негативним појавама у друштвеном и у политичком животу, као и изостанком подршке,повукао се пред крај живота из свих јавних функција. Живео је скромно у својој вили „Добро поље“ (Топчидер) у Београду, где је и умро.

 

Један од амфитеатара на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду носи његово име.

 

У септембру 1928. године Рајс је намеравао да оде из Краљевине СХС. У интервјуу за Политику изјавио је:

 

„        Али, свако стрпљење има својих граница. И моје је исцрпљено до најдаљих граница. Мој рад се толико омета и багателише, да ми се довољно ставља на знање како вам више нисам потребан“. Рајс даље објашњава како је са пријатељима из многих београдских друштава годину дана радио на организацији прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта: „Међутим, господин др. Маринковић, не обавештавајући о томе одбор, негирао је цео тај посао. Одређен је један нови одбор који ће да припреми прославу. А прослава је заказана за осми октобар. Зашто? Какав је то знаменити дан осми октобар у историји вашега народа.          ”

Преминуо је 8. августа 1929. године у 4.30 сати, у Београду.Узрок смрти била је мождана кап као последица жучне свађе са првим комшијом, бившим министром, Миланом Капетановићем који га је по неким сведочењима опсовао.

 

У три сата поподне, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце ради преноса на Кајмакчалан. Секцију је извршио проф. др Милован Миловановић. Потом су посмртни остаци Рајса пренесени у Официрски дом, где су били и изложени на почасном катафалку, све до сахране, која је обављена 10. августа 1929. године, у поподневним часовима, на топчидерском гробљу. Сахрањен је са војним почастима и по православном обреду, крај своје миљенице мале Наде Фавра. Чинодејствовао је обавио карловачки владика Иринеј са 15 свештеника. На спроводу су узели учешћа поред изасланика краља Александра I Карађорђевића, представника Владе, представника грађанских и војничких власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса. По завршетку опела приступило се опроштајним говорима.

 

По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни (која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату) је писало:(погледај слику урне десно)

 

„Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана

 

Златно срце спава,

 

Пријатељ Срба из најтежих дана,

 

Јунак Правде, Истине и Права,

 

Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“

 

Имао је многе запажене радове у својој струци: Судска фотографија (La photographie judiciaire, Paris 1903); Приручник говорног портрета (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) која је преведена на 10 језика; Приручник полицијске науке (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) у IV тома, од којег је само први завршен и објављен Крађе и убиства.

 

У току и после рата објавио је бројне ратне и политичке публикације, од којих су неке од великог значаја за историју Србије. Аутор је колекције од 10 хиљада фотографија, ту колекцију је донео Ерик Сапин из Лозане у Београд ради дешифровања догађаја и места на њима.

 

Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом Шта сам видео и проживео у великим данима(1928). Пре тога, 1924. године објављује Писма са српско-македонског фронта (1916—1918). Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!“, на француском језику, у оригиналу Ecoutez les Serbes!. Ова књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно. Заслуге за ово су имале фондација „Др Арчибалд Рајс“ из Београда и Шабачко-ваљевска епархија.

 

Током 2014. објављена је и књига „Др Арчибалд Рајс - Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта - необјављени текстови на српском језику“.

 

О њему је 2014. године снимљен документарни филм „Чујте Срби!: Арчибалд Рајс у Србији 1914-2014“.Постоји роман „Шифра Рајс” чији је аутор Лазар Јовановић.

 

Др Арчибалд Рајс је 1926. године постао почасни грађанин града Крупња.

Такође 1926. године југословенски министар и генерал Душан Трифуновић Рајса прогласио почасним капетаном I класе пешадије Војске Краљевине СХС.

Неколико улица у Србији (Београд, Крушевац, Нови Сад, Зајечар) и Републици Српској (Бања Лука), носи његово име.

У новембру 2013. одато му је признање у French Forensic Science Hall удружења Fame of the Association Québécoise de Criminalistique.

У порти цркве Вазнесења господњег у Крупњу 1994. године подигнута је спомен-чесма њему у част.

У Обреновцу је постављена бронзана плоча са његовим ликом на зиду некадашњег хотела Антоновић.

Широм Србије (Београд, Прњавор) и Републике Српске откривена су спомен-обележја у знак признања Српског народа делу Арчибалда Рајса

Кућа др Арчибалда Рајса, у којој је он живо до смрти, а налази се у Београду, у Булевару војводе Мишића 73, код Цареве ћуприје. Проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе.

Носилац је неколико Српских одликовања и медаља за заслуге у Првом светском рату.

Од 1.децембра 2003. основна школа Стјепан Стево Филиповић која се налази у београдском насељу Карабурма промијенила је назив у Др Арчибалд Рајс

Школи за криминалистику у оквиру Факултета за право, криминалистику и јавну управу Универзитета у Лозани (UNIL), 27. маја 2016. поводом 100 година од успостављања сталног дипломатског представништва Србије у Швајцарској предана је биста др Арчибалда Рајса. Биста је дар Републике Србије и Удружења српско-швајцарског пријатељства „Др Арчибалд Рајс“.

