ТИЈАНА ОГЊЕНОВИЋ НИЈЕ УСПЕЛА ДА ДОБИЈЕ БИТКУ ЗА ЖИВОТ

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

У име породице Огњановић, са великом тугом обавештавамо јавност да је осмогодишња Тијана Огњановић изгубила битку за живот. Тијана је била под медицинским третманом очекујући одговарајућег донора како би добила шансу да настави свој млади живот. није успела да добије ново срце, самим тим и прилику да настави свој млади живот. Тијана је преминула у понедељак, 15. јула 2013. у Тексашкој Дечијој Болници у Хјустону где је чекала трансплантацију срца.

Сахрана мале Тијане ће бити организована у недељу, 21. јула у 11.00 часова на Београдском гробљу Лешће.

Здравствено стање мале Тијане Огњановић је било веома деликатно. Тијани је пре шест година откривен веома редак облик рестриктивне кардиомиопатије и од тада је лечена на Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић“ у Београду. На лето 2012. код Тијане је дошло до наглог погоршања стања и у децембру су јој отказали бубрези. Родитељи су у међувремену покренули акцију прикупљања новчаних средстава за трансплантацију срца у Бечу, као једину могућу опцију да се Тијани спасе живот. Тијана је примљена у АКХ болницу у Бечу али су лекари, с обзиром на  отказивање бубрега и лошу клиничку слику одбили да је приме и ставе на листу чекања за ново срце.  Родитељи су покушали да пронађу решење  и контактирали су неколико светски реномираних клиника које раде трансплантације срца код деце. Коначно су прихваћени од стране Тексашке Дечје Болнице (Теxас Цхилдрен Хоспитал) где им је речено да ће цена процедуре и боравка у болници износити до милион долара. Родитељи су у жељи да ураде све што је могуће за своје дете наставили акцију прикупљања средстава за трансплантацију срца.

Њ.К.В. Принцеза Катарина и њена Хуманитарна Фондација су успели да спусте цену трансплантације на 700.000 долара и да обезбеде смештај за Тијанине родитеље док бораве у Хјустону. Борба да Тијана добије ново срце је пробудила и покренула јавност и медије и анимирала велики број друштвено одговорних компанија, институција и појединаца који су помогли и уз велике напоре успели да прикупе потребна средства за одлазак у Хјустон.

Тијана је почетком априла 2013. у пратњи својих родитеља Небојше и Јелене Огњановић отпутовала специјализованим медицинским летом авио комапније Оранж Авијејшн у Хјустон у Сједињеним Америчким Државама где је примљена на Тексашку Дечију болницу и започела низ испитивања и припрема за трансплантацију срца као једини начин да се спаси њен млади живот.

После низа испитивања и стабилизације Тијаниног здравственог стања на Велики петак, 10. маја 2013. Тијана је и званично стављена на листу чекања за ново срце. Опоравак је текао јако добро, Тијана је отпуштена из болнице и била је са родитељима у Роналд Мек Доналд кући и ишла три пута недељно на контроле у болницу.

Пре две недеље, почетком јула појавиле су се нове компликације и Тијани је почело да се погоршава стање. Да би јој спасли живот, лекари су одлучили да ураде операцију и да је ставе на механичку пумпу која је покретала срце. Операција коју су радили врхунски светски кардиолози трајала је више од девет сати. Тијана је успела да се избори са овим проблемом и након завршене операције почела је да се опоравља. Лекари су родитељима рекли да ће организму бити потребно бар два месеца да се опорави да би трансплантација  уопште била могућа. По први пут за шест година Тијанино срце је радило капацитетом од преко 70 %.

На жалост у ноћи између недеље и понедељка дошло је до наглог отказивања бубрега, затим јетре и на крају до масивног крварења на мозгу. Тијанин организам није успео да се избори и њен живот се угасио у раним јутарњим часовима.   

У овом изузетно тешком тренутку за породицу Огњановић, родитељи мале Тијане се још једном захваљују свима онима који су им пружили подршку у борби за живот њиховог детета и апелују на јавност да има разумевања за њихов велики губитак и бол са којим желе да се суоче у кругу породице.

За све додатне информације молимо вас обратите се служби за односе са јавношћу Краљевског Двора.

Tijana Ognjanović sadly lost her fight to live

On behalf of the Ognjanović family, we very sadly announce that eight year old Tijana Ognjanović lost her fight to live. Tijana was being medical prepared to receive a new heart from a prospective donor so as to have a chance to continue her young life. Tijana died on Monday, July 15, 2013, in the Texas Children Hospital in Houston,  Texas was due to have a heart transplantation.

Little Tijana's  funeral will be held Sunday, July 21, at 11 a.m. at Lešće cemetery in Belgrade.