На данашњи дан рођен је Краљ Петар Први Карађорђевић

 Њ.В. Краљ Петар I

Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић  Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција. Почетком 1868, са свега 24 године, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

После убиства Кнеза Михајла у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је  живу политичку активност.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом - Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, Кнежевић Петар продао је  кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали.

Током 1897, Кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николаја II.  Три године касније покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је на своју руку извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. ''Желим да будем прави уставни Краљ Србије'' – рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.

Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском Краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године.

Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913. - окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет  Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог Краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.

HM King Peter I

King Peter I Karadjordjevic was the fifth child of Prince Alexander and Princess Persida (the daughter of Duke Jevrem Nenadovic). He was born on St. Peter’s Day 11 July 1844. He finished elementary and high school in Belgrade, and continued his education at the Venel – Olivier Institute in Geneva. After his graduation, Prince Peter went to College Saint Barb in 1861, and then in 1862 he enrolled in the famous French military academy Saint-Cyr and graduated in 1864. 

While he was in Paris he showed interest in photography and painting, and kept improving his military and political education. That broadened his views on liberalism, parliamentarianism, democracy and its institutions. In the beginning of 1868, when he was only 24 Prince Peter printed his translation of John Stuart Mill’s essay “On Liberty”, with his preface, which later became his political program. 

After the assassination of Prince Mihailo Obrenovic in May 1868, political circles close to the Obrenovic dynasty included a paragraph in the new constitution, prohibiting the Karadjordjevic’s from returning to Serbia and confiscated their property.

Prince Peter joined the Foreign Legion in 1870 and fought in the war between France and Prussia during which he was decorated with the Legion of Honour. In 1875, he took part in the Bosnian-Herzegovina uprising as a volunteer under the assumed name of Peter Mrkonjic. After the failure of the Topola rebellion in 1877 he continued his political activities.

In the summer of 1883 he married Princess Ljubica-Zorka, the eldest daughter of the Montenegrin Prince Nikola in Cetinje, Montenegro. They had five children: two daughters Jelena and Milena and three sons Djordje (who renounced his right to the throne in 1909), Aleksandar and Andrija (he died as a child). After a short time in Paris, the Karadjordjevic family moved to Cetinje, where they lived for ten years. Due to his poor financial situation, Prince Peter sold his residence in Paris in 1894 and settled in Geneva Switzerland with his family. His contacts with people from Serbia continued, above all with Nikola Pasic, the leader of the Radical Party.

During 1897 Prince Peter left for Russia and was received by Tsar Nikola II. Three years later, he tried to reach an agreement with Serbia’s King Aleksandar Obrenovic regarding the recognition of the title Prince and the return of Karadjordjevic family confiscated property, but without success. Prince Peter reinforced his political activity for his return to Serbia. In 1901, he intensified his efforts to get closer to Austro-Hungary, offering his political programme.

On 28 May 1903, a group of Serbian army officers assassinated King Alexander and Queen Draga Obrenovic. The Serbian army organized a Coup d’Etat and proclaimed Prince Peter Karadjordjevic, then living in Switzerland, as the new King of Serbia. The National Parliament confirmed this on 15 June 1903. After 45 years the Karadjordjevic family regained the leadership of the Serbian state, starting a new era in its development. “I want to be a true constitutional King of Serbia” – said King Peter I in his declaration on the day of taking his oath.

From the beginning of his reign, King Peter I faced serious obstacles. Interior political fights disrupted the country and Austro-Hungary, benevolent towards the new Serbian King at first, it soon became an open enemy of Serbia, particularly after the crisis caused by the annexation of Bosnia and Herzegovina by Austria-Hungary in 1908.

The first Balkan War against Turkey in 1912 and the second – against Bulgaria in 1913, ended in the triumph of the Serbian Army under the supreme command of King Peter I. Serbian victories in these wars resulted in the liberation of the Raska District, Kosovo, Metohija and Macedonia, and their uniting with Serbia.

The constant physical demands of the Balkan Wars resulted in King Peter’s deteriorating health and on 24 June 1914 he transferred his royal prerogatives to his son Crown Prince Alexander. A month later Austro-Hungary declared war on Serbia, which sparked World War I. After the victories of the battles of Cer and Kolubara in 1914, Germany and Bulgaria entered the war in 1915 and the Serbian Army was forced to withdraw and leave the country. The Albanian Golgotha, a winter retreat of the Serbian Army through the mountains of Albania, furthermore affected the health of the aging King. However, he lived on to witness Serbia’s victory at the end of World War I and the liberation of Serbia along with the establishment of the new country the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes of which he was proclaimed the first King.

King Peter I died 16 August 1921 in Belgrade and was buried in the Mausoleum of St. George in Oplenac. Owing to his accomplishments in the Balkan wars and World War I, he was known by the people as King Peter I, The Liberator.