Little Tijana’s condition was a very delicate one. Six years ago she was diagnosed with a very rare form of restrictive cardiomyopathy and since then was treated at the Institute for Mother and Child “Dr. Vukan Čupić” in Belgrade. In the summer of 2012, Tijana suffered a sudden deterioration of her health and in December her kidneys failed. In the meantime, her parents initiated a fundraising for a heart transplantation in Vienna, Austria as the only option for saving Tijana’s life. Tijana was admitted in the AKH Hospital in Vienna, but the doctors, having in mind the kidney failure and the bad clinical findings, declines to put her on the list for a new heart. The parents tried to find a new solution and contacted several internationally renowned clinics that perform heart transplants on children. They were accepted by the Texas Children Hospital, Houston and told that the cost of the procedure and the stay would be up to one million dollars. In their effort to do whatever it takes for their child, the parents continued the fundraising for the heart transplant. 

HRH Crown Princess Katherine and her Foundation managed to lower the price to $ 700,000 as well as to provide accommodation for Tijana’s parents during their stay in Houston. The struggle for Tijana’s new heart stirred and moved both the public and the media, and prompted many socially responsible companies, institutions and individuals, who put great efforts into raising the necessary funds for the trip to Houston.

At the beginning of April 2013, Tijana, accompanied by her parents Nebojša and Jelena Ognjanović, travelled on a special medical flight of Orange Aviation to Houston, United States, where she was admitted to the Texas Children Hospital and started a series of tests and preparations for the heart transplant, as the only way of saving her young life.

After the series of tests and stabilization of Tijana’s health condition, on Good Friday, May 10, 2013, Tijana was officially put on the waiting list for  a new heart. The recovery went very well, Tijana was discharged from the hospital and went with her parents to Ronald McDonald’s guest house, having check-ups at the hospital three times a week.

Two weeks ago, in the beginning of July, new complications emerged and Tijana’s condition started to deteriorate. In order to save her life, the doctors decided to perform an operation of installing a mechanical pump that stimulates the heart. The operation was performed by the top world’s cardio-surgeons and it lasted over nine hours. Tijana managed to overcome this problem and started her recovery. The doctors told the parents that her organism would require at least two months to recover, so that the transplantation would be possible. For the first time in six years, Tijana’s heart worked with a capacity over 70%.

Unfortunately, in the night between Sunday and Monday, a sudden failure of her kidneys occurred, followed by liver failure and eventually a massive brain haemorrhage. Tijana’s body could not fight anymore and her life was over in the early morning hours.

At this very difficult moment for Ognjanović family, little Tijana’s parents once more thank all who supported them in the struggle for the life of their child, and appeal to the public to have understanding for their great loss and pain, which they wish to face in privacy.

For additional information please contact PR Department of the Royal Palace.

Kraljevski  Dvor

Beograd 11040, Srbija                                   

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

Престолонаследник Александар прославља рођендан у кругу породице у Београду - Crown Prince Alexander celebrates birthday privately with family in Belgrade

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II прославиће свој 68. рођендан у кругу породице у Краљевском Двору у Београду, у среду, 17. јула.

Престолонаследник Александар се најсрдачније захваљује свима који су му честитали рођендан.

Преко линка у наставку можете погледати годишњи филм о Престолонаследнику Александру, посвећен најважнијем догађају за Краљевску породицу Карађорђевића у претходној деценији.

Crown Prince Alexander celebrates birthday privately with family in Belgrade

His Royal Highness Crown Prince Alexander II will celebrate his 68th birthday privately at the Royal Palace on Wednesday, 17 July in the presence of his Family.

Crown Prince Alexander warmly thanks everyone who sent congratulations for his birthday.

Please see the film made on the occasion of the Crown Prince Alexander’s birthday, dedicated to the central event of the Karadjordjevic Royal Family in the past decade:

http://www.youtube.com/watch?v=F6pNISsJ2Vo&feature=youtu.be

Kraljevski  Dvor

Beograd 11040, Srbija                                   

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

СРЕЋАН РОЂЕНДАН ВАШЕ КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО !

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II

После нацистичког напада и окупације Југославије у априлу 1941. године, млади Краљ Петар II са члановима владе напустио је земљу пред инвазијом немачких снага и отишао у Атину. Краљ и његови сународници одбили су да се предају завојевачима у складу са традицијом успостављеном од оснивача династије “Црног Ђорђа” Петровића – Карађорђа, вође херојског устанка Срба против Отоманског царства 1804. године. Из Атине Краљ Петар и његова влада одлазе најпре у Јерусалим, а затим у Каиро. Коначно, Краљ Петар II са владом прелази у Лондон.

Краљ Петар II се оженио 1944.године у Лондону принцезом Александром од Грчке и Данске, ћерком Њ.К.В. грчког Краља Александра и Аспазије Манос. Краљица Александра је 17. јула 1945. у лондонском хотелу Клериџис (Claridges) у којем су становали, родила сина – Њ.К.В. Престолонаследника Југославије  Александра.

Да би Наследник престола био рођен на југословенском тлу, британска влада је, по инструкцијама председника владе Винстона Черчила, прогласила хотелски апартман број 212 југословенском територијом. Крштење Престолонаследника извршио је у Вестминстерској опатији Његова Светост Патријарх Гаврило, а кумови су били Краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња Принцеза Елизабета, сада Њено Величанство Краљица Елизабета II.

По завршетку рата, комунистички режим који је узурпирао власт у Београду незаконито је спречио Краља Петра II да се врати у своју домовину. Њ.К.В. Краљ Петар није никада абдицирао. Године 1947. комунистичка власт је одузела држављанство и конфисковала имовину Краљевској Породици. Краљ и Краљица живели су у изгнанству у више земаља (САД, Француска, Италија и Енглеска).

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II школовао се у Мари Жозеу (Marie-José), Швајцарска, Ле Розеју (Le Rosey), Швајцарска, Војној академији Калвер (Culver Military Academy), Индијана, САД, Гордонстон (Gordonstoun School), Шкотска, и Милфилду (Millfield), Енглеска. Потом је ступио у Краљевску војну академију Велике Британије. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16./5. пуку Краљевских Копљаника на Блиском Истоку, у Италији и Западној Немачкој. Пошто је напустио војну службу 1972. године, Престолонаследник Александар II, који говори неколико језика, посветио се међународној пословној каријери.

Иако је Краљ Петар II умро након дуге болести 1970. године, Престолонаследник је одлучио да у том тренутку не користи титулу Краља за коју је веровао да не представља много док је у егзилу. У исто време, јасно је ставио до знања да се не одриче титуле нити династичких права на трон. 

Године 1991. Престолонаследник Александар у пратњи своје супруге Њ.К.В. Принцезе Катарине и синова Њ.К.В. Принца Наследника Петра, Њ.К.В. Принца Филипа и Њ.К.В. Принца Александра допутовао је у Србију. Том приликом одушевљено су их поздравиле стотине хиљада људи који у Престолонаследнику виде оличење свега најбољег за демократску будућност у облику уставне парламентарне монархије. Пре револуционарних промена 5. октобра 2000, Престолонаследник је посетио Србију 1992, 1995. и 2000. године. Он је такође посетио Црну Гору и Косово и Метохију 1999. године, а Босну и поново Црну Гору 2000. године. Престолонаследник са породицом живи у Краљевском двору у Београду од јула 2001. године.

Као убеђени борац за демократију и људска права, Његово Краљевско Височанство је одлучио 1989. године да се веома активно придружи борби свог народа да се ослободи наслеђа деценија диктатуре и ауторитарних режима. Престолонаследник Александар имао је састанке и био у сталном контакту са демократском опозицијом и демократски оријентисаним људима широм бивше Југославије. У новембру 1999. године Престолонаследник је сазвао у Будимпешти велику конференцију демократске опозиције. После Будимпеште, уследио је састанак у Бања Луци у јануару 2000. године. У априлу исте године Престолонаследник је сазвао велики кључни скуп у престоници Грчке, Атини. Ови састанци довели су до убедљиве изборне победе тадашње српске опозиције за септембарским изборима 2000. године. Престолонаследник Александар неуморно доприноси сарадњи и јединству међу демократским политичким странкама у процесу преображаја своје отаџбине у једно истински демократско друство за све грађане, без обзира на њихово политичко убеђење, вероисповест и етничко порекло.

Престолонаследник много путује, среће се са великим бројем светских лидера, политичара и парламентараца и даје многобројне интервјуе медијима.

Његово Краљевско Височанство венчао се 1972. године у Виламанрике де ла Кондеса (Villamanrique de la Condesa) у Шпанији са Њеним Царским и Краљевским Височанством Принцезом Маријом да Глоријом од Орлеана и Браганце, из бразилског Царског Дома. У том браку рођена су три сина: најстарији – Принц Наследник Петар – рођен 1980. године у Чикагу, у америчкој држави Илиној, и близанци – Принчеви Филип и Александар – 1982. године у Ферфаксу, у америчкој држави Вирџинија. Брак је окончан 1983. године.

Престолонаследник се оженио 1985. године у Лондону Катарином Батис из Атине. Кум на венчању био је Његово Величанство грчки Краљ Константин, а сведок је био Њ. К. В. Томислав Принц Југославије, стриц Престолонаследника Александра. Венчање је обављено у Српској православној цркви у Лондону.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II воли скијање, једрење, скијање на води, роњење и подводну фотографију. Титулу шампиона британске војске у скијању освојио је 1972. године. У круг Престолонаследниковог интересовања спадају и музика, позориште, информациона технологија и текући догађаји широм света.

HRH Crown Prince Alexander II

Biography of  HRH Crown Prince Alexander II

In April 1941 after Germany attacked and occupied Yugoslavia, the country’s young King Peter II left in advance of the invading German forces for Athens with the Yugoslav government. The King and his compatriots were determined not to surrender to the invaders in the best tradition of the founder of the Dynasty Karadjordje ("Black George") Petrovic who led the heroic first uprising of the Serbs against the Ottoman Empire in 1804. From Athens HM King Peter and his government went to Jerusalem and then Cairo. Finally King Peter II established the government in exile in London. In 1944, King Peter II in London married Princess Alexandra of Greece and Denmark, the daughter of HM King Alexander of the Hellenes and Aspasia Manos.

On 17 July 1945 while living in Claridge's Hotel, Queen Alexandra gave birth to a son - HRH Crown Prince Alexander II of Yugoslavia. Crown Prince Alexander, the heir to the throne, was born on Yugoslav territory as the British Government under the orders of Prime Minister Sir Winston Churchill declared suite 212 in Claridge's Hotel Yugoslav territory. His Holiness Patriarch Gavrilo of Serbia baptized the newborn Crown Prince in Westminster Abbey with Godparents King George VI and HRH Princess Elizabeth (now HM The Queen Elizabeth II).

After the war, King Peter II was illegally prevented from returning to his country by the communist regime, which had seized power in Belgrade. HM King Peter never abdicated. The King and Queen lived in exile in many countries (United States, France, Italy and England).

HRH Crown Prince Alexander II was educated at  Marie-José (Switzerland), Le Rosey (Switzerland), Culver Military Academy (Indiana, USA), Gordonstoun School (Scotland) and Millfield (England). He subsequently went to the British Royal Military Academy and in 1966 was commissioned an officer in the British Army. Crown Prince Alexander served in the 16th/5th The Queen's Royal Lancers rising to the rank of captain. His tours of duty included West Germany, Italy, Middle East and Northern Ireland. After leaving the army in 1972, Crown Prince Alexander II, who speaks several languages, pursued a career in international business.

Although King Peter II died in 1970, the Crown Prince, as the heir to the throne decided at the time not to use the title of King - which he felt would have had little meaning in exile. He made it very clear at that time that he was not renouncing his title, or the dynastic right to the throne.

In 1991 Crown Prince Alexander accompanied by Their Royal Highnesses Crown Princess Katherine, Hereditary Prince Peter, Prince Philip and Prince Alexander travelled to Belgrade where they were very enthusiastically received by hundreds of thousands of people who see the Crown Prince as the embodiment of all that is best for democracy and Constitutional Parliamentary Monarchy.

Before the 5 October 2000 revolution in Serbia, the Crown Prince visited Serbia in 1992, 1995 and 2000. The Crown Prince travelled to Montenegro and Kosovo in 1999 and Bosnia and Montenegro in 2000. The Crown Prince and his family have been living in The Royal Palace in Belgrade since 17 July 2001.

HRH Crown Prince Alexander has always been a very ardent defender of democracy and human rights. In 1989, he took a very active role in helping his people shake off the legacy of decades of dictatorship and the regime. During the next decade the Crown Prince Alexander conducted numerous meetings and maintained constant contact with the democratic opposition and democrats throughout the former Yugoslavia. In November 1999, Crown Prince Alexander convened a large conference in Budapest for the representatives of the Democratic Opposition in Serbia.

Another symposium followed in Bosnia in January 2000 and in April 2000 the Crown Prince convened a large conference of key opposition leaders in Athens. Following the Athens conference the Crown Prince and leaders of the opposition went to a symposium at Harvard Kennedy School of Government. These meetings led to the successful election victory of Serbia’s democratic opposition in September of that year. Crown Prince Alexander has been a tireless contributor in the process of co-operation and unity amongst the democratic political parties to make his homeland a great democracy for all citizens regardless of political belief, religion or ethnic origin.

During the previous decade Crown Prince travelled extensively, met with numerous world leaders, politicians, parliamentarians, world bodies and had many interviews to the media.

In 1972, His Royal Highness Crown Prince Alexander married Her Imperial and Royal Highness Princess Maria da Gloria of Orleans and Bragança of the Imperial Family of Brazil in Villamanrique de la Condesa, Spain. They had three children. The eldest son and heir HRH Prince Peter was born in 1980 in Chicago, Illinois; and fraternal twin sons HRH Prince Philip and HRH Prince Alexander were born in 1982 in Fairfax, Virginia. The marriage ended in 1983.

In 1985, Crown Prince Alexander married Katherine Batis of Athens. HM King Constantine of the Hellenes was the best man and HRH Prince Tomislav, the uncle of Crown Prince Alexander was the witness. The wedding took place in the Serbian Orthodox Cathedral in London.

HRH Crown Prince Alexander II enjoys skiing, sailing, water skiing, scuba diving and tennis. He was British Army Ski Champion in 1972. His other interests include music, theatre, information technology, and current affairs.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ " ДВОРОВИ - ТРАГ ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА ЗАБЕЛЕЖЕН НА НАЈВИШЕМ БРЕЖУЉКУ НА ДЕДИЊУ " У КРАЉЕВСКОМ ДВОРУ - “PALACES – The trace of a time recorded on the highest hill in Dedinje” book launch at the Royal Palace

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина били су домаћини представљања књиге „ДВОРОВИ – траг једног времена забележен на највишем брежуљку на Дедињу“ аутора архитекте Звонка Б. Петковића, вечерас у Краљевском Двору на Дедињу. Чланови породице Њихових Краљевских Височанстава, г-дин Дејвид Ендрјуз са супругом г-ђом Ангелики Маргарити Ендрјуз и сином Александром Џорџом Мајклом, г-ђа Алисон Ендрјуз са ћерком г-ђицом Амандом Гарфинкел, такође су присуствовали догађају.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар пожелео је добродошлицу гостима и рекао: „Изградњу Дворског комплекса на Дедињу започео је 1922. године мој деда, Његово Величанство Краљ Александар И, као своје завештање нашем народу. По повратку моје породице у наш дом, пре дванаест година, капије Дворског комплекса отворене су за јавност. То је нашим грађанима омогућило да упознају овај својеврстан споменик српске културе, баштину непроцењиве вредности, која је у новијој историји била недовољно позната јавности. Моја породица је уложила велике напоре да се то исправи. Књига „Дворови“ аутора Зорана Петковића, која је пред вама, један је од путева који воде до претходно заборављених блага дедињских дворова, њихове историје и архитектуре, као нераздвојног дела наше традиције и културе“. 

Гостима су се обратили и проф. др Зоран Аврамовић, државни секретар у министарству културе и информисања, др Зоран Гаврић, професор Факултета примењених уметности и један од рецензената књиге, и аутор.

“PALACES – The trace of a time recorded on the highest hill in Dedinje” book launch at the Royal Palace

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine hosted this evening the launch of the book “PALACES – The trace of a time recorded on the highest hill in Dedinje” by an architect Zvonko B. Petkovic this evening at the Royal Palace in Dedinje. Family members of Their Royal Highnesses, Mr. David Andrews with spouse Mrs. Angeliki Margariti Andrews and son, Alexander George Michael, Mrs. Alison Andrews with daughter Ms. Amanda Garfinkel.

HRH Crown Prince Alexander welcomed the guests and said: “The construction of the Royal Compound in Dedinje was commissioned by my grandfather, HM King Alexander I, in 1922, as a testament to our great nation. Upon the return of my family to our home, twelve years ago, the gates of the Royal Compound have been opened to the public, enabling our citizens to get to know this unique monument of Serbian culture, priceless heritage, which in our recent history was not fully known to our public. My family has put great efforts into rectifying that situation. The book which is in front of you, ‘The Palaces’, written by Zvonko Petkovic, is yet another way of bringing closer the previously forgotten treasures of the Dedinje Palaces, their history and architecture, as the inseparable part of our tradition and culture.”

Speeches were also delivered by Prof. Dr Zoran Avramovic, state secretary at the Ministry of Culture and information of Serbia, Dr. Zoran Gavric, professor at the University of Applied Arts and one of the reviewers of the book and the author.

Kraljevski  Dvor

Beograd 11040, Srbija                                   

Tel:  +381 11 306 4000

Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations

The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia

Tel: +381 11 306 4000

Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs

СРБИМА НИЈЕ СМЕТАЛО ШТО ЈЕ КРАЉ ПЕТАР I СЛАБО ЗНАО СРПСКИ

И док се за краља Петра I  може набројати сијасет разлога зашто му се да опростити слабо познавање матерњег језика, за његовог праунука, принца Александра II, Србија нема разумевања. Истражујемо зашто

Срби се ретко око чега дају сложити. Но, има једна ствар у којој се, ако не сви, а оно већина слаже. Међу што бившим што садашњим поглаварима, најмање тога имају да замере Карађорђевом унуку - краљу Петру I  Карађорђевићу. Тако бар тврди стручна јавност.

Познат као “народски краљ” “Петар Ослободилац” и “Стари краљ”, Петар I је одликован за храброст орденом легије части, а нарочиту наклоност стекао је војевањем у Балканским ратовима и Првом светском рату, као и четовањем против Турака у Босанској крајини 1875. и 1876. године под именом хајдучког харамбаше Петра Мркоњића.

Но, једна чињеница је можда мање позната. Петар I је слабо знао српски језик. Не само да га је говорио с јаким француским акцентом, већ је често имао обичај и неке деликатне изразе из српског језика у потпуности да замени француским речима.

То, међутим, како ствари стоје није сметало Србима да га упамте као омиљеног. За разлику од његовог праунука, принца Александра II Карађорђевића, којем се на сваком кораку замера управо то што слабо зна и можда још слабије прича српски језик.

Можда ово поређење на први поглед делује површно, тек мора се признати да је интересантно и прилично интригантно направити паралелу зашто нам исте ствари код неких људи сметају, а код других не сметају.

- Сасвим је логично да је краљ Петар I Карађорђевић након 45 година изгнанства у Француској боље знао француски него српски језик – почиње причу за Телеграф историчар и редовни члан САНУ Драгољуб Живојиновић додајући да је то посебно видљиво у сачуваним деловима краљевог ратног дневника из 1915, у којем је често користио француске речи и изразе. Знао је краљ Петар и немачки, али је ипак много боље говорио француски, додаје Живојиновић.

Према речима овог угледног српског историчара има неколико ствари, које не смемо сметнути с ума када поредимо познавање српског језика краља Петра I и принца Александра II Карађорђевића.

- Не смемо занемарити чињеницу да је краљ Петар I ипак рођен у Србији, да се у детињству школовао у Београду, као и да су га матерњем језику учили родитељи, који су били Срби. Принц Александар II је, пак рођен, школовао се и живео у Лондону. Њега није имао ко ни да учи српски језик. Наиме, мајка принцеза Александра од Грчке и Данске није била Српкиња, а отац краљ Петар II је више путовао по свету, него што је био уз њега – објашњава Живојиновић.

Овај историчар, иначе аутор најопсежнијег дела о краљу Петру I (“Краљ Петар I Карађорђевић”) истиче да је важно знати због чега су Срби волели Петра I, јер је то једини начин да се схвати и зашто се њему лако опрашта оно што се другима не да опростити.

- Срби су од вајкада волели краља Петра I пре свега зато што је био европски либерал – прича Живојиновић – А, онда и због необичне блискости са обичним људима. Од свих владара он се убедљиво највише интересовао за проблеме сељака, саучествујући у њиховим недаћама.

Чувена је и она анегдота о томе да се често облачио у сељачко одело како би несметано ушао међу народ и “из прве руке” сазнао како српски сељак уистину живи. Но, то је, како сазнајемо, ипак само анегдота.

- Краљ Петар I је заправо увек био у војничком оделу – прича Живојиновић – Осим, током Босанског устанка 1875. године, када се одевао као босански сељак. То је, међутим, чинио из практичног разлога. Наиме, био је то једини начин да избегне аустријске, турске и агенте кнеза Милана Обреновића, који су га вребали на сваком кораку.

Но, има један детаљ за који Живојиновић каже да је битан када причамо о Петровој љубави према српском језику.

- Мало је познато да је Петар I све време изгнанства читао својој деци пред спавање народне песме, које је сакупио и објавио Вук Стефановић Караџић. Дакле, можда га није најправилније изговарао, али га је свакако волео изнад свега! – категоричан је Живојиновић.

И док се за краља Петра I може набројати сијасет разлога зашто му се да опростити слабо познавање матерњег језика, за његовог праунука, принца Александра II за сада је у јавност изнет само – један.

Наиме, они који га приватно знају тврде да одлично говори српски, али да за јавном говорницом мало запиње у изговору – због огромне треме.

Извор: Телеграф

(Катарина Вуковић)

НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕМИНУО ЈЕ ПРИНЦ ТОМИСЛАВ КАРАЂОРЂЕВИЋ

Њ.К.В. Томислав Карађорђевић,  рођен је 19. јануара, 1928. године у Београду, на Богојављење по јулијанском календару, у 1 сат, као други син Краља тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије), Александра I Карађорђевића Ујединитеља (1888-1934) и краљице Марије (1900-1961), друге ћерке румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865-1927) и румунске краљице Марије (1875-1938).

Крштен је 25. јануара у посебном салону Новог двора. Крштеног кума, британског краља Ђорђа VI заступао је британски министар на Двору, Кенард, освештаном водом из Вардара, јадранског мора и Дунава.

Основно образовање стекао је на двору у Београду. У периоду од 1937-1941, школовао се у Sandrayd School (Cobham, Енглеска), затим у Oundle School од 1941-1946, и у Clare College Универзитета у Кембриџу од 1946-1947, када је напустио студије због сукоба са једним марксистичким професором.

Током Другог светског рата, постојале су иницијативе од стране тадашњег СССР према југословенској Влади у избеглиштву да краљевић Томислав заузме југословенски престо уместо свог старијег брата, краља Петра II, што се, међутим, није десило.

При крају рата, почетком 1945. године, краљ Петар II, под притиском британског премијера Черчила, пренео је своја краљевска овлашћења на Намесништво под контролом каснијег југословенског комунистичког диктатора, Јосипа Броза Тита, под чијом је влашћу Уставотворна скупштина од 29. новембра, 1945. укинула монархију (док је 8. марта, 1947. године свим члановима краљевске породице одузето држављанство и конфискована имовина). У време када је Петар II Карађорђевић пренео своја краљевска овлашћења на ренегат који је контролисао Јосип Броз Тито, Принц Томислав је био законити наследник Круне и према тадашњем Уставу Југославије, једина особа којој је краљевска власт могла бити пренета.

После Kембриџа, краљевић Томислав решио је да се посвети воћарству. Док је похађао пољопривредну школу, радио је као обичан надничар у једном воћњаку у покрајини Кент. Године 1950. купује имање у покрајини West Sussex. Највише се бавио узгојем јабука, на имању од 80 хектара, које је у једном тренутку имало 17.000 стабала.

Оженио се 7. јуна 1957. у Залему (Баден, Западна Немачка), принцезом Маргаритом од Бадена, са којом је добио сина Николу (1958) и ћерку Катарину (1959).

После развода 1982. године, оженио се исте године девојком из суседства, Линдом Mери Бони, с којом има два сина, Ђорђа (1984) и Михаила (1985).

Краљевић Томислав је био веома ангажован у животу српске емиграције, организујући бројне прославе и пикнике на свом имању и учествујући у бројним хуманитарним организацијама и иницијативама. Био је, између осталог, председник Југословенског комитета за указивање помоћи старим ратницима, заштитник цркве Лазарице у Бирмингхаму, и председник одбора за обнову манастира Хиландар. Такође је био високи званичник британског огранка хуманитарног Реда Витезова Св. Јована.

Током раскола у Српској православној цркви, током ' 60. година па све до његовог краја, 1992, чврсто је стајао уз Патријаршију у Београду, и давао јој јавну подршку широм српске емиграције.

Године 1990. одбио је понуду Демократске странке из Београда, да буде њен председнички кандидат на првим послератним изборима у децембру те године.

Први је члан краљевске породице који се трајно вратио у Србију, почетком 1992. године, када се настанио у Задужбини краља Петра I Карађорђевића на Опленцу, који је убрзо постао Mека за све оне који су хтели да лично сретну последњег живог сина краља Александра I.

Убрзо је постао веома популаран у народу, поготову због својих честих обилазака српских бораца у Републици Српској и Републици Српској Крајини, и помоћи коју је, заједно са супругом, принцезом Линдом, доносио. Постојале су и иницијативе да се именује за Кнеза српског дела Босне и Херцеговине, што тамошње политичко руководство није прихватило.

После јавне прозивке председника Србије Слободана Милошевића, да је "издао" Републику Српску Крајину након њеног пада, почетком августа 1995. године, његово медијско присуство се драстично смањује.

Последњих 5 година живота борио се са тешком болешћу, али је одбио понуде да се лечи и подвргне хируршком третману у иностранству у тренутку када су НАТО снаге започеле бомбардовање Југославије 24. марта, 1999. године. Уместо тога, обилазио је бомбардована места и, иако тешко болестан, поделио судбину народа.

Умро је 12. јула 2000. године, на Сабор Светих Апостола Петра и Павла по jулијанском календару, на славу породичне крипте на Опенцу, где је и сахрањен, уз присуство више хиљада поштовалаца и чланова породице.

У среду 11. јула, дан пре но што ће умрети, Томислав Карађорђевић дао је интервју "Тајмсу". По речима новинара, жестоко осуђујући Запад ("Немачка, Француска и САД изгубиле су своју цивилизацију; оне су одговорне што су уништиле моју земљу"), принц Томислав није дозволио да га наведе да нешто каже о томе шта мисли о режиму Слободана Милошевића. Одређенији је био у погледу опозиције: "Познајем опозиционе лидере и једино могу да упитам шта су то они урадили у последњих десет година? Мислим да су нам потребне свежа крв, нове идеје и нова идеологија која ће доћи из земље, а не изван ње." Ипак, није издржао а да се поводом најновије промене југословенског устава не упита која би друга земља променила устав само због тога да би неко остао на власти?"

Принц Томислав Карађорђевић рођен је у Београду 19. јануара 1928. као други син краља Александра. Судбина је хтела да не буде ни најстарији, престолонаследник, ни најмлађи син, онај коме – бар у бајкама – припада сва слава. Ни у 1934. године објављеној монографији "Народни краљ и његова породица" готово да нема чак ни рутинских хвалоспева Томиславу. У Југославији је живео само првих једанаест и последњих девет година живота: отуда, можда, изостављање Велике Британије – у којој је живео више од пола века – са списка западних земаља које су прошле године бомбардовањем разарале Југославију. Осим тога, био је кумче британске краљице мајке.

ПОВРАТАК КУЋИ: На почетку распада ондашње СФРЈ, 1991. године, Томислав Карађорђевић се вратио у Београд. "Са собом сам имао само пасош од пре Другог светског рата, онај што сам имао кад сам пошао у Енглеску на школовање. Показао сам царинику тај пасош, јер другог нисам имао. Узео га је, разгледао, љубазно ми га вратио и рекао: ''Много сте остарили од онда'', сећао се Томислав Карађорђевић.

Много је нагађања о томе зашто је Милошевићев режим, у то време "најчвршћи бедем" у одбрани социјализма као светског процеса, одобрио стални боравак баш Томиславу – мада је прве кораке на путу (бар "туристичког") повратка Карађорђевића начинила принцеза Јелисавета још крајем осамдесетих година. О постојању некаквог прећутног договора, или бар услова, индиректно сведочи доследно уздржавање Томислава Карађорђевића да јавно, све до последњег дана, говори о Слободану Милошевићу. У истом контексту може се тумачити и чињеница да је пасош и држављанство СР Југославије Томислав Карађорђевић добио тек пре неколико месеци.

Овдашњи обожаваоци династија, који често на припаднике краљевских кућа гледају као на посебну зоолошку врсту, исто као и теледириговани "монархисти", ако не би у лику и делу грофа Долгорукова, "Немањића" или њему сличних пронашли задовољавајућег претендента, помињали су и Томислава као свог фаворита. За нијансу озбиљније калкулације, изгледало је, биле су оне о Томиславу као кандидату за владара Републике Српске или – ко се сећа, сећа се – државе која би настала (два-три пута проглашеним) уједињењем РС и Републике Српске Крајине. Томислав Карађорђевић лично није давао никакве јавне поводе за такве и сличне приче, осим што је током рата у Босни и Херцеговини 1992-1995. године релативно често боравио у Републици Српској. Биљана Плавшић данас каже како "није било ниједног редова, ниједног војника на првој линији фронта кога није обишао и за кога није нашао покоју реч утехе".

Сахрани на Опленцу – обављеној у недељу 16. јула – присуствовао је, осим удовице Линде и њених синова Ђорђа и Михајла, односно деце из првог Томислављевог брака, Николе и Катарине, највећи део породице Карађорђевић, почев од престолонаследника Александра, његове супруге Катарине и најстаријег сина Петра. Доајен породице Александар Карађорђевић, син кнеза Павла, иначе пилот у пензији, изјавио је да ће "Томислав имати шта да каже нашим очевима на небесима. Казаће им за Косово и Метохију, казаће им шта злотвори учинише са српским народом у три Југославије, казаће им како од велике и славне Србије начинише вересију, како на крају беху обезвређени сви српски ратнички успеси, све жртве, све победе..."

У присуству породице, гостију и неколико хиљада људи који су се стиснули у порти и око цркве-маузолеја Карађорђевића, свету литургију служио је владика шумадијски Сава, а опело је предводио патријарх Павле. Тело Томислава Карађорђевића положено је у средишњи гроб, наспрам гробнице краља Александра.

(НЕ)ОСТВАРЕНЕ ЖЕЉЕ: Тај део крипте предвиђен је за сахрану краљице Марије, краља Петра ИИ и најмлађег брата Андреје. Томислав Карађорђевић је увек истицао своју жељу да земне остатке чланова најуже породице пренесе на Опленац. И колико год се трудио да остане ван политике, Томислав се и у тој својој жељи сударио са њом. Преносу остатака Петра Другог и Андреје противе се различите ("расколничке") струје СПЦ-а у Сједињеним Државама, а Томислав је сумњичио и Вашингтон да у том отезању има своје прсте. Што се тиче краљице Марије – чија је стогодишњица рођења недавно обележена, и која је 1961. године сахрањена на краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору – чини се да је Томислав Карађорђевић наилазио на одбијање британске краљевске куће. "Ако је краљици саветовано да то не чини из политичких разлога, онда се слажем са тим", додао је уморно новинару "Тајмса", дан пре но што ће сам умрети.

Сахрањен је на Опленцу, девет година пошто је ту пренето и тело његовог најстаријег брата, принца Ђорђа.

http://www.youtube.com/watch?v=6LbhZm4Z21I

Бивши краљ Грчке Константин у болници - Former King of Greece released from hospital following treatment for bladder infection

Бивши краљ Грчке Константин, је примљен у болницу 8. јула после несвестице, која је забринула лекаре  због срчаних проблема.

Према листу Еспрессо,  све је почело у поподневним сатима 8. јула, када му је позлило уз интензивне болове у уринарном систему, док је био на одмору са породицом у Порто Цхели, на Пелопонезу.

Његова породица је стално уз њега. Бивши краљ је  хоспитализован у Атини Биоклиник. Његово здравствено стање је  као у мају. 2009 је доживео двоструку операцију у Лондону за  замене аортног залиска.

Према информацијама, лекари на Биоклиник  Атини сазвао хитан савет да добију све информације о његовом здравственом стању и здравственој историји, и комуницирао са својим лекарима у лондонској болници где му је операција десио пре много година.

greece.greekreporter.com

10 JULY 2013

The former King of Greece, Constantine II, has been released from hospital after being treated for a bladder infection at the beginning of the week. He was admitted to the Bioclinic in Athens after being taken ill while on the family's annual summer holiday in Porto Cheli in the Peloponnese.

"A follow-up check might be required at a later date," the Greek royal family's website read.

"His Majesty would like to thank Dr Pantazis Kyriazis and the nursing staff at Biokliniki Clinic for their attendance and care."

In May 2009, King Constantine had surgery to unblock an artery and replace one of his heart valves.

He was on the throne from 1964 until the abolition of the Greek monarchy in 1973 following a referendum. That year the King and his wife Queen Anne Marie went into exile in Rome, then Copenhagen before finally settling in London.

The 73-year-old deposed monarch has no objections to Greece being a republic. "If the Greek people decide that they want a republic, they are entitled to have that and should be left in peace to enjoy it," he told Time magazine.

He married Anne Marie in 1964 and the couple went on to have five children including Crown Prince Pavlos and Prince Nikolaos. Originally a Danish princess, she is the sister of the reigning Queen Margrethe.

The King is close friends with his second cousin Prince Charles and is godfather to Prince William. A regular at social royal functions, he attended the Duke of Cambridge's wedding to Kate Middleton in 2011.

hellomagazine.com